Jedan od ljudi kojima verovatno neće biti prijatno zbog njegovog povratka je njegov nekadašnji saveznik, a sada neprijatelj - Milo Đukanović, na šta sugeriše pominjanje plave torbe.
„Pristao sam da se vratim u Crnu Goru posle odluka suda da budem izručen. Proceduralno nismo koristili mogućnosti koje smo imali, jer se vrši pljačka moje imovine u Crnoj Gori i hteo sam da dodjem da to zaustavim, ali i da dokažem svoju nevinost, jer svi ljudi koji su me optuživali sada su već u zatvoru. Dolazim sa plavom torbom, ali mi ide sa teget kombinacijom“, rekao je Knežević „Vijestima“.
Plavu torbu, o kojoj sada govori, spominjao je i 2019. godine, navodeći da je tadašnjem predsedniku Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) dao novac koji se nalazio upravo u plavoj torbi. Da bi se ispričala priča o Dušku Kneževiću, neophodno je pomenuti i Mila Đukanovića.
Ko je Duško Knežević
Duško Knežević se u Crnoj Gori potražuje radi vođenja više krivičnih postupaka, zbog sumnje da je počinio krivična dela zloupotreba položaja u privrednom poslovanju putem podstrekavanja, zloupotreba ovlašćenja u privredi putem podstrekavanja, stvaranje kriminalne organizacije i pranje novca.
Protiv njega se vodi više istraga Specijalnog tužilaštva koje se odnose na utaju poreza, pranje novca i zloupotrebu službenog položaja.
Knežević je ranije bio veliki prijatelj Mila Đukanovića i, prema sopstvenim tvrdnjama, jedan od najvećih finansijera DPS-a u poslednjih 25 godina.
Kneževićeva Atlas grupa najveća je korporacija u Crnoj Gori koju čine desetine kompanija, uključujući banke i finansijske kompanije u Srbiji, Rusiji, Velikoj Britaniji i na Kipru. Knežević je osnivač i predsednik Upravnog odbora, a kako bi opravdao svoje veze sa vrhom crnogorske vlasti, on je na društvenim mrežama postavljao fotografije sa uticajnim ljudima u Crnoj Gori, kao i sa Đukanovićem iz vremena kada su bili bliski.
Nedaće Kneževića sa vlastima, koji je kao britanski državljanin pobegao u London, datiraju od pre nekoliko godina, čime je počeo „pad“ jednog od najvažnijih biznismena Crne Gore.
Biznismen je sa svojom Atlas grupom imao problema 2011. kada je sprečena planirana privatizacija Fabrike elektroda u Plužinama. Nakon što se oglasio tadašnji premijer Igor Lukšić sa rečenicom da je to „prst u oko vladi“, Knežević se povukao i akcije prodao ubrzo državnom fondu.
Kada je 2014. počela negativna medijska kampanja o Kneževiću, u javnost su isplivali mnogi nezavršeni projekti, poput toga da su pojedine evropske ambasade u Podgorici želele da svoja predstavništva smeste u zgradu Atlas capital centra, ali je Knežević insistirao na ogromnim cenama zakupnine, što je rezultiralo njihovim odustajanjem.
Ubrzo je postalo jasno da se putevi Kneževića i Đukanovića razilaze, što se konačno i dogodilo kada je otkrivena „afera koverta“.
Afera koverta
„Afera koverta“ predstavlja snimak koji prikazuje kako Knežević daje kovertu sa 200.000 dolara za kampanju DPS-a bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću. Knežević tvrdi da je Stijepoviću novac poslat po dogovoru sa tadašnjim predsednikom DPS-a Milom Đukanovićem.
„Nije istina da se radilo samo o konverziji 100.000 dolara. Po dogovoru sa Milom Đukanovićem, poslao sam Stijepoviću 200 hiljada dolara preko vozača, pa ih je on vratio posle dva dana tvrdeći da ne može dolare da iskoristi za rad na terenu u kampanji“, rekao je Knežević „Vijestima“.
Specijalno državno tužilaštvo tereti Kneževića za proneveru 1,9 miliona evra, a nezvanično ga označavaju šefom kriminalne grupe koja je navodno oprala preko pola milijarde evra. Izdat je nalog za njegovo hapšenje.
On je najpre negirao da je radio protivzakonito, ali da mu je navodno tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić pretio i da pokušava na silu da ga dovede u vezu sa finansiranjem Demokratskog fronta i predmetom „državni udar“.
Sada je i Katnić uhapšen, kao i bivši visokopozicionirani pripadnik policije Zoran Lazović.
Tajna Milovih miliona
Knežević već godinama ističe da je spreman da otkrije sve tajne bivšeg režima Mila Đukanovića i DPS-a. Jedna od stvari o kojoj je već govorio su milioni bivšeg predsednika Crne Gore.
Knežević ističe da je kompanija “Kapital invest Podgorica” u trenutku podizanja kredita od 1.5 miliona evra kod Pireus banke SA London, 11. jula 2007. godine, bila u vlasništvu Đukanovića.
”Đukanović je na premijerskom satu 21. novembra 2013. godine na poslaničko pitanje na osnovu kakvog obezbeđenja je dobio kredit, decidirano odgovorio: ‘Ja sam u svetu bar toliko poznat, imam neko ime, kredit sam dobio na osnovu imena i ugleda koji uživam i nije mi bilo potrebno drugo obezbeđenje’.
Time je Đukanović napravio fatalnu grešku… Naravno da nigde u prosvećenom svetu banka nikome ne odobrava kredit na ugled, a kamoli banka u Londonu da mu tek tako odobri kredit od 1.5 miliona evra… Ti pokušaji zataškavanja su ogolili njegovu direktnu umešanost”, saopštio je Knežević.
Navodi da je Đukanović novac od kredita iskoristio tako što je fingirao trgovinu akcijama “porodične Prve banke” (u većinskom vlasništvu njegovog brata Aca Đukanovića, da bi te akcije nakon godinu dana trgovinom preko kastodi računa prodao po višestruko višoj ceni i tako stekao zaradu od pet do šest miliona evra.
Đukanović: Čekam da se Knežević vrati, ne plašim se prijava
Đukanović je svojevremeno, gostujući u emisiji Pressing, reagovao na tvrdnje biznismena Duška Kneževića koji ga optužuje za višegodišnju korupciju, rekavši da jedva čeka da se on vrati u Crnu Goru. Ne plaši se, kaže, krivičnih prijava, a istakao je da je za 30 godina na vlasti „bespogovorno poštovao“ ustavno-pravni sistem Crne Gore.
„Moj odgovor je da jedva čekam da promeni njegov naum da beži od pravde, jer ponavljam – reč je o odbeglom kriminalcu, jedva čekam da se vrati u Crnu Goru, jedva čekam da saopšti sve to što ima pravosudnim organima Crne Gore, a onda nije teško pretpostaviti ko će se gde naći – ko će biti u zatvoru, a ko će nastaviti da obavlja javne funkcije u državi Crnoj Gori“, rekao je tada Đukanović.
Krvna osveta
Da Đukanoviću ipak nije svejedno kada je reč o postupcima koji mogu biti pokrenuti protiv njega, svedoče njegove nedavne izjave o osveti u Crnoj Gori, koje su izazvane hapšenjem njegovim nekadašnjih saveznika Milivoja Katnića i Zorana Lazovića.
