Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

R. KARADzIC-ODBOR

Karadzic se nikada i nikome nece predati

Radovan Karadzic se nikada i nikome nece predati, porucili su danas clanovi Medjunarodnog odbora za istinu o bivsem lideru bosanskih Srba.
Oni su, na predstavljanju tog odbora, osporili legitimitet Haskog tribunala koji je protiv Karadzica podigao optuznicu za ratne zlocine pocinjene na podrucju Federacije Bosne i Hercegovine (BiH).
Odbor za istinu o Karadzicu, registrovan 8. novembra u jugoslovenskom ministarstvu pravde, udruzenje je pojedinaca, domacih i stranih intelektualaca ciji je cilj upoznavanje ovdasnje i medjunarodne javnosti "sa istorijskom ulogom" tog lidera bosanskih Srba od 1990. do 1995. godine.
Predstavnici odbora nisu zeleli da odgovore na novinarsko pitanje da li su u bilo kakvom kontaktu sa Karadzicem.
Predsednik tog udruzenja Kosta Cavoski naglasio je da je Karadzic u toku gradjanskog rata u BiH "uporno i ucestalo pozivao na bezuslovno postovanje medjunarodnog ratnog prava i neprestano upucivao naredbe i preduzimao mere da se zlocini preduprede a vinovnici izvedu pred lice pravde".
"Velika je nevolja, medjutim, u tome sto ga Haski sud i drugi nasi neprijatelji tesko optuzuju, a da on nema prilike da se javno brani. Ima doduse onih u Hagu koji mu priznaju pravo na odbranu samo ako postane haski suzanj. I sto je najgore, i medju nama Srbima, narocito u Beogradu, ima prilican broj ljudi koji bljuju reci o navodno postenoj saradnji sa Haskim sudom, da bi prikrili prljavstinu svojih dusa", rekao je Cavoski.
On je ocenio da je "krajnje vreme da se shvati da je Haski sud samo produzenje rata protiv Srba drugim sredstvima i da svi Srbi u haskom zatvoru nisu nista drugo do ratni zarobljenici".
Cavoski je kazao da je zlocina bilo na svim stranama ucesnicama sukoba u BiH, ali je naglasio da bi svi njihovi "neposredni izvrsioci trebalo da odgovaraju pred domacim sudovima".
Sekretar udruzenja Miroslav Tokolj kazao je da ce taj odbor upoznavati stranu i domacu javnost i sa Karadzicevim zalaganjem da se "nagodbom sva tri konstitutivna naroda ocuvaju mir i sigurnost u BiH", njegovim "udelom u stvaranju Republike Srpske i u odbrani ugrozenih prava srpskog naroda".
On je optuzio Haski tribunal za "naknadno utvrdjivanje cinjenicnog stanja", "pogresno i nepotpuno utvrdjivanje, jednostrano tumacenje i pristrasno sudjenje" i ocenio da ti navodi "ruse i onako sumnjiv kredibilitet Tribunala".
Tokolj je naglasio da to udruzenje poseduje "golemu kolicinu dokumenata" o Karadzicevim aktivnostima u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine, koje su, izmedju ostalih, sacuvali njegovi porodicni i politicki prijatelji nakon "rasturanja predsednickog kabineta na Palama".
"Haski istrazitelji imaju sve relevantne dokumente, a za najvaznije i najupecatljivije su na licu mesta izvrsili verifikaciju i autentifikaciju" kazao je Tokolj.
On je naglasio da "to sto hasko tuzilastvo ne ocenjuje te dokumente i ne postupa u skladu sa svojim saznanjima dokazuje da taj sud postupa selektivno i sa veoma naglasenim politickim motivima".
Potpredsednik tog odbora Gojko DJogo osudio je tuzioca Haskog tribunala, koji "cinicno odgovara da ce optuzeni imati priliku da svoju nevinost dokaze na sudu".
"Dakle, tuzilac nema obavezu da dokazuje krivicu, nego optuzeni mora da dokazuje svoju nevinost. Tako se zapravo, ova arogantna politicka tvorevina, zaogrnuta sudskom togom, ruga pravdi i pravosudju".
Karadzica su na danasnjoj konferenciji za novinare podrzali i pisci Dragos Kalajic i Momo Kapor.
Oni su osudili predstavnike jugoslovenskih i srpskih vlasti koji saradjuju sa Haskim tribunalom.
Clanovi Medjunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadzicu su jos i njegov pocasni predsednik Smilja Avramov, knjizevnici Dimitri Analis, Radoslav Bratic, Rajko Petrov Nogo, Brana Crncevic i Slobodan Rakitic.
U tom odboru su, pored ostalih i slikari Ljuba Popovic i Milos Sobajic, isoricar Vasilije Krestic i istoricar umetnosti Nikola Kusovac.

RS - HAG DJordjevic:

Dokazivanje krivice Milosevica opasnost za RS

Savetnik premijera Republike Srpske (RS) Mladena Ivanica za odnose sa Haskim tribunalom, Sinisa DJordjevic rekao je da ce "ukoliko Slobodan Milosevic bude osudjen zbog eventualnog genocida u BiH, to ce znaciti da Republika Srpska gubi mogucnost prerogative svog postojanja".
DJordjevic je u intervjuu nedeljniku "Slobodna Bonsna" izrazio bojazan da Milosevicevo dokazivanje krivice za genocid pred sudom u Hagu predstavlja ozbiljnu opasnost za Republiku Srpsku.
"Ali, sada se postavlja pitanje, sta je sa Dejtonskim sporazumom? Sto pre odredjene politicke snage u BiH shvate da one nemaju ekskluzivno pravo na BiH, onda vise nece biti tih pitanja", rekao je on i dodao da "jedinstvena BiH ne moze biti necije ekskluzivno pravo".
DJordjevic je dodao da bi se dosta stvari moglo "kriticki posmatrati" ukoliko bi Milosevic priznao Tribunal i poceo da se brani.
"Ali, s obzirom da on ne namerava da se brani, u toj situaciji, imate samo takozvane Prijatelje Suda", rekao je on. "Ostaje da se vidi da li ce oni na neki nacin biti ukljuceni i sa kojom spremnoscu ce pobijati te tacke optuznice".
DJordjevic je rekao da nema nameru da brani Slobodana Milosevica, ali da ima pravo i obavezu prema gradjanima RS da brani Republiku Srpsku.
DJordjevic je potvrdio da je odbrana Momcila Krajisnika dobila odobrenje od Haskog tribunala za saslusanje odredjenog broja svedoka u korist njegove odbrane.
DJordjevic je precizirao, "da ce Krajisnikova odbrana svedoke saslusati u RS na dobrovoljnoj osnovi, pri cemu nece biti prisile za njihovo svedocenje i privodjenja od strane policije".
"Odbrana ce koristiti samo one ljude koji zele da svedoce u korist Momcila Krajisnika ", istakao je DJordjevic demantujuci time spekulacije nekih medija u RS da se radi o svedocima koje Tribunal trazi "zbog umesanosti u ratne zlocine i mogucnosti njihovog privodjenja tom sudu".
DJordjevic je podsetio da je odbrana Momcila Krajisnika 20. septembra na pretresnom vecu zatrazila od Haskog tribunala odobrenje za saslusanje odredjenog broja svedoka u korist Krajisnika.
Nakon toga, Tribunal je izdao nalog vlastima RS da obezbede svedoke, koji je odobren.
Banjalucki list "Nezavisne novine" u jucerasnjem izdanju pise da bi se pred Haskim tribunalom, kao svedoci odbrane u procesu protiv Momcila Krajisnika, trebalo da pojave clanovi glavnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS) u periodu od 1990. do 1992. godine, poslanici prvog saziva Narodne skupstine RS i clanovi Kriznog staba SAO Krajine.

RS - JASENOVAC

Ne odustajemo od medjunarodne zastite jasenovacke zbirke

Republika Srpska (RS) nece odustati od namere da se arhivska gradja o stradanjima jasenovackih logorasa stavi pod medjunarodnu zastitu, kazala je danas sefica Biroa Vlade RS za odnose s javnoscu Cvijeta Kovacevic.
Ona je rekla da je Ministarstvo nauke u kulture RS osudilo odluku Muzeja holokausta u Vasingtonu da zbirku iz jasenovackog muzeja preda Hrvatkoj.
"Trazili smo podrsku zajednickih organa BiH da se jasenovacka gradja ne preda Hrvatskoj, vec stavi pod medjunarodnu zastitu, ali do danas se ovo pitanje nije razmatralo", kazala je Cvijeta Kovacevic.
Arhivska zbirka o zlocinima koji su izvrseni u koncentracionom logoru Jasenovcu predata Hrvatskoj.
Bivsi premijer Milorad Dodik ustupio je tu zbirku u oktobru prosle godine Muzeju holokausta u Vasingtonu.

MAKEDONIJA

Pravoslavna crkva uzalud pozivala Islamsku zajednicu na mir

Makedonski arhiepiskop Stefan izjavio je da je pravoslavna crkva u Makedoniji tokom sukoba vise puta bezuspesno pokusala da stupi u kontakt sa zvanicnicima islamske nacionalne zajednice u zemlji, ali da do zajednickog apela za smirivanje ratne krize nije doslo.
Arhiepiskop Stefan je u intervjuu za makedonski drzavni radio rekao da ni pre pocetka medjuetnickih sukoba u Makedoniji odnosi Makedonske pravoslavne crkve sa Islamskom zajednicom nisu bili na visokom nivou.
Nakon sukoba Pravoslavna crkva u Makedoniji je nekoliko puta inicirala susrete sa Islamskom zajednicom, ali bez uspeha.
"Zaista nismo pronasli snage da zajedno sednemo i da se obratimo nasim vernicima, da razgovaramo o zlu rata, o medjusobnom unistenju", podvukao je makedonski arhiepiskop.

MAKEDONIJA

Ali Ahmeti clan stranke DPA Dzaferija

Politicki vodja zvanicno rasformirane Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) u Makedoniji Ali Ahmeti, bice clan Demokratske partije Albanaca (DPA) Arbena Dzaferija, najavjuje u sutrasnjem izdanju skopski dnevni list "Vest".
Time se, smatra ovaj dnevnik, rukovodstvo ONA-e rasporedjuje u vec postojece politicke organizacije makedonskih Albanaca, cime otpada i mogucnost da Ahmeti formira svoju stranku.
"Ahmeti je odustao od namere da formira stranku zato sto su mu komandanti ONA-e zamerili, kada ih nije konsultovao prilikom prihvatanja Ohridskog dogovora i posebno sto je prihvatio razoruzavanje, bez prethodne amnestije makedonskih vlasti, regulisane zakonom", navodi "Vest".
Isti dnevnik ocenjuje da je Ali Ahmeti suocen sa izolacijom u sarskom selu Sipkovica, i da je prinudjen na priblizavanje stranci Arbena Dzaferija.
Rukovodstvo DPA bice zadovoljno, ako se pored Ahmetija, u stranci ponovo nadje bivsi njen clan Hisni Saciri.
U drugoj vladajucoj stranci Albanaca, pod vodjstvom Imera Imerija, clan je postao Rafiz Aliti, alijas komandant Mesusi iz skopskog sela Radusa.
Treci vodja ONA-e, komandant Spati, koji je u vreme rata operisao u Kumanovskom podrucju, clan je Nacionalne demokratske partije, Kastriota Hadziredze, navodi skopski list "Vest".

HRVATSKA

Rezultati popisa u drugom tromesecju 2002. godine

Rezultati popisa stanovnistva Hrvatske, izvrsenog aprila ove godine, se obradjuju i ocekuje se da ce biti poznati u aprilu, maju ili najkasnije u junu 2002. godine, izjavio je danas sekretar hrvatskog drzavnog zavoda za statistiku Zlatko Grzelj.
On je istakao da su u ovom zavodu svesni zanimanja javnosti za te podatke i naveo da je rec o velikom poslu - obradi vise od sest miliona dokumenata na kojima radi vise od 500 ljudi.
Popis stanovnistva, domacinstava i stanova izvrsen je u Hrvatskoj od 1. do 15. aprila ove godine.
Stanovnici te drzave odgovarali su na 64 pitanja - izmedju ostalog o polu, mestu i godini rodjenja, nacionalnosti, veroispovesti, obrazovanju, prihodima, stambenim uslovima i vlasnistvu nad nekretninama. Prvi put su se trazili podaci i o invalidnosti.
Prema prvim rezultatima popisa, objavljenim krajem maja, Hrvatska ima 4.381.352 stanovnika, sto je u odnosu na popis iz 1991. manje za 2,9 posto.
Prvi rezultati popisa pokazali su da Hrvatska nema nijedan milionski grad.
Konacni rezultati popisa prikazace se u 200 razlicitih tabela, u oviru 20-tak knjiga. Njima ce se utvrditi demografska, prostorna, ekonomska, socijalna i porodicna obelezja Hrvatske.