Nezavisne Novine

SPORT

POVRATAK POSLE 11 GODINA

Bronza na zlatnim grudima

Jugoslavija - Danska 42:40 (38:37, 34:34, 14:17)

Trebalo bi napisati da su plave posle jedanaest godina dosle na svetsko prvenstvo, i posle srebrna na SP u Seulu 1990. sa istim selektorom su, evo, sada osvojile bronzu. Posle borbe vidjene u dve poslednje utakmice, kada su odigrale produzetke i protiv Norveske, i protiv Danske, takav izvestaj je previse zvanican. One su igrale iz duse, tako im treba i vratiti.
U subotu, u borbi za finale, Norvezanke, koje su inace i svetske sampionke bile do nedelje, pobedile su tek u produzecima, namucile se.
Jugoslovenke nisu dozvolile da i drugi put izgube u produzecima. Krenule su u borbu na sve ili nista i osvojile medalju. I to protiv Dankinja, koje su olimpijske pobednice!
Prvi put su "plave" povele pred sam kraj, sa 34:33. Maja Savic je bila bolja od golmanke Randbala. Borile su se celim tokom ne samo protiv Dankinja, nego i protiv pristrasnog sudijskog para, dama Jernab i Kinski.
Na ovoj utakmici rukometasice iz Jugoslavije su pokazale kvalitete koje krase samo najbolje. Uspevale su da se bore i protiv sudija, i protiv svojih gresaka, da nadoknade -6 golova i da u finisu budu skoncentrisane, stignu do izjednacenja i u produzecima pobede.
Do bronzane medalje Knezeviceva i drugarice presle su svih devet krugova pakla. Posle pocetne trojke Danice Malickovic, koju su Dankinje brzo anulirale, igrale su "plave" bezidejno sto je dovelo do konstantne prednosti skandinavki od nekoliko golova razlike. Na poluvreme su otisle sa -4.
Prve minute nastavka je okarakterisala jos losija igra nase selekcije. U 40. minutu trener Milatovic je zatrazio tajm aut koji je na najbolji nacin iskoristila - kapiten Branka Jovanovic da "biranim recima" pokrene ekipu.
Posle "bukvice", nasa reprezentacija je zaigrala mnogo bolje, tako da je prednost Dankinja od sedam razlike brzo istopljena.
Mastovitom igrom su "plave" bile u situaciji da "uzmu" bronzu u regularnom toku, ali je Sandra Kolakovic desetak sekundi pre kraja pogresila. Na srecu, to Dankinje nisu iskoristile.
Produzetak je doneo borbu kompletne selekcije sa Vestegardovom, koju je resila u nasu korist Aida Semlanovic sa dva gola u poslednjem minutu.
Veliko srce, vera u kvalitete i balkanski inat donele su nasim devojkama ispunjenje sna i medalju.
Brozanu, ali dijamantskog sjaja.

IZ SVLACIONICE

"Ne moze nam niko nista"

Iz svlacionice "plavih" se posle utakmice orilo. Posle utakmice sa Norveskom cule su se suze i tuga, a sada je sve to bila radost. I suze - radosnice. I posle vise od pola sata nisu napustale svlacionicu, pevale su, radovale se.
Kapiten, lider, Branka Jovanovic, uspela je naizgled smirenim glasom da kaze:
- Cestitam svim devojkama. Nasa bronza sija kao zlato. Borile smo se, pobedile olimpijskog prvaka, smogle snage i nadoknadile sedam golova. Odigrale smo ovo svetsko prvenstvo jako dobro i nas zenski rukomet vratile u vrh. Pokazale smo da mnogo vredimo. Sreci nema kraja.
Junakinja meca protiv Danske, strelac poslednja dva pogotka, Aida Selmanovic je od uzbudjenja jedva rekla:
- Dokazale smo da smo najbolje kada je to najpotrebnije. Smogle smo snage, nadoknadile razliku i pobedile. Bronza je nasa i to je sada jedino vazno. Sto se tice dva poslednja gola, greske nije smelo da bude.
Bojana Petrovic je bila uplakana, ali su to bile suze radosnice:
- Svi su videli da znamo i mozemo da igramo. Sta reci posle ovakve eutakmice. Znala sam da smo bolje. I kada smo gubile sa onoliko ralike, verovala sam da cemo ih stici i pobediti. Vera u devojke me nikada nije napustila. Protiv Norveske Bog nam je uzeo nasih 6 golova razlike, sada ih je vratio. Zasluzeno smo osvojile bronzu, ostavile smo srce na parketu i Jugoslaviji vratile medalju cekanu jedanaest godina. Bili smo niko i nista pre svetskog prvenstva, sada smo ponovo u vrhu. Nasa sreca je neopisiva.
Tanja Medved je kratko uz osmeh dodala:
- Nemam sta da kazem, reci su suvisne. Sto smo zasluzile, to smo i dobile.
Fenomenalnu rolu kada je bilo vazno imala je Biljana Balac, debitant u plavom dresu:
- Ovo je fantasticno. Smogle smo snage kada je bilo najvaznije, ostavile smo olimpijske prvakinje na kolenima, uzele bronzu. Sada smo tim od koga bi trebalo svi da strepe.
Maja Savic je bila najglasnija dok se pevalo "Ne moze nam niko nista":
- Pribojavala sam se ove utakmice. Bile smo emotivno iscrpljene posle nesrecnog poraza u polufinalu, ali samo veliki timovi mogu da se vrate, nadoknade i minus od sedam golova i osvoje medalju. Krenule smo lose, ali u nastakvu, kada je bilo najpotrebnije, zaigrale smo u velikom stilu, u stilu velikih, jer mi sad i jesmo velike.
Veliki borac Snezana Damjanac nije mogla da sakrije emocije u glasu:
- Bile smo nemocne cetrdeset minuta, ali verovala sam da cemo stici prestici Dankinje. Jos uvek nismo svesne sta smo uradile. Ovo je ogroman uspeh, medalja je ponovo u Jugoslaviji, gde joj je i mesto. Korak je napravljem, sada idemo dalje, na jos sjajnija odlicja.
Fanatik na terenu, organizator igre, Sandra Kolakovic je "ginula" za svaku loptu. Uspela je da dodje do reci, uz suze:
- Zasluzile smo medalju. Nasa zelja je bila ogromna i presudila je u mnogim mecevima. Posle jedanest godina smo se ponovo pojavile na svetskom prvenstvu, kao autsajderi, rekle 'dobar dan" i uzele medalju. Sada smo svi iste krvi - bronzane. Sestre po bronzi. Spavacu sa medaljom.
Stub odbrane je tokom celog sampionata bila Dragica Milickovic, ali je na kraju uspela samo da sapuce:
- Pustili su me da igram, a ja zeljna sveta, pa sta cu! Ne mogu da se radujem, jos ne mogu da dodjem sebi, nisam svesna sta smo uradile. Ova bronza ima mnogo veci sjaj. Sve reci su suvisne, nas zenski rukomet je u vrhu jer kvalitetom to zasluzuje. Ovu medalju je osvojio kolektiv.
"Olovni vojnik" plavih gracija, koja je na poslednjim utakmicama igrala povredjena, gotovo se ne oslanjajuci na jednu nogu, tesko trceci, ali sigurnim udarcima resetajuci mreze protivnika sa sedam metara, Ljiljana Knezevic, nije na kraju bila olovna, i ona je bila u suzama:
- Istrosile smo se u polufinalu, jedva smo smogle snage da ovo odigramo. Samo veliki timovi mogu tako. Mi to i jesmo, sada smo to i dokazale. Svaka cast svim devojkama, drugarstvo je veliko, kolektiv je pobedio. Nasoj sreci nema kraja.

Maja Savic najbolje levo krilo sveta

Maja Savic, reprezentativka Jugoslavije, inace clanica Buducnosti, proglasena je najboljim levim krilom sveta. Pored bronzane medalje, "plave" su osovjile i ovo fantasticno odlicje.

Drugo odlicje Jovanoviceve

Branka Jovanovic, golman i kapiten jugoslovenske selekcije, jedina je u "plavoj" plejadi, pored selektora Milatovica, koja se vec okitila nekim odlicjem. Bilo je to na SP u Seulu, kada su JU reprezentativke osvojile srebrnu medalju.

Ruskinje na tronu

Novi prvak sveta u rukometu za zene je ekipa Rusije. One su u finalu savladale dosadasnjeg sampiona, ekipu Norveske sa 30:25. Ruskinje su tokom celog meca dominirale, a borbene norvezanke nisu uspele da se oporave nakon teske utakmice u polufinalu protiv nasih "plavih" devojaka.

MARAKANA SAMO NA PRVI POGLED UTONULA U SAN

Novo vidjenje u novom ruhu

Marakana je utonula u zimski san. U subotu je odrzan poslednji trening ekipe koju vodi Zoran Filipovic. Bio je to samo lagani rad, jer nije bilo potrebe za necim drugim. Igraci su dobili zaduzenja kojima bi trebalo da se pozabave u toku predstojece pauze i potom se razisli.
Novo okupljanje zakazano je za 8. januar a vec sada je izvesno da ce na njemu biti znatno manje igraca uz, naravno, nekoliko novih lica. Vec dugo se vrti prica o smanjenju igrackog kadra. Zvanicne liste jos nema ali su u opticaju neka imena.
Za Sasu Kocica su zainteresovani Hajuduk iz Kule i Vojvodina. Novosadjani bi u svojim redovima takodje rado videli i Bulica. Dvojica golmana Pesic i Kocic takodje mogu u pecalbu. Za prvog su bili zainteresovani Kiprani a drugi je jos uvek na cekanju. I Petar DJenic nije ove jeseni dobio priliku a vec je bio i na razgovoru sa predsednikom Dzajicem. Za Glogovca su bili zainteresovani ruski klubovi Sokol i Krila Sovjetov.
Sta ce biti sa letosnjim pojacanjima DJukicem i Spalevicem jos uvek je neizvesno, dok je Vukomanovic vec u Francuskoj na razgovoru sa Bordoom.
Mile Acimovic ima za sobom uspesnu jesen sa reprezentacijom Slovenije i za Zvezdu je sada pravi trenutak da ga eventualno proda. Najcesce se spominje engleski Totenhem. Prica bi da bi Acimovic mogao da otputuje u London u sredu… Ipak, vreme ce pokazati koliko je to realna opcija.
Dakle, Crvena zvezda ce ostati bez nekoliko pomenutih igraca a na okupljanju bi trebalo da se pojavi najvise 26 igraca. Svi ce prvoga dana raditi u Beograadu a potom krecu na Zlatibor. Rad sa loptom na taktici i tehnici bi trebao da se obavi na Kipru. Postoji mogucnost da Zvezda zaigra na turniru u Kopru, ali zvanicnog poziva jos nema a splitski Hajduk, koji je vec pristao, ne zeli da igra sa Crvenom zvezdom!
U svakom slucaju, Zvezda ce ka prolecu krenuti znatno rekonstruisanog sastava, sa zeljom da se maksimalno pripremi i krene ka odbrani titule i osvajanju Kupa.

FSJ SVE BLIZI PROMOCIJI SELEKTORA A REPREZENTACIJE

Bajevic "siguran"

U novu godinu jugoslovenski fudbal, prema recima predsednika FSJ Dragana Stojkovica, ulazi sa novim selektorom a fudbalska javnost vec sprema dobrodoslicu Dusanu Bajevicu. Najtrofejniji strucnjak Grcke (sa AEK i Olimijakosom osvjio silne titule) dolazi u prestonicu posle 19. decembra kada mu prestaju ovogodisnje obaveze u solunskom PAOK-u a kako je najavio Dragan Stojkovic, dva - tri dana kasnije ocekuje se "susret na vrhu" u kome ce se igrati otvorenih karata.
I dok cekamo Bajevica, utisak je da i pored lepih reci na adresu Dimitrija Davidovica, takodje iskusnog i trofejnog trenera, ljudi iz FSJ ne racunaju najozbiljnije iz prostog razloga sto nije vreme da "kuca fudbala" upoznaje javnost sa covekom koji je vec nekoliko decenija otsutan iz Jugoslavije. Aktuelni trenutak zahteva poznatije ime, a to je svakako Dusko Bajevic, koji ima i alternativu. Nije manje poznat ni Vladislav Bogicevic, trener sa manje iskustva od ostalih kandidata, ali kao i svi vredan respekta. Ko je dakle u cekaonici?
Izvori govore da je najavio dolazak u Beograd 23. decembra - Slavoljub Muslin. Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve titule, ponasanjem i znanjem ostavio je trag u jugoslovenskom fudbalu, tako da ni Dragan Stojkovic nije iskljucio mogucnost razgovora. Naravno, sve u zavisnosti od epiloga sa Dusanom Bajevicem. On je ipak idealno resenje i covek iza koga bi stala celokupna jugoslovenska fudbalska javnost.
- Nas cilj je plasman na EURO-2004. i svi zelimo isto - jasan je Dragan Stojkovic. - Zato i zurimo u izboru selektora. Od odlaganja promocije ne boli glava, vazno je da na kraju svi budemo zadovoljni.
Odbrojavanje je, dakle, pozelo. Bajevicev blagoslov je izvestan. Ipak, moramo biti strpljivi.