LjUDSKA PRAVA U MAKEDONIJI - DINSTBIR :
Svet treba odlucno i brzo da reaguje
Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi Dinstbir izrazio je juce nadu da ce napadi Albanaca na Makedoniju konacno naterati svet da ostro intervenise i da prestane da se u regionu ponasa kao vatrogasac.
U razgovoru sa novinarima, nakon jedanaestodnevnog boravka na Balkanu, Dinstbir je osudio zahtev politickih predstavnika makedonskih i kosovskih Albanaca da se Makedonija federalizuje kao domovina dva drzavotvorna naroda.Federalizacija Makedonije, kao i autonomija za Presevsku dolinu, s samo su takticki koraci, o cemu svedoci i cinjenica da iz Tetova beze osim Makedonaca i Albanci koji se zalazu za gradjansko drustvo i koji odbijaju terorizam, kazao je Dinstbir.
"Na Kosovu je bilo isto", dodao je ceski diplomata ali i ocenio da je ipak vecina Albanaca protiv nasilja. "To treba da nam bude oslonac. Medjutim, umesto toga se teroristima stalno cine ustupci, ne bi li se primirili", kazao je on.
Prema Dinstbirovim recima Albanci su izvukli iz Dejtona sledecu pouku: "ako nesto hoces, treba da pucas; ono sto osvojis ce ti, manje vise, ostati".
Jos jedan pouka, dodao je Dinstbir, bila je Presevska dolina a to je da cim se pribegne nasilju, dogadjaji pocinju da se odvijaju brzo, sto preti i ostalim oblastima nastanjenim Albancima - Crnoj Gori i Sandzaku.
"Vazno je kako cemo se mi postaviti. Stvari se nece poboljsati ukoliko nasa glavna briga bude da ne upadnemo u malere, ukoliko se budemo ponasali kao vatrogasci bez preventivnih mera", zakljucio je Jirzi Dinstbir i izrazio nadu da ce napadi albanskih ekstremista na Makedoniju konacno vec jednom naterati svetske drzavnike da shvate sta se desava na Balkanu i da beskompromisno intervenisu protiv onog ko sve to organizuje.
CESKA O MAKEDONIJI - HAVEL :
Poziv Evropi za pomoc Makedoniji
Ceski predsednik Vaclav Havel smatra da Makedoniji, zbog njene razumne politiku postovanja ljudskih i manjinskih prava, treba u sadasnjoj krizi pruziti svu mogucu podrsku, ukljucujuci i vojnu.
Nakon razgovora sa vladikom rasko-prizrenskim Artemijem sef ceske drzave je juce ukazao na potrebu "zaustavljanja infiltracije polupartizanskih i poluteroristickih naoruzanih grupa s Kosova".
Havel je podsetio da je "Makedonija pruzila svojevremeno azil brojnim izbeglicama i sve vreme vodila demokratsku, razumnu, izbalansiranu politiku, zasnovanu na principu gradjanskih prava i postovanju samostalnosti manjina", naglasio je Havel u razgovoru sa novinarima u Pragu.
"Danas kada je napadaju ekstremisticke i teroristicke grupe, Makedonija ne moze da ostane sama. Zasluzuje podrsku medjunarodne zajednice i to kako politicku, psiholosku, tehnicku, tako i vojnu, pogotovu sa kosovske strane, odakle treba spreciti ulazak naoruzanih formacija", rekao je Havel.
"Nesto slicno se vec cini na granici sa juznom Srbijom i Kosovom", naveo je ceski predsednik.
On je nakon neplanirano duzeg susreta sa visokim predstavnikom Srpske pravoslavne crkve, ponovio da i dalje smatra da je krajnje vreme da se krene u vrlo ozbiljne, mirne pregovore o drzavnom uredjenju izmedju Crne Gore, Srbije i Kosova, jer je to danas "neuralgicni trougao".
"Sto se vise sa tim bude odlagalo, situacija ce biti gora, bice vise oruzanih sukoba, sto ide na ruku terorista", zakljucio je ceski predsednik Vaclav Havel.
LONDONSKA STAMPA
Vreba opasnost od velike Albanije
Britanski dnevnik "Dejli telegraf" pise danas o nestabilnosti koja je u proteklih deset godina od Slovenije, preko Hrvatske, BiH i Kosova pa do Makedonije zahvatila sve drzave nastale iz bivse Jugoslavije.
List pise da je duze vreme "ljudozder" bila "velika Srbija", za vreme bivseg predsednika Slobodana Milosevica, ali da je sada, kada on nije vise na vlasti, ta opasnost "izbledela".
Medjutim, britanski list navodi da se neka druga opasnost danas pomalja i ocenjuje da borbe u Makedoniji izmedju makedonskih snaga i formacije koja sebe naziva Oslobodilackom narodnom armijom (ONA), predstavljaju opasnost od "velike Albanije".
"Dejli telegraf" pise da posto je Milosevic mogao da natera Srbe sirom bivse Jugoslavije na pobunu, to "mogu (uciniti) i iredentisticki Albanci sa pripadnicima svoje sopstvene etnicke grupe".
Medjuetnicka koalicija u Skoplju mogla bi da se srusi i nemiri bi mogli da se prosire na Crnu Goru, ocenjuje list koji dodaje da bi, u najgorem slucaju, druge balkanske zemlje poput Bugarske, Grcke pa cak i Turske, mogle da budu umesane u sukobe.
Britanski list navodi da, u suocavanju sa ovim problemom, Zapadne sile imaju dve prednosti. Prva od njih je iskustvo koje su u poslednjih deset godina stekle u regionu.
Druga prednost, kako istice list, je relativna vojna slabost etnickih Albanaca u poredjenju sa Jugoslovenskom narodnom armijom 90.-tih godina.
Ono sto nedostaje NATO saveznicima je koherentan plan i nacin na koji bi se on sproveo, pise list i dodaje da bi vise napora trebalo uloziti u sprecavanje prodiranja albanskih gerilaca sa Kosova na podrucje Makedonije, te da makedonska vojska ocigledno ne moze sama da porazi gerilce.
Sa politicke strane, pise dalje "Dejli telegraf", Kosovo ide ka nezavisnosti i apsurdno je da, godinu dana nakon NATO bombardovanja SRJ, ono i dalje bude gledano samo u okviru "vecne konstitucionalne povezanosti" sa SRJ, protiv koje se toliko dugo borilo.
Sa druge strane, list prenosi ocenu nekadasnjeg pomocnika sekretara odbrane bivseg predsednika SAD Ronalda Regana, Ricarda Perlea, da povlacenje dela americkih trupa Sfora iz BiH ne slabi angazovanja Vasingtona u regionu. Dokaz za to ce biti nacin na koji ce SAD sa saveznicima odgovoriti na napetosti u Makedoniji.
List zakljucuje da je lekcija iz 1990.-tih godina da je najbolje "reagovati rano i odlucno".
"NjUJORK TAJMS":
Albanci se nadaju nasilnoj promeni granica
Pozivajuci se na visoke zapadne diplomate, "Njujork tajms" pise da se albanski ekstremisti, koji napadaju makedonske i srpske snage, nadaju da ce medjunarodnu zajednicu naterati na jos jednu diplomatsku intervenciju koja bi promenila granice na Balkanu.
Zapad, medjutim, nema nameru da sazove novu medjunarodnu konferenciju, poput one u Dejtonu 1995. godine ili da blagoslovi nasilnu promenu granica, dodaju diplomate.
"Sve dok je status Kosova neizvestan, dok smo neodlucni da se suocimo sa albanskim ekstremistima bice pokusaja da se realnost na terenu izmeni. Ljudi to vide kao svoju poslednju sansu da postignu ono sto zele", rekao je jedan diplomata.
Drugi je nedavne pregovore sa liderom albanskih ekstremista na jugu Srbije Sefcetom Muslijuom opisao kao "potpuno beznadezne" posto je Musliju odbio da prizna da je taj region deo Srbije, odbio da razmotri ideju da njegovi ljudi postanu lokalni policajci, kao i da prihvati da je u Beogradu doslo do promene vlasti i da SAD nece ponovo bombardovati Srbe zbog njegovog secesionistickog projekta.
List pise i da diplomate strahuju da bi sve bolje partnerstvo NATO sa Beogradom, uz bilo koji ozbiljan napor da se razbiju ekstremisticke grupe na Kosovu i njegovim granicama, doveli do toga da Kfor postane meta Albanaca zbog kojih je Srbija bombardovana.
"Kosovo je i izvor nereda i model za albanske ekstremiste koji sanjaju o nezavisnom Kosovu koje bi obuhvatalo i obliznje regione sa vecinskim albanskim stanovnistvom", pise list.
Jedan zapadni diplomata, koji se sastajao sa svim stranama u regionu, ocenio je da "umereni Albanci" poput predsednika Partije demokratskog delovanja Rize Halimija ili lidera Demokratske partije Albanaca Arbena Dzaferija "gube teritorije i propagandni rat od ekstremista, kao sto je bio slucaj na Kosovu" 1997. i 1998. godine, pise list zakljucujuci da ukoliko NATO i Makedonija ne usaglase akcije "Skoplje bi moglo zavrsiti kao Bejrut".
IZVESTAJ KOMITETA ZA ZASTITU NOVINARA
Prosle godine poginulo oko 20 novinara
Dvadesetak novinara poginulo je prosle godine obavljajuci svoje profesionalne zadatke, navodi se u danas objavljenom izvestaju Komiteta za zastitu novinara.
U godisnjem izvestaju te organizacije za zastitu slobode stampe sirom sveta kaze se da su mnogi od njih ubijeni su iz osvete, u drzavama od Bangladesa do Urugvaja.
U 2000. godini u Kolumbiji, Rusiji i Sijera Leoneu nastradalo je najvise novinara. U svakoj od tih zemalja poginula su po tri novinara, bilo zbog kriminala ili ratova.
"Zbog ovih ubistava skoro nikad niko nije izveden pred lice pravde", rekla je izvrsni direktor komiteta sa sedistem u Njujorku, En Kej Kuper .
Neprofitabilni komitet u godisnjem izvestaju na 550 strana dokumentovao je 600 slucajeva represije protiv medija u 131 zemlji, ukljucujuci ubistva, napade, hapsenja, cenzuru i uznemiravanja.
Prosle godine broj uhapsenih novinara smanjen je sa 87 na 81 u odnosu na 1999. godinu, sto je za polovinu manje od rekorda od 185 uhapsenih 1996. godine. Razlog smanjenog broja uhapsenih je, kako se navodi u izvestaju, uspostavljanje suptilnijih nacina za kontrolu stampe, poput kaznenog zakona o taksama, skupih parnica zbog klevete i bojkotima oglasavanja u medijima.
U Kini ima najvise novinara iza resetaka, 22, neki od njih su zatvoreni zbog sirenja informacija putem Interneta. Kina je, kako se navodi u izvestaju, donela nove zakone kojima se internet provajderi u startu smatraju spijunima.
Prosle godine bilo je manje ubijenih novinara u odnosu na 1999. godinu kada je nastradalo njih 34. Najopasnija drzava za novinare je Alzir, gde je izmedju 1996. i 1999. godine ubijeno 59 novinara.
Lokalni novinari kriticki pisu o vlastima, naoruzanim grupama ili o gospodarima droge i ne mogu da odu u drugu zemlju kako bi izbegli da budu kaznjeni, kazala je En Kuper i dodala da su zbog toga novinari veoma izlozeni napadima.
Dva ruska fotoreportera nastradala su u Ceceniji, gde su pokrivali tamosnji sukob sa ruskom vojskom.
U Ukrajini, ubistvo internet novinara Georgija Gongadzea izazvalo je sukobe opozicije i vlasti.
Sloboda stampe je, kaze se u izvestaju, mozda najugrozenija u Severnoj Koreji, gde se slusanje stranih medija smatra zlocinom i kaznjava smrcu.
SVETSKI MEDIJI O PROBLEMIMA U POLJOPRIVREDI
Stocne bolesti - kuga modernih vremena
Kao nekada kuga, pojava stocnih bolesti u zapadnoj Evropi mogla bi, kazu eksperti, da izazove haos u trgovini hranom i ima dugotrajne posledice na trziste i poljoprivriredu uopste.
Najpre se pojavila govedja spongiformna encefalopatija (BSE) ili "ludilo krava", koja se iz Britanije prosirila na kontinentalnu Evropu, a zatim, cudnom igrom sudbine, u februaru je opet u Britaniji, a prosle nedelje i u Francuskoj, otkrivena bolest sap i slinavka, pise agencija Rojters.
Da bi panika bila jos veca, jos jedan veliki izvoznik mesa, Argentina, potvrdila je prosle sedmice da je i u njenim stadima registrovana bolest sap i slinavka.
"Ludilo krava" predstavlja veliku opasnost jer je njegova humana varijanta vec izazvala smrt oko 80 osoba u Evropi, dok sap i slinavka ne napadaju ljude, ali unistavaju stada i sire se kao sumski pozar preko odece, obuce, pa cak i vetrom.
Pojava tih zaraznih bolesti izazvala je lancanu seriju trgovinskih sankcija sirom sveta, jer zemlje u kojima se zaraza nije pojavila ocajnicki nastoje da je zadrze na svojim granicama.
Tako je americko ministarstvo poljoprivrede protekle sedmice potpuno zabranilo uvoz mesa iz Evropske unije, sto ce pogoditi trgovinsku razmenu vrednu 278 miliona dolara.
Nema dobitnika u sadasnjoj situaciji, kaze ekspert u vasingtonskoj firmi specijalizovanoj za poljoprivredne analize Vorld perspektivs Ben Beneki i dodaje da ce se posledice jos dugo osecati na trzistu.
Niko ne zna koliki ce biti gubici na kraju tog lanca sankcija u svetu, ali se vec vidi da je panika izazvala neocekivane posledice i mnogo dalje od Evrope.
Kanada je 2. februara zabranila uvoz brazilske govedine zbog strana od "ludila krava", a za njom su to isto uradili i SAD i Meksiko, kanadski partneri u Severnoamerickom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA).
Brazil je na to zestoko reagovao jer nije imao nijedan slucaj te stocne bolesti, ali je Otava tvrdila da Brazil nije na vreme dokumentovao da nema "ludila krava". Zabrana je konacno ukinuta 23. februara, ali su odnosi izmedju te dve zemlje, koje spadaju medju poljoprivredne velesile u svetu, ostali zategnuti.
Neke od severnoafrickih i centralnoevropskih zemalja zapretile su prosle sedmice da ce ograniciti i uvoz zita iz Evropske unije zbog straha od sapa i slinavke. Evropski farmeri su cak i na naznaku mogucnosti tog ogranicenja zestoko reagovali jer se plase ogranicenja prometa na svetskom trzistu zita koje je mnogo vece od mesa i zive stoke.
Od Drugog svetskog rata vise rundi globalnih trgovinskih pregovora postepeno je dovelo do snizavanja nekih barijera u svetskom prometu poljoprivrednih proizvoda. Uvozne carine su snizene i zapocet je rad na smanjenju izvoznih subvencija koje remete konkurentske odnose.
Svetski izvoz svezeg, hladjenog i zamrznutog mesa udvostrucen je na 20,8 miliona tona u deceniji do 1999. godine, navodi se u podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Vodeci izvoznici, poput Evropske Unije, SAD, Kanade, Australije, Argentine i Brazila, prosirili su agro-industriju da bi iskoristili takav trend.
Eksperti za sirovine smatraju da je najznacajnije pitanje u ovom trenutku da li ce uticaj izbijanja zaraza u Evropi brzo proci ili ce imati dugorocne posledice.
Pesimisti se pozivaju na primer Tajvana, gde je 1997. doslo do izuzetno velike epidemije sapa i slinavke. Tada je zaklana cetvrtina od 14 miliona svinja u toj zemlji i unistena industrija koja je godisnje izvozila svinjetinu u vrednosti 1,55 milijardi dolara. Na Tajvanu jos uvek sap i slinavka nisu iskorenjeni.
Tada su SAD i Danska uskocili umesto Tajvana na mesto izvoznika svinjetine u Japan.
Iako bi pojava stocnih bolesti u Evropi mogla da donese privremenu korist zemljama u kojima nema zaraze, taj dobitak nece dugo trajati.
Evropski potrosaci bi mogli da se preorijentisu sa govedine na svinjetinu ili piletinu, a vodeci svetski lanac za hamburgere, korporacija Mekdonalds je vec objavila da u prometu u Evropi belezi znatno smanjenje zbog strahovanja od zaraze.
Eksperti dodaju da ce zbog klanja i spaljivanja hiljada grla stoke da bi se zaraza sprecila biti manje stoke koja jede zito, pa bi trebalo ocekivati smanjenje uvoza zita, uljarica i njihovih preradjevina, sto se vec odrazilo u padu cena psenice, kukuruza i soje na najvecoj svetskoj poljoprivrednoj berzi u Cikagu.
Da su posledice jos sire pokazuje i najnovija vest iz Svedske o nestasici koze za proizvodnju odece, obuce i tasni, pa svedske stavionice, koje rade za poznate italijanske modne firme, ne samo da su suocene sa cenama sirovine visim cak za 100 odsto u poredjenju sa proslom godinom, vec imaju tog materijala za samo jos neku sedmicu.
KUBA I SAD - KASTRO: DJ
Kuba proizvodi americke lekove protiv side
Kubanski predsednik Fidel Kastro prvi put je javno izazvao americkog predsednika Dzordza Busa, rekavsi da Kuba proizvodi lekove protiv side koje su patentirale SAD.
Kastro je, u subotnjem obracanju zvanicnicima, a koje je emitovanom sinoc, zapretio da ce Kuba poceti da proizvodi i druge americke proizvode i da ih izvozi. On je optuzio SAD i njihove fermaceutske kompanije da pokusvaju da, pred Svetskom trgovinskom organizacijom, zastite patente na lekove protiv side.
Kubanski predsednik izrazio je jaku podrsku Juznoj Africi i Brazilu koji dozvoljavaju lokalnim kompanijama da proizvode jevtinije lekove za spravljanje koktela lekova protiv side. On je tom prilikom objavio da ih i Kuba proizvodi.
"Nasa zemlja proizvodi poznati koktel", rekao je Kastro i dodao da bi Kuba mogla da pocne sa proizvodnjom i izvozom i drugih americkih proizvoda, a ne samo lekova. On, medjutim, nije precizirao koju od nekoliko vrsta lekova protiv side Kuba proizvodi. Kubanski predsednik pravdao je krsenje americkog patenta kao odgovor na, kako je rekao, slicne postupke SAD i kao primer naveo rum.
"Ko ce da protestuje, voleo bih da cujem protest od onih koji su ukrali 'Havana klab' koji je kubanski", rekao je on i najavio da ce lokalne destilerije poceti da proizvode rum "Bakardi".
Sudovi SAD 1999. godine doneli su odluku da distribucija ruma "Bakardi", u vlasnistvu kubanskog iseljenika koji se nalazi na Bermudskim ostrvima, moze da se vrsi pod markom "Havana klab", posto su destilerije nacionalizovane nakon Kastrove revolucije 1959. godine.
Kastro je tada rekao da ce se osvetiti i da ce Kuba poceti da proizvodi proizvode americkih marki.
Marka "Havana klab" medjunarodno je priznata kao kubanska.
Vlasnici "Bakardija" daju vazan finansijski doprinos pokretu protiv Kastra, sa sedistem u SAD.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
