Ljubisa Buha - Cume, vodja surcinskog klana POCEO DA PRICA:
Gde je veza vlasti i kriminalaca u Srbiji?
Oko Cume su se " okupljali Zoran Sijan,koji je u to vreme smatran vodjom automafije u Beogradu, a neretko su vidjani i brojni pripadnici policije i sin bivseg predsednika SRJ
Marko Milosevic".Bivsi pripadnik Sluzbe drzavne bezbednosti Bozidar Spasic izjavio je juceda afera "Kotobanja" i izjave biznismena Ljubise Buhe, zvanog Cume, pokazuju povezanost pojedinaca u vlasti i kriminala u Srbiji, te da bi trebalo formirati parlamentarnu komisiju koja bi ispitala ceo slucaj.
"Treba poverovati da Vlada Srbije i njeni ministri zbilja nisu umesani u taj slucaj surcinskog klana ali nisam siguran da nize politicke strukture, savetnici i pomocnici ministara, nisu debelo umesani u citavu aferu", rekao je Spasic.
Ocenivsi da srpska policija "nije osposobljena" da sprovede istragu o ovoj aferi, on je rekao da u ovom slucaju treba koristiti svetske standarde, odnosno formirati parlamentarnu komisiju za "ispitivanje navoda mafijaskih bosova".
Prema njegovim recima, formiranjem komisije "prakticno nijedan politicar ne moze da se zastiti od konkretne odgovornosti".
Beogradska policija je u petak, 24. januara, pronasla vecu kolicinu oruzja i droge u trznom centru "Kotobanja" u Surcinu. Biznismen Ljubisa Buha Cume, koji se u javnosti pominje kao sef surcinskog klana, u petak je rekao Televiziji B92 da su njegovu zenu Ljiljanu Buhu oteli Dusan Spasojevic, zvani Siptar, i bivsi komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Lukovic, zvani Legija.
On je Lukovica i Spasojevica optuzio da su izvrsili vise otmica i ubistava u zemlji, nedavno minirali masine u preduzecu "Difens roud" u Zemunu i postavili otkrivenu drogu u trznom centru u Surcinu.
Spasic je ocenio da "krajnje ozbiljno" treba shvatiti Buhine izjave da ima podatke o otmici sefa kompanije "Delta" Miodraga Miskovica, nekadasnjeg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica i drugih, kao i da ima neka saznanja o nerazjasnjenim ubistvima.
"Cini mi se da je u ovom slucaju policija u potpunosti zatecena i da ne reaguje na adekvatan nacin", kazao je Spasic, dodajuci da "postoje potpuno pouzdani podaci da su se pojedini bivsi pripadnici specijalnih policijskih jedinica o kojima govori Ljubisa Buha Cume, koji nikada nije bio na ratistu, nakon prestanka ratova poceli baviti kriminalnim radnjama o kojima Buha govori".
"U javnosti stalno prisutna nedefinisana uloga Milorada Lukovica Legije kada su u pitanju ubistva na Ibarskoj magistrali, neuspeh policije da otkrije ko je oteo beogradske bankare ili poslovne ljude i poslednji slucaj - unistenje firme 'Difens roud' u Zemunu, govore da je te poslove mogao uciniti samo neko ko odlicno poznaje komandu, ima odlicnu organizaciju i ljude i, na kraju, neciju zastitu", tvrdi dalje Spasic, koji je i sef privatne detektivske agencije.
"Mislim da svaki podatak koji je izneo Ljubisa Buha Cume treba tri puta proveriti, a njega dovesti u zemlju i iskoristiti pogodnosti tzv. institucije zasticenog svedoka", rekao je on.
Spasic je kazao da je trzni centar "Kotobanja" pocetkom 90-ih godina postao centar "surcinskog klana", ciji je "nesporni vodja od samog pocetka Ljubisa Buha zvani Cume", oko koga su se "okupljali Zoran Sijan, koji je u to vreme smatran vodjom automafije u Beogradu, a neretko su vidjani i brojni pripadnici policije i sin bivseg predsednika SRJ Marko Milosevic".
Ljubisa Buha je bio "najinformisaniji pripadnik tzv. beogradskog podzemlja jer sve kradje, pljacke, obijanja i ostalo sto se dogadjalo u Beogradu nije samo koordinirano iz surcinskog centra vec su tamo i odnosene stvari i automobili a vlasnici ucenjivani da plate otkup za sopstvene stvari".
On je naveo da su u Surcin "navracali i 'bosovi' sicilijanske mafije, odsedali u centru 'Kotobanja' i zapravo bili pratioci transporta droge i cigareta sa juga ka severu i zapadnoj Evropi".
"Surcinski klan je stalno trazio vezu sa politikom i mislim da je to prvi primer u nasoj zemlji gde je stvoren tzv. politicko-kriminalni sindikat u kome politicari stite kriminalce a za uzvrat dobijaju procenat od kriminalnih aktivnosti. Ceo surcinski klan je sve do 1998-99. godine bio zapravo pod okriljem Milosevica i njegovog rezima ali je vec tada zapoceo da trazi i oslonac u drugim strukturama, najpre u srpskoj opoziciji", naveo je Spasic.
On je dodao da u aferi "Kotobanja" ima i "medjumafijaskog obracuna".
"Za kriminalno podzemlje je najgore kada sefovi podzemlja pocnu da pricaju. Ako posmatramo na taj nacin, uskoro ce u Beogradu, a i sirom Srbije, doci do velikog talasa nasilja medju kriminalcima i ponovnog ubijanja. Policija ne sme da pokaze svoju nemoc i mora da reaguje vrlo efikasno", rekao je Spasic.
U svakom slucaju, posle otkrica ubica generala Boska Buhe smatram da je Cumetovo pojavljivanje u javnosti jedan od najznacajnih momenata za pocetak rasvetljavanja svih ubistava u nasoj zemlji pocevsi od Milosevicevog rezima.
SKUPSTINA SRBIJEUsvojena Ustavna povelja i Zakon o njenom sprovodjenju
Skupstina Srbije usvojila je sinoc Ustavnu povelju nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i Zakon o njenom sprovodjenju.
Za Ustavnu povelju je glasalo 166 poslanika. Protiv povelje izjasnilo se 47 poslanika, dok je troje bilo uzdrzano.
Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje izglasan je sa 130 glasova. Protiv tog zakona bila su 83 poslanika, dok je uzdrzano bilo takodje troje.
Povelju i prateci zakon podrzali su poslanici "DOS-Reforma Srbije", Socijalisticke narodne stranke Branislava Ivkovica i poslanici novoformiranog poslanickog kluba "Srbija".
Za Povelju su glasali i poslanici Demokratske stranke Srbije, ali su oni bili protiv Zakona. Predstavnici Demohriscanske stranke Srbije bili su protiv Povelje, ali su glasali za Zakon.
Protiv Povelje i Zakona bili su poslanici Socijalisticke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Stranke srpskog jedinstva i Nove Srbije.
Odmah posle usvajanja Povelje i zakona, sef poslanicke grupe "DOS-Reforma Srbije" Cedomir Jovanovic izrazio je zadovoljstvo zbog usvajanja tih akata i ocenio da su stvoreni uslovi za ubrzano redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore.
On je takodje izrazio ocekivanje da ce u narednih tridesetak dana biti zavrsen preostali deo posla na formiranju institucija nove zajednice.
Za sutra je zakazana sednica Skupstine Crne Gore koja ce takodje odlucivati o Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovodjenju.
Neposredno uoci usvajanja Povelje, sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov rekao je da ce ta stranka podrzati Povelju jer se time sprecava otvaranje pitanja statusa Kosova.
"Ako bi se pitanje Kosova otvorilo danas, kako to neki zele, ono bi se resilo na stetu Srbije", ocenio je Mihajlov.
On je ponovio ocene svoje stranke da je Zakon o sprovodjenju Povelje los i da su "dve politicke oligarhije tokom rada na pisanju zakona pokazale da nemaju dobru veru da zajednicka drzava funkcionise".
"Dok smo mi pravili zajednicku drzavu, dve vlade su pravile svoje seperatne dogovore. Ministri finansija Bozidar DJelic i Miroslav Ivanisevic pravili su svoje sisteme, pa smo zato dobili carinu na granici Srbije i Crne Gore", rekao je Mihajlov.
On je rekao i da je sadasnjem premijeru Crne Gore Milu DJukanovicu "najvise smetala Komisija za istinu i pomirenje" i da je zato ukinuta.
Tokom vecerenjeg dela sednice, poslanici DSS su ostro kritikovali Zakon o sprovodjenju Ustavne povelje, ocenjujuci da je on suprotan i Povelji i Beogradskom sporazumu potpisanog 14. marta prosle godine.
Poslanik DSS Dragan Marsicanin optuzio je premijere Srbije i Crne Gore Zorana DJindjica i Mila DJukanovica da su od trenutka kad je potpisan Beogradski sporazum poceli da rade "protiv jos nerodjene nove drzavne zajednice".
"Zakon ponistava i Povelju i Sporazum. I DJindjic i DJukanovic ce radije videti Srbiju i Crnu Goru kao odvojene mafijaske drzave nego kao zajednicku, demokratsku drzavu u kojoj ce biti vladavine prava", rekao je Marsicanin, nakon cega mu je predsednica parlamenta Natasa Micic izrekla opomenu.
I predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic pozvao je poslanike da glasaju protiv Povelje i Zakona, ocenjujuci da Srbija nece biti ravnopravna u novoj zajednici, kao i da se dovodi u pitanje opstanak Kosova u sastavu Srbije.
"Ocigledno je da i tvorci Povelje ne veruju u ocuvanje zajednicke drzave. Ocigledno je da se ona pavi zbog pritiska izvana i zbog interesa politickih oligarhija u Srbiji i Crnoj Gori", rekao je Pelevic.Burna polemika DJindjica i DSS-a
Skupstina Srbije zavrsila je prepodnenu raspravu o Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovodjenju, nakon burne polemike premijera Zorana DJindjica i poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS). DJindjic je pozvao poslanike DSS, koji su najavili da ce glasati za Povelju, ali ne i za zakon, da otvoreno kazu da li su ili ne za ocuvanje zajednicke drzave Srbije i Crne Gore.
"Ako niste za to da se nesto sprovodi gospodo iz DSS, onda budite i protiv toga sta treba da se sprovodi, a ne i da i ne", rekao je on.
Isticuci da je "poslednji trenutak za dogovor", DJindjic je rekao da bi voleo da vidi "kako izgleda to sto bi spasili" oni koji se, kako je rekao, "pozivaju na Dusanovo carstvo i 1918. godinu".
"Kako izgleda ta drzava koju biste spasli? Ona (SRJ) nije postojala pre 5. oktobra (2000). Postojala je samo na papiru, kao sto svaka glupost moze da se stavi na papir", rekao je DJindjic i dodao da nikakav drugaciji dogovor o opstanku zajednicke drzave od postojeceg nije moguc.
"Ni za Crnogorce koji su za federaciju nije prihvatljiv kljuc jedan covek - jedan glas", naglasio je DJindjic.
"Jugoslavija je nastala 1918. na osnovu velike vizije i politickog projekta koji je propao 1945. godine, kada je jedan deo tog naroda poceo da ubija drugi... Kada je umro onaj koji je drzao zamrzivac, pocelo je da smrdi ponovo", rekao je premijer Srbije.
"Jeste ta drzava osnivac UN, jeste imala svetle trenutke, ali zivot je i nesto drugo, a ne samo osnivacka prava. Gde je danas Jugoslavija? Jedna je od najnerazvijenijih zemalja u svetu, na nivou africkih zemalja... Gde je njeno mesto u UN? Na dnu", dodao je on.
DJindjic je priznao da je iznerviran, dodajuci da je to zato sto se u parlamentu "tako lako pustaju reci u etar i tako lako odlucuje o stotinama hiljada ljudi, govori o drzavama, ideologijama i principima, dok narod nema od cega da zivi, kao posledica te lakoce davanja obecanja".
On je prebacio odgovornost za kasnjenje Ustavne povelje na clanove Ustavne komisije iz DSS, zbog njihovog obrazlozenja da zbog umora ne mogu da prisustvuju jednoj od nedavnih sednica Komisije.
"Ko vama daje pravo da budete umorni, ako ste umorni idite pa spavajte bre... Jos deset godina cete spavati, jos sto godina, kao Trnova Ruzica koja ceka princa da je probudi. Prosle su bajke ovde. Ili se sklonite sa politicke scene, pa spavajte u nekoj bajci", porucio je DJindjic poslanicima DSS-a.
Sef poslanicke grupe DSS Dejan Mihailov odgovorio je na to optuzbom da je DJindjica "briga samo za licnu vlast, a ne za gradjane".
"Neko je toliko nervozan zato sto zna da sve sto je dogovoreno sa (crnogorskim premijerom Milom DJukanovicem) propada. To nije briga za narod, vec za licne interese, kukavicluk i sebicnjastvo", ocenio je Mihailov.
Odbacujuci te optuzbe, DJindjic je ukazao da je Beogradski sporazum potpisao sa DJukanovicem lider DSS i predsednik SRJ Vojislav Kostunica, a ne on. DJindjic je izrazio uverenje da buduca drzavna zajednica moze da opstane ako "politicka generacija u Srbiji i Crnoj Gori zeli da napravi pristojnu drzavu"
"A ako neko vec danas kaze da ce to propasti, naravno da ce propasti", rekao je DJindic i dodao da "treba zito od kukolja da se odvoji i da oni koji su protiv toga to otvoreno i kazu, a ne mi smo za, ali da se to nikada ne desi".ZORAN DJINDJIC
"Ne stitim ni Legiju, ni Cumeta"Predsednik Vlade Srbije Zoran DJindjic izjavio je sinoc da ne stiti ni bivseg komdandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Lukovica "Legiju", niti surcinskog biznismena Ljubisu Buhu zvanog "Cume".
Buha je optuzio Lukovica za umesanost u kriminalne ativnosti, otmice i ubistva u Srbiji, sto je Lukovic juce opovrgao.
U intervjuu Radio-televiziji Srbije, srpski premijer Zoran DJindjic je istakao da "nema zasticenih ljudi".
"Policija ima nalog da beskompromisno ispita sve sto je pomenuto, sve ljude koji su pomenuti. Svi ce biti dovedeni na saslusanje i pokusacemo da nadjemo dokaze... Ja ne stitim ni jednog, ni drugog. Ja prvi, jedva cekam da se to desi i nadam se da cemo kroz ovo rasvetliti nekoliko najvecih krivicnih dela", rekao je DJindjic.
On je rekao i da "ne postoji nijedan konkretan razlog" za smenjivanje Andrije Savica sa funkcije direktora Bezbednosno-informativne agencije, nekadasnje Drzavne bezbednosti Srbije.
"Pokusavamo da nadjemo bolja resenja. Imamo problem sa personalnim resenjima, ponegde se nadje neko privremeno resenje, pa se izvrsi rokada... Gospodin Savic ce biti na drugoj funkciji. On nije smenjen, on ce biti premesten na neku drugu funkciju", rekao je DJindjic.
On je dodao da nije zadovoljan "rezultatima sistema, ne pojedinaca".
"Nas pristup je: 'ajde da malo premestemo pojedince da vidimo da li ce neki pojedinci dati bolje rezultate na nekom drugom mestu", rekao je DJindjic.
Kampanja protiv puSenja U SRBIJIUgasi cigaretu!
Medju clanovima komisije za izradu Ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore vazi nepisano pravilo - sednica ce dugo trajati ako clanovi komisije Dragor Hiber i Zoran Sami na sastanak dodju sa vise od jedne paklice cigareta.
U Srbiji je jos od 1995. godine na snazi Zakon o zabrani pusenja u zatvorenim prostorijama, ali je malo verovatno da ce propisane kazne ikoga odvratiti od namere da zapali cigaretu na nedozvoljenom mestu.
Po tom zakonu, oni koji puse u prostorijama za sednice treba da plate 50 dinara, a za utvrdjivanje tog prekrsaja zaduzeni su inspektori ministarstva zdravlja i rada, cije prisustvo na tim mestima nije primeceno.
Vlada Srbije najavila je kampanju borbe protiv pusenja u okviru koje ce na bilbordima i putem nalepnica i televizijskih spotova gradjanima objasnjavati koliko je pusenje stetno i opasno po zdravlje.
Srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljevic tvrdi da ce kampanja za borbu protiv pusenja "Ugasite cigaretu - produzite zivot" biti usmerena na skolarce, sa ciljem da do 2015. godine osam od deset gradjana Srbije ne pusi.
Najavljeni su i novi propisi, po kojima ce reklamiranje cigareta na televiziji biti zabranjeno, dok ce bilbordi morati da sadrze upozorenje o stetnosti duvana.
U okviru kampanje, medjutim, nece biti zabranjena prodaja cigareta maloletnicima, sto bi mozda bilo efikasnije od televizijskih spotova i nalepnica. Kampanja ministarstva zdravlja trebalo bi da dovede do zabrane pusenja i na sednicama drzavnih organa.
U informativnoj sluzbi Savezne skupstine kazu da nemaju poseban akt o zabrani pusenja, da u salama za sednice ne sme da se pusi, dok je u salama za sednice radnih tela na snazi "dogovor".
U jugoslovenskom parlamentu su, kao doprinos borbi protiv pusenja, ukolonili pepeljare iz holova.
U generalnom sekretarijatu Skupstine Srbije nisu hteli da kazu da li se na sednicama parlamentarnih tela pusi, vec su kao adresu za te podatke naveli poslanicke klubove.
Izvestacima iz republicke skupstine poznato je da se tamo ne pusi samo u sali za sednice dok je u gotovo svim ostalim skupstinskim prostorijama pusenje uobicajeno.
U zgradi Vlade Srbije, kako su Beti rekli njeni predstavnici za medije, propisana su precizna pravila u vezi sa tim u kojim prostorijama je pusenje dozvoljeno, a u kojima nije.
Ne pusi se na sednicama vlade, u svim hodnicima u vladinoj zgradi, zatim u sali za konferencije za novinare, kao i u svim prostorijama koje pripadaju kabinetu premijera. Prostorije u kojima su zaposleni u vladinoj pres-sluzbi podeljene su na "pusacki" i "nepusacki" deo.
U ostalim prostorijama - kancelarijama i kabinetima rezim pusenja zavisi od njihovih domacina.
Istovremeno sa najavom kampanje protiv pusenja, srpski premijer Zoran DJindjic u jednoj televizijskoj emisiji pohvalio se da mu je kubanski vodja Fidel Kastro, prilikom novogodisnje posete Brazilu, poklonio "sanduk" cuvenih kubanskih cigara.
