NOVINE - Toronto

SVET

13. februar 2004.

Del Ponte izjavila da se Karadzic nalazi u Srbiji

Izjava Karle del Ponte je naucna fantastika

Visoki zvanicnik Srbije juce je odbacio tvrdnju glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte da se bivsi lider bosanskih Srba Radovan Karadzic krije u Beogradu, ocenjujuci da ta tvrdnja spada u domen "naucne fantastike".
Taj neimenovani zvanicnik je u izjavi za Rojters upozorio da bi takve optuzbe mogle da ugroze demokratiju u Srbiji u trenutku kada se reformski orijentisane stranke bore da postignu dogovor o novoj vladi i sprece povratak ultranacionalista na vlast.
Rojters navodi da su prodemokratski politicari u vise navrata krivili pritisak koji Del Ponteova i Haski tribunal vrse na vlasti u Beogradu, za porast popularnosti Srpske radikalne stranke, koja je osvojila najvise glasova na parlamentarnim izborima u decembru prosle godine.
"Ona stalno bira trenutke za takve optuzbe kada je politicka situacija ovde napeta", rekao je visoki zvanicnik koji je zeleo da ostane anoniman.
On je dodao da najnovija izjava Karle del Ponte "nadmasuje cak njenu sopstvenu mastu" i prelazi "u sferu njene naucne fantastike". Prema njegovim recima, "takvim izjavama se nista ne postize, vec se ozbiljno ugrozava demokratija u Srbiji".
Del Ponteova je juce u Briselu rekla da ima pouzdane informacije da se Karadzic i Ratko Mladic nalaze u Beogradu.
Ona nije navela izvor za tu informaciju niti detalje o tome gde se navodno nalaze bivsi lideri bosanskih Srba koji su optuzeni za ratne zlocine tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Glavni tuzilac Haskog tribunala cesto je ponavljala da se Mladic nalazi u Srbiji, dok vlasti "okrecu glavu na drugu stranu", sto Beograd odbacuje, navodi Rojters.
Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije juce je saopstilo da nema informacije da se Karadzic, za koga se do sada verovalo da se krije u BiH i Crnoj Gori, nalazi u Beogradu.

OHR i Sfor ne znaju gde je Karadzic

Portparol ureda visokog predstavnika medjunarodne zajednice u BiH (OHR) Vedran Persic izjavio je juce da OHR nema informacija o haskom optuzeniku Radovanu Karadzicu i da ne moze da komentarise tvrdnje da je u Beogradu.
Na konferenciji za novinare u Sarajevu Perisic je naglasio da je stav OHR-a da treba da nastaviti akciju hapsenja Karadzica i raskrinkavanja mreze njegovih pomagaca.
Podsetio je da se ove nedelje, zajednickom odlukom visokog predstavnika i americke administracije, na crnoj listi zabrane ulaska u zemlje clanice EU i SAD naslo 10 lica iz Republike Srpske, osumnjicenih da pomazu skrivanje Karadzica.
Portparol Sfora Dejvid Saliven takodje nije mogao da potvrdi da se Karadzic skriva u Beogradu.
Na konferenciji za stampu medjunarodnih organizacija u BiH Saliven je rekao da "Sfor nikada ne objavljuje tajne informacije kojima raspolaze".
Upitan, da li su dvojica nedavno uhapsenih bivsih policajaca RS, Dusan Tesic i Zeljko Jankovic, i dalje u pritvoru Sfora, Saliven je rekao da su oni "na sigurnoj lokaciji" i da ih ispituju Sforovi istrazitelji.
Tesic i Jankovic uhapseni su u operacijama Sfora na Palama i u Bijeljini proslog meseca.
"Informacije prikupljene od Tesica i Jankovica temelj su za buduce operacije protiv osumnjicenih za ratne zlocine i njihove pomagace, a u Sforu ce ostati sve dok to bude potrebno. Oni sa nama odlicno saradjuju", rekao je portparol Sfora za BiH.

Samo povlasceni nastavljaju sa trkom u naourazanju

Rusija ispred SAD u razvoju mini-atomskih bombi

Bivsi ruski ministar za atomsku energiju Viktor Mihailov ostro je kritikovao planove SAD za stvaranje nuklearnih bombi male snage, ali je rekao da su ruski naucnici na tom polju postigli veci napredak nego americki.
Mihailov je u intervjuu izjavio da americki rad na stvaranju "mini-atomskih" bombi predstavlja "unilateralisticku strategiju SAD".
Mihailov je od 1992 do 1998 godine bio ministar za atomsku energiju, a danas je sef jednog instituta za atomska istrazivanja.
Zakonom koji je u novembru potpisao predsednik SAD Dzordz Bus, u toj zemlji je skinuta 10-godisnja zabrana istrazivanja na polju "miniatomki", cija je snaga manja od pet kilotona. Ta snaga za trecinu je manja od one koju je imala bomba, bacena na Hirosimu.
Mihailov je rekao dnevniku "Rosijskaja gazeta" da ce trebati izmedju 10 i 15 godina da se stvori takvo oruzje.
"Naravno, radovi na oruzju, koji se oslanjaju na nove principe koriscenja nuklearne energije, obavljaju se, takodje, i u nasoj zemlji. U skorasnje vreme se pokazalo da su oni (Amerikanci) iza nas na svim tim poljima, ukljucujuci bombe male snage", rekao je Mihailov.
Bivsi ruski ministar nije zeleo da kaze vise o ruskim istrazivanjima na "miniatomkama". Balijevski je takodje izjavio da su veliki manevri ruske vojske, zakazani za ovaj mesec, tokom kojih ce biti ispaljivani projektili, delimicno podstaknuti zabrinutoscu Moskve zbog razvijanja atomskih bombi male snage u SAD.
Vladini zvanicnici su u proslosti odbijali da komentarisu bilo kakve navode da se u ruskim laboratorijama vrse istrazivanja u vezi sa bombama male snage.
Pobornici takvog oruzja kazu da bi se njegovom upotrebom ogranicio broj civilnih zrtava. Oni takodje tvrde da bi se na taj nacin nuklearni arsenal SAD prilagodio modernim pretnjama.
Protivnici "miniatomki" kazu da ce se njihovim uvodjenjem zamagliti razlika izmedju nuklearnog i konvencionalnog naoruzanja, da ce se podstaci nova trka u naoruzanju i povecati rizik od izbijanja atomskog rata.
Ruski zvanicnici su vise puta izrazavali zabrinutost zbog americkih planova, upozoravajuci na mogucnost destabilizovanja prilika u svetu i poticanja drugih zemalja da naprave nuklearno oruzje.

Od 2,2 miliona izbeglica u BiH se vratilo manje od polovine

Tokom rata 1992-1995 u Bosni i Hercegovini od 4,3 miliona stanovnika u izbeglistvo je otislo 2,2 miliona dok je u ratu poginulo oko 260.000 ljudi, kazali su zvanicnici.
Od 2,2 miliona izbeglica, oko 985.000 se vratilo u predratne domove, rekao je Udo Janc, sef agencije UN za izbeglice u Bosni, predstavljajuci njen najnovi izvestaj sto je okarakterisao kao "realan i opipljiv" napredak.
Ministar BiH za ljudska prava i izbeglice Mirsad Kebo rekao je da mnoge izbeglice ne mogu da se vrate kucama, zato sto su unistene i zato sto nedostaje novca za njihovu obnovu. Kebo je kazao da je u BiH potrebno obnoviti ili renovirati oko 45.000 stanova i kuca, a ocekuje se da ce taj projekat kostati 518 miliona dolara.
Rekonstrukciju finansiraju bosanska vlada, Savet Evrope, kao i vlade raznih zemalja.

Srbin prvi ministar odbrane BiH

Predstavnici politickih stranaka koje cine vecinu u Parlamentarnoj skupstini Bosne i Hercegovine postigli su dogovor da ministar odbrane BiH bude Srbin, saopstili su zvanicnici Republike Srpske (RS).
Poslanici u parlamentu BiH su, takodje, postigli dogovor da nacelnik Zajednicke komande oruzanih snaga u BiH bude Bosnjak, a da na funkciji nacelnika Operativne komande oruzanih snaga bude Hrvat, potvrdjeno je danas u zajednickom saopstenju predsednika RS i predsednika parlamenta RS Dragana Cavica i Dragana Kalinica.
U saopstenju se navodi da je dogovoren i raspored kljucnih funkcija u obavestajnom sistemu i Agenciji za informacije i zastitu (SIPA), koje ce biti uspostavljene nakon neophodne procedure usvajanja zakona iz te oblasti u Parlamentarnoj skupstini BiH. Dogovor o tim pitanjima postignut je na sastanku u Banjaluci predstavnika stranaka koje cine vlast na nivou BiH.
Dogovor je u ime Srpske demokratske stranke (SDS) potpisao Dragan Kalinic, za Stranku demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihic i u ime Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Covic.

HRVATSKA STAMPA

Tvrdnja da je Gotovina u Hrvatskoj uzburkala javnost

Izjava glavne tuziteljke Haskog tribunala Karle del Ponte da se general Ante Gotovina jos nalazi u Hrvatskoj izazvala je uzbunu u javnosti i nasla se na prvim stranama svih dnevnih listova.
"Vjesnik" ocenjuje da je tom izjavom Del Ponteova vratila istoriju Hrvatske bar dve godine unazad, jer je sve do sada izreceno na racun saradnje Zagreba i Haga, kao i sve sto se u medjuvremenu dogodilo, postalo bezvredno.
"Glavna haska tuziteljica nije odustala od toga da hrvatsku vladu 'optuzuje' da nista nije ucinila kako bi haski optuzenik Ante Gotovina bio izrucen Sudu i procesuiran prema tamosnjim pravnim pravilima" pise list, dodajuci kako ni Hrvatska ni Gotovina ne mogu racunati da ce optuznica protiv generala biti izmenjena njemu u korist, kao ni da ce doci do promene statusa samog Gotovine.
"Vjesnik" podseca da je Gotovina tri puta pokusavao ponuditi Haskom sudu uslove pod kojima bi se predao, na sta je Karla del Ponte, sva tri puta, rekla da se o uslovima moze raspravljati tek nakon predaje, i dodaje da nikakve 'simpatije' koje je tuziteljica u medjuvremenu pokazala prema Hrvatskoj nisu promenile taj njen stav.
U drugom komentaru isti dnevni list upozorava da "sve dobro sto je do sada ucinjeno na punoj demokratizaciji hrvatskog drustva, nepovratnom procesu evropeizacije, tranziciji, prelasku na trzisnu privredu, sve one reforme, ulaganja, trud, ... sve to skupa pada u vodu zbog jedne jedine osobe nespremne da se na jedinom za to zakonom predvidjenom mestu suoci s dokazivanjem i odbranom pitanja svoje nevinosti".
Rijecki "Novi list" pise da tvrdnja Del Ponteove da je Gotovina jos u Hrvatskoj "mozda i konacno zatvara vrata Evropskoj komisiji da Hrvatskoj na prolece izda pozitivno misljenje" o kandidaturi za EU.
List podseca da "avis", odnosno pozitivan odgovor Komisije, najverovatnije nece biti objavljen ako se o njemu politicki ne sloze sve zemlje clanice, a Velika Britanija i Holandija se vec sada ne slazu s objavljivanjem "avisa", jer su uverene da Hrvatska ne saradjuje s Haskim sudom.
Splitska "Slobodna Dalmacija", podsjecajuci na odluku Del Ponteove o izmeni i prosirenju optuznice protiv generala Gotovine, navodi da je vrlo verovatno rec o odgovornosti generala u akciji "Juzni potez", koja je pocela pet dana posle "Oluje", odnosno sredinom avgusta 1995. i trajala do 10. oktobra 1995.
U toj akciji, podseca list, snage Hrvatske vojske nakon teskih borbi protiv jedinica Zeljka Raznatovica Arkana osvojile su Mrkonjic Grad i izbile na planinu Manjacu u BiH.
"Prilikom ulaska 4. gardijske brigade HV-a u grad, protivoklopnom raketom je pogodjen oklopni transporter u kojem je poginuo zapovednik staba te brigade Andrija Matijas Pauk. Navodno su u osveti koja je pripadnici HV-a ubili nekoliko desetina, a prema nekim izvorima i nekoliko stotina srpskih civila i ratnih zarobljenika" pise splitski list.

IRAK

Atentat na Komandanta americkih snaga

Komandant americkih snaga na Bliskom istoku, general Dzon Abizaid izbegao je juce ranjavanje u pucnjavi u lokalnom sedistu irackih sluzbi bezbednosnih u Faludzi.
Svega nekoliko trenutaka nakon sto je konvoj sa Abizaidom usao u dvoriste Iracke civilne sluzbe, doslo je do eksplozije u kojoj niko nije povredjen.
Nekoliko sekundi kasnije, jos dve eksplozije odjeknule su u blizini sedista, a americki vojnici otvorili su vatru.
Nekoliko napadaca koristilo je rucne raketne bacace, dok je druga grupa pucala iz lakog naopruzanja iz obliznje dzamije. Bitka je trajala oko sest minuta.
Posle napada Abizaid je otkazao plan da proseta gradom i vratio se u obliznju americku bazu. Jos nije poznato da li je u napadu ubijen neki napadac.

Poginula dva americka vojnika

Dva americka vojnika su poginula u Bagdadu, naletevsi na bombu koja je bila postavljena na drumu, dok je u juznom gradu Samavi, blizu lokacije na kojoj su smesteni japanski vojnici, doslo do manje eksplozije.
Vojnici su stradali sinoc u zapadnom predgradju Bagdada, kroz koje su prolazili svojim vozilima. Povredjeni su prebaceni u bolnicu, gde su dva ranjenika preminula, navodi se u danasnjem saopstenju vojske SAD.

IZRAEL - HAG

Izrael resio da bojkotuje Medjunarodni sud pravde

Izrael je juce resio da bojkotuje sudske rasprave pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti linije razdvajanja koju ta zemlja gradi na Zapadnoj obali, saopstilo je pradsednistvo izraelskog Saveta.
"Ministarska komisija je danas popodne resila da usvoji savete ekipa eksperata i da ne ucestvuje na raspravama u Sudu, koje ce poceti 23. februara", navodi se u saopstenju.
Komisija, kojom predsedava izraelski premijer Ariel Saronn, resila je da ne odstupa od dokumenta koji je Izrael Medjunarodnom sudu pravde dostavio 30. januara, dodaje se u saopstenju.
U tom dokumentu se navodi da Medjunarodni sud pravde "nije kompetentan da raspravlja" o liniji razdvajanja, "koja se gradi sa ciljem da se izbegne terorizam", pa je stoga rec o "fundamentalnom pravu Izraela da obezbedi svoju odbranu".

IZRAEL

Najmanje 15 Palestinaca poginulo u izraelskom napadu

U jednom od najsmrtonosnijih napada poslednjih meseci, izraelska vojska je juce ubila najmanje 15 Palestinaca u napadu u pojasu Gaze za koji Izrael tvrdi da je imao za cilj unistenje ekstremista koji napadaju jevrejska naselja.
Napad je usledio posle najave premijera Izraela Ariela Sarona prosle sedmice da planira da povuce sve porodice jevrejskih naseljnika iz pojasa Gaze.
Palestinski ocevici rekli su da su vojnici sa tenkovima pred zoru usli u gusto naseljeno naselje Sidjajia, otvorivsi vatru na policijski kontrolni punkt, pri cemu je ubijen jedan policajac.
Lekari su rekli da je 12 Palestinaca poginulo, ukljucujuci najmanje sest naoruzanih osoba i jednog policajca. Jos tri osobe su ubijene u drugom napadu na jugu Gaze u izbeglickom kampu Rafa, gde je vojska, kako je saopstila, jurila naoruzanu osobu.
Medju zrtvama se nalazi i jedan visoki zvanicnik palestinskog radiklanog pokreta Hamas Hani Abu Shaila i 17-godisnji sin lidera pokreta Fatah, koji predvodi palestinski predsednik Jaser Arafat.
Najmanje devet ranjenih osoba nalazi se u teskom stanju, rekli su lekari i dodali da se medju ranjenima nalaze i trojica decaka koji su pogodjeni dok su posmatrali sukobe.
Hamas je, nakon danasnje akcije izraelske vojske u Gazi, pozvao svoje aktiviste na samoubilacke napade "sirokih razmera".

FRANCUSKA-HOLANDIJA

Spajanje Er fransa i KLM-a

Evropska komisija i americko ministarstvo pravde dali su zeleno svetlo projektu objedinjavanja francuske aviokompanije "Er frans" i holandske KLM.
Projekat sjedinjavanja dve kompanije dovesce do privatizacije "Er fransa", jer ce ucesce drzave u deonicama kompanije biti ispod 50 odsto.
Preporuke Evropske komisije za reforme dve kompanije, koje su neophodne pre potpisivanja sporazuma o sjedinjavanju, nece uticati na red letenja "Er fransa" i KLM-a, navodi se u zajednickom saopstenju ta dva avioprevoznika.
Evropska komisija je "dozvolila operaciju... nakon sto su dve kompanije resile probleme vezane za konkurentnost, pogotovo na liniji Pariz-Amsterdam, a izmedju ostalog i na destinacijama izmedju Evrope i SAD", precizira se u saopstenju.
KLM i Er frans u saopstenju ujedno i pozdravljaju odobrenja Evropske komisije i americkog ministarstva za projekat sjedinjavanja.
Kada operacija sjedinjavanja kompanija bude zavrsena ucesce drzave Francuske u deonicama Er fransa ce biti ispod 50 procenata, sto ce automatski izazvati privatizaciju te kompanije. Operacija sjedinjavanja je najavljena krajem septembra.