21. maj 2004.
Izlozba remek-dela iz Narodnog muzeja u Hagu
Izlozba remek-dela iz Narodnog muzeja
u Beogradu sa oko 200 slika, grafika i skulptura svetskih, jugoslovenskih
i srpskih umetnika otvorena je u sredu u Gradskom muzeju u Hagu.
U jednom od najuglednijih holandskih muzeja izlozena su dela iz kolekcije
Narodnog muzeja, autora Monea, Pikasa, Renoara, Gogena, Kandinskog,
Van Goga, ali i Sumanovica, Nadezde Petrovic, Dobrovica, Mestrovica
i pokreta Zenit.
Pred vise stotina zvanica na svecanom otvaranju izlozbe "Beograd-Pariz",
ambasadorka Srbije i Crne Gore u Holandiji Maja Mitrovic pozelela je
da ovaj dogadjaj postane "novi pocetak jednog starog prijateljstva".
"Bila bih srecna ako bi ova izlozba moju zemlju ukljucila u glavne
tokove evropske tradicije, gde joj je i mesto", kazala je ambasadorka
Mitrovic.
Direktor Gradskog muzeja u Hagu Vim van Krimpen (Njim) podsetio je da
je deo slika koje su izlozene u Hagu, ukljucujuci i dela slavnog holandskog
autora Pita Mondrijana (Mondrian), Holandija poklonila Narodnom muzeju
tridesetih godina proslog veka.
Pozdravljajuci zvanice, direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjeticanin
je rekla da je izlozba u Hagu "jedan od najznacajnijih projekata
u 160-godisnjoj istoriji" te nacionalne institucije.
"Izlozba predstavlja mali deo nase kolekcije, ali na najbolji nacin
prikazuje bogatstvo, raznovrsnost i vrednost dela koje imamo",
naglasila je Cvjeticanin.
Kustos Gradskog muzeja u Hagu i autor izlozbe Dzon Sileris nazvao je
"velicanstvenom" kolekciju Narodnog muzeja.
Ideja izlozbe je, po recima Silerisa, da pokaze podudarnost umetnickog
izraza svetskih i jugoslovenskih majstora koji su pocetkom 20. veka
ziveli i radili u Parizu, ali i u Beogradu.
"Nas muzej ima snazan osecaj solidarnosti sa Narodnim muzejom u
Beogradu koji je uspeo da sacuva svoju divnu kolekciju uprkos svim teskocama
koje su donele prethodne godine. Vrlo je vazno naglasili da je Narodni
muzej deo evropskog kulturnog nasledja", rekao je kustos haskog
muzeja.
Na otvaranju, haskoj publici su se predstavili i violinistkinja Julija
Hartig i oboista Borislav Cicovacki iz Novog Sada koji su izveli dela
Bele Bartoka, Isidore Zebeljan i Dejana Despica.
Izlozba "Beograd-Pariz" u Gradskom muzeju u Hagu trajace do
22. avgusta.
Obelezen Dan Narodnog muzeja Srbije u Beograd
Kulturno nasledje na jednom mestu
Narodni muzej Srbije osnovan je pre 160 godina, ukazom ministra prosvete
Jovana Sterije Popovica
"Sacuvajmo kulturno nasledje, sakupimo ga na jedno mesto - u muzej",
rekao je Jovan Sterija Popovic jos davne 1843. godine, a njegovim ukazom
tada kao ministra prosvete, 10. maja 1844. godine osnovan je (danasnji)
Narodni muzej Srbije, pod imenom Muzej serbski. Iako se muzej i njegov
sadrzaj uveliko promenio od osnivanja, svrha i uloga su ostale konstantne:
posvecen je zastiti, interpretaciji i promociji slojevitog kulturnog
nasledja Srbije i njenog okruzenja.
Od samog pocetka rad ove ustanove nije bio obelezen samo sistematskom
brigom o pokretnoj ili nepokretnoj kulturnoj bastini, nego i stalnim
traganjem, pokusajima da se osamostali, zakonski odredi, obrazuje kadrove,
okuci i publici na pravi nacin predstave drevnosti i umetnicka dela
koja Srbija bastini.
Uprkos nezavidnim uslovima, selidbama, stradanju u Prvom svetskom ratu,
Muzej se ubrzano razvija, uvecavaju se zbirke, povecava se strucni personal,
razgranava se delatnost Muzeja - sa jasnim konceptom prikupljanja istorijsko
umetnicke gradje.
Bogatstvo pocetnog fonda posluzilo je osnivanju drugih znacajnih muzeja
u Srbiji. Vremenom on postaje i izvor dragocenih informacija ne samo
o vrednosti i znacaju nacionalne, nego i svetske kulturne bastine. Organizuju
se studijske izlozbe, prva gostovanja u inostranstvu, priredjuju se
izlozbe drugih muzeja, intenzivira se izdavacka delatnost. Muzej, vodi
racuna i o posebnim aktivnostima za decu, skolsku omladinu, lica ogranicenih
sposobnosti.
Paralelno se modernizuju i njegove osnovne delatnosti, posebno konzervacija,
koja je danas krunisana primenom preventivne zastite kao osnovnog principa.
Istrazivanja se stalno sprovode, narocito arheoloska iskopavanja u kojima
posebno mesto ima projekat DJerdap.
Narodni muzej raste i zahvaljujuci muzejima u sastavu:1973. godine pridruzena
mu je Galerija fresaka, 1975. Muzej Vuka i Dositeja i Spomen muzej Nadezde
i Rastka Petrovica, 1978. Muzej Lepenski Vir, a 1996. Arheoloski muzej
DJerdapa. Ukupno, vise od 1.400 izlozbi i petstotinak publikacija, najvecim
delom realizovani od 1952. godine. Rezultat: 160 godina neprekidne aktivnosti.
Povodom svog jubileja, ova ustanova priredila je nekoliko zanimljivih
izlozbi, predavanja kao i edukativni program za najmladju publiku. U
okviru izlozbe "Dosije Paja Jovanovic", do 31. maja bice predstavljene
slike koje su ukradene u martu 2001. godine iz Muzeja u Arandjelovcu,
a koje su nakon sto su nadjene i vracene Narodnom muzeju, brizljivo
restauirane, i sada spremne za novi susret sa publikom.
Takodje je ekskluzivno predstavljena izlozba "Miroslavljevo Jevandjelje",
na koju se nadovezuje jos jedna izlozba - "Novi vizuelni identitet
Narodnog Muzeja - Novi zivot Miroslavljevog Jevandjelja", koja
ce prezentovati novi vizuelni identitet ove ustanove, za koji se pobrinuo
kreativni tim Nju Momenta. Jubilej ce, takodje, biti obelezen predavanjima
i strucnim vodjenjem kroz izlozbe.
Olah Vince o cudnoj sudbini sastava Earth-Wheel-Sky
Poznati napolju, anonimni kod kuce
Savremeno "citanje" muzike Roma. Objavljuju za "Asfalt
tango" iz Berlina, nastupaju sirom Evrope, za domace medije ne
postoje
Duhovna pogubljenost ove nase sredine ogleda se, izmedju ostalog, u
klanjanju petparackim opsenarima i potpunoj nesposobnosti prepoznavanja
autenticnih vrednosti. Muzika tu nije najstrasniji primer, ali je svakako
dobra ilustracija.
Paradoksalno je, naime, da domaci mediji na sva zvona promovisu najogoljenije
plagijate azerbejdzanske, turske ili grcke muzike, dajuci tako svoj
doprinos stvaranju jednog sizofreno-mutiranog nacionalnog identiteta
(koji sa istinskom kulturnom bastinom nema apsolutno nista), a da od
stranaca treba da saznajemo sta je to ovde autenticno i vredno paznje.
Prica o sastavu Earth-Wheel-Sky, jednom od prvih autorskih projekata
romskih muzicara u Vojvodini, uklapa se u tu matricu.
Okupivsi oko sebe grupu vrsnih muzicara (od kojih su neki visegodisnji
saradnici Lajka Feliksa), vodja sastava Olah Vince je, polazeci od iskustva
dzeza, roka i romskog folklora, dao svoje "citanje" muzike
Roma na razmedju dva milenijuma. O recepciji na koju je to naislo govore
cinjenice da Earth-Wheel-Sky objavljuje za berlinsku izdavacku kucu
"Asfalt tango" (poslednji album "Njaltz Romano"
izasao je krajem prosle godine), da je poslednjih godina odrzao turneje
po vecini evropskih zemalja, da su Vince i njegova ekipa stigli cak
do dalekog Japana, gde su svirali sa najeminentnijim tamosnjim etno
muzicarima...
U Srbiji, medjutim, malo ko da je za sve to uopste cuo. (Vaznije je,
valjda, ko je nampumpavao i ispumpavao sise.) Earth-Wheel-Sky je, doduse,
bio zastupljen na kompilacijama "Srbija: Sounds Global" i
"Romano suno", nastupio je na Ring Ring festivalu 2002. godine
(pre rumuskog sastava Fanfare cokarlija), ali nije bio u prilici da
dodje do sire publike. Iz reci Olaha Vincea dalo bi se zakljuciti da
je lakse naci zajednicki jezik sa Japancima, nego sa predstavnicima
domacih izdavackih kuca i medija.
- Glupo je da nas znaju ljudi u Tokiju, Milanu ili Berlinu, a da smo
u Novom Sadu i Beogradu maltene anonimni. Zelja mi je samo da ljudi
postanu svesni da i tako nesto postoji, i da, ukoliko to nekog interesuje,
postoji potpuna otvorenost za komunikaciju, kaze Vince u razgovoru za
"Glas".
Mada ce svoju muziku nazvati vojvodjanskom, tvrdi kako su mu uzori svi
Cigani sveta - od Indije do Norveske.
- To je autorski rad, nije preradjevina. Koristimo instrumente koji
nisu svakidasnji. Duvaca ima koliko hoces, cimbalista nema. Cimbal sviraju
samo Cigani. Vezuju se za njega, pa je cibal tako i postao nacionalni
instrument. Slicno je sa violinom i gitarom, a perkusije su prirodno
srasle uz taj ritam...
Kao najvecu vrlinu ciganske muzike Vince vidi njenu otvorenost prema
razlicitim uticajima, sto je, opet, i mac sa dva ostrice posto je cesto
cini lakom metom zloupotreba. Kada se izjasnjava na tu temu, Olah Vince
govori kao covek koji je svoj zivot posvetio kulturnoj, socijalnoj i
politickoj emancipaciji Roma.
- Postoje dva paralelna fronta borbe. Prvi - izboriti se sa samim Romima
da postanu svesniji i kulturniji i drugi, da se radi na tome da i ostali
to prihvate. Ako romsku kulturu treba da predstavljaju Luis, Bregovic
ili Odjila, onda je sve to fals, kaze Vince. Fals, medjutim, nisu Boban
Markovic, Fanfare cokarlija, Taraf de hajduks...
- Svirati sa takvom energijom kao Taraf de hajduks je fantasticno...
Ali, mene je uvek plenio flamenko. Jer, sve je tu - epska lirika, muzika
i ples. Cak i improvizacija. Flamenko je najkompletnije dostignuce romske
muzike.
Earth-Wheel-Sky nedavno se vratio sa turneje po Nemackoj, Austriji i
Madjarskoj, a vec na leto ponovo krecu na put. Obici ce Italiju, Portugal,
Francusku, svirace na Pepsi sigetu u Budimpesti, pozvani su na Berlinski
dzez festival i niz evropskih etno festivala. Na pitanje kada ce krenuti
na turneju po Srbiji Vince klima glavom. Nikome normalnom ovde nista
nije jasno.
P. Dragosavac