27. avgust 2004.
IRAK
Americki obavestajci ucestvovali u mucenju zatvorenika
Americki
vojni obavestajci i civilna lica na sluzbi u vojsci bili su direktno
umesani u zlostavljanje irackih zatvorenika u zloglasnom zatvoru Abu
Graib i to u vecoj meri nego sto je do sada bilo poznato, navodi se
u jednom vojnom izvestaju koji je objavljen.
Rec je o internom izvestaju koji su potpisali general Pol Kern, general-major
Dzordz Fej i general-pukovnik Entoni Dzons.
U izvestaju koji posebno obradjuje ulogu vojne obavestajne sluzbe u
slucaju zlostavljanja zatvorenika, navodi se da su 23 americka vojna
obavestajca i cetvoro civila na sluzbi u vojsci pocinila 44 dela zlostavljanja
zatvorenika i da bi za to mogli da budu krivicno gonjeni.
Tih 27 pripadnika 205. vojne obavestajne brigade su "zahtevali,
ohrabrivali, zatvarali oci ili podsticali zlostavljanja zatvorenika
od strane vojne policije, a mnogi su i direktno ucestvovali u zlostavljanju
ili su krsili utvrdjenu proceduru i propise tokom istraznih postupaka
u zatvoru Abu Graib", pise u izvestaju.
Pukovnik Tomas Papas, koji je komandovao 205. obavestajnom brigadom,
takodje bi mogao da bude optuzen za kriminalna dela, iako, kako se navodi,
nije direktno ucestvovao u maltretiranju zatvorenika.
Navodi se takodje da su americki vojnici sakrili osam zatvorenika od
posmatraca Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta. Kritikovan je i general
Rikardo Sances, bivsi glavnokomandujuci americkih snaga u Iraku, sto
je propustio da se pozabavi problemom zlostavljanja u zatvoru Abu Graib
koji se nalazi nadomak Bagdada.
Vojni izvestaj o skandalu u Abu Graibu objavljen je samo dan posto je
grupa civilnih vojnih eksperata na celu sa bivsim americkim ministrom
odbrane Dzejmsom Slezingerom objavila izvestaj na istu temu.
"Ne postoji jednostavno objasnjenje o razlozima zbog kojih su se
zlostavljanja desavala bas u Abu Graibu", dodaje se u izvestaju.
"Glavni razlozi su lose ponasanje (od neljudskog do sadistickog)
male grupe moralno korumpiranih vojnika i civila, nedostatak discipline
kod obavestajaca i njihovih nadredjenih i nedostatak ili neuspeh u rukovodjenju
na raznim nivoima u vojsci", zakljucuje se u tekstu.
"Najveci deo maltretiranja i seksualnog zlostavljanja, ali ne i
svi slucajevi, desavao se van samog istraznog postupka" i nije
zavisio od toga da li odredjeni zatvorenik zaista i moze da pruzi bilo
kakve informacije.
General Kern je izjavio novinarima da je izvestaj zasnovan na temelju
9.000 dokumenata i nakon saslusanja 170 osoba.
Kloniranje, lecenje ili pravljenje novih ljudi
Vodja
britanskog naucnog tima koji ce prvi u Evropi s dozvolom raditi ljudsko
kloniranje, Leskovcanin dr Miodrag Stojkovic (40), kaze da ce se na
taj nacin leciti bolesni i da njegova ekipa ni u kom slucajeu nece "stvarati
nove ljude".
Stojkovic radi na Univerziteta u Njukaslu, u Engleskoj i njemu je nedavno
Komisija za ljudsku reprodukciju dala "zeleno svetlo" da prvi
u Evropi pocne sa ljudskim kloniranjem u terapijske svrhe.
On je u zajednickom intervjuu za pirotski nedeljnik "Sloboda"
i agenciju Beta kazao da je ta Komisija u avgustu dala dozvolu njegovom
timu da "koriste ljudske jajne celije i celije pacijenta radi kloniranja
embriona iz kojih bi mogli izolovati maticne celije".
"Te maticne celije imaju mogucnosti da se diferenciraju u negde
200 razlicitih tipova celija ljudskog organizma. Zato bi mogle da se
koriste za lecenje bolesti srca, povreda - prekida nerava, Alcajmerove
bolesti, Parkinsonove bolesti, secerne bolesti, AML (akutne mijeloidne
leukemije)", kaze Stojkovic.
Njegov tim ima izvrsne kapacatitete, opremu, kadar i sto je najvaznije
podrsku celog regiona, istice on, dodajuci da "trenutno na tom
projektu radi petnaestak strucnjaka, ali da ce taj broj vremenom rasti".
"Poceo sam pre dve godine. Na ovom projektu angazovani su ljudi
iz Engleske, Nemacke, Albanije, Pakistana, Indije, Kine. Moja supruga
Petra je moj pomocnik i moj najbolji saradnik kome mogu da poverim sve
poslove", rekao je Stojkovic.
On naglasava da se, dok je radio u Minhenu (od 1993. do 2002. godine),
zainteresovao za kloniranje, jer je, kako kaze, imao srecu da radi "u
grupi koja uziva svetski ugled u ovom polju" i da je naucio i tehniku
i mnoge druge stvari koje mu sada pomazu u ovom projektu.
Povodom dilema i opravdanog straha od pomena kloniranja, Stojkovic kaze
da je strah opravdan "kad se radi o takozvanom reproduktivnom kloniranju,
jer su posledice nesagledive i po ovo kloniranje koje mi zelimo da koristimo
u svrhe lecenja bolesti".
"Kod
kloniranja spermatozoid moze biti zamenjen celijom odrasle individue
koja se putem mikromanipulacije ubacuje u jajnu celiju iz koje je prethodno
odstranjen genetski materijal. To znaci da klonirani embrion poseduje
genetski materijal davaoca celije, odnosno individue", rekao je
on.
Stojkovic dodaje da se "tako fuzionirani embrion razvija do stadijuma
iz kojega mi mozemo izolovati maticne celije, sto znaci da taj embrion
nema ni teoretske sanse da se razvije u bebu, jer, prvo, za to je potreban
intaktni embrion koji se vraca majci. Kod terapijskog kloniranja izdvajate
maticne celije iz embriona i cuvate ih u plasticnoj solji gde se one
razmnozavaju", napominje Stojkovic.
On naglasava da "nema govora ni o kakvom radjanju bebe ili pokusaju
da se tako nesto uradi" i to, kako kaze, "iz dva razloga -
prvo niko od ozbiljnih naucnika ne misli na tako nesto, a drugo tako
nesto je u Velikoj Britaniji zabranjeno".
"Mi zelimo da dobijemo maticne celije koje su genetski skoro 100
odsto identicne genetskom materijalu pacijenta tako da pri presadjivanju
nema odbacivanja celija posto ih pacijenat prepoznaje kao svoje. Druga
vazna svrha ovog projekta je dobijanje maticnih celija iz bolesnika
i studiranje te bolesti pod laboratorijskim uslovima. Znaci nalazenje
razloga bolesti i njihovo uspesno lecenje", kaze Stojkovic.
Svetska naucna javnost pozdravila je dobijanje licenci, dok je crkva,
dodaje Stojkovic, "kao i uvek podeljeno reagovala: katolicka iz
Vatikana je (to) osudila, engleska crkva podrzala, a vidim u nasim novinama
da je nasa Crkva pozdravila ovaj poduhvat kao nesto sto pomaze bolesnim
ljudima".
Stojkovic kaze da je Centar u Njukaslu otvoren za svetsku javnost i
napominje da "oni nemaju sta da kriju." Voleo bih da "kod
kuce, u Srbiji, otvorenom diskusijom ili predavanjima priblizim ljudima
gde su prednosti ove tehnike koja moze da nam pomogne da najzad nadjemo
resenja za mnoge bolesti koja do sada nismo mogli da nadjemo",
rekao je on.
Zoran Panic
RUSIJA
Terorizam je uzrok pada ruskih aviona
Najveci
deo ruskih eksperata smatra da je teroristicki napad uzrok skoro istovremenog
rusenja dva aviona koji su leteli iz Moskve do Socija i Volgograda.
"Teroristicki napad izgleda kao najverovatniji uzrok", izjavio
je za Eho Moskve clan Komiteta Drzavne Dume za bezbednost Genadij Gudkov.
Po njegovim recima, verzija da su se avioni srusili iz tehnickih razloga
zvuci neuverljivo ako se uzme u obzir da su se srusila "dva aviona,
u isto vreme, i to avioni koji ispunjavaju sve norme tehnicke bezbednosti".
Drugi clan tog Komiteta Arkadije Baskajev kaze da je "teroristicki
napad najverovatniji uzrok".
"Ne moze biti takve podudarnosti da dva aviona, poletevsi sa istog
aerodroma odjednom padaju prakticno u isto vreme", rekao je Baskajev,
dodajuci da eksperti za nekoliko dana mogu tacno da utvrde uzroke.
Bivsi sef Federalne sluzbe za bezbednost za Moskvu i moskosvsku oblast
Jevgenij Savostjanov ocenio je da se moze govoriti o "sinhronizovanom
teroristickom napadu, koji je izvela dobro pripremljena grupa terorista,
i moguce, uz ucesce samoubica".
On je naveo da o tome svedoce podaci da je sa jednog od aviona stigao
signal o otmici, a da se na drugom, po navodima ocevidaca, dogodila
eksplozija.
Sevastjanov je kazao da je veoma komplikovano uneti eksploziv u avion,
ali da je ipak moguce.
"U takvim slucajevima uvek se moze pretpostaviti da neko nije ispunio
obaveze do kraja. Najverovatnije da je neko morao da bude saucesnik
u unosenju takvog tereta u avion", rekao je on, ogradjujuci se
napomenom da su to sada ipak samo hipoteze.
Predsednik Asocijacije veterana specijalnih jedinica "Alfe"
uveren je da su padovi aviona isplanirani, posto su avioni poleteli
sa istog aerodroma, sluzbe bezbednosti aerodroma cudno su se ponasale,
a u isto vreme je izgubljena veza sa avionima.
Cinjenica da su se delovi oba aviona razleteli, sama za sebe govori
da su se u letelicama desile eksplozije, ocenio je specijalist za eksplozive,
sef Naucno-tehnickog centra za bezbednost Adolf Musiev.
"Najverovatnije da je rec o eksploziji trotila. U avion je dovoljno
uneti 400 grama do jednog kilograma, kako bi katastrofa aviona bila
zagarantovana", ocenio je Musiev.
Eksperti takodje navode da su se avioni u trenutku pada nalazili na
velikoj visini, u delu leta koji se smatra najbezbedijim, i da jos nisu
poceli da se spustaju.
Cinjenica da su repovi aviona nadjeni daleko od trupova, i da su delovi
letelica bili u dijametru od cak 40 kilometara, za eksperte znaci da
su se se u vazduhu desile eksplozije.
Ocevici pada Tu-134, u Tuljskoj oblasti tvrde da su videli da se pre
udara aviona u zemlju culo i videlo nekoliko eksplozija letelica.
Predsedstanici Federalne sluzbe bezbednosti navode da jos nisu otkriveni
dokazi koji bi ukazivali da je rec o teroristickom napadu. Osim te verzije
istrazuju se i mogucnosti tehnicke nepravnosti letelica, greske pilota
i nekvalitetnog goriva.
Strucnjaci koji treba da desifruju crne kutije iz srusenih ruskih aviona
suocili su se sa problemom, posto su trake u tim uredjajima ostecene,
receno je u Medjudrzavnom avio-komitetu (MAK).
Kako je za RIA "Novosti" izjavio zamenik predsednika MAK Oleg
Jermolov, strucnjaci Medjudrzavnog avio-komiteta otvorili su crne kutije
iz srusenih aviona, ali se pokazalo da je ostecena magnetna traka zvucnih
aparata.
Jermelov je rekao da su pronadjene crne kutije spolja izgledale sasvim
normalno, ali da se ispostavilo da su unutrasnji delovi osteceni i da
ih treba popraviti, kao i da ce "desifrovanje traka zavisiti od
stepena ostecenja".
On je dodao da eksperti MAK-a pokusavaju da poporave ostecenja na traci
i da ce posle toga procitati zapis sa trake.
Politicki predstavnik predsednika Rusije u Juznom federalnom okrugu
Vladimir Jakovljev rekao je da ne iskljucuje mogucnost da se u avionu
Tu-154, koji se srusio u Rostovskoj oblasti, dogodila eksplozija, prenose
RIA "Novosti".
Prema njegovim recima, postoji dosta verzija katastrofe, ali ni jedna
od njih za sada nije potvrdjena. Jakovljev je istakao da je "moguce
da se dogodila nekakva eksplozija". On nije iskljucio ni mogucnost
da se radilo o teroristickom aktu.
"Sudeci prema podacima istrage, dogodilo nesto veoma brzo i posada
nije uspela da bilo sta saopsti dispecerima", ocenio je Jakovljev
a prenose RIA "Novosti".
Pijanstvo spasilo sestoricu Rusa sigurne smrti u
avionu
Pijanstvo je spasilo zivote sestorici mladica kojima nije bilo dozvoljeno
da se ukrcaju u jedan od dva ruska aviona koji su se srusili na jugu
Rusije u intervalu od samo nekoliko minuta, pise moskovski dnevnik "Izvestija".
Avion koji je leteo za popularno crnomorsko letovaliste Soci srusio
se u utorak kasno uvece u blizni Rostova na Donu, a posada je prethodno
poslala signal da je avion otet.
"Za let kompanije 'Sibir erlajns' avionom 'Tupoljev 154' prijavila
su se 44 putnika, vecinom turisti koji su krenuli na more. Samo 38 njih
je, medjutim, poletelo, zato sto su sestorica mladica bili toliko pijani
da im nije bilo dozvoljeno da se ukrcaju", pise list.
Svi putnici i clanovi posade su poginuli. Posto su delovi olupine pronadjeni
daleko rastrkani, pretpostavlja se da je avion eksplodirao u letu.
Jos jedan putnicki avion koji je takodje leteo na domacoj liniji, srusio
se samo nekoliko minuta posle "Tupoljeva". Oba aviona poletela
su sa moskvoskog aerodroma Domodedovo.
Zvanicnici jos istrazuju uzroke tih udesa, a kao mogucnosti se pominju
terorizam, ljudska ili tehnicka greska.
HRVATSKA
Hrvatska ministarka pravde za rusenje spomenika Budaku
Predsednica hrvatskog Demokratskog centra (DC) i ministar pravosudja
Vesna Skare-Ozbolt zalozila se za rusenje spomen ploce Miletu Budaku
u njegovom rodnom mestu Sveti Rok, u Lici.
"Dok u Bohumu policija traga za osobama koje su oskrnavile jevrejsko
groblje, u Parizu za pociniteljima diverzije na jevrejsku gradsku kuhinju,
a estonski premijer najavljuje rusenje spomenika Estoncima koji su ratovali
u postrojbama nacistickog SS-a, kod nas nicu spomenici iz proslosti,
bez odobrenja", kazala je Skare -Ozbolt na konferenciji za novinare.
Ona je dodala da je "tesko ne uociti povezanost Bohum-Estonija-Sveti
Rok", buduci da je Mile Budak bio potpisnik "rasnih zakona".
Skare-Ozbolt je ocenila da bi spomen-plocu trebalo da sruse lokalne
vlasti, a ako odbiju, Ministarstvo gradjevine.
Oko 120 hrvatskih intelektualaca potpisalo je u utorak peticiju kojom
je zatrazena obnova politickih procesa odrzavanih u doba komunisticke
i drugih totalitaristickih vlasti i procesa protiv Mileta Budaka.
Mile Budak bio je u prvoj vladi NDH ministar bogoslovije, a krajem 1941.
postaje poslanik NDH u Berlinu, gde ostaje do aprila 1943. Nakon povratka
u Zagreb, preuzima duznost ministra spoljnih poslova, na kojoj ostaje
do decembra 1943. Posle rata Vojni sud II armije osudio ga je na smrt
i on je pogubljen 7. juna 1945.
Zagovornici postavljanja spomen-ploce isticali su da je Budak bio veliki
hrvatski knjizevnik, o cijoj vrednosti treba da sude knjizevni kriticari.
Budak je autor vise rasistickih zakona iz doba ustaske Hrvatske, u kojoj
je u genocidu ubijeno vise desetina hiljada Srba, Roma i komunista.
Spomen ploca Budaku osvanula je u nedelju ujutro u Svetom Roku, rodnom
mestu Budaka, uz zid zupne crkve. Ploca je postavljena tajno, jer su
se njenom postavljanju usprotivili hrvatski zvanicnici i veliki deo
javnosti.
SCG protestuje zbog spomen ploce Budaku u Hrvatskoj
Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore izrazilo je protest
zbog otkrivanja spomen ploce Mili Budaku, koja je postavljena 21. avgusta
u mestu Sveti Rok na Velebitu, saopstilo je ministarstvo inostranih
poslova SCG.
U saopstenju se navodi da je Budak bio ideolog nacisticko -ustaskog
pokreta, kao i da je zbog otkrivanja spomen ploce pomocnik ministra
spoljnih poslova SCG Dusan Crnogorcevic pozvao u Ministarstvo ambasadora
Republike Hrvatske u Beogradu Toncija Stancica i zatrazio od njega objasnjenje.
Ministarstvo inostranih poslova SCG je u saopstenju izrazilo ocekivanje
da ce nadlezni hrvatski organi u najskorije vreme ukloniti postavljeno
obelezje.
Predstavljena knjiga o nestalim Srbima u ratu
Vukovarsko Udruzenje porodica nestalih i nasilno odvedenih lica predstavilo
je u prostorijama Zajednickog veca opstina, u vukovarskoj gradskoj cetvrti
Borovu naselju, drugo izdanje knjige o nestalim Srbima u ratu u Hrvatskoj
tokom 1990-ih, pod nazivom "Vas lik - Nas put".
Prema recima predsednice tog udruzenja Ruzice Spasic, u drugom izdanju
knjige su imena 189 osoba, od kojih su 102 na popisu trazenih osoba
te organizacije.
Kako prenosi agencija Hina, prvo izdanje knjige koja je informativno-dokumentarnog
sadrzaja objavljeno je pre cetiri godine.
U protekle cetiri godine sa popisa trazenih "skinuto" je 39
osoba koje su u medjuvremenu ekshumirane i identifikovane.
"U istom razdoblju smo, medjutim, prikupili podatke za jos 30 nestalih
osoba", rekla je Spasic, dodavsi da se u drugom izdanju knjige
na 130 stranica nalaze podaci o nestalim gradjanima srpske nacionalnosti
od 4. jula 1991. do vojno-bezbednosne akcije "Oluja" u avgustu
1995. godine.
Osim clanova udruzenja, predstavljanju knjige "Vas lik - Nas put"
prisustvovali su pomocnik hrvatskog ministra za pomoc porodicama ucesnika
rata pukovnik Ivan Grujic, konzul SCG u Vukovaru Milan Sapic i predstavnik
u hrvatskom parlamentu Samostalne demokratske srpske stranke i predsednik
te stranke Vojislav Stanimirovic.
BIH
Projekat podrske za povratak raseljenih porodica
Predstavnici Vlade Federacije BiH i kantona Srajevo potpisali su danas
u Sarajevu Memorandum o razumevanju, kojim se regulise primena zajednickog
projekta podrske povratka raseljenim porodicama.
Tim memorandumom bi se obezbedio povratak 241 raseljene porodicu u kantonu
Sarajevo, kao i iz Sarajeva u druge kantone u Federaciji BiH i opstine
u Republici Srpskoj.
Projekat vredan 1.672.000 konvertibilnih maraka (KM) ima za cilj stvaranje
uslova za povratak raseljenih osoba, izbeglica i pomoc socijalno najugrozenijim
kategorijama.
Memorandum su potpisali ministar za raseljena lica i izbeglice Federacije
BiH Edin Music i ministar rada, socijalne politike, raseljenih lica
i izbeglica kantona Sarajevo Hajrudin Ibrahimovic.
Ministarstvo za raseljena lica i izbeglice Federacije ce obezbediti
gradjevinski materijal u vrednosti 1.394.000 KM, dok ce kantonalno ministarstvo
dotirati 278.800 KM za gradjevinske radove.
U kantonu Sarajevo ima oko 30.000 raseljenih lica.
Investicije u BiH naredne tri godine do 1,5 milijardi
dolara
Svetska banka i Evropska komisija organizovace 23. i 23. septembra
u Sarajevu veliku konsultantsko- donatorsku konferenciju za Bosnu i
Hercegovinu.
U dokumentu koji je pripremljen za taj skup, na kome ce se okupiti visoki
predstavnici 50 drzava i organizacija, navedene su ambicije brojnih
medjunarodnih finansijskih ustanova u BiH u predstojece tri godine.
"Svetska banka planira u periodu od naredne tri godine da potrosi
izmedju 100 i 180 miliona dolara, zavisno od toka reformi", izjavio
je za "Dnevni avaz" direktor Svetske banke za BiH Dirk Rajnerman.
Prema tvrdnjama sarajevskog dnevnika, u naredne tri godine u Bosnu i
Hercegovinu bi svetske institucije i donatori mogli da uloze 1,5 milijardi
dolara.
Neizvestan odlazak deminerske jedinice u Irak
Hrvatski clan Predsednistva BiH Dragan Covic izjavio je da postoji
mogucnost da deminerska jednica iz BiH ne ode u Irak, iako je Predsednistvo
BIH ranije donelo takvu odluku.
U intervjuu "Dnevnom avazu" Covic je rekao da BiH mora da
bude partner "globalnog projekta u borbi protiv terorizma u svetu
i organizovanog kriminala".
"Hocu da kazem da mi ne stojimo toliko cvrsto pri tom stavu, a
to znaci da o razvoju dogadjaja u Iraku zavisi hoce li nasi ljudi tamo
otici. Sigurno je da ukoliko situacija bude dalje usloznjavana, Predsednistvo
BiH nece gradjane ove drzave slati u pakao", izjavio je Covic.
On je kazao da je Predsednistvo BiH doslo na ideju da salje vojnike
iz BiH u Irak nakon razgovora sa predstavnicima Sfor-a, UN-a, prisutnih
stranih administracija u BiH ukljucujuci i americku.
PRAG
EU dobila jeftinu a visoko kvalifikovanu radnu snagu
Cesi se dice svojim turistickim znamenitostima, Slovaci obrazovanjem
i vrednocom, Poljaci tradicijom i odanoscu moralnim i hriscanskim idealima,
Madjari kulturom, ali svi zajedno se slazu - nas najveci doprinos Evropskoj
uniji je jeftina a kvalifikovana radna snaga.
Udruzenje srednjeevropskih agencija za ispitivanje javnog mnjenja CEORG
postavilo je ziteljima cetiri zemlje Visegradske grupe pitanje koje
se uoci 1. maja izgubilo u ocekivanjima sta ce novim clanicama doneti
prosirenje EU.
Sta nova Evropa donosi u miraz staroj - Poljaci, Cesi, Slovaci i Madjari
mogli su da biraju sa liste od 13 ponudjenih odgovora.
Bez obzira na razlike cime se koji narod pojedinacno dici, kao glavni
ulog preovladala je jeftina radna snaga - kod 55 odsto Poljaka i Madjara,
50 odsto Ceha, dok su Slovaci, njih 47 odsto, ipak najcesce naglasavali
vrednocu nacije.
Jeftina radna snaga kao najveci ulog u prosirenoj Evropi figurira na
drugom mestu, kod 46 odsto Slovaka.
Kada se ostave po strani poslovicne zlatne a jeftine ruke novih Evropljana,
ponosni na svoje ocuvane istorijske spomenike i turisticke znamenitosti,
pocev od starog jezgra Praga do ocuvanog srednjevekovnog grada muzeja
Ceski Krumlov, Cesi veruju da Evropi nude turisticku meku.
Na trecem mestu, iza turistickih atrakcija koje istice 44 odsto anketiranih,
kod evroskepticnih Ceha sledi, vrlo realisticki, trziste otvoreno za
robe sa Zapada, sto kao miraz zajednickoj Evropi vidi 31 odsto Ceha.
Poljaci osim jeftine radne snage najvise znacaja pridaju svojoj tradiciji,
moralnim vrednostima i veri. Oni to nose kao najveci ulog u EU po misljenju
33 odsto ispitanika.
Za Cehe su moral i vera na poslednjem mestu, kod Madjara tek na desetom
a ni Slovaci nisu preterano ubedjeni da bi tu Briselu mogli nesto da
da daju.
Madjari inace visoko cene svoj kulturni doprinos evropskom domu. Kultura
je njihov najveci ulog po misljenju 36 odsto Madjara. Svega pet odsto
smatra da ce u Evropu doneti i dobru industrijsku robu.
Medju novim Evropljanima nasli su se i takvi koji ne veruju da mogu
staroj da daju bilo sta korisno.
Najvise ih je u Poljskoj, pet odsto, sledeci na listi pesimista su Cesi,
gde je tri odsto odgovorilo da ne donose nista korisno, a najsamopuzdaniji
su Madjari, gde tek jedan odsto anketiranih smatra da staroj Evropi
ne moze da pruzi nista.
Dasa Pavlovic
Prag
MADJARSKA
Bogati komunista Kandidat za premijera Madjarske
Novi kandidat za premijera Madjarske Ferenc DJurcanj je bogati komunista,
koji je postao uspesan nakon sto je ozenio unuku "glavnog predstavnika
KGB-a" za Madjarsku Antala Aproa, Klaru Dobrevu.
Antal Apro (1913) je nakon rusenja madjarske pobune 1956. godine bio
ministar za privredu prve vlade Janosa Kadara, koja je sastavljena pocetkom
novembra 1956. godine u Moskvi.
Kandidat socijalista Ferenc DJurcanj rodjen je 4. juna 1961. u gradu
Papa, studirao je u Pecuju, gde je u 1984. godine dobio diplomu ucitelja,
a sest godina kasnije u istom gradu je diplomirao i na ekonomskom fakultetu.
Izmedju 1983 i 1988. godine je bio sekretar Saveza mladih komunista
(KISZ) u Pecuju, a od 1988. do 1989. bio je predsednik Saveta za visoko
obrazovanje Centralnog komiteta Saveza mladih komunista. Nakon promene
sistema postao je potpredsednik organizacije Demokratskog saveza mladih,
koji je bio pravni naslednik Saveza mladih komunista.
Njegova karijera ipak je pocela posle raspada Demisa i posto se drugi
put ozenio i 1992. godine osnovao preduzece za ulaganje "Altus",
ciji je generalni direktor bio sve do 2002. godine.
Od 2002. do 2003. godine je bio predsednik kontrolnog tela "Altus-a"
i strategijski savetnik dosadasnjeg premijera Petera Medjesija, a od
2003. bio je ministar za sport i omladinu. Na tu funkciju je pre nekoliko
nedelja podneo ostavku.
Oko DJurcanja je izbilo vise skandala u vezi sa privatizacijom letnje
rezidencije madjarske vlade u mestu Balatonesed, kao i privatizacije
poslanickog kluba u Budimpesti, a prema procenama vrednost njegove imovine
iznosi 3,5 milijardi forinti, odnosno 14 miliona evra.
Prema navodima dnevnog lista Madjar hirlap, Ferenc DJurcanj je 60. najbogatiji
covek u Madjarskoj, ispred dosadasnjeg premijera Petera Medjesija, i
ako bude izabran za premijera madjarske bice dosad najbogatiji covek
na tom polozaju.
DJurcanj ima cetvoro dece i govori engleski jezik.
BERLIN
Nemacka vojska preispitala svoje ucesce na Kosovu
Nemacka vojska preispitala je propise o obuci i ucescu svojih mirovnih
snaga na Kosovu, posle kritika upucenih na racun ponasanja pripadnika
tih snaga tokom martovskog nasilju u pokrajini, rekao je jedan neimenovani
portparol.
Frankfurtski list "Algemajne cajtung" objavio je danas duzi
tekst u kojem su nemacke snage kritikovane zbog nacina na koji su postupile
tokom martovskog sukoba na Kosovu.
U slicnoj kritici koju je uputila i organizacija za zastitu ljudskih
prava Hjuman rajts voc, list navodi da su nemacki vojnici koji sluze
u mirovnoj misiji Kfora na Kosovu suvise sporo reagovali kada su "pobunjeni
etnicki Albanci izveli napade na srpske kuce i crkve".
Nemacko Ministarstvo odbrane odbacilo je kritike o "katastrofalnom"
neuspehu kontingenta od 3.200 nemackih vojnika Kfora da obezbede red
u trenutku izbijanja pobune, isticuci da su vojnici reagovali oprezno
kako bi predupredili ljudske zrtve.
Ministarstvo odbrane je, medjutim, navelo da je od marta preduzeto niz
mera, ukljucujuci i izdavanje suzavca i opreme za razbijanje demonstracija,
kao i uklanjanje nejasnoca povodom propisa o ucescu, kako bi se vojsci
obezbedilo da reaguje silom u slucaju da su zivoti direktno ugrozeni.
Visoki komandanti vise puta su posetili Kosovo kako bi poveli istragu
na terenu, o cemu je parlamentarni Komitet odbrane bio u potpunosti
obavesten, navodi se u saopstenju ministarstva.
"Tokom unutrasnje istrage na terenu, ulozeni su znacajni napori
u merama prevencije", rekao je neimenovani portparol ministarstva,
dodajuci da su "napravljena poboljsanja misije u planiranju, pre
svega kada je rec o fleksibilnosti i mobilnosti".
U martovskom nasilju na Kosovu ove godine poginulo je 19 osoba, a vise
od 800 srpskih kuca i crkava je unisteno.
Nemacki vojnici u Prizrenu optuzeni su da su mirno posmatrali dok su
osoblje UN i medjunarodna policija bili izlozeni opasnosti a albanski
ekstremisti unistavali crkve.