Broj
1005, 27. maj 2005
TORONTO
SKUD OPLENAC
Oplenački
sabor
U nedelju 22. maja u predivnoj sali “Living Arts Centre” , koja prima
oko 1200 posetilaca i koja je ovom prilikom bila popunjena do poslednjeg
mesta, SKUD Oplenac organizovao je “Oplenački sabor”.
U
okviru prvog dela prikazana je predstava “Vašar u Topoli” po scenariju
rađenom prema pesmi Dobrice Erića.
Odlična kostimografija i scenografija kao i učešće mnogobrojnih članova
SKUD Oplenac vratili su nas za trenutak u našu dragu zemlju a ujedno
podsetili na vremena kada se išlo na vašare.
Posebno bi istakla naratora Srđana Raišića koji je odlično odigrao ulogu
bitange koja se muva po celom vašaru i uvodi gledaoce u sva glavna
zbivanja, predstavljajući glavne likove toga dana kada je ceo grad
izašao da se provede i opusti.
Specijalan
gost koji je samo za ovu manifestaciju došao iz Beograda, Jova
Radovanović iz grupe Sedmorica mladih, od koga smo očekivali ipak
malo više, u kratkom skeču predstavio je život pijanice i njegovu pasiju
prema alkoholu.
U
drugom delu nastupio je ansambl narodnih igara i pesama, ansambl narodne
muzike i hor SKUD Oplenca kao i hor “Kir Stefan”.
U
šarenolikim, predivnim nošnjama ovi mladi ljudi odigrali su prefinjeno,
sa puno prepleta i uz brojne melodije igre iz Srbije, Crne Gore, Kosova
i Vojvodine. Dinamično, skladnih pokreta i primetno nove koreografije
oduševili su mnoge prisutne goste.
Za
ovo prijatno veče, gde smo po prvi put imali priliku da vidimo koncert
jednog folklornog ansambla izveden na jedan drugačiji način, kao i za
neizmeran trud koji je uložen i za svaku pohvalu je, zaslužni su:
direktor Vera Šefer; scenarista i producent Gojko Roglić; scenograf Mišo
Klačar; koreograf i umetnički direktor Srboljub Ninković; asistent
umetničkog direktora Goran Koraksić; muzički direktor i aranžer Dušan
Suvajc; dirigent Jasmina Vučurović; šef orkestra Petar Radonjić;
Ukoliko ste propustili koncert SKUD Oplenac vas poziva u Vinonu 29.
maja u 17č. da pogledate i uživate u Oplenačkom saboru.
Ivana Đorđević
TORONTO
JOLLY MARKET
Novi market u
Torontu
U
Torontu je , na adresi 326 Marlee Ave. otvorena naša prodavnica
“Market Jolly” koja svakako zaslužuje vašu pažnju. U predivno
sređenom ambijentu možete naći mnogobrojne proizvode i to kako naše tako
i inostrane.
Vlasnice ove rednje, šarmantne i ljubazne dame, Sonja, Nataša i Maša
čine sve da se osećate prijatno i da budete usluženi na najbolji mogući
način.
U
razgovoru koji smo vodili na na svečanom otvaranju u subotu 21. maja
rekle su nam da su ponosne na asortiman robe i naravno kvalitet. Toplo
preporučuju domaća peciva, bureke i pite, suhomesnate proizvode i sireve
, domaće kolače ...i još mnogo toga.
Na
dan otvaranja svaki deseti kupac dobio je mali paket u kome je bilo
nekoliko odabranih proizvoda sa polica prodavnice “Market Jollu” a
stoti kupac, (ovoga puta to je bila Irena Urošević), dobila je George
Foreman Grill.
Naravno
ne smemo zaboraviti da pomenemoi pravu ekspreso kafu koju možete popiti
i osvežiti se dok lagano precrtavate spisak stvari koje nameravate da
kupite - jer ovde zaista možete naći sve što vam je potrebno.
Vlasnice
radnje poručuju da će biti još mnogo toga, te vas pozivaju da ih
posetite kada god vam odgovara jer one rade svaki dan.
Za
više informacija možete se javiti na tel: 416.785.0002 ili posetiti web
prezentaciju www.marketjolly.com
Ivana Đorđević
BOEMSKO VEČE
Putovanje kroz
začarane predele poezije
Konačno je ovog proleća, sredinom maja, Udruženje književnih stvaralaca
" Desanka Maksimović" započelo svoj novi, već duže vremena planirani
projekat - organizovanje boemske večeri. Svoje prvo Boemsko veče
Udruženje je ostvarilo u saradnji sa SKUD "Oplenac", na obostrano
zadovoljstvo, što obećava nastavljanje saradnje.
Autor
i realizator ovog projekta je pesnikinja Dragica Buba Braunštajn koja je,
zajedno sa mladim profesionalnim glumcem Srđanom Rajčićem bila i
voditelj večeri. Sve što je najavljeno u oglasu odigralo se na sceni.
Boemska atmosfera je dočarana ponašanjem i kostimima izvođača. Šteta
samo što i svi posetioci nisu bili kostimirani, ali neka to ostane za
sledeći put. Program se pratio sa velikim intresovanjem, jer je odmah na
početku najavljen žiri koji će dodeljivati nagrade.
Najpre je na scenu izašla dečija folklorna grupa pod rukovodstvom
Ljiljane Tankosić Tojčić. Dečica odevena u narodne nošnje nisu samo
odigrala kolo, već su izvela i
mali
recital. Najlepše je bilo to što su se ta deca uzrasta od pet do deset
godina pojavila i u književnom delu programa. Kad su čuli da se za
poeziju dobijaju nagrade, sami su se prijavili da recituju pesme koje su
znali napamet. Ima li boljeg načina da se deca zaintresuju za maternji
jezik? Čestitamo Ljiljani Tojčić za njeno višestrano zalaganje u radu sa
decom "Oplenca".
Učešće u programu je uzela i folklorna grupa starije dece, pod
rukovodstvom Mirjane Relić.
Pesmom
"Možda spava", Vladislava Petkovića Disa, u izvanrednoj interpretaciji
mladog dramskog umetnika Srđana Rajčića, započela je vladavina poezije
prostorom. Ređali su se zavodnički stihovi Đure Jakšića, Alekse Šantića,
Laze Kostića, Sergeja Jesenjina, Gijoma Apolinera, Majakovskog, Federika
Garsija Lorke, Vladislava Petkovića Disa, Tin Ujevića, Branka
Miljkovića, Slobodana Markovića, Vladimira Visockog, Miroslava Antića,
Brane Petrovića, Milana Nenadića, Aleksandra Sekulića..., koje su
nadahnuto naizmenično čitali Buba i Srđan, a toj lepoti su doprineli
Snežana Ivković, Stojanka Radenović Petković, Ljiljana Atović i Lazar
Subotički, govorenjem svojih, kao i stihova poznatih boemskih pesnika.
Evocirale su se rasprostranjene priče o boemiji u evropskim prestonicama
krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, što se smatra zlatnim
dobom boemske poezije i umetnosti uopšte. Kafanski ambijent, alkohol,
bučne diskusije, ispovesti, dosetke, anegdote, aforizmi, rađanje i
zapisivanje čuvenih stihova za kafanskim stolovima, buntovništvo,
egzistencijalni problemi, druženje sa smrću u poeziji i u životu,
samoubistva - to je fizički i duhovni prtljag pesnika boema iz tog
vremena, a i danas, samo je sve manje pesnika i umetnika koji vode takav
način života.
Inače
reč "boem", preuzeta iz francuskog jezika u sve druge, znači: "čovek
koji živi od danas do sutra". Bunt protiv statusa kvo je uglavnom bio
motivisan ozbiljnim razlozima: socijalnim, traganjem za idealom, čežnjom
za slobodom. A o večnoj težnji za slobodom možda je najbolje rekao
savremeni srpski pesnik Miroslav Maksimović, prilikom dobijanja nagrade
"Vladislav Petković Dis":
"Kada bi ljudi umeli da dođu do slobode na način poezije, o slobodi se
ne bi ni pričalo - svi bismo bili slobodni. U tom načinu nema granica.
Svako može da stigne donde dokle je sposoban da stigne, imate potpunu
mogućnost da gradite svoju slobodu".
Jezdili smo tako bez kočija i dizgina po začaranim predelima poezije, a
predah je nastao najavom sledeće tačke programa "Vicoteke", u izvođenju
Mirjane Petrović, što je propraćeno smehom i aplauzom, kao i komični
tekst o raspodeli prava i dužnosti između muža i žene od Matije
Bećkovića, u izvođenju Srđana Rajčića.
Na
kraju je žiri (u sastavu: Gordana Dimitijević, Milan Čelik, Ljiljana
Tankosić Tojčić, Stojanka Radenović Petković i Katarina Kostić) saopštio
kategorije nagrada i imena nagrađenih:
- za
najlepši kostim nagrađena je Šantal Butas, pesnikinja, jedna od
najmlađih članica Udruženja "Desanka Maksimović".
- za
najlepši par proglašeni su Nikolija Luković (šest godina) i Danijel
Kecman (sedam godina);
- za
najboljeg recitatora među decom proglašena je Kaja Španović (najbolji
izgovor), a posebno je pohvaljena mala Kristina Ćetojević koja je
recitovala najdužu pesmu "Išli smo u Afriku";
- za
najlepšu pesmu nagradu je dobio Lazar Subotički. Lazar je autobiografsku
lirsku ispovest govorio u stilu poznatih pesnika boema.
Nagrade u vidu knjiga i specijalne edicije Zaveštanja Stefana Nemanje (prva
nagrada), pobednicima je uručila predsednica žirija Gordana Dimitrijević,
s tim što su sva deca koja su se prijavila kao recitatori dobila knjige
na poklon.
Sve
opisano moglo se doživeti samo uz starogradsku muziku, a za to su
zaslužni bračni par Milkica (vokalni solista) i Dragan (violina).
Održavanje sledeće Boemske večeri očekuje se iduće godine.
Katarina Kostić
