Srbija i Crna Gora - Novine Toronto

S R B I J A I C R N A G O R A

Broj 1009, 24.jun 2005

VUK DRAŠKOVIĆ:

Nezavisno Kosovo, moguće samo silom

Šef diplomatije Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Drašković izjavio je u Briselu, da je "nezavisno Kosovo moguće samo silom, protivno volji Srbije", rekavši da je Beograd spreman na kompromis i da uzor za rešenje može biti svojevremeni plan Z-4 za srpsku Krajinu u Hrvatskoj.

A sve što je protivno volji Srbije, podvukao je Drašković, izazvaće destabilizaciju, i u Srbiji, i na Kosovu, i u Albaniji, i u zapadnoj Makedoniji, i u Bosni, i u Republici Srpskoj i "sigurno bi došlo do ogromnih turbulencija koje nisu potrebne ni nama, ni regionu, ni Evropi".

Drašković je, na završetku međunarodne konferencije o Iraku, dodao da je u razgovorima s nizom evropskih ličnosti dobio uveravanja da će proces pridruživanja SCG i zapadnog Balkana EU biti nastavljen.

Evropski sagovornici su naglasili da "Evropa ne može živeti sa nekakvom crnom rupom ili nekim evropskim getom usred Evrope".

Šef naše diplomatije je preneo da je, pored ostalih, razgovarao s američkim državnim sekretarom, Kondolizom Rajs, i da su mu visoki predstavnik EU, Havijer Solana, i generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, potvrdili da uskoro nameravaju da posete Beograd.

Ponovivši da je kompromisna formula više od autonomije, manje od nezavisnosti, ministar SCG je podvukao da "Srbija i Crna Gora insistiraju da se sačuva ime naše državne granice s Albanijom i Makedonijom.

"Ali smo spremni da potpišemo međunarodni sporazum da će to biti potpuno otvorena granica i da se, po evropskim standardima, poštuju prava srpskog naroda na Kosovu u Metohiji, štite srpske crkve i manastiri, da se to ne ruši, da se deca ne ubijaju i da se izbeglicama jamči povratak", rekao je Drašković.

On je naglasio da je Beograd spreman na kompromis, ali da i albanska strana mora da se odrekne zahteva za nezaisnošću pokrajine.

Drašković je podvukao da nema razloga za malodušnost kad je reč o pridruživanju SCG Evropskoj uniji, naglasivši da će Evropa učiniti sve da "evropskom suštinom" ispuni zapadni Balkan.

"Zato je nužno, po njegovim rečima, da se što pre "skine haški kamen s našeg vrata", što bi omogućilo da SCG brzo uđe u Partnerstvo za mir, 2007. postane članica NATO, a već jesenas počne pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Istakavši da u SCG ima dovoljno sposobnih i stručnih ljudi za ugrađivanje evropskih zakona i standarda u naš sistem, Drašković je ocenio da, koristeći i slovenačko i hrvatsko iskustvo, može jako brzo ostvariti napredak u integraciju u EU.

Ali je zato potreban i jasan politički konsenzus svih demokratskih snaga. Naš ministar je želeo da podvuče da je suština "državne ponude" SCG za rešenje kosovskog problema "više od autonomije, ali manje od nezavisnosti", a "mnogi su mi rekli da je to formula koja zaista daje veliki prostor da se dođe do kompromisnog rešenja".

Neki su, po rečima Draškovića, ukazivali da je dobar uzor za to rešenje u Južnom Tirolu.

Drašković je rekao da je u razgovorima sa svetskim državnicima poručio da je najbitnije da se poštuje povelja UN, da se na teritoriji jednih država ne mogu stvarati druge države. Takođe da se apsolutno poštuju najveći evropski standardi za prava Srba i drugih nealbanaca na Kosovu.

KO JE UBIJAO SRPSKE POLITIČKE IMIGRANTE

Likvidatori mafija i UDBA

Titova tajna policija ubijala je političke neprijatelje u inostranstvu po nacionalnom ključu. Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. Među likvidatorima Ilija Stanić, Bogoja Panajotović, Vinko Sindičić, Arkan, Giška, Andrija Lakonić.

Bezbednosno-informativna agencija obavestila je Ministarstvo za dijasporu Srbije da "ne raspolaže saznanjima da je tajna policija nekadašnje SFRJ i Socijalističke Republike Srbije odgovorna za likvidacije 12 srpskih političkih emigranata u inostranstvu u periodu od 1969. do 1986. godine".

Tako je glasio službeni odgovor srpske tajne policije na upit SPO i Aleksandra Čotrića (na slici) zamenika ministra za dijasporu, koji nezadovoljan ovim odgovorom tvrdi da dokumenti o brojnim likvidacijama političkih emigranata "sigurno postoje u BIA".

Milanko Nikolić, bivši inspektor savezne tajne policije SDB SSUP tvrdi da je u vreme generala Franje Herljevića, a na Titov nalog počelo angažovanje jugoslovenskih kriminalaca u Evropi za likvidaciju "jugoslovenske neprijateljske emigracije".

U antijugoslovenskim terorističkim aktivnostima, u kojima je, prema podacima dr Mila Boškovića učestvovalo oko 1.200 političkih emigranata, ustaše su bile čak četiri puta opasnije od četnika. Samo Hrvatsko revolucionarno bratstvo, najekstremnija hrvatska organizacija, izvršila je u Evropi i u Australiji 120 terorističkih akcija i tom prilikom usmrtila 53 i ranila 118 lica. Tačnije, HRB je izvela čak pedeset odsto svih terorističkih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.

- Politička ubistva emigranata organizovala je savezna tajna služba SDB Jugoslavije, a ne srpska agentura, zato BIA nema dokumenta i saznanja o tim državnim atentatima i atentatorima. Za likvidatore su angažovani spoljni saradnici, špijuni i kriminalci, koje je Udba i SDB štitio kada padnu u zatvor, svedoči Milanko Nikolić.

SMRT U ŠVEDSKOJ

Likvidacije emigranata počele su sredinom šezdesetih godina. I to kako svedoči Nikolić po nacionalnom ključu:

- Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. Urednik lista "Iskra" Ratko Obradović ubijen je 1969. u svom stanu u Minhenu, a iste godine likvidiran je Sava Čubrilović u švedskoj. Pet godina kasnije telo Jakova Ljotića (brat Dimitrija Ljotića) nađeno je u kadi punoj vode u stanu u Minhenu. U Briselu je 1975. ubijen Bora Blagojević, pripadnik pokreta Draže Mihailovića, dok je iste godine u svom stanu ubijen sedamdesetpetogodišnji Petar Valić, urednik novina "Vaskrs Srbije".

Na listi ubijenih emigranata nalazi se i predsednik Srpske narodne odbrane za zapadnu Nemačku Dušan Sedlar koga su udbaši likvidirali dok je u Diseldorfu odlazio do kioska da uplati loto. Hrvatski publicista Bože Vukušić tvrdi da je savezna tajna služba Jugoslavije likvidirala preko 56 hrvatskih nacionalista u Evropi i Južnoj Americi. Tako je Ilija Stanić, sarajevski džeparoš obučen da u Španiji otruje Maksa Luburića, vođu ustaša u Zapadnoj Evropi. Kako je otrov, koji je Stanić dobio od Udbe izverteo, ovaj likvidator je uzeo čekić i Luburiću razbio glavu. Za ovo delo Ilija Stanić je očekivao orden od Tita.

- Za ubistvo Save Čubrilovića, urednika antikomunističkog lista "Jugosloven" decembra 1969. godine u švedskoj, policija ove zemlje osumnjičila jugoslovenskog državljanina Milana Šop Đokića, za koga je dokazano da je bio agent Službe državne bezbednosti - tvrdi Aleksandar Čotrić - Šop Đokić je avionom Jata" iz Kopenhagena pobegao za Beograd jer su piloti u dogovoru sa jugoslovenskim vlastima odbile da prizemlje avion uprkos zahtevu švedskih vlasti. Jugoslovenske vlasti kasnije odbile da švedskoj isporuče osumnjičenog za Čubrilovićevo ubistvo.

U slučaju ubistva Jakova Ljotića Službi državne bezbednosti samoinicijativno kao ubica prijavio Pavle Matić, koji je kasnije osuđen na šest i po godina zatvora.

NOVINAR I DEVOJČICA

Najveći skandal izazvalo je ubistvo Dragiše Kašikovića, urednika lista "Sloboda" 1977 godine u Čikagu, kada je atentator nožem izbo i devetogodišnju Ivanku Milošević, koja je bila svedok ove likvidacije. Kada se njena majka Dragica Milošević vraćala kući zorom posle naporne smene u restoranu "Miomirs serbijan klab" u Čikagu, ušla je u kuću i videla izmasakrirana tela njene ćerke i nevenčanog muža Dragiše Kašikovića.

- Telo muškarca starog 45 godina izbodeno je ravno 64 puta. Čelo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani. Lobanja razbijena udarcima teškog čekića. Na dva-tri koraka dalje nepomično je ležalo telo devetogodišnje devojčice. Zatečena u spavaćici, očigledno tek probuđena, ona je zadobila 54 smrtonosna uboda. Oči su joj bile rasečene - kaže Nikola Kavaja, srpski emigrant iz Čikaga, koj idanas živi u Beogradu.

LISTA POBIJENIH

Među nastradalima bilo je najviše članova ustaških organizacija, jer su one bile i najbrojnije, ali i najopasnije po SFRJ. Na toj listi ima oko šezdesetak imena. Pomenimo samo neka: Dr Protulipac, Geza Pasti, Mate Milićević, Hrvoje Ursa, Mile Rukavina, Krešimir Tolj, Nahid Kulenović, Vjekoslav Maks Luburić, Josip Senić, Stjepan i Tatjana Ševo, Nikola Penava, Bruno Bušić, Ante Cikoja, Jozo Oreč, Stanko Nižić, Antun Kostić i Ivo Furlić. Četnička emigracija je izgubila dvadesetak uglednih ljudi. Ubijeni su, između ostalih i Siniša Ocokoljić, Andrija Lončarić, Sava Čubrilović, Dragiša Kašiković, Berislav Vasiljević i Dušan Sedlar. Od desetak likvidiranih šiptara najpoznatiji u emigraciji su bili braća Jusuf i Baroš Gervala, Vehbi Ibrahimi, Zeka Kadri i Enver Hadri.

Ubice su za sobom ostavile zidove pa čak i tavanicu isprskane krvlju, sobu u neredu i slupanu pisaću mašinu u jednom od ćoškova. FBI i Udba nikad nisu dozvolili da se otkrije ubica ovo dvoje ljudi, mada Kavaja i srpski emigranti sumnjaju da je to uradio likvidator Blagoja Panajotović, konobar poreklom iz Niša.

- Bogoja Panajotović je došao u Ameriku preko Pariza i
bio je član organizacije SOPO. Međutim, kod njega su jednom prilikom pronašli magnetofonske trake, što je potvrdilo naše sumnje da je saradnik Udbe. Međutim, posle ubistva Kašikovića i devojčice Ivanke, ovaj ubica
je nestao. Bogoja Panajotović je dobio status zaštićenog svedoka, promenio je fizički izgled i ime i sakrio se
negde u Koloradu. Ja sam ga tražio da osvetim Dragišu Kašikovića i Ivanku Milošević, ali ga nikada nisam pronašao - rekao nam je Nikola Kavaja.

Nakon Kašikovićevog ubistva u junu 1977. godine, započela je serija likvidacija srpskih emigranata u Americi. Iste godine u gradu Geru, država Indijana, ubijen je Bogdan Mamula, dok je godinu dana kasnije u državi Mičigen ubijen Borislav Vasiljević, vlasnik srpskog radija "Čas". U Čikagu je 1986. nađen mrtav Borivoje Manić čiji su delovi tela bili razbacani po gepeku automobila. Sumnjalo se da je i te atentate počinio Bogoja Panajotović.

TAJNI UBICA BOGOJA

Advokat Nikola Kostić iz Milvokija seća se Bogoja Panajotovića kao čoveka srednje visine, nabijenog, širokog lica i kratkih jakih ruku. Nigde nije radio, putovao je po Americi i Evropi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slučaj SOPO, Bogoja Panajotović se pojavio kao saradnik, a možda, kaže ć, i agent FBI:

"Bogoja Panajotović jeste bio saradnik, a možda i agent FBI, ali nemam dokaza da je bio i saradnik Udbe. Može se, međutim, iz njegovog ponašanja, naročito kada je govorio zaštitnički o jugoslovenskom konzulu i radu konzulata u Čikagu, zaključiti da je štitio i interese države Jugoslavije, pa i njene policije u Americi. Ja sam kao advokat imao priliku da razgovaram sa Panajotovićem. Kao krunskog svedoka njega je FBI čuvala u Kaliforniji. Sa njim su uvek bila dva agenta FBI. Sreli smo se 1978. godine u Džeksonvilu.

U Evropi savezna tajna služba je kidanpovala ekstremnog levičara Vladu Dapčevića u Bukureštu. Tom prilikom ubijena su dvojica Dapčevićevih pratilaca. Policija je tada objavila da je Dapčević uhapšen u Jugoslaviji nakon vršenja terorističkih akata. Kada se Dapčević prebacio u Brisel, Udba šalje agenta Slobodana Mitrića da ga ubije u Briselu.

Kako piše Bože Vukušić među likvidatorima emigranata najpoznatiji su bili Ilija Stanić iz Sarajeva, Bogoja Panajotović iz Niša, Vinko Sindičić iz Rijeke, koji je ubio 11 ustaša. Vukušić pominje i Željka Ražnatovića Arkana, Đorđa Božovića Gišku, Andriju Lakonića, Darka Ašanina i mnoge druge tvrde momke.

- Željko Ražnatović je u dosijeu Interpolu bio zaveden i pod imenima Roberto Betega, Paul Betega, Marsel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D.Peno, Damian Peno, Rodoljub Kaličanin, Marko Marković, Miroslav Petrvoić, Đorđe Rolović, Milko Sarvić, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markotić, Mario Valentino. Osumnjičen je da je ubio 3 Albanca i jednog četnika u Brizelku, kao i jednog ustašu u Cirihu. Giška je osumnjičen da je učestvovao 1985. u ubistvu Stjepana Đurekovića, odbeglog direktora INE u Nemačkoj.

GIŠKINA RUKA

Odluku o likvidaciji Stjepana Đurekovića donela Milka Planinc, u svojstvu predsednika Saveta sa zaštitu ustavnog poretka. Glavni razlog za preuzimanje "najstrožih mera" SDB SSUP-a, bila je Đurekovićeva namera da se vrati u Jugoslaviju i da na suđenju, svedoči o kriminalnim radnjama vrha Komunističke partije Jugoslavije.

Osim Giške koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji "Dunav", kako je Služba krstila Đurekovićevu likvidaciju, uključen je i jedan Nemac, tajni agent "Alfa", koji je kasnije likvidiran, a telo mu je zabetonirano. SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Đurekovića u gradiću Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Giška je predložio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo da neki ljudi i nisu bili najbolji, pa je čak, kasnije u Beogradu, došlo i do svađe. Ipak, ta akcija je jedna od najboljih u istoriji Službe državne bezbednosti. To potvrđuje i podatak da, kada su Božovića uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giški ništa nisu mogli da dokažu.

Poznavaoci prilika u političkom podzemlju tvrde da je SDB uz pomoć svojih plaćenika od rata do danas ubila stotinu političkih emigranata. Engleski list "Dejli rekord" je 1989. godine, objavio dosta neobičnu kartu sveta sa podacima o političkim ubistvima SDB. Prema tim podacima jugoslovenska tajna policija je najviše likvidacija u emigraciji imala u SR Nemačkoj, čak dvadesetosam. Zatim u Francuskoj i Italiji - po sedam. U Belgiji je izvršeno šest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i švedskoj. Najmanje atentata SDB je izvršila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Španiji, Južnoj Africi, Australiji i Švajcarskoj - po jedno.

- Slobodan Milošević je posle pada SFRJ i SDB Jugoslavije preuzeo tu tajnu službu i njene likvidatore, koji su ovog puta promovisani u narodne heroje i komandante paravojski. Politička ubistva emigranata su nastavljena, ali su nekadašnji Titovi atentatori postali Miloševićevi likvidatori, jer su u prostoru bivše Jugoslavije likvidirali nove neprijatelje nove vlasti - rekao nam je na kraju razgovora inspektor tajne policije Milenko Nikolić.

D.L.

SUĐENjE ZA UBISTVO ČETVORICE FUNKCIONERA SPO

Kriminalna priča se privodi kraju

Advokat Milorada Ulemeka i Nenada Ilića, optuženih za učešće u ubistvu četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, rekao je juče u završnoj reči na suđenju da nijedan dokaz ne ukazuje da su njegovi klijenti izvršioci dela.

Advokat Sloobodan Milivojević zatražio je oslobađajuću presudu za Ilića, koji se tereti da je vozio kamion i Ulemeka koji se tereti da je organizovao atentat u kome je lakše povređen lider SPO-a Vuk Drašković.

"Na Ibarskoj magistrali se dogodila tragedija, ali smo uskraćeni za informaciju ko je vinovnik tragedije. Ne postoje podaci da je postojao plan za ubistvo Vuka Draškovića", rekao je Milivojević.

On je dodao da je "osnovni zadatak bivše i sadašnje vlasti rasformiranje JSO i označavanje članova jedinice za kriminalce".

Advokat Milivojević je kritikovao i medije, rekavši da su tokom sudskog procesa vodili zlonamernu kampanju.

Ulemek, koji je optužen u još tri procesa pred Specijalnim sudom, u završnoj reči je naveo da nije video nijednog svedoka, nijedan dokument niti jedan argument koji ga povezuje sa slučajem.

"Zločin je organizovan da se u njega uvali Služba, Radomir Marković i JSO. Protiv mene se vodi nekoliko montiranih slučajeva i već par godina slušam kako me nazivaju ubicom i zločincem", rekao je Ulemek.

"Posle svega što mi se dešavalo, ne verujem u pravdu", rekao je optuženi i dodao da "svakoga u ovoj državi može da pogleda u oči".

Bivši pripadnik rasformirane JSO Nenad Ilić, koji je optužen da je vozio kamion koji je izazvao sudar na Ibarskoj magistrali, rekao je da je "ogorčen, jer već petu godinu čami u zatvoru". On je dodao da se pridružuje navodima advokata Milivojevića.

Advokat bivšeg komandanta JSO Duška Maričića rekao je u završnoj reči da njegov klijent nije izneo odbranu na suđenju, jer nije oslobođen čuvanja državne tajne.

Advokat Dragoljub Đorđević naveo je da je Maričić "patriota i srpski junak", založivši se za oslobađajuću presudu.

Maričić je takođe kazao da se pridružuje rečima svog advokata.

Advokat okrivljenog Branka Berčeka, Nenad Vukasović zatražio je oslobađajuću presudu.

"Glas suda je glas Božji i sa te strane ću biti miran, ali ću biti nemiran jer se negde zavukao đavo. Ako đavo bude progovorio onda ćemo ući u nepovratan ambis", zaključio je Vukasović.

Oslobađajuću presudu su zatražili i advokati Nenada Bujoševića i Leonida Milivojevića. Završne reči treba da daju advokati Mihalja Kertesa, Vidana Mijailovića i Dragiše Dinića.

Tužilac je juče zatražio najtežu kaznu za sve optužene, dok su advokati Radomira Markovića, Branka Đurića i Milana Radonjića zatražili os-lobađajuću presudu.

Za ubistvo četvorice funkcionera SPO-a i pokušaj ubistva lidera stranke Vuka Draškovića optuženi su bivši šef DB-a Radomir Marković, bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, bivši šef beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši šef beogradske policije Branko Đurić i bivši šef Uprave carina Mihalj Kertes, kao i bivši čelnici saobraćajne policije Vidan Mijailović i Dragiša Dinić.

PRVOSLAV DAVINIĆ:

Najava hapšenja regruta iz dijaspore je bezobrazluk

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić (na slici ispod) izjavio je da je "bezobrazluk" najava tužilaštva da će insistirati na hapšenju svih koji se vrate u zemlju, a nisu služili vojnu obavezu.

"Mislim da je sramota da na mesto javnog tužioca bude izabrana ličnost koja nema osećaj šta je pravda i potreba države. Upravo je potreba države da održava svoje veze sa dijasporom i građanima koji hoće da odgovore na obeveze prema državi", rekao je Davinić Radiju SCG.

Davinić je izrazio nadu da će biti pronađeno rešenje za državljane SCG koji nemaju nameru da se vrate u zemlju, a žele da zadrže vezu sa matičnom državom putem državljanstva, i dodao da država mora da pokaže razumevanje za potrebe mladih ljudi da grade karijeru i pronađu svoje mesto u svetu.

Ministar odbrane SCG je istakao da će ministarstvo izaći u susret i odložiti služenje vojnog roka svima od ukupno 40.000 mladih državljana SCG koji imaju legitiman osnov za boravak u inostranstvu, a nisu regulisali služenje vojnog roka.

Ponovio je da će u sledeće četiri godine biti rešen problem između 10.000 i 17.000 ljudi iz Vojske SCG koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

"Dobar deo finansijskih sredstava obezbedićemo prodajom vojne imovine, a ukoliko fond koji se bavi tom problematikom bude uspešan, možda će se reštii stambeni problem svih 17.000 ljudi", rekao je Davinić.

CRNA GORA

Postavljanje crkve na Rumiji nije provokacija

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da postavljanje crkve na planini Rumija nije nikakva provokacija, već "znak ljubavi prema tom vekovnom predanju".

Amfilohije je u izjavi, koju prenosi podgorički Dan, dodao da "Rumija pripada svima nama i da je ona dokaz naše ljubavi prema svima koji žive oko te planine" te da su podigli svetinju za kojom je ta planina vapila vekovima.

On je naveo i da "neki pogrešno prenose" da je crkva na Rumiji posvećena svetom Jovanu Vladimiru i dodao da je reč o hramu Svete trojice na planini, odnosno o hramu Boga ljubavi".

Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve postavila je prošle sedmice crkvu gvozdene konstrukcije na vrh Rumije uz pomoć vojnog helikoptera, što je naišlo na oštre reakcije crnogorske vladajuće koalicije, pojedinih albanskih partija i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, koji su istakli da se radi o provokaciji jer su vrh Rumije kao sveto mesto obilazili vernici sve tri religije u Crnoj Gori.

Prema vekovnoj tradiciji, svake godine na Duhove (pedeseti dan po Vaskrsu) na vrh Rumije (1560 n/m) izlaze meštani iz podgorja te planine i iznose čuvenu relikviju - krst svetog Jovana Vladimira.

U tom tradicionalnom činu oduvek su učestvovali, pored pravoslavnih vernika, i pripadnici muslimanske i katoličke veroispovesti. Sledeći tradiciju, svako ko izađe na vrh planine iznese na njega i po jedan kamen, a po predanju, kada se prikupi dovoljnjo kamenja, tu će preko noći nastati i crkva.

Zapitavši se kome smeta ispovedanje Boga ljubavi, mitropolit Amfilofije je naveo da "na žalost, kod nas ima i takvih političara koji svesno ili nesvesno svojim istupima truju narod. Kod nas sad sve postaje politika, i to primitivna, koja bi kod kulturnih ljudi trebalo da ima zdrav odnos. U ovom trenutku mi, nažalost, živimo u jednom netrojičinom vremenu", kazao je Amfilohije.

Informativna služba Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore saopštila je da je vrh Generalštaba odobrio upotrebu vojnjih helikopltera za postavljanje crkve na Rumniji.

Crnogorsko Ministarstvo uređenja prostora najavilo je da će ukloniti crkvu koju je Mitropolija postavila na planini Rumija, ukoliko se ispostavi da ne postoji potrebna dokumentacija.

CRNA GORA - SRBIJA

Vujanović otvoren za razgovore Tadićem i Bećkovićem

Crnogorski predsednik Filip Vujanović saopštio je da je i dalje otvoren za razgovor sa Pokretom za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore iz Beograda.

Vujanović je, međutim izrazio žaljenje zbog odluke beogradskog Pokreta da ne dođe na razgovor sa njim koji je bio zakazazn za danas i ocenio da je takav potez u suprotnosti sa "saopštenim ubeđenjem pokreta da je dijalog preduslov boljeg razumevanja i delovanja".

Čelnici Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore iz Beograda Ljubomir Tadić i Matija Bećković juče nisu došli u Podgoricu na zakazane razgovore sa crnogorskim rukovodstvom smatrajući da se "njihiova misija dobre volje lako može izroditi u raspaljivanje strasti i neželjene konfrontacije".

Oni su saopštili da odustaju od dolazka u Podgoricu, jer će Vujanović i predsednik parlamenta Ranko Krivokapić istog dana primiti delegaciju Crnogorske nacionalne zajednice iz Beograda za koju navode da je "ostrašćena grupa koja podržava službenu politiku".

Vujanović se sastao sa delegacijom Crnogorske nacionalne zajednice kojoj je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, preneo da je nezavisnost Crne Gore strateški interes vlasti u Podgorici.

Predstavnici te zajednice su saopštili da pravo glasa na referendumu treba da imaju građani koji imaju prebivalište u Crnoj Gori i koji su upisani u birački spisak.

Crnogoraska nacionalna zajednica je oštro osudila postupak premijera Srbije Vojislava Koštunice, koji je spiskove crnogorskih državljana koji žive u Srbiji dostavio Briselu, "prethodno ne proveravajući da li su sa tim saglasna lica sa spiska".

KOSOVO

Da li albanske stranke imaju svoje obeveštajne službe

Funkcioner Demokratske partije Kosova (DPK) Jakup Krasnići izjavio je da na Kosovu od okončanja rata deluje "jedna legalna" obaveštajna služba, ali da ona "nije u službi DPK, već u službi Kosova". Krasnići nije precizirao o kojoj je službi reč, niti ju je imenovao.

Dve najveće političke partije na Kosovu, Demokratski savez Kosova (DSK) i DPK, demantovale su tvrdnje da imaju tajne obaveštajne službe, ali nisu odbacile mogućnost da takve službe postoje na Kosovu.

Predstavnici dve najistaknutije stranke komentarisali su za program radija Slobodna Evropa tvrdnje koje je izvestilac Političkog komiteta Saveta Evrope, nemačka poslanica Marijana Tric, iznela tokom jučerašnje rasprave o Kosovu u Parlamentarnoj skupštini SE.

Tricova, autor izveštaja na osnovu koga je usvojena najnovija rezolucija SE o Kosovu, kazala je da partije preko svojih obaveštajnih službi kontrolišu politički život na Kosovu.

Portparol najveće kosovske stranke Ljuljzim Zenelji kazao je da DSK nema obaveštajnu službu i da bi postojanje takvih struktura bilo suprotno politici partije.

"Ono što se može reći za DSK je da ni jednom tokom svog 15-godišnjeg delovanja njegove strukture nisu delovale niti deluju kao službe, što bi bilo u suprototnosti i sa politikom i programom DSK", kazao je Zenelji.

Generalni sekretar DPK, druge po snazi na Kosovu i najveće stranke opozicije, Jakup Krasnići, rekao je da ne dovodi u pitanje tvrdnje da obaveštajne strukture deluju na Kosovu, ali je istakao da one nisu u službi DPK.

"Mislim da DPK nema obaveštajnu službu. Na Kosovu ima ilegalnih obaveštajnih službi, a postoji i jedna legalna služba, koja je postojala i posle rata na Kosovu, ali ona nije u službi DPK, već u službi Kosova. Istovremeno, druge obaveštajne službe postoje ilegalno ili polulegalno", rekao je Krasnići.

Šef kamcelarije Međunarodne krizne grupe (MKG) u Prištini Aleks Anderson se, međutim, usprotivio tvrdnjama da stranke nemaju svoje obaveštajne službe. On je pritom istakao da je postojanje takvih struktura štetno za Kosovo.

Glavne političke partije, prema njegovim rečima, na različite načine kontrolišu obaveštajne službe ili podzemlje i "to steti politici na Kosovu, čineći je arenom borbe za kontrolu nad prihodima".

Takve službe, pak, dodaje Anderson, utiču na politička kretanja.

"To politiku kao domen ideja stavlja u drugi plan", rekao je Anderson, koji je u izveštajima MKG nekoliko puta pisao o postojanju obaveštajnih struktura u DSK i DPK, ocenjujući da te službe ometaju formiranje razvojno orijentisane politike. On smatra da stoga međunarodna zajednica mora da razmotri stvaranje jedne takve funkciona-lne i legalne strukture na Kosovu.

CRNA GORA - SKUPŠTINA

Mladen Vukčević izabran za predsednika Ustavnog suda

Skupština Crne Gore izabrala je juče bivšeg savetnika predsednika državne zajednice i bivšeg visokog funkcionera vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Mladena Vukčevića za predsednika Ustavnog suda Crne Gore.

Vukčević je zatim položio zakletvu pred poslanicima i predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, koji ga je predložio na tu funkciju.

Poslanici opozicionih partija glasali su protiv izbora Vukčevića, navodeći da on nije podoban za to mesto jer je bio istaknuti funkcioner DPS i zato što nema iskustva u pravosuđu.

Opoziconi poslanici su izrazili bojazan da Vukčević ne može biti objektivan u obavljanju posla predsednika Ustavnog suda i da treba očekivati da će "držati stranu" vlastima.

Predsednik opozicione Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović rekao je da je mesto predsednika Ustavnog suda važno jer će on imati veliku ulogu u eventualnom referendumskom procesu.

Potpredsednik opozicione Srpske narodne stranke Goran Danilović rekao je da je predsednik Ustavnog suda "prvi do Boga, jer građani pored njega nemaju kome da se žale".

Predsednik Crne Gore Flip Vujanović, koji je Vukčevića predložo na mesto predsednika suda, odbacio je primedbe opozicije navodeći da je Vukčevića preporučio njegov dosadašnji profesionalni i naučni rad i da za to mesto praksa u pravosuđu nije neophodna jer nije reč o klasičnom sudu.

Predsednik Crne Gore je takođe naveo da Ustavom Crne Gore nije zabranjeno da neko ko je bio na političkoj funkciji preuzme funkciju predsednika Ustavnog suda.

Poslanici su, takođe, izabrali Desanku Lopičih za sudiju Ustavnog suda.

Poslanici Skupštine Crne Gore danas su usvojili izmene Ustavne povelje SCG, kao i zakon o njihovom sprovođenju.

Poslanici Narodne stranke, koji su pored vladajuće koalicije glasali za te izmene, napustili su ranije sednicu, pošto je poslanik Demokratskog saveza Crne Gore Mehmet Bardhi govorio u lošem kontekstu o Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i njenoj nedavno izgrađenoj crkvi na planiti pored Bara.

Sednica skupštine je završena, a datum sledeće sednice, na kojoj bi poslanici trebalo da verifikuju odluku o izboru članova i predsednika Odbora za bezbednost i odbranu, biće naknadno utvrđen.

SRBIJA - VLADA

Usvojena informacija o zaštiti energetskih resursa na KiM

Vlada Srbije usvojila je Informaciju o potrebi zaštite energetskih resursa i imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, o čemu će obavestiti šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena.

Vlada je usvojila i Informaciju o potrebi obrazovanja radne grupe za saobraćaj i telekomunikacije radi nastavka planiranog dijaloga Beograd-Priština, saopšteno je nakon sednice vlade.

Za finansiranje aktivnosti Koordinacionog centra vezanih za povratak prognanih osoba na Kosovo i Metohiju, Vlada Srbije je iz budžetske rezerve izdvojila 77 miliona dinara.

REAGOVANJE

S.Đurić: Gospodin Voker je očigledno šaljivdžija

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić izjavio je da vlada neće ni komentarisati ni demantovati navode britanskog novinara Toma Vokera o navodnim pregovorima o predaji Ratka Mladića Haškom Tribunalu.

"Vlada Srbije nema nameru ni da komentariše niti da demantuje navode gospodina Vokera, jer je očigledno u pitanju šaljivdžija", rekao je Đurić povodom izjave novinara britanskog lista "Sandej tajms" da vlada pregovara s Mladićem i da je Mladić najverovatnije u svojoj kući u beogradskom naselju Košutnjak.

Ocenivši da je reakcija vlade na njegov članak o pregovorima s Mladićem "razumljiva, jer su pregovori veoma delikatni", Voker je Radiju Slobodna Evropa rekao i da "ne zna u kojoj je meri Vlada direktno uključena" u njih.

Navodeći da je vlada "na neki način po strani čitavog tog procesa", koji je doveo u vezu s insistiranjem oligarha na rešavanju saradnje s Hagom, Voker je ukazao da je "informaciju o pregovorima sa Mladićem dobio i iz izvora iz same Vlade, kao i iz diplomatske zajednice".

Insistirajući na tome da je njegova novinarska priča utemeljena na pouzdanim informacijama, Voker je dodao da se, prema njegovim saznanjima, može se reći sa 90 odsto verovatnoće da je Ratko Mladić u Beogradu, najverovatnije u svojoj kući u Košutnjaku.

CRNA GORA

Milionsko obeštećenje za nacionalizovanu imovinu

Podgorička Komisija za povraćaj imovine donela je prvo rešenje o milionskom obeštećenju vlasnika nacionalizovane imovine.

Predsednik Komisije Vasilije Knežević potrvdio je da bi obeštećenje od 1,28 miliona evra za 23 hektara zemljišta u Podgorici trebalo da dobije 15 naslednika ranijeg vlasnika tog poseda.

Knežević nije mogao da precizira kada će rešenje postati pravonažno, jer kako je naveo, "druga strana" ima pravo žalbe.

Na zemljištu oduzetom sredinom prošlog veka danas se nalazi deo platoa železničke stanice i veći deo preduzeća "Gradski saobraćaj".

Podgorička Komisija za povraćaj i obeštećenje do sada je primila oko 350 zahteva prethodnih vlasnika od kojih je rešila 10.

Vlada Crne Gore je iz ovogodišnjeg budžeta dodelila milion evra Fondu za obeštećenja, dok je od prodaje crnogorskog Telekoma za obešstećenja izdvojeno 11,4 miliona evra.

BEOGRAD

Obnova avalskog tornja

Premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić svečano će danas obeležiti početak radova na obnovi Avalskog tornja, koji je srušen u bombardovanju NATO 1999. godine, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Avalski toranj je bio izgrađen po projektu Uroša Bogunovića i Slobodana Janjića i bio je svrstan u najznačajnija dela srpske arhitekture.

Visina tornja je bila 202,87 metara, ugrađeno je 4.000 tona betona, a oslanjao se na tri stuba koja su bila ukopana u beton svega 1,4 metra. Predračun i konstrukcije radio je akademik Milan Krstić.

Toranj je srušen 26. aprila 1999. godine u 22.45 sati.

TRIBINA Vasić:

Uskoro veliki proces zbog trgovine ljudima

Novinar nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić izjavio je da će pred Specijalnim sudom u Beogradu "uskoro" biti otvoren "veliki proces" protiv međunarodnog lanca trgovaca ljudima.

Vasić je na tribini "Mediji i policija" u Novosadskoj novinarskoj školi rekao da je do tog saznanja došao "sasvim slučajno", kada je radio na istraživanju o policijskoj jedinici "Škorpioni".

"Ispostavilo se da su i najmanje dvojica 'Škorpiona' umešani u međunarodni lanac trgovine ljudima", kazao je Vasić.

Dodao je da su zamenici specijalnog tužioca u više navrata putovali u susedne zemlje u svrhu prikupljanja dokaza o postojanju međunarodnog lanca trgovine ljudima.

On je kritikovao sudske organe zato što u procesu protiv "Makine grupe" nisu koristili dokaze koje nudi digitalna elektronika, pre svega GSM tehnologija mobilnih telefona.

"Da je to korišteno na sudu jasno bi se videlo da su trojica pripadnika 'Makine grupe' danima pre ubistva pratila u stopu policijskog generala Boška Buhu", kazao je Vasić.

"Makina grupa" oslobođena je optužbi za ubistvo Buhe, a Vasić je rekao da treba pričekati i videti da li će Vrhovni sud Srbije potvrditi oslobađajuću presudu ili će naložiti obnavljanje procesa.

Za vođu grupe, Željka Maksimovića Maku, Vasić je rekao da je bio "lični Jovičin egzekutor".

SCG

Otvorena kancelarija Instituta Srbije i Crne Gore u Briselu

U Briselu je sinoć otvorena kancelarija "Instituta Srbije i Crne Gore", čiji je cilj unapređivanje interesa SCG u evropskim institucijama i što brži ulazak u redove Evropske unije.

Osnivač Instituta, koji će nastojati da iskoristi postojeće i uspostavi nove veze s poslanicima Evropskog parlamenta i drugih tela EU, je novoosnovani Pokret Srba Evrope, sa sedištem u Parizu.

Kancelarija Instituta u Briselu će pružati i svu pomoć novinarima.

Na otvaranju sedišta Instituta u Briselu bilo je više poslanika Evropskog parlamenta, zvaničnika Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu i još nekih evropskih tela, kao i ambasador, šef misije SCG pri EU Pavle Jevremović, ambasador SCG zadužen za odnose s NATO Branko Milinković i ambasador SCG u Francuskoj Predrag Simić.

Kancelarije Instituta će biti otvorene i u Parizu i Strazburu, sedištu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, izjavio je, u ime Instituta Srbije i Crne Gore, Zoran Milinković.

Milinković je rekao da ta "nepolitička i neprofitabilna" nevladina organizacija želi da posreduje u privrednoj, naučnoj i kulturnoj saradnji i razmeni, da organizuje skupove i konferencije i naglasi ulogu dijaspore i posebno naših mladih ljudi koji žive u Evropi, u bržem približavanju SCG Evropskoj uniji.

On je dodao da velika neiskorišćena snaga leži u činjenici da srpska dijaspora u Evropi čini dva miliona ljudi, od čega 650 hiljada njih imaju državljastva neke zemlje Evropske unije.

Prema rečima Milinkovića, Pokret Srba Evrope želi da okupi postojeće klubove, udruženja i pojedince iz Evrope u jedinstvenu nestranačku i nevladinu organizaciju radi poboljšanja saradnje dijaspore s maticom, kao i unapređivanja intresa Srbije i Crne Gore u inostranstvu.

NIŠ

Vladika Pahomije negirao navode optužnice

Vladika vranjski Pahomije je pred niškim opštinskim sudom na zatvorenom suđenju negirao krivicu po sve četiri tačke optužnice koja ga tereti za seksualno zlostavljanje četiri maloletnika, rekli su novinarima zastupnici obe strane.

"Javnost je isključena na štetu oštećenih. Zatvaranjem suđenja za medije onemogućeno je da javnost čuje gnusne detalje koje su oštećeni dečaci izneli, i time nisu zaštićeni oštećeni, nego vladika Pahomije", rekao je novinarima zastupnik oštećenih, advokat Dragan Nikolić.

Vrhovni sud Srbije je prošlog meseca delegirao nadležnost Opštinskog suda u Nišu na zahtev vranskog opštinskog tužioca, koji je ocenio da pravosuđe u Vranju "nije u mogućnosti da postupa objektivno zbog pritisaka koje trpi".

Zbog promene celog sudskog veća u tom predmetu niški Opštinski sud je juče počeo pretres od početka.

"Jedan od oštećenih dečaka nije došao i neće ponovo davati iskaz jer je u teškom psihičkom stanju, tako da mu je psihijatar preporučio da ne prisustvuje suđenjima", rekao je drugi zastupnik oštećenih, advokat Aleksandar Stojković.

Stojković je rekao da se ostala dva mladića, koji su u međuvremenu postali punoletni, danas nisu pojavili na suđenju zbog obaveza na Teološkom fakultetu u Solunu.

Izrazio je očekivanje da će sud doneti zakonitu presudu kojom bi vladika Pahomije bio proglašen krivim, "uprkos pritiscima, intervencijama i urgencijama u korist vladike, koji stižu sa najviših mesta".

"Stanje u spisima je toliko katastrofalno po optuženog da ne postoji sud koji bi mogao da ga oslobodi optužbi", rekao je Stojković.

Advokat vladike Pahomija Milan Petrović je posle suđenja potvrdio da je vladika detaljno negirao sve navode optužnice na pretresu koji, kako je rekao, "teče korektno".

"Čudno je što se na današnjem pretresu pojavio samo jedan oštećeni, dok ostalih nema. Neobično je i da je jedan od zastupnika oštećenih bivši predsednik crkvenog odbora koji je smenjen sa te funkcije, pa je lično zainteresovan za taj pretres", ocenio je Petrović.

Nastavak suđenja zakazan je za 27. jul.

Zadnja promena izvrsena: 19 Apr 2012