Broj
1010, 8.jul 2005
SKUPŠTINA SRBIJE
Poslanici ne
veruju da ih prisluškuju
Poslanici Skupštine Srbije ocenili su da je izjava poslanika
Socijalističke partije Srbije (SPS) Rajka Baralića da u zgradi
republičkog parlamenta postoji soba za prisluškivanje, neodgovorna i da
Baralić ne poseduje dokaze za tu tvrdnju.
Član Odbora za
bezbednost Đorđe Mamula iz Demokratske stranke Srbije rekao je da je
Baralić to nagovestio na sednici odbora prošle nedelje, ali da za te
tvrdnje nije izneo nikakve činjenice i da je ostao nedorečen.
"Ono što se ne
zasniva na činjenicima ja ne volim da sporim niti branim činjenicama",
rekao je Mamula i dodao da je bio prisutan na sednici odbora prošle
nedelje, ali da, osim izjave Baralića, nije bilo drugih pitanja istim
povodom.
Zamenik
predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Šutanovac iz
Demokratske stranke (DS) rekao je da je takve izjave neodgovorno davati
i njima uzbunjivati javnost.
Dodao je da
Baralić ne poseduje nikakve dokaze za svoje tvrdnje i naveo da to ne bi
trebalo da rade ljudi koji sebe smatraju ozbiljnim.
"Očigledno
postoji jedna paranoja u Skupštini, kao i u samoj Srbiji, da se vrše
tajna i nezakonita slušanja na sve moguće načine i na svim mestima",
rekao je Šutanovac.
On je kazao da ne
zna šta je tačno instalirano na četvrtom spratu Skupštine, ali da zna da
je parlament dobio donaciju radi tehničkog poboljšanja rada.
Šutanovac je
rekao da ne poseduje ni-kakvu informaciju ili indiciju da je ta oprema
korišćena u nezakonite namene i dodao da bi Baralićeva izjava mogla da
stvori problem sa donatorima koji su pomogli da se oprema instalira.
Poslanik
Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković izjavio je da ne zna da
li u skupštini postoji soba za prisluškivanje, ali da veruje direktoru
BIA Radetu Bulatoviću da je tehnika toliko napredovala i da ima mnogo
prislušnih cenatra po Srbiji "koji prisluškuju sve živo".
"Prisluškivanje
je što se mene tiče nebitna tema i verujem da sam prisluškivan 15 godina,
kada radite javni posao razni vas prisluškuju. Treba se na to navići.
Važno je da radite časno ono što radite. Nekad je bolje da vas neko
prisluškuje nego da prepričava iz treće ruke", rekao je Anđelković.
Poslanik Srpske
radikalne stranke Branislav Stevanović rekao je da postoji mogućnost
prisluškivanja, ali da ne zna kako bi se to izvelo.
"Lično verujem i
ne verujem. Nije mi jasno kako bi se prisluškivali, ali postoji
mogućnost, jer sa G17 se nikad ne zna", rekao je Stevanović.
Stevanović je
podsetio da su poslanik DS i potpredsednik skupštine Milan Marković i on
bili na sastanku kod predsednika parlamenta Predraga Markovića u
njegovom kabinetu u vreme kada je Zakon o radu ponovo vraćen na glasanje
u skupštinu.
"Mi smo izneli
istinu, međutim, predsednik skupštine je tada rekao da postoje tonski
zapisi, da ima sve snimljeno i utvrdiće se ko je u pravu. Što znači,
jedini način je prisluškivanje. Predsednik parlamenta treba to da
demantuje, da dokaže", rekao je Stevanović.
Sekretar
Skupštine Marko Danilović rekao je da mu "nisu poznate takve stvari" i
da se prostorija o kojoj je reč koristila i koristi u okviru programa
pomoći SAD.
"U okviru te
pomoći, skupštini je dato na korišćenje 45 do 55 komjutera IBM i firma
Medijavorks, koja zastupa američku vladu, zadužena je za tehničko
održavanje tih kompjutera", rekao je Danilović.
On je rekao da je
sporazum o donaciji američke vlade potpisan u vreme kada je predsednik
skuopštine bila Nataša Mićić, da će taj sporazum biti na snazi do kraja
2005. godine i da će po njegovom isteku, ta donacija biti ustupljena
parlamentu.
"Pristup četvrtom
spratu imaju svi zaposleni i poslanici", rekao je Danilović i dodao da
je firma Medijavorks zadužena i za ažuriranje sajta.
Bivša predsednica
skupštine i poslanik sa liste Demokratske stranke Nataša Mićić nije
želela da komentariše tvrdnje Baralića, ali je u prolazu rekla da je reč
o paranoji.
Poslanik Socijademokratske partije Meho Omerović rekao je da su takvi
navodi besmislice i da ne može da veruje da neko od poslanika tvrdi da u
zgradi skupštine postoji "kancelarija, odnosno sobe u kojima se vrši
prisluškivanje bilo koga ko boravi u zgradi parlamenta".
"To ne vredi
komentarisati. Kolega poslanik koji je to rekao zaista ima ozbiljnih
problema", rekao je Omerović.
SRBIJA
Vlada osudila
sve zločine, posebno Srebrenicu i Bratunac
Vlada Srbije osudila je juče sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima
među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.
Prenosimo integralni tekst saopštenja Vlade Srbije:
Vlada Srbije uoči obeležavanja počinjenih ratnih zločina 11. jula u
Srebrenici i 12. jula u Bratuncu najodlučnije osuđuje sve ratne zločine,
ističući da je od suštinske važnosti da se pri osudi zločina ne sme
praviti razlika među nevinim žrtvama na osnovu njihove nacionalnosti ili
vere.
Otuda i istovremena, nedvosmislena i najoštrija osuda Vlade Srbije
masovnih zločina koji su počinjeni u Srebrenici i Bratuncu, a koji će se
obeležiti 11. i 12. jula.
Svaki zločin ima počinioca s imenom i prezimenom, koji mora biti
priveden pravdi, i svaka nevina žrtva ima svoje ime i prezime koje se ne
sme zaboraviti.
Počinioci ratnih zločina su pojedinci i kao pojedinci moraju odgovarati
za počinjene zločine. Da se ne bi ponovili, nijedan zločin se ne sme ni
pravdati, ni prikrivati, ni ostati nekažnjen.
Vlada Srbije najoštrije osuđuje sve ratne zločine počinjene u građanskom
ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog svih žrtava koje je podneo,
srpski narod ima poseban interes da se rasvetle i nedvosmisleno osude
svi ratni zločini.
General Neš
Priština i
Beograd bez rešenja
Bivši glavnokomandujući NATO snaga u BiH, američki general Vilijam Neš,
ocenio je da će za Beograd i Prištinu biti veoma teško da dođu do
sporazuma o statusu Kosova.
Neš je u izjavi objasnio da ne postoji političar na Kosovu koji može
pristati na išta manje od nezavisnosti, kao što ni u Beogradu "niko sebi
ne može dozvoliti da bude optužen da je izgubio Kosovo".
General u penziji, koji sada vodi program preventivne akcije nevladine
organizacije Savet za odnose sa inostranstvom, kaže da međunarodna
zajednica treba da bude arbitar i "izađe sa rešenjem koje će, suštinski,
biti samo izloženo tamošnjim liderima".
Rešenje koje predlaže Neš jeste "uvođenje i održavanje uslovne
nezavisnosti, koju će nadgledati međunarodna zajednica, kojom će
kosovski lideri biti obavezni da prihvate odgovornost za sve građane
Kosova, bez obzira da li se radi o Albancima, Srbima, Romima ili bilo
kome drugom".
"Ujedno, za Beograd će to biti prilika za kompenzaciju i na državnom,
ali i na individualnom nivou za one koji su na Kosovu izgubili imovinu",
rekao je Neš.
U izveštaju nazvanom "Zaboravljene intervencije", on američkoj vladi
predlaže nekoliko saveta u vezi sa situacijom na Balkanu.
Prvi je - da ostanu uključene u pitanja zapadnog Balkana, a zatim da
nađu i promovišu održivo rešenje za konačni status Kosova, bolju upravu
za BiH i založe se za dalje reforme bezbednosnog sektora u Srbiji i
Crnoj Gori, prenosi Glas Amerike.
CRNA GORA -
MIODRAG VLAHOVIĆ
Moguće je
razgovarati o uniji sa Srbijom
Crnogorski
ministar inostranih poslova Miodrag Vlahović izjavio je da su još mogući
razgovori o stvaranju unije nezavisnih država Crne Gore i Srbije.
"Još ima prostora
za razgovor o savezu nezavisnih država Crne Gore i Srbije", rekao je
Vlahović novinarima posle razgovora sa poljskim ministrom spoljnih
poslova Adamom Danijelom Rotfeldom.
Crnogorski
ministar je kolegi iz Poljske preneo ocenu da je državna zajednica sa
Srbijom "nefunkcionalna".
On je kazao da
Crna Gora svakako želi zajedništvo sa Srbijom, ali da "u svim
varijantama hoće da bude nezavisan subjekt".
"To je nesporno",
kazao je Vlahović i precizirao da je interes Crne Gore da u tom
zajedništvu ima pun "državni kapacitet". "Taj problem treba razrešiti",
dodao je on.
Ministar spoljnih
poslova Poljske Rotfled, koji se nalazi u službenoj poseti Crnoj Gori,
rekao je posle razgovora sa Vlahovićem da je važno da referendum u Crnoj
Gori bude održan u skladu sa demokratskim standardima.
Rotfeld je
izrazio nadu da referendumski proces neće otežati pristupanje Crne Gore
Evropskoj uniji i drugim evropskim integracijama.
SRS - TOMISLAV
NIKOLIĆ
Film Istina
odgovor na satanizovanje Srba
PZamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić
izjavio je da će prikazivanje dokumentarnog filma "Istina" biti odgovor
te stranke na "pokušaj satanizovanja srpskog naroda i optužbe da su samo
Srbi činili ratne zločine".
Nikolić je na konferenciji za novinare rekao da je film montiran od
fotografija i snimaka koje su dostavili Srbi prognani iz BiH i Hrvatske,
ali i materijala koje su snimali zločinci "iz drugog naroda".
"Naš moto je - istina, naš moto je - osuđujemo sve zločine, najviše one
koje su činili Srbi, ali ne damo da sve padne na srpska leđa", kazao je
Nikolić.
Na projekciju filma su, kako je rekao, pozvane diplomate, predstavnici
međunarodnih organizacija, predstavnici svih medija koji izveštavaju iz
Srbije, kao i najviši državni funkcioneri Srbije i državne zajednice SCG
i velikodostojnici verskih zajednica.
Film "Istina", o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj i BiH, biće prikazan u
subotu, 9. jula, u 12 sati, u beogradskom Centru "Sava".
Komentarišući najave da će na "Egzitu" u Novom Sadu publika biti pozvana
da minutom ćutanja oda počast žrtvama zločina u Srebrenici, Nikolić je
upozorio da bi takva politizacija muzičkog festivala mogla biti opasna.
Kako je istakao, "Egzit" "više nije promotivni skup Demokratske stranke
(DS)", jer su novac za njegovo organizovanje izdvojile i pokrajinske i
republičke vlasti.
"To nije politički skup. Onaj ko želi takav skup neka ga najavi. Tamo bi
moglo da dođe do strašnih incidenata, jer tamo ima dece politički
različito orijentisane, dece raznih nacionalnosti. Izdvajanje samo
jednog naroda kao stradalničkog i zlikovačkog na tom skupu može da
dovede do tragedije", upozorio je Nikolić.
Osvrćući se na najavljen odlazak predsednika Srbije Borisa Tadića na
obeležavanje desetogodišnjice zločina Srebrenici, Nikolić je rekao da on
na tu komemoraciju može da ide samo kao lider DS.
"Ne može da pomaže onima koji bi da umešaju Srbiju u taj zločin. Šta će
on tamo. Da se pokaje - u ime koga? U ime svih Srba ne može, on nije
predsednik svih Srba. U ime građana Srbije ne može, jer nisu svi građani
Srbije Srbi. I ne može u ime nas koji u to nismo bili umešani", kazao je
Nikolić.
POČEO EGZIT
Egzit se bavi
aktuelnim društvenim temama
Generalni
menadžer festivala "Egzit" Bojan Bošković izjavio je da je taj festival
više od zabave i podsetio da se svake godine izuzetno velika pažnja
poklanja aktuelnim društvenim temama.
On je takav
komentar dao povodom današnje najave zamenika predsednika Srpske
radikalne stranke Tomislava Nikolića da "Egzit" iduće godine sigurno
neće biti održan, ukoliko se pretvori u političku provokaciju.
Bošković je u
agenciji Beta rekao i da organizovanje "Egzita" predstavlja "najviši
patriotski čin" u vreme kada se Srbija ne može pohvaliti dobrim imidžom
u svetu.
"Jedan od
najvećih problema Srbije je njen njegativan imidž formiran devedestih
godina koji postoji i danas zahvaljujući Hagu i brojnim suđenjima, a 'Egzit'
je jedna od retkih pozitivnih stvari koja izlazi iz Srbije", rekao je
Bošković.
Iako je prvobitno
bilo najavljeno da će festival biti pre-kinut u ponoć između 10. i 11.
jula davanjem minuta ćutanja žrtvama iz Srebrenice, Bošković je rekao da
ipak neće biti minuta ćutanja, već da će na glavnim festivalskim binama
biti emitovana prigodna pesma.
"Najverovatnije
je da će to biti 'I save the njorld today' od Eni Lenoks, mada još uvek
nismo doneli konačnu odluku. Na taj način želimo da odamo pomen svim
žrtvama rata bez obzira na nacionalnost, to neće biti vezano samo za
Srebrenicu, već za sve zločine koji su se desili na ovim prostorima",
rekao je Bošković.
On je podsetio da će na festivalu ove godine biti oko 1.800 novinara iz
više od 600 različitih medija, kao i da će gotovo sve svetske stanice
izveštavati sa festivala, među kojima su MTV i Radio BBC 1.
"Ove godine
želimo da pošaljemo jedan novi signal da je bilo dosta sukoba, da treba
uspostaviti jedan novi sistem vrednosti i da se mobilnost i mir u
regionu moraju postaviti na prvo mesto", dodao je Bošković.
On je dodao da festival "Egzit" treba da ostane izvan stranačkih "ralja"
i intersa pojedinaca.
Takođe je ocenio
da političari "moraju da prestanu da svojataju novac poreskih obveznika"
i istakao da pomoć koju "Egzit" dobija on vidi "pre svega kao
investiciju".
"Očekuje se
velika poseta Novom Sadu, računamo da jedna petina gostiju neće biti iz
naše zemlje, što znači da će desetine hiljada turista doći i trošiti
novac u Novom Sadu i Srbiji. U poređenju sa zaradom koja će biti
ostvarena, cifre koje je 'Egzit' dobio su smešne", rekao je Bošković.
BOMBAŠKI
NAPADI NA UNMIK
U napadima
korišćen eksploziv TNT
Zvaničnici Kosovske policijske službe saopštili su da je u tri nedavna
bombaška napada, među kojima se jedan dogodio u kompleksu sedišta UNMIK-a
u Prištini, korišćen eksploziv TNT.
"Upotrebljen
je TNT-a i detektori, sakriveni u plastičnim torbama", rekao je
portparol Kosovske policijske službe Refki Morina prištinskim medijima
na albanskom jeziku. .
Morina je preneo da je policija dobila neke izjave od svedoka -
prolaznika.
Svedoci su izjavili da su pre aktiviranja eksploziva primetili dim kako
izlazi iz plastične torbe.
Nalazi policije se poklapaju sa izjavama svedoka, naveo je Morina i
dodao da su na lokacijama na kojima je aktiviran eksploziv, primećena
deca, kako trče i viču: "bežite bomba".
U
eksplozijama koje su u subotu uveče potresle Prištinu nije bilo
povređenih, ali su izgorela tri automobila UN.
CRNA GORA -
SUKOB INTERESA
Uskoro moguć
uvid u imovinske karte funkcionera
Crnogorska
Komisija za utvrđivanje konflikta interesa saopštila je da bi početkom
avgusta građani mogli da imaju uvid u imovinske kartone crnogorskih
funkcionera koji će biti objavljeni na njenom Internet sajtu.
Na sajtu Komisije
je objavljeno da će krajem jula biti završena baza podataka u "kojoj će
svi zainteresovani moći imati uvid u imovinu koju su prijavili javni
funkcioneri".
Funkcioneri su
prijavili imovinu krajem februara ali ona za sada nije javno objavljena.
Predsednik Komisije Slobodan Leković rekao je da to nije učinjeno iz
tehničkih razloga, među kojima je i nepostojanje baze podataka.
Na današnjoj
sednici Komisije, kako je saopšteno, utvrđeno je da ministar
poljoprivrede Milutin Simović i ministar ekonomije Darko Uskoković nisu
u konfliktu interesa.
Inicijativu za
odlučivanje o sukobu interesa u slučaju dvojice ministara podnela je
ranije nevladina organizacija Mreža za afirmaciju nevladinog sektora.
ISTRAŽIVANJE
SCAN
Na izbore bi
izašla oko 44 odsto birača
Kada bi se u nedelju održali izbori izlaznost bi bila oko 44 odsto, a
najviše glasova građani Srbije bi dali kandidatima i listama Demokratske
stranke (DS) i Srpske radikalne stranke (SRS), rezultati su junskog
istraživanja agencije Skan (SCAN).
Direktor agencije Skan Milka Puzigaća, saopštila je novinarima da se 48
odsto ispitanika izjasnilo da bi sigurno izašlo na izbore, 20 odsto bi
to učinilo vrlo verovatno.
U odnosu na ukupan broj ispitanika, najviše glasova dobio bi DS 21,1
odsto, SRS bi dobila 20,9 odsto, Pokretu naga Srbije (PSS) pripalo bi
8,1 odsto, dok bi još jedino Demokratska stranka Srbije (DSS) prešla
izborni cenzus sa 6,9 odsto glasova.
Ako se u obzir uzme samo opredeljenost ispitanika koji bi sigurno izašli
na izbore, SRS bi dobila 34 odsto glasova, DS oko 27, PSS osam, DSS 6,3
odsto, dok bi u tom slučaju cenzus prešla i Socijalistička partija
Srbije sa 5,3 odsto glasova.
Istraživanje je pokazalo da su najpopularniji političari u Srbiji
predsednik DS Boris Tadić i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić i
oni bi prema opredeljenju ispitanika koji bi sigurno izašli na izbore za
predsednika Srbije dobili isti broj glasova, oko 31,5 odsto.
U toj situaciji Bogoljub Karić bi osvojio oko 10 odsto glasova, Vojislav
Koštunica oko pet, Ivica Dačić dva, a Vuk Drašković 1,4 odsto glasova.
U odnosu na opredeljenje svih ispitanika, Tadić bi osvojio 24 odsto
glasova, Nikolić 19, Karić osam, Koštunica preko pet, a Drašković i
Dačić preko jedan odsto glasova.
Ukoliko bi došlo do referenduma, 64 odsto ispitanika glasalo bi za
samostalnost Srbije, što je za pet odsto više u odnosu na Skanovo
istraživanje iz marta 2005. Za ulazak u EU glasalo bi 68 odsto,
pristupanje NATO-u 32, a Partnerstvu za mir oko 55 odsto ispitanika, što
su procentualno manje vrednosti u odnosu na mart.
Junsko istraživanje agencije Skan sprovedeno je na uzorku od 1.700
punoletnih građana iz 46 opština u Srbiji, različite starosne dobi,
obrazovanja, zanimanja, nacionalne pripadnosti i tipu naselja u kojem
stanuju.
