| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Banke dijaspore
|
Koliko je bogata srpska dijaspora
projekat Banke dijaspore
Srbi rasejani po svetu šalju u otadžbinu godišnje
rodbini pet milijardi dolara a osnivanjem
Banke dijaspore pomoći će Srbiji, a dijaspora ...
Novine Toronto, br. 1392 -
Toronto, 28. mart 2014. |
 |
|
Kada je zimus u beogradskom centru “Sava” održana Poslovna konferencija
Srba iz rasejanja i otadžbine, predstavljan je projekat Banke dijaspore,
koji su nedavno podržali i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i
Privredna komora Beograda. Grupa ekonomskih eksperata već radi na
projektu, koji bi posle izlaganja na Savetu guvernera NBS trebalo da
rezultira osnivanjem Banke dijaspore.
– Ovo ne treba da bude banka pojedinca, jer će iza nje
da stoji veliki broj osnivača, akcionara, njome će rukovoditi vlasnici
kapitala, ljudi iz dijaspore. Inicijativa za stvaranje Banke srpske
dijaspore potiče od naših ljudi u svetu, koji bi želeli da posredstvom
takve finansijske institucije uspostave čvršću poslovnu vezu i
komunikaciju sa svojom otadžbinom - potvrdio nam je Aleksandar Vlajković,
zamenik direktora Kancelarije.
 Vlaković
objašnjava da rasejanje godišnje u Srbiju pošalje po pet milijardi
dolara što čini 15 odsto bruto nacionalnog dohotka, po čemu je Srbija u
vrhu liste zemalja koje imaju jaku dijasporu. Međutim, u poslednjih
desetak godina dijaspora je investirala u Srbiji samo 500 miliona evra u
mala i srednja preduzeća, u kojima je zaposleno 20.000 radnika. To je u
odnosu na ukupan devizni priliv ulaganje dijaspore svega jedan odsto,
što Srbiju stavlja na kraj liste zemalja sa jakim investicijama iz
njenog rasejanja.
Naš cilj je da u mnogome povećamo ulaganja kapitala srpske dijaspore u
privredni razvoj zemlje. Najviše kapitala Srba iz rasejanja je uloženo
do sada u industriju i poljoprivredu, u turizam i ugostiteljstvo,
energetiku i građevinsrstvo, ali i kroz donacije i dobročinstvo u
zdravstvo i obrazovanje. Sada smo u situaciji da nam se poslovni ljudi
javljaju sa porukama: “Srbija se menja na bolje. Dolazimo da investiramo!
- kaže Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora Kancelarije, inače, zadužen
za poslovnu saradnju sa privrednicima iz dijaspore.
Investitori iz dijaspore donose u Srbiju čist novac, koji potiče sa
bankarskih računa, a ne iz tokova sive ekonomije. Goran Mijatović i
Dejan Ivanović, udruženi u firmi Lab grupa otvorili su fabriku ambalaže
u Šidu i Negotinu. Ulog je 6 miliona evra, a zaposliće 60 radnika. Jovan
Božić sa sinovima iz Londona podigao je u novu fabriku za industrijski
otpad ulaže 8 miliona evra. Fabrika će imati stotinu kooperanata i 50
zaposlenih.
|
VREDNI ZADUŽBINARI
Pored investicija u privredu, Srbi iz rasejanja velika sredstva ulažu u
dobrotvorne i humanitarne akcije. Poznato je, na primer, da je Madlena
Cepete uložila skoro 20 miliona evra u operu i teatar, kao i u Muzej
Cepter u Beogradu. A da je dobrotvor Milomir Glavčić iz Kanade darivao 5
miliona evra za izgranju hramova, domova kulture i kuća u Jošaničkoj
banji i Kraljevu. |
- Nismo došli da funkcionerima i biznismenima u Srbiji solimo pamet,
došli smo da radimo i zaradimo. Da Srbiji bude bolje - otvoreno kaže
Jovica Božić.
I podseća da u Srbiji među političarima vlada ubeđenje da je srpska
dijaspora siromašna i nesposbna da pomogne otadžbini, što nije tačno.
Srbija u svetu ima uspešne poslovne ljude, čija se imovina meri
milijardama evra, a koji koji nisu dovoljno uposleni u otadžbini. To su
Madlena i Filip Cepter (Milan Janković) iz Monaka, Slavica Radić Eklston
iz Velike Britanije, Dejan Ilić, pronalazač i biznismen iz Nemačke,
Rebeka Mekdonald, (Ubavka Mitić), biznismen iz Kanade, Milan Mandarić,
biznismen i bankar iz Velike Britanije, Boris Vukobrat, biznismen iz
Francuske, Bogoljub i Dragan Karić iz Rusije, Dušan Vasiljević,
vinogradar iz Afrike, Nikolas Čabraja iz SAD. Ovo su svetki privrednici,
koji mogu da dovedu strane investitore sa sobom u Srbiju i Republiku
Srpsku.
Završićemo hram Sveti Sava na Vračaru i izgradićemo bolnice, škole,
naučne centre i akvapark!
Ovo su samo neki od planova koje je delegacija osamnaest uspešnih ljudi
iz dijaspora predstavila državnom vrhu Srbije prilikom njihove poslednje
posete otadžbini, kada su sa sobom doveli grupu investitora iz Finske.
Računa se da oko 2,5 milina Srba u dijaspori ima kapital vredan 100
milijardi dolara. Nisu, međutim, iseljeni Srbi, biznismeni, preduzimači,
radnici samo materijalno bogati. U dijaspori se danas nalazi i ogroman
intelektualni i duhovni kapital Srba.
- Naučnu srpsku dijasporu čini 10.000 stručnih ljudi, čije sposobnosti
danas premašuju razmere obrazovanja u Srbiji. Zemlju je u proteklih dve
decenije napustio naš naučni vrh. Čak 2.000 eksperata i doktora nauka
živi i radi u u SAD. Skoro toliko ih je i u Nemačkoj – objašnjava
Vladimir Grečić, inače, autor knjige "Srpska naučna dijaspora".
|
VELIKA SRPKINjA
Beogradski đak, profesorka dr Nadežda Basara je danas direktor Interne
klinike "Maltezer Franziskus" u nemačkom gradu Flenzburgu. U Nemačku je
otišla bez znanja ijedne reči nemačkog jezika, ali to joj nije zasmetalo
da stekne i zvanje docenta, pa profesora, ali i da pet godina bude na
čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu.
|
Profesor i pronalazač dr Dejan Ilić iz Nemačke je vodeći
stručnjak sveta u proizvodnji baterija. Ilić je u Beogradu angažovao 90
naših mladih stručnjaka da učestvuju u nemačkom programu izgradnje
automobila na struju. U Nemačkoj je afirmisan i mladi naučnik Nikola
Basta, koji je preko interneta našao posao u DLR, odnosno Nemačkom avio
i kosmičkom centru. Rođen je u Beogradu 1983. gde je završio
Elektrotehnički fakultet.
U Minhenu se bavim razvojem antenskih sistema za navigacione uređaje za
specijalne namene u avijaciji, poljoprivredi i auto industriji.
Zainteresovan sam za kosmos, jer mislim da Evropa i Srbija imaju svoju
vasionsku budućnost – kaže mladi Nikola Basta, koji je uključen u razvoj
prijemnika za dolazeći evropski satelitski navigacioni sistem.
Da bi neko bio uključen u svemirski program, smatra ovaj mladi stručnjak,
dovoljno je da se poseduje moćan komjuter i sovtferski programi povezani
sa Nemačkim avio i kosmičkim centrom. Uostalom, u Srbiji se planira
osnivanje prve Svetmirske agencije, koja bi počela sa radom naredne
godine.
- Da bismo osvojili vasionu treba više pažnje da posvetimo mladim
stručnjacima, posebno onima koji imaju iskustva sa kosmičkim
istraživanjima. Nažalost, kod nas ne postoji jasan program zapošljavanja
mladih stručnjaka. Ne radi se tu samo o novcu, to je problem nedostatka
vizije. Potrebno nam je rukovodstvo koje vidi dalje od sutra, zna nešto
o menadžmentu u nauci, prati najnovija dešavanja u svemirskoj
tehnologiji i ume da odabere prave ljude – tvrdi Nikola Basta.
Sličnih mladih pametnih ljudi Srbi imaju u Americi, Kanadi, Australiji,
Rusiji i Skandinaviji. Kako nam je rekao Stevica Graovac, prodekan ETF
za saradnju sa privredom, slaveći pola veka fakulteta profesori su
izračunali da je u svet otišlo najmanje 6.000 njihovih dipomaca.
Udruženje diplomaca ETF u SAD je danas najbrojnije i radi u Kaliforniji,
dok je vrlo aktivno i udruženje u Minhenu, koje ima 380 članova. Kinezi
i Grci, na primer, stipendiraju svoje diplomce u svetu i tako ih
obavezuju da kao stručnjaci rade i za svoju otadžbinu. Kako kod nas nema
takve politike na Beogradskom univerzitetu, a ni u Vladi Srbije, bivši
studenti ETF povremeno i od slučaja do slučaja učestvuju u programima
koji se realizuju u Srbiji.
Mnogima mladim naučnicima u dijaspori idol u svetu nauke, ali i u životu
je srpski genije Nikola Tesla, koji je svetu podario motor, kosmičku
energiju i koji je, kako je pre četiri godine izjavio američki
predsednik Barak Obama, doprineo izgradnji SAD.
|
TESLA OSVAJA SVET
U dvorištu zgrade Državnog muzeja Joaneum u Gracu, gde je Nikola Tesla
studirao, uz odobrenje gradonačelnika, postavićemo spomenik srpskom
geniju – kaže Rade Bakračević, čelnik srpske zajednice u Mariboru.
Američki Srbi i njihovi prijatelji Amerikanci se trenutno bore da
lekcije o Nikoli Tesli postanu deo obrazovnog programa u svim školama u
SAD.
|
Mi Srbi imamo u svetu mnogo uspešnih ljudi koji grade tuđinu, a mogu da
budu angažovani da grade otadžbinu. Da pronose ugled i slavu Srbije i
njenog naroda – ubeđen je Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne
fondacije iz Filadelfije, koja će ove godine da postavi spomenik srpskog
genija u ovom gradu.
Srbi u SAD imaju jedanaest dobitnika oskara, tri vlasnika Pulicerove
nagrade. U SAD i u Australiji najbolji i najpoznatiji novinari su
poreklom Srbi. To su Karl Stefanmović i Volter Bogdanić. Svet je pun
srpskih sportista i građevinara. U Norveškoj šampionka u atletici je
Srpkinja. čovek sa najviše industrijskih patenata na svetu je Srbin,
profesor Dejan Ilić iz Nemačke, za kog se danas govori da je Teslin
naslednik. Goran Radmanovac u Rusiji gradi stambena naselja i ogromne
hotele.
Ukratko, srpska dijaspora ima mnogo kvalitetnih ljudi, organizacija i
kompanija, koje mogu da promene poziciju otadžbine i podignu ugled
Srbije u svetu. To bi trebalo da bude prioritet u odnosima matice i
rasejanja i naš politički cilj koji možemo da ostvarimo. Pitanje je samo
kako to učiniti?
Jedan od načina je da se svi uspešni, ugledni ljudi srpskog porekla iz
inostranstva javno afirmišu prvo u Srbiji, a potom u svetu kao ličnosti
srpskog porekla. Srbija u svetu danas ima dvadesetak počasnih konzula,
ali ih slabo koristi – kaže konzul Aleks Mačeski, uticajni biznismen iz
Klivlenda.
Danijela Sremac, Aleks Mačeski, srpski počasni konzul, Branko Terzić,
savetnik u američkoj vladi, dekan Jasmina Vujić, Obrad Kesić i
nekolicina uglednih američkih Srba osnoviali su ovih dana Srpski
institut u Vašingtonu. Cilj mu je, kako kaže Danijela Sremac da institut
predstavlja glas srpskog naroda u SAD i da Vladi, Kongresu, Beloj kući
predoče prave informacije o Srbiji danas.
Srbi kao iseljeni narod imaju svoje delegate i poslanike u Nemačkoj,
Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Švedskoj, Crnoj Gori, Austriji,
Australiji, Kanadi i SAD, gde je poznati kongresmen Đorđe Vojinović. Naš
sunarodnik Konstantin Dobrilović je na čelu Hrišćansko-slobodarske
platforme i austrijski kandidat za izbore za Evropski parlament. Srpska
zajednica na čelu sa predsednikom Gostimirom Marićem, svim snagama
podržava listu Socijaldemokratskih sindikalaca - FSG na kojoj se nalazi
Oliver Ranisavljević.
Država Srbija je počela da radi na jačanju saradnje i veza matice i
rasejanja, a posebno na političkom angažmanu naših predstavnika u
iseljeničkim državama. Tim povodom predsednik Tomislav Nikolić je
razgovarao sa grupom srpskih predstavnika iz dijaspore. Prihvaćena je
ideja, o kojoj je govorio i predsednik Tomislav Nikolić, ali i dr
Radivoje Petrikić, predsednik Privredne srpske komore u Austriji, da
Srbija formira u svakoj zemlji rasejanja Nacionalni savet dijaspore –
kaže Aleksandar Vlajković.
Savet bi činili najugledniji i najuspešniji Srbi, posebno oni koji su
politički aktivni, koji su zastupljeni u upravnim odborima velikih
banaka, korporacija ili su kao pojedinci ličnosti od velikog autoriteta.
Uzor za formiranje ovih saveta je Nacionalni savet Turaka koji deluje u
Nemačkoj i koji se nametnuo kao politički faktor. Turska preko ovog svog
saveta danas u Bundestagu ima svoje poslanike. Zašto ne bi i Srbi u
Nemačkoj imali svog poslanika u Bundestagu?
Zašto ne bi srpska dijaspora dala Srbiji ministre ili čak predsednika
države – pitaju se iseljeni Srbi.
Ideja o angažovanju nestranačkih ljudi, eksperata u Vladi Srbije nije
nova. Ona se prvi put pojavila 1999. godine na srpskom saboru u Snet
Andreji, a potom je Veće za demokratske promene predlagalo Slobodanu
Miloševiću da formira “nepolitičku Vladu stručnjaka”.
Taj plan je bio najbolja šansa za tranziciju Srbije. Kasnije se i
Kongres srpskog ujedinjenja zalagao za Vladu eksperata. Danas možemo o
tome da govorimo u smislu da se formira tim, koji bi istražio koje
ključne pozicije, ministra ili pomoćnika ministra, mogu da dobiju
stručnjaci iz rasejanja, ali samo ako Aleksandar Vučić precizno definiše
izraz “stranci u vladi” – smatra najpoznatiji srpski lobista Miroslav
Majkl Đorđević iz SAD.
I podseća da su u Vladi Srbije kao ministri iz dijaspore već bili Milan
Panić iz Kalifornije, Radmila Milentijević iz Njujorka i Lazar Krstić iz
Velike Britanije.
Marko Lopušina
|
|
Oglasavanje Marketing
|
