| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Srpski klubovi u dijaspori
|
srpski klubovi u dijaspori
OD JU KAFANE DO AMBASADE SRPSKE KULTURE
Razvoj pet stotine srpskih klubova u dijaspori pratio
je sudbinu bivše SFRJ, ali su oni iz tranzicije izašli složniji i jači ...
Novine Toronto, br. 1392 -
Toronto, 28. mart 2014. |
 |
|
Srpski klub u sidnejskom naselju Botani raspisao je konkurs za izbor
najlepše Srpkinje na petom kontinentu. Istovremeno, u Parizu je
Udruženje Srba u akciji izbora najlepše Srpskinje u čitavoj dijaspori.
Izbor za Miss Ex-Yu, kako se zvanično zove ova manifestacija, ima dugu
tradiciju, održava se već 30 godina u Parizu. Prijave u Sidnej i Pariz
stižu iz Australije, ali i čitavog srpskog rasejanja, jer iseljeni Srbi
žele da sačuvaju i ovu svoju tradicionalnu priredbu.
U klubu "Vojvodina" u Melburnu, uz muziku, pesmu i igru biraju se svake
godine i najbolji srpski muškarac, i žena i dete i najbolja pevačica i
igračica folklora. Iako je zamišljen kao klub Vojvođana, ovo društvo
okuplja Lale, Sremce, Bačvane, ali i druge Srbe i strance. Ovde keca u
kolu igra Francuskinja, a kolo vodi Kineskinja. Klub je njihovo
zajedničko utočište, koje ih podseća na zavičaj i kod Srba odraz njihove
želje za druženjem i jačanjem patriotizma – objasnio nam je Slobodan
Benđo, koreograf i učitelj folklora u pet srpski klubova u Melburnu i
okolini.
Srbi iz dijaspore u Narodnoj skupstini Srbije
U suštini od svog osnivanja, davne 1945. godine kada je u Sindeju
formirana Četnička koliba, kao klupska prostorija Ravnogoraca, pa do
danas, kada na istom mestu radi jedan od najboljih srpskih klubova u
svetu "Bonirig", funkcija klubova je bila ista – da okupi, zbiliži i
razveseli iseljeni narod.
Prvi klubovi su iza Drugog svetskog rata osnivani kao potreba emigranata
da iskažu svoje srpstvo i sačuvaju ga od asimilacije. Međutim, i ako su
ga spasli od amerikanizma, germanizma ili australijalizma, nisu ga
spasli od komunizma. Jer, već krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih
kada je iz Jugoslavije krenuo masovni talas ekonomskih migranata, država
se pobrinula da njima osniva klubove, radi negovanja jugoslovenstva i
komunizma – priseća se danas Gradimir Marković iz Čikaga.
U prošlom veku, 1977. godine u dvanaest najrazvijenijih evropskih
imigracionih zemalja bilo svega 248 jugoslovenskih klubova. Najviše ih
je radilo u Nemačkoj – 95, gde je bila većina naših radnika na
primevremnom radu. O njima je brinula politička organizacija SSRNj, tako
se su ti klobovi slavili dan republike 29. novembar i Dan mladosti 25.
maj kao svoje praznike. Već 1988. godine, međutim, broj jugoslovenskih
klubova se učetvorostručio na 848.
|
500 KLUBOVA
Niko od državnih institucija nema precizne podatke o broju srpskih
klubova i udruženja u rasejanju. Ministarstvo spoljnih poslova ima
nepotpun adresar klubova u 49 zemalja, a Kancelarija za dijasporu
raspolaže sa listom od oko 500 u 90 država sveta. I dok u MSP rade na
potpunoj evidenciji, dobili smo podatke da u Sloveniji ima 38 klubova, u
Švajcaraskoj oko 70, koliko i u Švedskoj, u Rumuniji 32, u Nemačkoj
stotinu, Francuskoj 40, a u dalekoj Australiji 41. U Austriji ima 60
klubova u savezu i 10 van njega, od toga najviše u Beču – 11. U Danskoj
je aktivno 6 klubova i udruženja, u Rusiji i Češkoj po dva, a na Malti,
u Kini i Grčkoj po jedno.
NAJBOLjI KLUB
Srpsko društvo "Sinđelić" iz Geteborga je među prvim, pre
četiri decenije, osnovano u Evropi. Pored Folklornog ansambla, okosnice
društva su Košarkaški klub, Šahovski klub, Fudbalski klub, Organizacija
žena i Penzionersko društvo. Klub danas ima 987 članova - kaže Đorđe
Brstina, predsednik Saveza Srba u Švedskoj. |
- Analizom naziva ovih klubova, koji su imali i nacionalna obeležja,
pokazalo se da Srbi i Crnogorci nisu imali pravo ili želju da ističu
svoju naciju. Tako se događalo da su Hrvati, Slovenci i Makedonci imali
nacionalne svoje klubove "Jadran", "Triglav" ili "Tetovo", a Srbi su kao
većina u Švedskoj, na primer, imali samo tri srpska društva "Svetozar
Marković", "Srbija" i "Sinđelić". Dok su klubovi "Vuk Karadžić", "Nikola
Tesla" i "Mladen Stojanović" bili proglašeni jugoslovenskim – skicira
nam istoriju klubova Vukman Krivokuća, koji poslednjih godina radi kao
funkcioner u Ministarstvu za dijasporu i sada u Kancelariji za dijasporu.
Mnogi od tih klubova krajem osamdesetih i početkom devedesetih,
formirani kao zavičajni kutak u tuđini, pretvorili su se u međuvremenu u
obične kafane, gde se uz piće igrao tablanet, nekad i poker, ali i
preprodavale cigarete i alkoholna pića. To je posebno bilo
karakteristično u Skandinaviji iSAD, gde su alkohol i duvan u
prodavnicama bili jako skupi, a u našim klubovima jeftini. Neki od
klubova u Nemačkoj i Švedskoj su, na primer, postali skrovište za
kriminalce, lažne patriote i mafijaše sa jugoslovenskim ili čak i sa
nacionalnim srpskim obeležjima.
,-Geteborg-1990.jpg)
Srpski klub Sindjelic i dr M. Vukas (u-sredini), Geteborg 1990.
Nekoliko stotine srpskih klubova u dijaspori pratio je krajem prošlog
veka sudbinu bivše SFRJ, koja se raspala i podelila na mlade države.
Tada su mnogi jugoslovenski klubovi postali srpski, jer su u njima
članovi u najvećem broju bili Srbi, pa su i ti ljudi i njihovi klubovi
iz te tranzicije izašli složniji i jači. Tipičan primer, za tu
tranziciju bio je klub "Jugal" iz Australije.
Klub "Jugal", koji je formiran 1975. godine kao Jugoslovensko kulturno i
sportsko društvo od 1991. godine iznedrio je 9 klubova ili organizacija.
Bilo je prilikom te deobe kluba i nekoliko sudskih procesa koji su mogli
lako da prouzrokuju nestanak kluba.
Početkom devedesetih formirana su i potpuno nova srpska društva "Srbi
Srbima" u Melburnu, "Trebava" u Jaguni, "Krajina" i "Sloga-Pacifik" u
Botani. Zahvaljujući mudrosti i smirenosti većine članova, klub "Jugal"
je opstao i dan-danas u Pertu kakav je i bio "jugoslovenski"! – kaže
Đorđe Čović iz Sidneja.
U Švedskoj je "Jugoslovenski Savez" osnovalo osam udruženja davne 1970.,
da bi krajem osamdesetih imao preko 25.000 članova u 124 udruženja širom
Švedske. Danas Savez Srba, nastao posle deobe SFRJ okuplja 43 udruženja
sa 7.000 članova. Posle raspada SFRJ 1993. godine srpska dijaspora je
imala širom sveta 690 svojih klubova, udruženja i drugih organizacija. U
Australiji čak 106, u Austriji 65, Francuskoj 68, a u Nemačkoj 154.
Današnja slika oko 500 srpskih klubova u rasejanju je mnogo skrominija,
ali složenija. To nam objašnjava Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora
Kancelarije za dijasporu:
Srpski klubovi u tuđini prošli su svojevrsnu tranziciju, razvijali su se
i menjali shodno uslovima rada i želje njihovih članova. Pre četiri
decenije klubovi su osnivani kao zavičajno utočište za iseljenike i kao
državni kutak za radnike na privremenom radu, čiji je zadatak bio da
neguju jugoslovenstvo.
|
NEREŠENI PROBLEMI
U radu srpskih klubova i udruženja postoje brojna nerešena pitanja, pre
svega statusne prirode, za čije rešavanje nemamo strategiju, koju bi
prihvatila sva registrovana društva, koja nemaju ni kratkoročne i
dugoročne planove delovanja. Toga nema ponajviše zbog naših međusobnih
nesuglasica, ali i pasivnog posmatranja od strane institucija matične
države Srbije - smatra Nikola Todorović, delegat dijaspore.
NAJMLAĐI KLUB
Srpski Siti Klub iz Londona je neformalna organizacija koja okuplja
1.500 članova, uglavnom mladih intelektualaca u Velikoj Britaniji, koji
kroz razmenu iskustva sa sunarodnicima ističu svoje stavove o subdini
srpskog naroda, kao u rasejanju, tako i u otadžbini. |
Tokom devedesetih, kada se stvaraju srpski klubovi,
širenjem lepeze svojih aktivnosti, izrasli su u udruženja i društva za
negovanje srpskog nacionalnog ideniteta. Tako danas, na primer, u
Švajcarskoj imamo 25 srpskih kulturno-umetničkih društava, folklornih
društava i sportskih klubova, koji su ujednjineni u savez Srpski
kulturni savez – ističe Vukman Krivokuća.
Prema rečima lidera ovog saveza Bobana Petkovića, klubovi, čija je
najveća koncentracija u Cirihu, se uglavnom bave organizovanje raznih
kulturnih manifestacija kao što su folklor, pozorišne predstave,
koncerti narodne i ozbiljne muzike, humanitarni rad, zatim fudbal,
košarka, kuglanje, šah, i delovanje krot klub penzionera i klub
studenata.
- Na nacionalnom planu je najbitnija naša funkcija kao klubova i saveza
jeste očuvanja nacionalnog idnetiteta. Neguju se vera, jezik, kultura,
istorija, običaji i ukupna tradicija srpskog naroda. Očuvanje
nacionalnog srpskog identiteta je najbitniji deo vaspitanja srpske
omladine u tuđini. Kad god naši klubovi zakažu u svom radu, ubrzana
asimilacija i integracija u švajcarsko društvo, uzima maha. Mi smatramo
da tek nacionalno fomirana ličnoist može da se uključi u integracione
procese – tvrdi Boban Petković, predsednik Srpskog kulturnog saveza iz
Švajcarske.
 Na
slična način deluje i krovna organizacija Savez Srba u Austriji, koji
okuplja klubove i udruženja u osam pokrajinskih zajednica, koordinira
njihov rad i ostvaruje saradnju sa vlastima u Beču i sa maticom u
Beogradu.
Pored toga što su naši klubovi čuvari srpstva u tuđini, oni su ambasade
srpske kulture, jer se kroz kulturno-umetničko, sportske i privredne
manifestacije u suštini bavimo promocijom Srbije i Republike Srpske,
radimo na poboljšanju ugleda naše otadžbine i jačamo naše zajedničke
veze, a posebno za nastup pred institucijama i zvaničnicima u Austriji –
objašnjava Zoran Aleksić, predsednik saveza.
Srpske demonstracije u Londonu
Svi srpski savezi, kao zvanične asocijacije naših klubova i društava
izdaju im sertifikat za rad i organizuju evropske šampionate Srbia u
dijaspori u folkloru, košarci, fudbalu, literaturi, poeziji i lepoti.
Naši sagovornici izbegli su da kažu koji su klubovi i društva najbolji,
ali smo mi saznali da u KUD "Kolo" iz Badena, na primer, sa svojim
folklornim ansamblom neprikosnoveno vlada Švajcarskom. U Rumuniji
umetnički šampion je KUD "Mladost", u Austriji je KUD "Stevan Morkanjac",
u Sloveniji KUD "Brdo" iz Kranja. U Švedskoj u košarci dominiraju "Stohomlski
orlovi", a u Australiji u fudbalu je najbolji klub "Beli orlovi" iz
kluba "Bonirig" u Sidneju. U Švedskoj postoji i Srpski savez, formiran
pre dve decenije. Najaktivniji njegovi klubovi su "Kozara" i "Snđelić"
iz Geteborga, "Srbija" iz Malmea, "Srbija" iz Huskvarne, "Krajišnik" iz
Halmstada, "Beli orlovi" iz Stokholma.
|
VETERANI SRPSTVA
U organizovanju klubova ima ljudi koji su kao patriote postali veterani
srpstva. Takvi su, na primer, doktor Mihajlo Vukas iz Geteborga, Mića
Ćetković iz Nemačke, Nikola Janjić iz Stokholma, Tomislav Perić i Boško
Lopušina iz Švajcarske, Milutin Ivanović sa Tasmanije i Milisav Aleksić
iz Francuske. Kako je za sebe govorio dr Vukas je švedski Nišlija. Pet
decenija je bio član rukovodstva "Sinđelića" i drugih srpskih i
jugoslovenskih klubova u Švedskoj, osnivač informatinvog centra Srbije
za Skandinaviju, sekcije Srpskog lekarskog društva za Skandinaviju. U
vreme bombardovanja SRJ 1999. dr Vukas je formirao srpsko-švedsku
humanitarnu organizaciju koja je isporučivala pomoć u lekovima,
hirurškim materijalima i medicinskoj opremi za Srbiju.
|
U anketi koju smo napravili sa čelnicima saveza i klubova, dobili smo i
negativna mišljenja o radu pojedinih srpskih društava i asocijacija.
Najviše njih se odnosi na privatizaciju pojedinih klubova i česte svađe
među vođama srpskih saveza.
U dijaspori, kao što su nekada postojale dve srpske crkve, danas postoje
u gotovo svakoj stranoj zemlji dva srpska saveza, koji objedinjuju samo
neke klubove. Naime, zbog ličnih ambicija da budu predsednici, da samo
oni vode srpski narod, savezi su podeljeni, a u nekim kubovima je rad
zamro, jer su članovi neprestano u svađi. I danas ima zato klubova koji
su obične kafane. I iz takvih kafana ljudi dolaze u Beograd i
predstavljau se kao lideri ili kao ujedinitelji Srba u dijaspori – kaže
Milan Jelić, aktivista iz Nemačke.
Nova generacija doseljenika u prekookeanskim zemljama, gde dominiraju
nacionalne organizacije i SPC, vratila je život zavičajnim klubovima.
Tako, na primer, u Kanadi, SAD i Austriliji postoje klubovi Ličana,
Kordunaša, Somboraca, Krajišnika, Slavonaca, Šumadinaca, Kosovara, ali i
klubovi logoraša i ratnih veterana.
Mi se trudimo da živimo kao da nismo napuštali rodni kraj, da razvijamo
svoj nacionalni identitet i odgajamo decu u srpskom duhu. Ali i da ih
učinimo građanima sveta – kaže dr Marko Marinković, koji je najavio nova
ulaganja u proširenje najvećeg Srpskog centra i kluba "Bonirig", u kome
se okupljaju zavičajci, kako bi udovoljio kulturnim potrebama i Ličana i
Krajišnika, i Šumadinaca i Slavonaca, Kosovara, ali i Korejanaca,
Vijetnamaca i Kineza, kao i Australijanaca.
Oni najčešće organizuju humanitarne akcije za pomoć narodu u otadžbini.
U Sidneju je zimus sakupljeno 100.000 dolara za zbrinjavanje izbeglica u
Srbiji. A srpski klub "Timok 98" iz Danske je, na primer, dopremio u
Srbiju humanitarnu pomoć u vrednosti od najmanje 10 miliona evra, kada
je bilo najpotrebnije. U Nemačkoj, svi klubovi, njih stotinu aktivno
učestvuju u patriotskim aktivnostima, a Udruženje pisaca "Sedmica" iz
Franfurta je, na primer, prošle godine branilo svojim učešćem na Sajmu
knjiga čast srpske književnosti i Srbije na ovoj svetskoj smotri.
Srpski klubovi i udruženja – kaže delega dijaspore Nikola Todorović iz
Ljubljane - sebe doživljavaju kao čuvare srpske kulture, jezika i
tradicije u tuđini. Većina ima u svojim programima za cilj očuvanje
srpskoga jezika, ćiriličnog pisma, kulture i srpske tradicije. "Mihajlo
Pupin", koje vodi jedinu srpsku biblioteku u Sloveniji. U aktivnosti
srpskog folklora, ili pozorištne i literarne delatnosti, prednjače SKD "Petar
Kočić" i "Brod" iz Kranja.
Međutim, njihova organizacijska, kadrovska i finansijska potpora je
tanka, što im ne dozvoljava načine krupnije korake u pravcu
profesionalizacije. Ta patriotska aktivnosti je i kod svih ostalin naših
klubova u svetu dobrovoljna što ne garantuje dugo trajanje i sigurnu
budućnost – kaže Nikola Todorović.
Marko Lopušina
|
|
Oglasavanje Marketing
|
