| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Srbija i tajne službe sveta
|
Srbija i tajne službe sveta (1)
OBAVEŠTAJNI TERORIZAM
Bivši radnik NSA Edvard Snouden pre godinu dana objavio je
tajne dokumente na osnovu kojih je razotkriven veliki sistem američke vlade
za nadgledanje telefonskih i internet podataka. Ti dokumenti pokazali su
postojanje tajnih projekata, a objavio je i dokumente
...
Novine Toronto, br. 1414 -
Toronto, 31. oktobar 2014. |
 |
|
U ranu jesen 2014. godine Amerika je na sednici UN u
Njujorku zatražila od svojih saveznika da se uključe u rat protiv
džihadista, koji ugrožavaju Siriju, Irak i Bliski Istok.
Mala zemlja Srbija pristala je da pomogne SAD, pre svega, u obaveštajnoj
aktivnosti, jer i ona se osećala ugroženom od islamista, vehabija,
džihadista i ostalih svetih ratnika islama. I druge države prihvatile su
američku sugestiju i tako je otpočeo prvi svetski obaveštajni rat, koji
predvode CIA i NSA, dve najmoćnije tajne službe SAD.
Ovaj obaveštajni pakt Amerike, Evrope i male balkanske države Srbije bio
je pomalo čudan, jer samo koji mesec ranije, u proleće 2014. godine
izbio je skandal sa belosvetskim prisluškivanjem. NSA, kako je otkriveno,
tajno je pratila i prisluškivala svoje saveznike, pre svih, Nemačku, a
potom Veliku Britaniju, Francusku i Italiju. Čak je i nemačka kancelarka
Angela Merkel bila žrtva američkog prisluškivanja, na šta je odgovorila
hvatanjem američkog špijuna u sred sedišta nemačke vlade u Berlinu.
Bivši radnik NSA Edvard Snouden pre godinu dana objavio je tajne
dokumente na osnovu kojih je razotkriven veliki sistem američke vlade za
nadgledanje telefonskih i internet podataka. Ti dokumenti pokazali su
postojanje tajnih projekata, a objavio je i dokumente koji pokazuju da
su SAD sprovodile hakerske napade u računare širom sveta, između ostalog
i tokom sastanka G-20 u Londonu 2009. godine, u Hongkongu i Kini.
Evropljane je iskreno uzdrmalo priznanje bezbednosnih službi da ih
masovno nadziru na "Guglu", "Fejsbuku", "Tviteru" i drugim američkim
servisima i da je sve to u SAD u skladu sa zakonom.
Odbor za nadziranje privatnosti i građanskih sloboda zaključio je da je
"program 702", na osnovu kojeg NSA nadzire elektronsku prepisku i
telefonske razgovore stranaca i u pojedinim slučajevima Amerikanaca,
usklađen sa nacionalnim zakonima i efektan u borbi protiv terorizma.
Novi milenijum je svojim tehnološkim napretkom i
izgradnjom prave industrije špijunaže gurnuo na marginu događaja i
istorije, kako tvrde stručnjaci bezbednosnih službi, velike špijune,
oličene u Dušanu Popovu ili u Džejms Bondu.
|
FSB
Federalna služba bezbednosti u Rusiji osnovana je 1995. godine. Direktor
je Aleksandar Vasiljevič Bortnikov, od 2008. godine. FSB zapošljava oko
300.000 ljudi, koji deluju širom sveta, a ima ih i na Balkanu. Anders
Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO pred prijem Crne Gore u ovaj savez
rekao je da u toj zemlji ima između 50 agenata crnogorskih obaveštajnih
službi koji su povezani sa Rusijom.
CIA
Centralna obaveštajna agencija SAD osnovana je 1947. godine. Ima više od
20.000 zaposlenih. Direktor od 2013. godine je Džon O. Brenan.
SIS - MI6
Britanska tajna obaveštajna služba SIS, poznatija je kao MI6, osnovana
je 1909. Danas zapošljava 3.2oo obaveštajaca. Direktor je od 2009.
godine ser Džon Sojers, poznatiji kao C (Si).
BND
Nemački BND je formiran 1956. godine. Ima 6.500 zaposlenih, koje od
2011. godine vodi direktor Gerhard Šindler.
HNA
Austrijska agentura HNA osnovana je 1956. godine. Direktor je Alfred Šac,
od 1990. godine. Zapošljava 450 agenata. U nadležnosti HNA nalazi se
jedan od najvećih prislušnih centara u Evropi - Kenigsvart. Izgrađen je
u neposrednoj blizini Bratislave u Volfštalu.
MOSAD
Izraelski MOSAD tj. Institut za obaveštajne i specijalne operacije
postoji od 1947. godine. Ima 1.200 zaposlenih i direktor je Tamir Pardo
od 2011. Trenutno je vođa tajnog rata protiv Palestinaca u Gazi, koj su
prokopali 210 tunela za ubacivanje terorista u Izrael.
SOA
SOA je Sigurnosno - obavještajna agencija Hrvatske od 2006. godine.
Nastala je spajanjem Protuobavještajne agecnije (POA) i Obavještajne
agencije (OA). Sedište joj je u Zagrebu, a ima još 10 regionalnih
centara, i oko 300 lokacija u inostranstvu. Agencija je direktno
potčinjena kancelariji nemačkog kancelara. Ima hiljadu zaposlenih.
Direktor je Dragan Lozančić, od 2012. godine.
ANB
Agencija za nacionanu bezbjednost, Crna Gora, osnovana je 2005. godine
sa 308 zaposlenih. Naslednica je bivše Službe državne bezbednosti MUP-a
Crne Gore. Od 2012. godine direktor je Boro Vučinić..
|
Dr Andreja Savić, profesor Akademije za diplomatiju i bezbednost kaže:
- Kako danas postoje, pored faktora agent, i drugi obaveštajni metodi,
kao što su sada dominantni tehnički SIGINT sistemi, pokazalo se da je
težište špijunaže pomereno ka savremenim tehnološkim uslovima i praksi.
O tome svedoče primeri multidisciplinarne špijunaže "Vikiliksa" Julijana
Asanža i "Gladijatora", koji su izvedeni u koordinisanom sadejstvu
tajnih akcija diplomatije, mas-medija i obaveštajne službe jedne države.
Ove promene u tajnom svetu špijunaže i obaveštajaca naš sagovornik
objašnjava procesom radikalnih geopolitičkih promena u svetu.
- Krajem Hladnog rata, a naročito poslednjih četvrt veka, u kontekstu
radikalnih geopolitičkih promena u svetu, sve više se u obaveštajnom
radu koriste metodi "političkih marioneta". Opozicije, nevladin sektor,
tzv. nezavisni mediji pokušavaju da zemlja A (čitaj: velika sila) utiče
na zemlju B (objekat napada), kako bi se ostvario dominantan politički
uticaj u pravcu profilisanja geopolitičkog usmerenja ka interesima
velike sile i njenih partnera - tumači dr Andreja Savić.
Iz tih razloga, središte špijunaže se pomera od tradicionalne, klasične
agenture na ovu savremenu, multidisciplinarnu. Jer, gde imate vlast po
svojoj želji, nemate potrebe da se široko iscrpljujete rizicima koje
nosi klasično špijuniranje sa agentima i obaveštajacima.
I dr. Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti, zagovara tezu o
globalizmu, ali ne kao državnom političkom projektu, već kao strategiji
velikih kompanija, koje umesto država žele da vladaju svetom.
Korporacije danas stvaraju prvoklasne tehnološke sisteme za
prisluškivanje, tajno snimanje i špijunažu, čiji je glavni posao
industrijska i privredna špijunaža.
- Cilj ovakve špijunaže je da otkrije ekonomske i tehnološke programe
razvoja konkurentnih zemalja, njihov plan strateškog napredovanja i
njegove slabe tačke, kako bi se taj plan urušio. Na svetu se danas vode
tihi obaveštajni ratovi za nadmoć u ekonomiji, što je jednako nadmoći u
politici. Ti ratovi se vode između Zapada i Kine u oblasti solarne
energije, između Zapada i Iraka i Irana u oblasti energetskih izvora,
ali i između Zapada i Rusije u oblasti prenošenja energije - naglašava
dr Trifunović.
I pored svih mogućih tehničkih i tehnoloških uređaja, koji su unapredili
špijunski rad, čovek kao obaveštajac je i danas najbitnija karika u
bezbednosnom sistemu. Ako kompjuteri sakupljaju i klasifikuju poverljive
podatke, obaveštajci su ti koji ih proveravaju i upotrebljavaju u svojim
analizama i operacijama.
Rad špijuna kao metod obaveštajnog rada je nezamenljiv, pogotovo ako
treba da potvrdi saznanja dobijena tehničkim metodom, ili ako je
neophodna pozicija špijuna u izvođenju neke tajne akcije - kaže dr Darko
Trifunović.
I Srbija se u 21. veku zvanično našla na spisku zemalja čije razgovore
prisluškuje američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA). Ali
prisluškivala nas je i ruska služba FSB.
To nije dobra praksa i ja sam protiv toga, ali mi smo nemoćni da bilo
šta promenimo... To je tema koja je izazvala veliko nepovrenje među
državama u svetu - izjavio je povodom ovakvih saznanja ministar Ivica
Dačić.
Komentarišući situaciju da SAD mogu preko satelita u kosmosu i
postavljenih prislušnih uređaja na zemlji da tajno snimaju milijarde
ljudi i političara, pa i predsednike država i vlada, politički
analitičar Tomislav Kresović iz Beograda je to nazvao - obaveštajni
terorizam Amerike.
Afera prisluškivanja je otkrila dve stvari u radu tajnih službi Amerike
i ostatka sveta. Prva je da je tehonologija postala prioritet u radu
agentura, koje komjuterima beleže ne samo zbivanja u svetu, već i rade
specijalne analize i procene rizika i mera koje treba preduzeti za
špijunažu i kontrašpijunažu. I drugo da su tajne službe danas toliko
moćne da su u stanju da totalno vladaju ne samo tuđim životima, već i
tuđim državama - kategoričan je Tomislav Kresović.
Vilijam Kejsi, nekada prvi obaveštajac Amerike umeo je iskreno da prizna
da je špijunaža toliko ozbiljan posao da je ne treba prepuštati
špijunima. Jer, tajna politika, tajna diplomatija i špijunaža odvajkada
su bili podupirači važnih državnih poslova. Njihov značaj, međutim,
posebno je dolazio do izražaja u teškim, kriznim i ratnim situacijama.
Ponekad, kao na primer, u Drugom svetskom ratu, britansko čitanje
šiforvanih nemačkih poruka spaslo je ne samo Veliku Britaniju već i
Evropu od nacizma.
Istoriju špijunaže, međutim, možemo grubo podeliti u četiri vremenska
period.
Do Prvog svetskog rata agneture su bile dvorske službe i služile za
zaštitu krune i dinastije, a potom i države.
Svetski oružani sukobi, koji su trajali do 1945. godine, uzdigli su
špijunažu na nivo tajnih ministarstava rata. Taj karakter tajne službe
su zadržale i u vreme hladnog rata, kada su funkcionisale kao štit, ali
i pesnica, i Istoka, i Zapada. U to vreme trajao je rat službi CIA, BND
i MI6 sa jedne strane, protiv KGB-a i Štazi na drugoj strani.
Koliko su špijunaža i špijuni bili važni za svaku državu, i kakve je
intelektualne i političke sposobnosti trebalo da ima vrhunski agent,
vidi se iz činjenice da su mnogi državni agenti vremenom uspevali da se
uzdignu do vladarskog trona. Staljin je svoju diktatorsku karijeru
otpočeo kao tajni agent Koba, a Jurij Andropov kao predsednik KGB.
Bivši ruski premijer Evgenij Primakov bio je i direktor Spoljne
obaveštajne službe Rusije, a predsednik Vladimir Putin je pukovnik KGB.
Izraelski premijer Jicak Šamir je bio funkcioner Mosada, a i Heim Hercog,
predsednik jevrejske države.
Džordž Buš, pre nego što je ušao u Belu kuću, vodio je CIA i istovremeno
bio direktor celokupne obaveštajne zajednice SAD. Za Josipa Broza Tita
se zna da je bio agent Kominterne.
Kada je početkom devedesetih došlo do perestrojke socijalističkog lagera,
čak i do ujedinjenja dve posvađane Nemačke, tajni rat obaveštajnih
službi između Istoka i Zapada nije prestao. Samo se njegov obim umanjio,
jer je Zapad uspeo da iskoristi krah komunizma i da ga privede Novom
svetskom poretku.
Novi milenijum je, naime, porodio novu svetsku opasnost, islamsko
političko nasilje, a potom građanski terorizam i agresivnu mafiju, pa su
ove nove političke bolesti civilizacije postale i glavna meta špijunaže
i svih špijuna sveta. Time je otpočelo i novo, četvrto ispisivanje
istorije svetskih agentura.
Naime, 21. vek, doneo je 2014. godine sa sukobom SAD i EU protiv Rusije
u slučaju građanskog rata u Ukrajini obnovu Hladnog rata, ali i
obaveštajnih pretnji. Ovog puta u špijunskom ratu su CIA, NSA, BND, MI6
i drugih evropskig agentura, protiv ruskog FSB, kineske tajne službe i
dela ukrajinske agenture.
Marko Lopušina
Nastavlja se...
|
|
Oglasavanje Marketing
|
