|
Interesi Tonija Blera u Srbiji su prevashodno komercijalni, što pored
ostalog znači i da se naprave unosni poslovi na temelju diplomatskog i
vojnog prisustva i intervencije njegove bivše vlade i Zapada na Balkanu,
a i njegove sadašnje međunarodne uloge na Bliskom istoku.
To kažu međunarodne diplomate i analitičari u Briselu dodajući da se,
šire gledano, delovanje Blera i grupe zapadnih zemalja na čelu sa SAD
može staviti i u okvir strategije "liberalnog imperijalizma", gde je
Balkan "poseban slučaj".
Toni Bler u Beogradu
Prema tim izvorima, to podleže doktrini da su te zemlje koje sebe
smatraju civilizacijski višim, pozvane da uvode red u svetske poslove,
uključujući "humanitarne intervencije" i "prihvatanje nužnosti da se uz
dvojaka merila" postupa prema opasnim državama na nižem stepenu razvoja,
uključujući silu i prevaru.
Diplomate i analitičari koji su želeli da ostanu anonimni smatrajući da
je reč o čisto unutrašnjem pitanju Srbije, podvlače da je u srpskoj
javnosti možda i iznenađujuće, zbog nepoznavanja, došlo do žustrih
kritika Blerovih razgovora sa srpskom vladom.
Razlog je, kako primećuju, to što su britanska politika, diplomatija,
vojno i obaveštajno delovanje stalno imali bitnog upliva na razvoj na
Balkanu, u Srbiji i na Kosovu.
Bliski Blerov saradnik i važan ideolog najpre "humanitarne intervencije"
i NATO bombardovanja Srbije bez odobrenja UN, a potom okretanja regiona
EU i NATO i "uređivanja" pitanja Kosova, bio je Robert Kuper.
Kuper je posle NATO intervencije 1999. postao ključni, za obaveštajne
poslove zaduženi saradnik šefa spoljne i bezbednosne politike EU
Havijera Solane, a potom i desna ruka Ketrin Ešton koja je nasledila
Solanu. On je dugo i uporno posredovao u dijalogu Beograd-Priština.
Toni Bler i Aleksandar Vučić u Beogradu
Takođe, Blerov ključni savetnik i stručnjak za propagandu u doba NATO
bombardovanja Srbije Alister Kembel je savetovao i vladu u Prištini, a
nedavno je bio i u Beogradu.
U balkanske poslove dobro upućeni sagovornici u Briselu kažu da su
verovatne informacije u srpskim medijima da je Bler, koristeći svoje
veze i višegodišnje iskustvo u svojstvu izaslanika UN, EU, SAD i Rusije
za Bliski istok, delom bio veza vladi u Beogradu za poslove s
Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Na pitanje zašto se smatra da su Blerovi interesi, uz dosad u funtama
milionske zarade njegove firme "Toni Bler Asošijets", možda i produžetak
"liberalno-imperijalne" zapadne strategije i politike, izvori u Briselu
uzvraćaju da to može biti odjek zamisli i teorija koje su Bler i Kuper,
isto kao i možda još važniji ideolozi administracije Bila Klintona,
isticali kao matricu "humanitarnih" i preventivnih intervencija.
Kuper je to vrlo jasno u više navrta izložio, a takve teze su se mogle
prepoznati posebno u rešavanju kosovskog pitanja.
Njegovo viđenje je da u svetu postoje visoko razvijene, demokratske "postmoderne
države" i druge "moderne" s manjim civilizacijskim i demokratskim
dosegom, ali koje imaju atomsko oružje (Kina, Indija, Pakistan), a potom
i "predmoderne države" među koje je uvrstio one na Balkanu.
"Postmoderne države" međusobno ne ratuju, dele suverenitet i
civilizacijski, a i svojim bezbednosnim, ekonomskim i političkim
interesima posle istorijskog pada Berlinskog zida i raspada sovjetske
imperije, pozvane su da "dobrovoljnim liberalnim imperijalizmom"
uspostavljaju mir i red, demokratiju, vladavinu prava, ekonomski
boljitak.
"Pred postmoderni svet se postavio izazov da poseže za idejom dvojakih
merila. Jer mi međusobno živimo na temelju zakona i za saradnju otvorene
bezbednosti, ali kad imamo posla s državama starog kova izvan
postmoderne Evrope, primorani smo da se vratimo na žešće metode iz
ranije ere, a to su sila, preventivni napadi, prevara, sve ono što je
nužno učiniti s onima koji i dalje žive svetu u devetnaestog veka",
obrazlaže Kuper.
"Mi se među sobom držimo zakona, ali kad delujemo u džungli, moramo
primeniti zakone džungle" - tako je svoje razumevanje istorijskog
trenutka, što je u mnogome prihvaćeno kao strategijska potka u Londonu i
Vašingtonu, objasnio Kuper u svom eseju-doktrini "Preuređivanje
sveta-dugoročne implikacije 11. septembra".
 To
se može prepoznati i u stavovima kojih se i dalje drže, pored ostalih,
bivši šef francuske diplomatije Bernar Kušner ili "novofilozof" Anri-Levi.
Prema ovoj doktrini, "postmoderni imperijalizam" deluje u ekonomiji i to
"po pravilu kao međunarodni konzorcijum kroz finansijske institucije,
poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke".
Uporedo nastupa u vidu "imperijalizma suseda, jer nestabilnost u
susedstvu predstavlja pretnju preko koje ne može preći nijedna država",
pa je tako "pošto su loše vlade, etničko nasilje i zločini na Balkanu
predstavljali pretnju za Evropu", odgovor i bio uspostavljanje UN
protektorata u Bosni i na Kosovu.
Prema videnju Kupera i srodnih ideologa, opasno je i kad u susednoj
državi zavlada organizovani ili dezorganizovani kriminal, a teroristička
islamska "Al-kaida Osame Bin Ladena je pokazala i onome koji to još nije
shvatio, da je ceo svet, bar potencijalno, naš sused".
Dok su ranije imperije nametale svoja načela, a države nacije međusobno
ratovale, EU sad privlači članstvu zemlje koje same sebi nameću pravila
i obaveze EU kao "zajednice dobrovoljnog imperijalizma ili imperije
međusobne saradnje".
"Tu je Balkan poseban slučaj... imperija međusobne saradnje je
neprimenjiva za područja kao što je Balkan" i zato, kaže Kuper, tamošnje
zemlje treba da ispune merila i ugrade se u EU.
Blerove veze idu od "predmodernih" fondova u Abu Dabiju, pa preko nekih
važnih Palestinaca do Srbije, kojoj bi to trebalo da pomogne da se iz "predmodernog"
sveta otisne u "postmodernu" EU.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
