|
Vreme zemno i sudbina ljudska,
dva obraza najviše ludosti,
bez poretka najdublja nauka,
sna ljudskoga đeca al' očevi,-
je li ovo pričina uprava
kojoj tajnu postić ne možemo?
::::::::::::::::::
Šta je čovjek, a mora bit čovjek!
Tvarca jedna te je zemlja vara,
a za njega, vidi, nije zemlja.
Je li javje od sna smućenije?
:::::::::::::::::::::
Niko srećan, a niko dovoljan,
niko miran, a niko spokojan.
Sve se čovjek bruka sa čovjekom:
gleda majmun sebe u zrcalo !
Vladika Rade Tomov Njegoš - Gorski vijenac
Globalizacija koja se odvija pred našim očima i u našim životima je
nezaustavljiva. Razmjena dobara i ideja dobija razmere nezamislive samo
pre desetak godina. I najudaljeniji ćoškovi sveta ubrzano postaju
povezani sa svim centralnim tačkama svetske trgovine. Razmena
informacija se odvija maltene trenutno.
Cela ljudska zajednica na Majčici zemlji se povezuje na svim nivoima:
fizičkom, emotivnom, mentalnom i duhovnom. I to ubrzano. Broj događaja u
jedinici vremena: danu, satu, minuti se povećava svake godine i naši
životi se ubrzavaju do tačke kad ne možemo - nemamo vremena - da se sa
sobom sastavimo i zagledamo se u sebe.
Emotivno razbijeni, satjerani u sve uže okvire sopstvenog ja, uplašeni i
šćućureni u svom malom iluzornom svijetu, spuštamo nivo zahteva prema
sebi i plivamo tamo gde su nam rekli da plivamo. i prihvatamo uglavnom
sve bez upitanosti ne shvatajući da na tom putu postajemo robovi.
Bezlična masa ljudi koja se valja od 9 do 5, plaća poreze i pozajmljuje
novac koji inače ne postoji, po celom zemnom šaru.
Mentalno uvučeni u tuđe priče, uglavnom vođeni sokoćalom koje nam donosi
svet u bojama u naše domove dok ispijamo pivce poslije obilnog ručka,
zatravljeni šarenilom slika i veličinom sveta koji nam drugi boji
ružičastim i crnim bojama, naš nivo poimanja sebe i sveta se snižava
svakog dana. Ne želimo da prihvatimo ideju da smo samo deo statistike…
Koju neko drugi pravi i vodi
Duhovno postajemo izobličeni, nespremni da žrtvujemo ni delić svoga
uživanja ili ne daj Bože standarda za bilo koju vrstu ideala. Vrtimo se
u životnom krugu prepunom praznih dana i noći, nemoćni da iskočimo iz
njega i nalazeći mnoge izgovore za to. Mašina ljudskog bića postaje sve
praznija i praznija ostavljajući prostora da tu prazninu neko sa strane
popunjava. i to se upravo dešava svakog dana, svakog sata, svake sekunde
našeg bivstvovanja ovde i sada.
Voz globalizacije ubrzava i naše mesto u vagonu četvrte klase je već
obezbeđeno. Niko nas nije pitao a kupili su nam kartu. Čisto da ne
brinemo o takvim sitnicama. (Normalno, postavlja se pitanje da li bi
bilo ovog članka da je karta za prvu klasu : )
Voz ima dvije glavne stanice koje se nalaze na različitim prugama. i ima
ne jednog vozovođu. Uskoro će pasti odluka prema kojoj stanici će se
uputiti. Svako od nas učestvuje svojim činjenjem ili nečinjenjem u
donošenju te odluke. Nema mjesta ni vremena za nagodbu. Voz može samo
jednom prugom da ide.
Najveće ale ovoga svijeta su uprle da voz nastavi da se kreće kao i do
sada samo sa povećanom brzinom. Onemogućiti formiranje Društva čovjeka
na Majčici zemlji stvarajući uslove za robovlasničko carstvo u kome rob
veruje da je slobodan. Ovaj ideal je skoro potpuno ostvaren: čovjek koji
u suštini je nesposoban da misli svojom glavom, živi sa idejom da sam
odlučuje o sebi i svom životu. Vrh!
Vavilonsko-egipatski jaram dugova i interesa na pozajmljeni novac koji
samo neki mogu da štampaju i pozajmljuju, već hiljadama godina pravi
ovaj robovlasnički sistem koji u našem dobu računara i ispraznih života
doživljava vrhunac.
Darvinova teorija o poreklu čoveka je konačno uobličila uslove za
ostvarivanje ovog ideala dajući i naučno opravdanje za staru tezu: "Čovek
je čoveku vuk"
Globalni cirkus koji se stara o nama da nam ne bude dosadno se uvlači u
sve pore našeg života ne ostavljajući nimalo prostora za razmišljanje i
samoposmatranje.
Obrazovni sistem je skoro uobličen po meri zahteva za ostvarivanje ovog
sistema. Setite se samo Bolonje prihvaćene u celoj Evropi. Čak je i
Serbia - zemlja čuda - uspela da se prilagodi, fabrikujući uglavnom
neznalice direktno iz bolonjskih školskih klupa.
Zdravstveni sistem je, u još uviek najjačoj zemlji svijeta, dobio nove
oblike čije ćemo posledice uskoro početi osjećati svuda po svijetu.
Razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju se povećavaju iz dana
u dan.
Obesvećivanje svega što je sveto i što je položilo ispit trajanja je
znak vremena u kojem živimo. Razgrađivanje svega što je građeno u ime
novog. U ljudskim glavama i srcima. Razgrađivanje Evrope koje se dešava
pred našim očima je samo bleda slika moguće budućnosti namenjene svima
po planovima psihopata koji su trentutno stvarno na vlasti.
Ratni sukobi i užasne patnje miliona postaju prihvaćena norma dok god se
to dešava - tamo negde - iza čarobne kutije koja stvara realnost u kojoj
živimo. Razdeljenost ljudskog roda po svim parametrima postojanja se
povećava. Kao i naša "prosvećena" neosetljivost za sve što nisam - ja.
Ako dozvolite, zamolili bismo sve čitaoce cenjenih Novina koji pročitaju
ovo pisanije, da ponovo pročitaju Orvelovu 1984.
Svi su ljudi ali nije svako čovjek!
Sa druge strane imamo onaj dio ljudskog roda koji svojom kreativnošću i
jedinstvenošću u umu i srcu pokušava da voz okrene prema drugoj stanici.
Kroz tu stanicu moramo proći ako želimo da ostvarimo snove najvećih
umova koje je ljudski rod porodio. Ta manjina koja je među nama,
pokušava da spoznaje svijet kroz samoposmatranje i kroz ideje o Čoveku
(sa velikim Č), na putu prema Tvorcu. Kroz ideje o čoveku kao bogu (sa
malim b).
Duhovno uspravni, pokušavaju da osmisle i svoje i tuđe postojanje, ovde
i sada.
Promene koje se dešavaju se ubrzavaju i mi postajemo svedoci i učesnici
istorije u punom smislu te reči.
Pod uticajem kosmičkih i zemaljskih sila dešava se promena u našem
poimanju sveta i samih sebe. Mlađe generacije i ove najmlađe kao i one
koje dolaze, imaju i imaće mogućnosti koje mi nemamo. Čovek oplemenjen
višim idejama postojanja će sazdati Društvo čovjeka a ne zombija.
Životni princip (da prostite): - Samo u se, na se i poda se - pripadao
bi prošlosti ukoliko voz skrene prema toj stanici.
Predivno načelo ženske energije koje se budi i sve se više iskazuje u
duhovnom i materijalnom delu sveta u kojem smo, polako pravi ravnotežu
prema muškom, patrijarhalnom principu koji vodi glavnu reč u poslednjih
nekoliko hiljada godina. Zarobljeni umovi se oslobađaju. Ogromna
stvaralačka energija našeg vremena ima šansu da porodi novo Zlatno doba
ljudskog roda. Za tako što potrebno je, verujemo, mnogo osveštenih i
samoosveštenih, probuđenih.
Kao da se nalazimo na ivici i možemo se vinuti prema zvezdama ili
strmoglaviti u ponor. Oba puta su tu pred nama.
U sudaru ovih dviju ideja o ljudskom biću i njegovoj budućnosti rodiće
se novo doba sa novim-starim vrijednostima. Naša civilizacija (Zapadnoevropska
koja je nasledila Grčkorimsku a ova pak Egipatsku) se topi pred našim
očima i ustupa mesto novoj koja još nije definisana. Verovatno je to
sasvim normalna pojava u kosmičkim razmerama. Tranzicija je u toku.
Globalizacija kao "smanjivanje" sveta u kojem živimo i ubrzavanje svih
funkcija našeg života je neminovna. Voz u kome smo skoro svi, trenutno u
vagonu četvrte klase, ubrzava. Držite se čvrsto za sedište da slučajno
ne ispadnete!
Pitanje je ka kojoj će se stanici uputiti.
Za one koji pročitaju ovaj tekst, ostaje pitanje kroz koju stanicu biste
željeli da voz prođe i koliko ste spremni da uložite u taj "biznis"
(Matija Bećković - Bogojavljenje)
Ko zna više i Bog mu je dalje
Ko zna malo ili ništa,
Njemu svako i Bog može biti
Radmilo Aničić
|
