|
“Došao je momenat da se kaže Goodbye i Hello! 20. januara, u Vašingtonu
sledi primopredaja dužnosti. Dosadašnjem predsedniku SAD Baraku Obami,
nakon osam godina boravka u Beloj kući, istekao je “lease”. “Lendlord”,
to jeste američki narod, predaće ključeve novom Prvom stanaru Donaldu
Trampu, bar za naredne četiri godine. Rapidno ostareli Obama je otišao u
prošlost, a političaru-šegrtu Trampu, inače najstarijem novoizabranom
predsedniku SAD (69 godina) pripada budućnost!
Odlazak Obame popraćen je u korporacijskim, “mejnstrim” medijima,
predvođenim “CNN”-om, usko povezanim sa političkim establišmentom, sa
izlevima ushićenja o njegovom “visokom rejtingu, političkoj
zaostavštvini i dostignućima”. Ali, činjenice govore mnogo realnije od
hvalospeva. Uostalom, ljudi sve manje veruju tom” CNN”-u, kojeg je i
dolazeći predsednik Donald Tramp bez uvijanja nazvao “Fake Nenjs
Organization”, što je u stvari učtiv izraz za Najveću Fabriku Laži.
Kada je 4. novembra 2008. godine suvonjavi Barak Obama, tada
47.-godišnji demokratski senator iz Ilinoisa, kao prvi crnac izabran za
44.-og predsednika SAD, bio je to događaj istorijskih proporcija. Nakon
220 godina otkako je izabran prvi američki predsednik Džordž Vašington,
jedan Afro-Amerikanac je ušao u Belu kuću kao njen Šef, a ne kao
poslužitelj! Je li to moguće!!! Ima onih koji cinično pitaju da li će za
to opet trebati čekati narednih 220 godina!?
Američki crnci su prešli dugačak i izuzetno tegoban put od Kunta Kinte
do Baraka Obame, od robovskih lanaca do Ovalne sobe. Crnac rogobatnog
imena iz neprivilegovanog društvenog sloja, čiji porodični koreni su iz
Kenije, postao je lider takozvanog, odnosno samozvanog “slobodnog
sveta”!
Bila je to kao reklamna poruka da je Amerika još uvek obećana zemlja, u
kojoj je moguće ostvariti famozni “American dream”, bez obzira na boju
kože i klasno poreklo. Najavljujući kurs promena, elokventni Obama,
obrazovan na Harvardu, je osvojio glasove velikog dela belačke
populacije, ali mu je zapravo put do Bele kuće popločao i vrata širom
otvorio dotadašnji republikanski predsednik, izrazito nepopularni
teksaški kauboj Džordž Voker Buš.
Kada je Obama zvanično inaugurisan za predsednika SAD, ljudi su plakali
od sreće. Osam godina kasnije, to prvobitno stanje oduševljenja je
zamenjeno sa rezignacijom i nevericom! Dosta je onih koji se osećaju
praznim, razočaranim i obmanjenim.
Objektivno gledano, Barak Obama je izneverio očekivanja mnogih
Amerikanaca i ljudi širom sveta! Njegov zvučni izborni moto “Vreme za
promene” se u međuvremenu izgubio negde u gomili neispunjenih obećanja.
Umesto najavljenih promena, u suštini je sve ostalo “Same Old, Same Old!
Obama je mnogo i lepo govorio, a u stvari malo uradio! Puno priče, a
malo akcije i rezultata. Sve što je to tako pametno kazao, završilo je
kao “blonjing in the njind”, što bi rekao njegov nobelovski kolega i
stihoklepac, legendarni Bob Dilan.
Obamine poruke nade ostale su uglavnom nematerijalizovane i dobile su
gorki ukus prevare. Praćen medijskom pompom, predsednik Obama je više
delovao kao politički rok-star. On je postao savršeni produkt medijskog
političkog marketinga: uvek “politički korektan” i taktičan, šampion
ljudskih prava!
Obama je uzdignut do nivoa kultne ličnosti, čije reči su citirane kao da
su sva mudrost, dobrota i pravda ovog sveta! Izbegavao je da stvari
nazove pravim imenom, pa je koristio nedorečene termine poput
“radikalizovana osoba” ili “nedokumentovani pojedinac”. Narodu je, na
kraju, to dojadilo!
Jedino na koga je otvoreno sručio “drvlje i kamenje” su bili Rusi, koji
su i za vreme Obamine vladavine ostali “dežurni krivci za sve”. Ali, zar
nije ta optužba da su Putin i ruski “hakeri” uticali na ishod
predsedničkih izbora u Americi zapravo svojevrsno priznanje slabosti i
nemoći Obamine administracije na sopstvenom tlu?
Obama je u izbornoj kampanji aktivno agitovao za Hilari Klinton, ali joj
to nije pomoglo, nego upravo odmoglo! Gde se izgubio taj njegov navodni
visoki politički rejting među glasačima?
U predizborima Demokratske stranke Obama je stao uz Hilari Klinton da bi
zaustavili “levi populizam” Bernija Sendersa, koji je zapravo imao
najveće šanse za pobedu na predsedničkim izborima. Nezadovoljstvo mnogih
Amerikanaca dovelo je do porasta “desnog populizma” i, ultimativno, do
predsedničkog mandata Republikanca Donalda Trampa.
Svakog čoveka, a pogotovo predsednika “najmoćnije zemlje na svetu”,
definišu njegova dela, a ne (prazne) reči! Oni koji staju u odbranu da
Obama nije sam mogao promeniti sistem, imaju pogrešan pristup. Pa, Obama
je došao na vlast upravo sa porukom da će ga promeniti, a u stvari je i
sam (p)ostao deo tog okoštalog političkog sistema i korumpirane elite
koja smatra da narod postoji zbog njih. Znači li to možda da je on
svesno obmanuo Amerikance?
Istog dana kada se u Americi desio jedan od brojnih terorističkih
napada, Obama je sa suprugom Mišel strasno plesao tango, u predsedničkoj
poseti Buenos Airesu! Za vreme njegovog predsednikovanja, rasna
segregacija u SAD je pojačana. Crncima se ništa nije promenilo na bolje.
I dalje ih svakodnevno ubijaju na ulicama Amerike, i od strane
predstavnika zakona, samo zato što su crnci! Veliki procenat crnačke
populacije je nazaposlen, ili je u zatvoru.
Jaz između bogatih i siromašnih u SAD se još drastičnije povećao, baš
kao i trilionski dolarski dug prema Kini, jednoj od američkih glavnih
ekonomskih i ideoloških suparnika na svetskoj sceni. Obama je 2009.
godine spasio od propasti “Vol Strit” sa 700 milijardi dolara iz državne
kase. Socijalizam na Obamin način! On je “izvadio” super-bogate
uzimajući novac od naroda!
Za sve malverzacije nezajažljivih bankarskih ajkula ceh je platila mala
raja, takozvani “Mejn Strit”. Kakva hipokrizija! Oči široko otvara
činjenica da je investiciona firma Goldman Saks, jedan od glavnih
zamešatelja finansijskog kolapsa veka, bila najveći privatni donator
Obamine predsedničke kampanje.
“Obamacare”, famozni model zdravstvene zaštite, ma koliko delovao human
i pravičan, pokazao se neefikasnim i preskupim pa će, po svoj prilici,
sa dolaskom Trampove administracije biti ukinut.
Obama još nije bio pošteno ni zagrejao predsedničku fotelju, a 2009.
godine mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir! Za koje zasluge? E, to
je t eško objasniti i još teže shvatiti nepristrasnom posmatraču! Bio je
to krunski dokaz da je Nobelova nagrada, poput holivudskog “Oskara”,
definitivno profanisana i rezultat zakulisnih političkih igara, a ne
stvarnih vrednosti i zasluga.
Obamin “doprinos miru” na međunarodnom planu je, najblaže rečeno,
kontradiktoran. Svet je danas postao nesigurnije mesto nego što je to
bio pre osam godina!
Uprkos njegovim obećanjima i verbalnim zalaganjima, u Afganistanu i
dalje traje konflikt, američke vojne snage su i dalje de fakto prisutne
u Iraku, u kojem vlada haos. To je podeljena zemlja, koja postoji samo
kao geografski pojam, baš kao i Libija, utonula u bezvlašće, posle
američkog bombardovanja u cilju pomaganja pobunjenicima u svrgavanju
postojećeg režima. Isto je pokušano i u Siriji, ali bez uspeha, zbog
oštrog ruskog protivljenja.
To sve je posledično dovelo do opšteg meteža i uspona ISIS-a, koji je
svojim terorističkim akcijama postao globalna pretnja. Uporedo, nastala
je nezapamćena migrantska kriza, koja je kao munja prvo pogodila Evropu,
sa još nesagledivim konzekvencama. Celi svet se preokrenuo naglavačke!
Obama je likvidirao Osamu Bin Ladena, ali se zato pojavio ISIS. U tom
smislu, u svojoj izbornoj kamanji Donald Tramp je otišao tako daleko da
je Baraka Obamu označio kao ”tvorca ISIS-a”!
U napadima američkih bespilotnih letelica stradali su i brojni civili,
smatrani kao “kolateralna šteta”. Za vreme Obaminog mandata iz SAD je
deportovano 2,5 miliona ljudi, premda je u tom pogledu sva povika bila
usmerena na Donalda Trampa, koji nije ni bio na vlasti.
Uz pomoć najsavremenije tehnologije, američke obaveštajne i bezbednosne
agencije revnosno su špijunirale sve i svakoga, u ime državne
sigurnosti! (što je obelodanio anatemisani Edvard Snouden), čime je onaj
toliko naglašavani zapadni pojam “individualne slobode” postao
najobičnija besmislica!
Suprotno Obaminim najavama, ni zloglasni Gvantanamo Bej još nije
zatvoren. Istina, Obama je skinuo embargo prema Kubi, ali ne zbog patnji
siromašnih Kubanaca, željnih ljudskih prava i demokratije, nego zbog
golih američkih interesa, očekujući da će posle odlaska Kastrovih sa
političke scene Kuba opet postati ono što je nekad bila: najjeftinije i
najprivlačnije mesto za biznis i prvoklasnu zabavu Amerikanaca. Sećate
li se izvrsnog Kopolinog filma-nastavka “Kum 2” (1974.)?
Bilo kako bilo, američke škole, ulice, bolnice i razne institucije će
uskoro nositi ime Baraka Obame. I Holivud priprema filmsku romansu, u
stilu “Kad je Barak sreo Mišel”, koja je svojevremeno bila uvrštena među
“100 najseksepilnijih žena sveta”!!!
Odlazak Obame predstavlja zapravo odlazak Obmane. On je bio talac
sistema koji ga je uzdigao do predsedničkih visina i žrtva vlastite
slatkorečive retorike i neispunjenih očekivanja.
Bojan Ž. Bosiljčić
|
