Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

POVRATAK JUGOSLOVENSKIH SNAGA BEZBEDNOSTI U TAMPON ZONU

Povratak u sektor B bez vecih incidernata

Povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti u veci deo sektora B tampon-zone na adminstrativnoj granici Kosova protekao je bez vecih problema, potvrdili su sinoc albanski, srpski i medjunarodni izvori ukljuceni u tu operaciju.
Akcija povratka jugoslovenskih snaga bezbednosti u kriticni deo tampon-zone pocela je, u sustini, prethodnih dana kada su prethodnice Ministrastva unutrasnjih poslova (MUP), kojima je po Kumanovskom sporazumu dozvoljeno patroliranje tom zonom, usle u nekoliko sela koja su ranije kontrolisali pripadnici Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM).
Opsezna i dobro pripremljena akcija povratka jugoslovenskih snaga bezbednosti, koje su se pre gotovo dve godine povukle iz tampon-zone, pocela je zvanicno juce u osam casova ujutro, kada je komandant Zdruzenih snaga bezbednosti na jugu Srbije general Ninoslav Krstic naredio svojim jedinicama da se vrate u tampon-zonu. General Krstic je, takodje, najavio da ce veci deo akcije biti okoncan u vecernjim satima.
Premijeri Vlada Jugoslavije i Srbije Zoran Zizic i Zoran DJindjic su doputovali u Bujanovac kako bi prisustvovali operaciji povratka jugoslovenskih snaga bezbednosti u sektor B tampon-zone.
Operaciju su, tokom dana, povremeno usporavale protivtenkovske i protivpesadijske mine koje su pripadnici OVPBM postavili na putevima kojima je predvidjeno napredovanje jugoslovenskih snaga bezbednosti.
Najkrupniji incident dogodio se nesto posle podneva, kada je u okolini sela Veliki Trnovac, pod jos nerazjasnjenim okolnostima, snajperskim hicima ubijen jedan od najznacajnijih komandanata OVPBM Ridvan Cazimi "Lesi".
Jugoslovenske vlasti saopstile su da je Cazimi "zrtva medjusobnih obracuna albanskih ekstremista oko podele plena", dok su albanski izvori naveli da su snajperski hici ispaljeni "sa polozaja koje drze jugoslovenske snage bezbednosti".
Albanski izvori naveli su, takodje, da je ubistvu Cazimija prisustvovao i sef kancelarije NATO u Jugoslaviji Son Saliven, ali je Kfor nesto kasnije tu informaciju odlucno demantovao.
Na putu od brda Sveti Ilija ka selu DJordjevac pronadjene su dve protivtenkovske mine, sedam protivpesadijskih i tri rucne bombe. U Topolskoj mahali jugoslovenske snage bezbednosti su pronasle kamion natovaren minama.
Kako je ranije saopstio pres-centar Vlade Srbije juce ujutro oko devet casova 13 albanskih ekstremista u dva vozila predalo se pripadnicima Kfora u selu Dobrosin u centralnom delu sektora B, u koji ce jugoslovenske snage bezbednosti uci krajem meseca.
Kfor je, u medjuvremeno, saopstio da se prethodnih dana medjunarodnim snagama na Kosovu predalo gotovo 500 pripadnika OVPBM. Svi oni ce, u skladu sa amnestijom koju su nedavno potpisali potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic i komandant Kfora, norveski general Torsten Skijaker, biti registrovani i pusteni na slobodu.
Pripadnici OVPBM otvarali su juce vatru iz pravca zaseoka Guri gat, u juznom delu sektora B, na podrucju opstine Presevo, ali u tom napadu nije bilo povredjenih pripadnika vojske i policije. Kod brda Saren, u severnom delu sektora B, na podrucju opstine Vranje, jedno vozilo je naletelo na protivpesadijsku minu, ali u tom incidentu, takodje, nije bilo povredjenih.

SKUPSTINA CRNE GORE

Objavljen sastav novog crnogorskog parlamenta

Skupstina Crne Gore juce je, na konstitutivnoj sjednici, verifikovala mandat novim poslanicima.
Crnogorski parlament imace 77 poslanika, jednog manje nego u dosadasnjem sastavu.
Koalicija "Pobjeda je Crne Gore", Demokratske partije socijalista(DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP), imace 36 poslanika.
Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", koju cine Socijalisticka narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS) i Srpska narodna stranka (SNS), osvojila je 33 mandata.
Liberalni savez (LS) imace sest, a albanske partije, Demokratska unija Albanaca (DUA) i Demokratski savez (DS) u Crnoj Gori po jednog poslanika.
U novom crnogorskom parlamentu zastupljeno je osam politickih stranaka, koje ce imati sedam poslanickih klubova. DUA i DS ce biti u jednom poslanickom klubu, jer zajedno imaju dva poslanika, sto je minimum da bi se formirao poslanicki klub.
DPS ce u novom sastavu republickog parlamenta imati 30 predstavnika, od kojih su 19 novi clanovi.
U crnogorskom parlamentu ponovo ce biti Svetozar Marovic,Miodrag Vukovic, Dragan DJurovic, Aleksanadar DJurisic, Asim Dizdarevic Miodrag Radunovic, Stanko Zlokovic, Ljubica Dzakovic, Predrag Ivanovic, Ivan Kalezic i Vuk Minic.
Novi poslanici DPS-a su Filip Vujanovic, Zeljko Sturanovic, Milutin Simovic, Ljiljana Perovic, Miomir Mugosa, Miroslav Ivanisevic, Hajran Kalac, Goraljn DJukanovic, Aleksandar Zuric, Branko Cosovic, Miras DJurovic, Luidj Skrelja, Olivera Franovic, Rajko Kovacevic, Nada Drobnjak, Predrag Boskovic, Igor Luksic, Predrag Nenezic, Zeljko Avramovic.
SDP ce imati sest poslanika. "Stari" poslanici su Zarko Rakcevic, Rifat Rastoder, Ranko Krivokapic, Miodrag Ilickovic i Ervin Spahic. Novi poslanik SDP-a je Milica Vuksanovic.
SNP, clanica kolaicije "Zajedno za Jugoslavije" , imace 19 poslanika, deset manje nago u proslom sastavu parlamenta.
U poslanickim klupama su ponovo Predrag Bulatovic, Zoran Zizic, Srdja Bozovic, Momcilo Vucetic, Bozidar Milovic, Vuksan Simonovic, Radivoje Rasovic, Dragan Koprivica, Zoran Boskovic, Radenko Boskovic, Petar Samardzic, Dragisa Dozic, Scepan Dragovic, Vujadin DJuricanin, Branko Bujic, Miljan Lausevic, Radoje Radulovic.
Novi poslanici SNP-a su Marinko Rmus i Predrag Andjelic.
NS ce u parlamentu imati 11 poslanika. Novi poslanici su Budimir Dubak, Vojin Lazarevic, Lola Nikcevic, Milenko Sarac.Ostali poslanici te partije su Dragan Soc, Predrag Drecun, Predrag Popovic, Savo DJurdjevac, Savo Markovic, Pavle Cukic, Dejan Vucicevic.
Nova partija u crnogorskom parlemntu je Srpska narodna stranka, sa trojicom poslanika Novakom Radulovicem, Andrijom Mandicem i Goranom Danilovicem.
Novo poslanicko ime u LS je Mirjana Vujanovic. Ostali predstavnici te partije su Miodrag Zivkovic, Slavko Perovic, Miroslav Vickovic, Vesna Perovic i Dejan Vucinic.
DUA i DS imace po jednog poslanika, kao u ranijem sastavu crnogorskog parlamenta. Te funkcije ce ponovo obavljati Ferhat Dinosa i Mehmet Bardhi.
U crnogorskom paralemntu je ukupno sedam zena.Politicke partije nisu ispostovale zahtev nevladinih zenskih organizacija da na poslanickim listama jedna trecina budu zene.
Prosjecna starost poslanika je oko 45 godina.

CRNA GORA

DJukanovic najavio skori razgovor sa Kostunicom

Crnogorski predsednik Milo DJukanovic najavio je juce da ce uskoro razgovarati u Podgorici s jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom o odnosima u SRJ.
"Mi smo apsolutno spremni i za dijalog sa Kostunicom i sa vladom Srbije, jer smatramo da su to legalni predstavnici Srbije sa kojima Crna Gora treba da razgovara radi buducnosti nasih odnosa", rekao je DJukanovic britanskom radiju Bi-Bi-Si (BBC).
Kostunica je krajem prosle sedmice izrazio spremnost za razgovor sa DJukanovicem i ocenio da se to pitanje ne sme dalje odlagati.
U pisanoj izjavi za javnost, on je tada izrazio spremnost da dodje u Crnu Goru i otvoreno razgovara sa DJukanovicem, u nadi da bi takav razgovor mogao pomoci u postizanju osnova zajednickog, za sve prihvatljivog kompromisa.
Kostunica je tu spremnost ponovio i juce na konferenciji za novinare.

SUKCESIJA SRJ - Mitrovic

Postignut kompromis oko spornih pitanja

Nakon dvonedeljnih pregovora, sefovi delegacija SRJ, Makedonije, Bosne i Hercegovine (BiH), Hrvatske i Slovenije prihvatili su sinoc u Becu u nacelu tekst nacrta sporazuma o sukcesiji bivse SFRJ.
"Prakticno je sve dogovoreno. Danas imamo jos jedan sastanak, a potom je planirano parafiranje sporazuma", rekao je novinarima sef jugoslovenske delegacije Dobrosav Mitrovic, dodajuci da je postignut kompromis po svim spornim pitanjima.
On je istakao da sporazum nece sadrzati tacku o arbitrazi kojoj se SRJ protivila, vec je u slucaju neslaganja predvidjeno tumacenje od strane medjunarodnih eksperata.
Mitrovic je, takodje, saopstio da je za resavanje podele diplomatsko-konzularnih predstavnistava dogovoreno da SRJ pripadne 39,5 odsto, Hrvatskoj 23,5, BiH 15, Makedoniji 8 i Sloveniji 14 odsto.
Kada je rec o podeli finansijske imovine, SRJ ce pripasti 38 odsto, BiH 15,5, Hrvatskoj 23, Makedoniji 7,5 i Sloveniji 16 odsto.
Sef jugoslovenske delegacije rekao je da je po pitanju isplate stare devizne stednje dogovoreno da se pregovori nastave izmedju zainteresovanih strana, uz prisustvo medjunaordnih finansijskih posrednika.
Miran Mejak, sef delegacije Slovenije, koja je do juce popodne bila odlucna da ne prihvati isplatu stedisama Ljubljanske banke koji nisu gradjani Slovenije, potvrdio je u kratkoj izjavi novinarima da ce sporazum sutra biti parafiran i dodao da ce se pregovori o detaljima isplate stare devizne stednje nastaviti u Bazelu, Svajcarska.
"Naravno, ostao je jos jedan problem za koji se nadamo da ce biti resen. Naime, hrvatska delegacija insistira da joj se odobri pristup Narodnoj banci Jugoslavije i da dobije uvid u to sta je radjeno tokom poslednjih 12 godina. Mi to, svakako, odbijamo, jer smo ovde podelili kako aktivu tako i veci deo dugova", kazao je Mitrovic.
"Mi smo saopstili da smo spremni da sve podatke o onome sto se sada deli i o obavezama koje treba da se preuzmu da stravimo na uvid i kod nas i kod stranih banaka. Medjutim, protivimo se vracanju u proslost radi obnavljanja svadja i neprijatnosti", rekao je Mitrovic.
On je ukazao na to da je deo sredstava sa zaledjenih racuna koji je potrosen u humanitarne svrhe, koriscen uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, uglavnom za "izdrzavanje izbeglica sa teritorija ostalih republika".
Mitrovic je istakao da bi jedino ovo pitanje moglo da ugrozi parafiranje sporazuma i izrazio nadu da do toga nece doci, te da ce medjunarodni posrednik, britanski diplomata Artur Vots, uspeti da nadje resenje i prevazidje ovo pitanje.
Sef delegacije BiH, Milos Trifkovic takodje je potvrdio da ce sporazum o sukcesiji biti parafairan. "Sporazum moze propasti samo teoretski", rekao je on.
Visoki predstavnik medjunarodne zajednice za BiH Volfgang Petric izjavio je novinarima da je i dalje optimista i da veruje da ce sporazum biti parafiran, ukazavsi da je ostalo samo par otvorenih pitanja, ali ne zeleci da precizira o kojim je pitanjima rec.
On je najavio da ce delegacijama jos veceras biti dostavljen konacan tekst sporazuma.
Svecano parafiranje sporazuma o raspodeli imovine bivse Jugoslavije zakazano je za danas pre podne nakon cega je planirana koneferencija za novinare.

BEOGRAD

Obelezen Spasovdan, slava Beograda

Beograd je juce obelezio svoju slavu Spasovdan, tradicionalnom litijom kroz centar grada.
Litiju, u kojoj je bilo vise hiljada Beogradjana, predvodili su episkopi Srpske pravoslavne crkve, a u povorci su bili i najvisi funkcioneri gradske uprave.
Povorka je krenula ispred hrama Vaznesenja Gospodnjeg u centru Beograda i prosla je glavnim gradskim ulicama.
Svecana povorka se zaustavila kod Terazijske cesme, gde je odrzana molitva za zdravlje Beogradjana, a zatim kod Saborne crkve, uz molitvu za mir i blagostanje.
Povodom Spasovdana, patrijarh srpski Pavle sluzio je Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Vaznesenja Gospodnjeg. Liturgiji je prisustvovao i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica i, prvi put posle Drugog svetskog rata, predstavnici Generalstaba Vojske Jugoslavije.
Danasnji praznik posvecen je Vaznesenju Gospodnjem, sto je jedan od sedam najvecih svetkovina posvecenih Isusu Hristu. Vaznesenje Gospodnje, ili Spasovdan, slavi se cetrdesetog dana po Uskrsu.

STARA DEVIZNA STEDNjA

Od 12. juna isplata stedisa starijih od 70 godina

Devizne stedise starije od 70 godina moci ce od 12. juna da podignu celu ovogodisnju ratu stare devizne stednje od 330 DEM, dok ce ostale stedise od 19. juna moci da podignu 110 DEM druge transe ovogodisnje rate, rekao je danas guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic.
On je dodao da ce NBJ predloziti saveznoj vladi da revidira Zakon o staroj deviznoj stednji i utvrdi prave obaveze drzave koje su, prema Dinkicevoj proceni, za milijardu do milijardu i po maraka manje nego sto je u zakonu navedeno.
Prema njegovim recima, na umanjenje obaveza uticace rezultati pregovora o sukcesiji, kao i iskljucenje stedisa sa Kosova nad kojima NBJ nema ingerencija.
"NBJ ce takodje dati inicijativu Saveznom ministarstvu finansija da izda obveznice samo za uloge do 10.000 maraka, zato sto postoji problem sa serijom B jer ne znamo tacan iznos obaveza", rekao je Dinkic i dodao da ce "preostala kolicina obveznica biti emitovana sledece godine".
Obveznice na iznose do 10.000 DEM trebalo bi u opticaju da se pojave tokom juna i njima bi bila pokrivena devizna stenja cija je isplata planirana za period do 2005. godine.
Na pitanje da li ce na ovaj nacin velike devizne stedise biti iskljucene iz privatizacije najboljih preduzeca, Dinkic je rekao da ne postoji vremenska sinhronizacija svih reformi i da se nije moglo voditi racuna istovremeno o svemu.
Dinkic je rekao da cetiri-pet poslovnih banaka nisu obezbedile sredstva za isplatu prve transe ovogodisnje rate devizne stednje, iako im je ta sredstva, na osnovu spiska imovine planirane za prodaju, doznacila NBJ.
"Radi se o vecim drzavnim bankama, a ova isplata devizne stednje nece biti prepreka rastu deviznih rezervi, koje su za 100 miliona dolara povecane", rekao je Dinkic i dodao da su ova sredstva bankama pozajmljena bez uslova.

REPUBLICKA TRZISNA INSPEKCIJA

Vlada ce srediti trziste svercovanih cigareta

Sluzbenik Republicke trzisne inspekcije Hasan Berberovic pretucen je juce u 07.15 u haustoru zgrade u kojoj stanuje u Beogradu, saopsteno je danas na konfenreciji za novinare Vlade Srbije.
Na konferenciji za novinare se pojavio i Berberovic sa teskim podlivima ispod ociju i natecenim celim licem.
"Napadnut sam sa ledja, zatim sam dobio udarac nogom u predelu desnog uha, a onda se napadacu pridruzilo jos jedno lice i nastavili su nogama da me tuku sve do ovog sta vidite", rekao je on.
Predsednik republickke vlade Zoran DJindjic je ocenio da je taj "divljacki napad kao bacanje rukavice u lice Vladi Srbije".
"Ali to nas nece odvratiti da uvedemo red u ovu poslednju mocvaru kriminala u Srbiji - sverc cigareta", rekao je DJindjic.
DJindjic je rekao da je sa organima bezbednosti dogovoreno da se pojacaju mere bezbednosti trzisnih inspektora i dodao da ce u policiji biti uveden specijalni telefon na koji ce oni moci da pozovu posebnu policijsku interrventu jedinicu u slucaju potrebe.
Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljevic je rekao da se napad na inspektora dogodio u sred akcije kontrole prometa akciznim proizvodima koju provodi 640 inspektora i 1.000 finansijskih policajaca. Akcija je pocela u cetvrtak, dodao je on.
Glavni republicki trzisni inspektor Ljubisa Dimitrijevic je rekao da su posle obavljenih 2.700 kontrola privremeno zatvorena 234 objekta. U 318 slucajeva oduzeto je 5.800 boksova cigareta, podneto 288 zahteva za prekrsajni postupak i izrecena 351 mandantna kazna u vrednosti od 370.600 dinara, rekao je on.
Predstavnik Ministarstva unutrasnjih posova Miodrag Vukovic je rekao da policija sve cini da rasvetli slucaj napada na trzisnog inspektora i da privede zakonu pocinioce.
Policija je tokom vikenda privela 322 osobe, oduzela 22.000 boksa cigareta, podnela 40 krivicnih prijava i 15 lica uhapsila, rekao je Vukovic.
Republicki ministar finasija Bozidar DJelic je ocenio da je sada kljucni trenutak za odlucivanje o sudbini reformi u Srbiji i istakao da se od akcije trzisne kontrole prodaje akciznih prozvoda nece odustati.
Zbog nelegalne prodaje cigareta drzavni budzet godisnje gubi sest milijardi dinara, rekao je on. DJelic je pozvao gradjane da licnim primerom doprinesu reformi tako sto ce kupovati cigarete samo sa akciznim markicama.
Na pitanje otkud na trzistu toliko svercovanih cigareta na trzistu, ministar trgovine Slobodan Milosavljevic je rekao da je u proteklom periodu postignut znacajan stepen kontrole granice, ali da je zbog njene duzine i specificne sutuacije u pojedinim oblastima nije moguce potpuno kontrolisati.

SAVEZNA UPRAVA CARINE - VLADAN Begovic:

Svercuje se oko 30 odsto cigareta

Direktor Savezne uprave carina (SUC) Vladan Begovic izjavio je da se na podrucju SR Jugoslavije mesecno svercuje 300 do 700 tona cigareta, odnosno oko 30 odsto od ukupne potrosnje.
On je za "Nedeljni telegraf" kazao da se cigarete u Srbiju svercuju sa Kosova i iz Crne Gore.
Begovic je naveo da su mu predstavnici UNMIK-a kazali da svercovane cigarete stizu avionima na pristinski aerodrom, odakle se distribuiraju u Srbiju, ali da mu nisu saopstena imena osoba koje rukovode tim poslom.
Prema njegovim recima, jugoslovenska strana je insistirala da joj se omoguci povratak na granicne prelaze prema Albaniji i normalno obavljanje carinskih poslova.
Direktor SUC-a je kazao da se u Jugoslaviju svercuju i velike kolicine cokolada, parfema, dezodoransa i lazne trikotaze.
Govoreci o posledicama racije na prodavce krijumcarenih cigareta, on je rekao: "Carina nije socijalna ustanova pa da brine o nezaposlenosti ljudi koji se bave trgovinom na buvljacima. Raciju na prodavce nije trazila Carina, vec Udruzenje proizvodjaca iz duvanske industrije. Oni najbolje znaju ko u ovoj zemlji proizvodi cigarete, a ko ih krijumcari".
Begovic je ponovo optuzio bivseg direktora SUC-a Mihalja Kertesa za mnogobrojne manipulacije i veliku materijalnu stetu nanesenu toj ustanovi.
Prema njegovim recima, Carina je od stranih i gradjana SRJ do 1998. godine oduzela neprijavljene devize u vrednosti od 30 miliona maraka, ali da se tacan iznos oduzetog novca ne zna, jer su mnogi zapisnici unisteni ili izgubljeni, posebno na Aerodromu "Beograd".
"Taj novac nije predavan Narodnoj banci Jugoslavije ni Saveznom deviznom inspektoratu. Mihalj Kertes je taj novac davao Socijalistickoj partiji Srbije, drustvenim i privatnim firmama, kao i pojedinim politicarima. Mi, medjutim, novac moramo da vratimo gradjanima i strancima. A para nema", rekao je direktor SUC-a.
On je naveo da je Turska vec uputila notu kojom trazi povracaj novca njenim gradjanima. Dodao je da svi osteceni treba da tuze SRJ i "cekaju da im se vrate oduzete pare".
Begovic je, takodje, kazao da SUC sada duguje 17 miliona dinara, kao i porez u visini od 24 miliona dinara.

MEDJUNARODNI MONETARNI FOND

"Stend baj" aranzman odlozen za 8.juni zbog budzeta Crne Gore

Ugovor o stend baj aranzmanu izmedju Medjunarodnog monetarnog fonda bice potpisan 8.juna umesto do kraja maja kako je ranije najavljeno, rekao je danas guverner NBJ Mladjan Dinkic.
Do odlaganja je, po njegovim recima, doslo jer je Vlada Crne Gore "probila budzet".
Kredit MMF-a koji bi Jugoslavija trebalo da dobije po ovom aranzmanu iznosi 260 miliona dolara, a njegova prva transa 65 miliona. Dinkic je rekao da ce izmedju 9. i 11. juna na sasatanku Banke za medjunarodna poravnanja u Bazelu doci do podele zlata, deviza i akcija bivse SFRJ koje su u toj banci pohranjene.
On je kazao da devizne rezerve SRJ ovog trenutka iznose 650 miliona dolara dok su pre sedam meseci iznosile 360 miliona.
Dinkic je rekao da je ubedjen da kurs dinara ne treba da bude instrument za stimulisanje izvoza nego izvozne stimulacije.
"Depresijacija kursa bi u nasim uslovima dovela do rasta cena sto bi povecalo troskova, pa bi se kroz izvesno vrlo kratko vreme ispostavilo da ni taj kurs nije dobar izvoznicima", rekao je Dinkic.
ON je dodao da kurs dinara ima jos prostora za apresijaciju jer, prema analizama NBJ, jos nije dostignut nivo realnog kursa iz 1994. godine, pa se cak i u odnosu na nivo iz 1998.godine ima jos 10 odsto prostora za realnu apresijaciju.

MINISTAR PRAVDE SRBIJE

Bivsi rezim isporucivao optuzene Tribunalu

Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je da je bivsi rezim u Srbiji isporucivao optuzene za ratne zlocine Haskom tribunalu, odgovorajuci na optuzbe da su nove vlasti spremne da isporuce sve koji su branili zemlju prethodnih godina.
"Dok je bio prethodni rezim, bande lovaca na glave kidnapovale su Dragana Nikolica i Stevana Todorovica. Za vreme bivseg rezima Haskom tribunalu isporuceni su Drazen Erdemovic i Radoslav Kremenovic. Po kom to ustavu, na koji se sada pozivate i po kom to zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom?", upitao je Batic poslanike opozicionih stranaka u Skupstini Srbije koji traze da mu se izglasa nepoverenje.
Poslanicka grupa Srpske radikalne stranke (SRS) zatrazila je da se Baticu izglasa nepoverenje, a Socijalisticka partija Srbije podrzala je taj predlog.
Tokom rasprave sef poslanicke grupe SPS Branislav Ivkovic optuzio je vlasti u Srbiji da zele da isporuce Haskom tribunalu optuzene za ratne zlocine, ukljucucjuci bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
"Ko da ide u Hag ? Onaj ko je branio drzavu. Pa ko ce sutra da brani drzavu ? Niko. Ili vam je upravo to cilj, gospodo", rekao je Ivakovic na sednici parlamenta.
Zakonom o saradnji SRJ sa Tribunalom predvidjeno da "svaki policajaca moze da uhvati za usi okrivljenog i isporuci ga Hagu".
Batic je negirao tvrdnju Ivkovica da bilo koji policajac moze da hapsi, isticuci da je nacrtom zakona tacno definisana procedura pred domacim pravosudnim organima.
On je rekao i da postoje dve varijante o tome ko ce imati konacnu rec o predaji optuzenih - jugoslovenska vlada ili ministar pravde SRJ.

BEOGRAD

Radnici JIK banke su po zakonu bez posla

Oko 800 radnika JIK banke dobice resenja o prestanku radnog odnosa jer je Savezni sud odbacio sve zalbe te banke na odluke Narodne banke Jugoslavije kojima joj se oduzima dozvola za rad i pokrece postupak likvidacije, rekao je predsednik Privrednog suda u Beogradu Goran Kljajevic.
"Nema tu vise nikakvog sindikata, oni su po zakonu ljudi bez posla i bice im urucena resenja o prestanku radnog odnosa kako bi mogli da ostvare prava na Trzistu rada", rekao je Kljajevic.
On je dodao da ce likvidaciono vece sagledati stanje imovine JIK banke i da ce iz nje prvo biti namireni porezi i doprinosi za ove radnike koji nisu uplacivani poslednjih 5-6 godina.
"Oko 100 radnika ispunjava uslove za penziju i cim se doprinosi uplate mogu to pravo da iskoriste", rekao je Kljajevic.
On je rekao da je Privredni sud podeo predlog Zavodu za obracun i placanja NBJ za izvrsenje odluke o naplati potrazivanja JIK banke od Republickih robnih rezervi.
"Da se resenje ne bi izvrsavalo u celosti cekamo da se obavi prebijanje izmedju JIK banke, Vlade Srbije i fondova za socijalno osiguranje", rekao je Kljajevic i dodao da bi bilo korektno da se operise sa glavnicom duga Republickih rezervu jer kamate jos niko zvanicno nije potvrdio.
Na pitanje da li su potrazivanja i imovina JIK banke veci od njenih obaveza, kako tvrde njeni radnici, Kljajevic je rekao da tako nesto niko zvanicno nije utvrdio, a ako se tako nesto utvrdi nema razloga za likvidaciju.
"U vezi sa imovinom JIK banke ima dosta spornih situacija, kao sto je recimo situacija sa zgradom banke u Knez Mihailovoj broj 30 na koju delimicno pravo polaze i firma 'Mali kolektiv' a za koju postoje neki izvestaji da je gradjena iskljucivo parama JIK banke", rekao je Kljajevic.
Na pitanje zasto Privredni sud odbija ponudu NBJ da se mreza JIK banke proda jednoj stranoj ili jednoj domacoj banci koje su, prema recima guvernera NBJ Mladajna Dinkica spremne da preuzmu brigu o radnicima i stedisama banke, Kljajevic je rekao da nista zvanicno nije dobio.
"U Sud nije stiglo nista zvanicno da ja znam i necu to da komentarisem", rekao je Kljajevic.

CRNA GORA - SVETOZAR MAROVIC:

Skloniji sam dogovoru svih stranaka u Crnoj Gori

Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marovic zalozio se za dogovor svih politickih stranaka u Crnoj Gori.
Marovic je kazao da je takvom dogovoru "skloniji... posle svega sto se poslednjih dana desavalo" u Crnoj Gori.
U izjavi sutrasnjem broju podgorickih "Vijesti", koju je Republicki sekretarijat za informisanje dostavio agenciji Beta, Marovic je izrazio nadu da ce DPS "ostati na tradicionalnoj poziciji demokratskog centra" i dodao da ce sam nastaviti da doprinosi "miru Crne Gore, dogovoru Crne Gore i Srbije i uglednom mestu Crne Gore u Evropi bez obzira da li ce ga i u kojoj meri javno zvanje" na to obavezivati
Potpredsednik DPS kazao je da je jos od crnogorskih izbora 22. aprila "bio skloniji dogovoru svih politickih stranaka u Crnoj Gori" i dodao: "To sam i danas, posebno posle svega ovoga sto se poslednjih dana desavalo. I to ne zbog podele vlasti, moci i funkcija, nego pre svega zbog mira i dobra Crne Gore".
On je ocenio da je Crnoj Gori neophodan dijalog "politicki podeljene javnosti" jer bi bez toga, kako je kazao, ona mogla ostati "bolno i opasno podeljena".
"Tesko sam, i to priznajem, bio spreman da poslednjih dana sledim one koji su cesto znali biti iskljuciviji, nepredvidljiviji i manje ozbiljni od onoga sto trazi vreme i potreba Crne Gore, nezavisno od toga u kojoj stranci bili i u ime koga govorili", kazao je Marovic.
On je izrazio nadu da ce DPS "jos cvrsce" drzati poziciju "demokratskog centra" i doprineti okupljanju "podeljenih i razlicitih", da ce pokazati da joj je stalo da sto pre pocnu "stvarni i odgovorni dijalozi u Crnoj Gori", kao i da je "u interesu svih gradjana" da sto pre pocnu razgovori sa Srbijom.
"Svoj doprinos miru Crne Gore, demokratiji Crne Gore, dogovoru Srbije i Crne Gore i uglednom mestu Crne Gore u Evropi i dalje cu imati licno kao svoj primarni ljudski zadatak, bez obzira da li me i u kojoj meri javno zvanje na to vise ili manje obavezivalo", kazao je Marovic.
Svetozar Marovic je bio predsednik Skupstine Crne Gore, a na jucerasnjoj konstitutivnoj sednici njegov naslednik nije izabran, jer je poslanicki klub DPS trazila visednevnu pauzu zbog konsultacija.

CRNA GORA - VESNA PEROVIC:

DPS zeli da uvede Crnu Goru u cetvrtu Jugoslaviju

Portparol Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG) Vesna Perovic ocenila je juce da je Crna Gora "iz zone sumraka usla u zonu dubokog mraka" nakon sto je Demokratska partija socijalista (DPS) "izgubila apsolutnu vlast".
U izjavi za javnost, ona je ocenila da se u Crnoj Gori vodi "haranga" protiv liberala zbog toga sto su pregovarali sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" dok, kako pise, "niko ne dize glas" protiv DPS-a koji "zeli da uvede Crnu Goru u cetvrtu Jugoslaviju".
Peroviceva je ocenila da se to desava od kada je DPS izgubio "apsolutnu vlast" sto je, kako je kazala, "uzbunilo interesne parazitske grupe" koje su podrzavale takvu vlast DPS-a.
"Zbog toga sto LS CG tvrdoglavo odbija da pristane na te obmane, koje je profiterski mogao prihvatiti, liberali prozivljavaju svoju novu golgotu", ocenila je Vesna Parovic.
Portparol liberala kazala je i da ce LS CG "uprkos svemu" i u interesu Crne Gore "izneti svoj krst na ledjima".
Navodeci da je "haranga" na LS pocela nakon sto su pregovarali sa "politickom grupacijom iza koje stoji citavih 170.00 biraca", Peroviceva je ukazala da su liberali nameravali da ispostuju svoja predizborna obecanja o organizovanju referenduma u Crnoj Gori. Ona je ponovila da DPS ne zeli raspisivanje referednuma jer "radi na moratorijumu" i zbog toga sto je ta partija odbila ponudu LSCG o predizbornoj koaliciji. Ta koalicija, prema oceni Peroviceve, na izborima bi osvojila vise od 60 odsto glasova.
Vesna Perovic jos je kritikovala akademika i jednog od osnivaca nedeljnika "Monitor" Miodraga Perovica sto nije pitao crnogorskog predsednika Mila DJukanovica zasto nije pristao na predizborni savez sa liberalima, ocenivsi da se Perovic "nije usudio" da to ucini.
Perovic je bio jedan od potpisnika apela, u kojem je tridesetak intelektualaca pre nekoliko dana kritikovalo LSCG zbog pregovora sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".

BUJANOVAC

Komandant Lesi ubijen u medjusobnom obracunu albanskih ekstremista

Jugoslovenske vlasti i albanski izvori saopstili su juce da je jedan od komandanata Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje (OVPBM) Rizvan Cazimi, poznatiji kao Komandant Lesi, ubijen u medjusobnom obracunu albanskih ekstremista.
Vest o ubistvu Cazimija nisu potvrdili medjunarodni izvori, kao ni sef kancelarije NATO u Jugoslaviji Son Saliven koji je, kako albanski izvori tvrde, bio prisutan u trenutku kada je Cazimi pogodjen sa vise snajerskih hitaca.
Pozivajuci se na "neproverene informacije iz izvora bliskih militantnim ekstremistima", pres-centar Vlade Srbije u Bujanovcu je saopstio da je Cazimi ubijen na podrucju Velikog Trnovca, u podsektoru Centar Sektora B Kopnene zone bezbednosti (KZB).
Portparol pres-centra Ljubomir Podunavac je ocenio da je, "ukoliko je informacija o Lesijevoj smrti tacna, u pitanju nastavak sukoba zaracenih frakcija albanskih ekstremista oko podele preostalog plena".
Istovremeno, albanski izvori sa juga Srbije i Kosova tvrde da je Lesi ubijen snajperskim hicem tokom sastanka sa sefom kancelarije NATO u SR Jugoslaviji Sonom Salivenom negde izmedju mesta Veliki Trnovac i Lopardince u tampon-zoni na administrativnoj granici Kosova.
Ti izvori odgovornost za ubistvo Lesija prebacuju na snage bezbednosti.
Neposredno nakon prve vesti o smrti Ridvana Cazimija oko komande OVPBM u Velikom Trnovcu okupilo se vise stanovnika tog mesta, ali jos niko nije potvrdio da je video telo tog komandanta OVPBM.
Cazimi je, prema albanskim izvorima u Bujanovcu, ucestvovao u borbama na podrucju Hrvatske i BiH, boreci se protiv Srba. Takodje se borio i u redovima Oslobodilacke vojske Kosova, pod komandom Adema Jasarija. Kako navode albanski izvori, Cazimi je drzao Jasarijevu sliku u svom stabu u selu Konculj.
Jugoslovenske snage bezbednosti do sada su se vratile u 90 odsto teritorije podsektora Jug i Sever sektora B KZB, a tokom dosadasnjih te akcije nije bilo oruzanih incidenata. Akcija se sprovodi u koordinaciji sa pripadnicima Kfora.

ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNjU

Usvojen pravilnik ponasanja za opste izbore

Centralna izborna komisija (CIK) usvojila je pravilnik ponasanja za opste izbore na Kosovu, koji je stupio na snagu i vazice sve do kraja izbornog procesa, saopsetno je juce u Pristini.
U saopstenju misije Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS) se naglasava da je vazno da ceo izborni proces zadovolji medjunarodne standarde.
Opsti izbori na Kosovu treba da se odrze 17. novembra.
Misija OEBS naglasava da je "vazno osigurati da ceo izborni proces zadovolji medjunarodne standarde" i da "svi politicki entiteti, koji zele da ucestvuju na ovogodisnjim izborima moraju da prihvate ova pravila i ispostuju ih".
Pravilnik je, navodi se u saopstenju, "napravljen kako bi se osiguralo da svi ucesnici na izborima, bas kao i njihove pristalice, sprovode svoje kampanje na zakonski i demokratski nacin".
"Cilj je da se spreci upotreba nasilja, zastrasivanja i korupcije, kako se ne bi pokvarila izborna kampanja. Pravilnik zabranjuje upotrebu jezika koji podstice mrznju i nasilje", navodi se u saopstenju te misije OEBS.
Tim pravilnikom se "iskljucuje podmicivanje i zastrasivanje kao nacin sticanja podrske biraca", a "zabranjuje se i bilo kakvo pokazivanje oruzja na javnim skupovima tokom kampanje".
Pravilnik, takodje, "sprecava politicke protivnike da distribuiranjem propagandnog materijala, poput postera, jedni drugima ometaju rad"
Taj dokument je "prva stvar koju su zvanicno usvojila nova CIK i slican je pravilniku upotrebljavanom na proslogodisnjim izborima".
Misija OEBS je krajem oktobra prosle godine organizovala lokalne izbore na Kosovu, na kojima nisu ucestvovali preostali Srbi.
U saopstenju se navodi da " postoji jedna znacajna promena u novom pravilniku ponasanja", a to je da su "ove godine ucesnici obavezni da nadlezne organe obaveste pet dana u napred (120 sati), za razliku od proslogodisnja cetiri dana (96 sati), o bilo kakvom javnom okupljanju ili dogadjaju koji nameravaju da odrze, kako bi policija mogla da sprovede adekvatne mere bezbednosti".
"Na taj nacin, partijama ce se dati vise vremena za preuredjenje svojih rasporeda, u slucaju otkazivanja sastanaka. S svoje strane, policija je u obavezi da preduzme sve sto je u njihovoj moci kako bi, u roku od 48 sati, odgovorila na zahtev ucesnika".
Misija OEBS je saopstila da ce sutra, na sastanku konsultativnog foruma politickih partija, predstavnici partija biti upoznati sa novim pravilnikom, kao i sa nacinima kandidovanja za te izbore.

INCIDENT U KOSOVSKOJ MITROVICI

Grupa Srba napala vojnike Kfora

Grupa od oko sto Srba napala je juce popodne u Kosovskoj Mitrovici francuske vojnike iz sastava Kfora dok su pokusavali da presele stvari iz jednog stana u severnom delu grada, u juzni, nastanjen iskljucivo Albanacima.
Ta grupa Srba bacala je kamenice na francuske vojnike, koji, kako navode ocevidci, nisu uzvracali silom.
Incident je trajao oko pola sata. Nema podataka da li je bilo povredjenih.
Odmah posto je izbio incident, medjunarodni vojnici su zatvorili glavni most na reci Ibar, koji Kosovsku Mitrovocu deli na severni, uglavnom Srbima nastanjen deo, i juzni, u kome iskljucivo zive kosovski Albanci.
Most su zatvorile specijalne jedinice, opremljene stitovima, slemovima i palicama. Oni su se, medjutim, oko 15.15 povukli sa mosta. U tom trenutku kada su se specijalci povukli, severni deo grada poceli su da nadlecu helikopteri medjunarodnih snaga.
Okupljeni Srbi, uglavnom proterani iz vucitrnskog kraja, tokom incidenta sa pripadnicima Kfora uzvikivali su: "Mi nismo nista izneli iz svojih kuca, pa nec ni oni".