Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

crnogorsko primorje

Zadovoljni domacini, nezadovoljni turisti

Na crnogorskom primorju ovog leta oni sa plicim dzepom nece naici na dobar provod, a oni sa nesto vise para, za svoj evro nece dobiti puno za uzvrat.
Iako pune turista, crnogorske plaze su ovog leta upadljivo cistije nego proteklih godina. Na sutomorskoj plazi su kante za smece postavljene na svakih desetak metara, a ekipe cistaca revnosno svakoga dana sakupljaju papirice, opuske i ostale odbacene predmete koje turisti ostavljaju za sobom.
Ulazak na plaze je besplatan. Crnogorska vlada je deo obale dala u zakup privatnim preduzetnicima, medjutim oni su na taj nacin dobili samo pravo da na zakupljenom delu obale iznajmljuju suncobrane, lezaljke i pruzaju ostale usluge.
Inspekcijske ekipe su proteklih dana izrekle rigrozne kazne vecem broju zakupaca koji su naplacivali ulaznice za plaze. Jedan od zakupaca plaze u Sutomoru izjavio je agenciji Beta da je za sezonski zakup pedesetak metara obale platio nesto vise od dve hiljade evra.
Crnogorske vlasti ucinile su ove sezone dosta kako bi se priblizile idealu ekoloske drzave.
Pored revnosnog ciscenja naftne mrlje koja je u Boku Kotorsku dospela iz rezervoara broda koji se nalazio na remontu u zalivu, delimicno je resen i problem otpadnih voda.
Sistemom nedavno postavljenih podvodnih kanalizacionih cevi znatan deo otpadnih voda iz naseljenih mesta u Bokokotorskom zalivu sada je sproveden do otvorenog mora, tako da se turisti u tom delu crnogorskog primorja ovoga leta nece sudarati sa prljavsinom, barem ne u istoj meri kao prethodnih godina.
Najveci neprijatelj onih turista koji su na more dosli da bi se odmorili, a ne da bi lumpovali, i ove sezone jeste buka iz bezbrojnih kafica. Brojni turisti i mestani u turistickim centrima na crnogorskom primorju bezuspesno se bore protiv tog problema.
Pocetkom jula je, za samo jedan dan, Budvu napustilo desetak stranih turista jer nisu mogli da izdrze buku. Predstavnici mesne zajednice zatrazili su od crnogorskog ministra zdravlja da resi problem, jer je prema njihovim recima "i zatvorenicima u Spuzu zagarantovano najmanje sest sati zdravog sna".
Opstina Budva je, hvatajuci se u kostac sa ovom posascu, zabranila zivu muziku u Starom gradu, medjutim niko od ugostitelja tu odluku ne postuje.
Najvise sukoba izazvali su nastupi dzez sastava Vasila Hadzimanova, valjda zato sto zitelji Budve nisu navikli na taj zanr. Svestenik katolicke crkve u Starom gradu, nezadovoljan zbog toga sto mu dzezeri ometaju sluzbu, zapretio je cak da ce ukoliko Vasil Hadzimanov ne bude udaljen sa platoa ispred crkve na svaki akord odgovoriti zvonjavom crkvenih zvona.
Slicne akcije za suzbijanje buke bezuspesno su pokrenuli i umorni turisti i mestani u Herceg Novom.
U Crnoj Gori je ove godine sve daleko skuplje nego prethodne. Glasine da su cene u Crnoj Gori uvodjenjem evra udvostrucene nisu daleko od istine.
Cene prehrambenih proizvoda u prodavnicama i porcija u restoranima su raznolike, tako da ogladneli turista kraj plaze u Sutomoru moze dobiti poveliko parce pice za jedan evro, ili pojesti toceni sladoled za pedeset centi, a oni koje dzep bas svrbi mogu pojesti ne previse izdasnu porciju gambora za 13 evra.
Cene svezeg povrca i mesa su, manje vise, iste kao i u Beogradu: kilogram paradajza staje jedan evro, krompira 50 centi, kilogram svinjskog buta bez kosti je 5,8 evra. Vekna hleba u samouslugama i pekarama kosta 50 centi, a parce bureka 1,3 evra.
Novine su na trafikama 30 centi, a mogu se kupiti i od kolporterana plazi, s tim da je u tom slucaju u cenu uracunat i trud prodavca.
Flasica koka-kole kosta od jednog do 1,5 evra, kafa je od 50 do 60 centi, a kapucino od 80 centi do jednog evra. Koka-kola je u hotelu Milocer verovatno ukusnija i hladnija nego na drugim mestima, jer se flasica od 0,2 litre sluzi po ceni od pet evra. Tanjir riblje corbe svuda je 1,5 evra, porcija spageta je cetiri evra, porcija cevapa pet evra a lignji 8,5 evra.
Za veliku vecinu ugostitelja i trgovaca na crnogorskom primorju dinar je davno zaboravljena moneta. U Budvi se, recimo, dinar menja za evro samo u Komercijalnoj banci, a prima ga samo trgovinsko preduzece "Slavija" cija se prodavnica nalazi daleko izvan centra grada.

SAVEZNO MINISTARSTVO INO POSLOVA:

Ne bavimo se prisluskivanjem

Savezno ministarstvo za inostrane poslove nema zakonska ovlascenja, kadrovske i tehnicke mogucnosti za prisluskivanje svojih diplomata, ne raspolaze prislusnim uredjajima, niti se bilo ko u SMIP-u bavi poslovima prisluskivanja, saopstilo je danas to ministarstvo.
"Povodom neistina i dezinformacija koje se u poslednje vreme pojavljuju u pojedinim sredstvim javnog informisanja - da SMIP prisluskuje svoje diplomate - obavestavamo javnost da SMIP i strucne sluzbe ministarstva nemaju zakonska ovlascenja, kadrovske i tehnicke mogucnosti za obavljanje takve delatnosti", pise u saopstenju pomenutog ministarstva.
U njemu se takodje navodi da "shodno tome, SMIP ne raspolaze prislusnim uredjajima, niti se blio ko u SMIP-u bavi poslovima prisluskivanja".
Savezno ministarstvo je u saopstenju istaklo da je "prisluskivanje regulisano saveznim i republickim zakonima, po kojima jedino Vojska Jugoslavije i republicka ministarstva unutrasnjih poslova imaju ovakva ovlascenja, koja su u nadleznosti njihovih odgovarajucih tehnickih sluzbi".
Predsednik politickog saveta Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) Milan St. Protic optuzio je sefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovica da nije rekao istinu kada je negirao njegove navode o prisluskivanju jugoslovenske ambasade u Vasingtonu.
"Laganje je u ovoj zemlji postalo zarazna bolest i ocito je od predsednika (Vojislava) Kostunice to preslo na Svilanovica", kazao je Protic na konferenciji za stampu.
Prema njegovim recima, to prisluskivanje je "bila naredba (sefa Kostunicinog kabineta) Ljiljane Nedeljkovic", a ministarstvo inostranih poslova "raspolaze aparatima za prisluskivanje, o cemu je obavesten svako ko dodje u MIP i ko je postavljen na mesto ambasadora".
Na pitanje da li ce zatraziti smenu Svilanovica na sednici predsednistva DOS-a, Protic je rekao da je njegovo postavljenje bilo odluka Kostunica, a ne predsednistva DOS-a.
"Verovatno bi postojao jak argument da ga onaj ko ga nije postavio ne moze ni povuci sa funkcije", rekao je Protic.
Protic je danas od jugoslovenskog predsednika ponovo zatrazio da odgovori da li je u njegovom kabinetu odrzan sastanak na kojem je pripreman upad na Biro za komunikacije Vlade Srbije.
Nezadovoljna dosadasnjim Kostunicinim odgovorima, DHSS iz dana u dan organizuje pres konferencije i na svakoj od njih postavlja isto pitanje jugoslovenskom predsedniku - da li je u noci izmedju 7. i 8. juna 2001. odrzan sastanak u predsednickom kabinetu, kome su prisustvovali clanovi predsednickog kabineta i generali Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic i Aco Tomic.
SMIP je u saopstenju zakljucilo da "ovakve izjave predstavljaju insinuacije nekompetentnih i neodgovornih pojedinaca".

LILIC OTPUTOVAO ZA HAG - Ljubica LiliC:

Zoran nije otisao dobrovoljno

Supruga bivseg predsednika SRJ Zorana Lilica, Ljubica Lilic izjavila je sinoc da njen suprug nije dobrovljno prihvatio da otputuje kao svedok pred Haski tribunal i da je u Hag juce popodne odveden od strane sluzbenika tribunala.

Supruga bivseg predsednika SRJ Zorana Lilica, Ljubica Lilic izjavila je sinoc da njen suprug nije dobrovljno prihvatio da otputuje kao svedok pred Haski tribunal i da je u Hag juce popodne odveden od strane sluzbenika tribunala.
"On je dobio nalog sudskog veca da svedoci u Hagu, ali je to odbio, jer ga drzavni organi nisu oslobodili cuvanja drzavne tajne", kazala je Ljubica Lilic i dodala da trenutno nije u kontaktu sa suprugom.
Ona je kritikovala predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, jer od decembra prosle godine, od kada su njenom suprugu upucivani pozivi da svedoci u Hagu, "Vrhovni savet odbrane nije doneo odluku kojom bi predsednik Jugoslavije bio oslobodjen cuvanja drzavne tajne".
Ljubica Lilic je rekla da pod ovakvim uslovima njen suprug ne zeli da svedoci u Hagu, ali je istakla i da je zabrinuta, jer prema pravilniku tog suda licima koja odbiju da svedoce moze da sledi kazna do sedam godina zatvora.
Bivsi predsednik SRJ Zoran Lilic treba da svedoci na sudjenju Slobodanu Milosevicu optuzenom za ratne zlocine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu.
Lilicev advokat Dragan Saponjic rekao je beogradskoj televiziji Studio B da je Lilic oko 18 sati otputovao u Hag posto je primio poziv Okruznog suda u Beogradu da svedoci u procesu protiv Milosevica.
Saponjic je rekao da Lilic nije priveden vec da se odazvao pozivu beogradskog suda.
U pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta Lilic je naveo da ga je juce oko podne kontaktirala predsednica beogradskog Okruznog suda Vida Petrovic-Skero koja ga je obavestila da ce mu danas biti urucen poziv sudskih vlasti za svedocenje pred Haskim tribunalom, nakon cega ce morati da otputuje u Hag.
"On je savestan i odgovoran gradjanin koji postuje zakone ove drzave, dakle nije morao da bude privodjen silom", rekao je Lilicev advokat. On nije mogao da kaze kada ce se Lilic pojaviti pred sudijama.
Iz Okruznog suda sinoc je agenciji Beta dostavljena sluzbena beleska u kojem se potvrdjuje da je sekretar Okruznog suda u Beogradu danas urucio Lilicu Odluku Haskog tribunala kojim je pozvan da svedoci pred sudom. Tu odluku potpisao je O-gon Kvon.
Predaja odluke izvrsena je u 14.10 u ulici Dzordza Vasingtona 16, a sekretar suda dosao je vozilom Saveznog Ministarstva inostranih poslova.
U pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta bivsi predsednik SRJ Zoran Lilic razgovarao je prethodnih dana sa najvisim drzavnim funkcionerima Jugoslavije i Srbije oko mogucnosti da se kao svedok pojavi pred Haskim tribunalom.
Lilic je naveo da je o toj mogucnosti 9. jula razgovorao sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom Djindjicem, istakavsi da "ne zeli da ide u Hag po principu dobrovoljnosti, vec samo ako mu se zvanicno uputi poziv od strane jugoslovenskih vlasti".
Lilicev drugi uslov je da se njemu i njegovoj porodici obezbedi puna sigurnost, kao i da bude oslobodjen od cuvanja drzavne tajne.
Lilic je naveo da je juce razgovarao sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom koji mu je rekao da "nije bio obavesten da mu je vec urucen nalog Sudskog veca Haskog tribunala za svedocenje u procesu koji se sada vodi pred tim Tribunalom".
Kostunica mu je, kako je naveo, predlozio da se licno obrati pismom Komitetu za saradnju sa Haskim tribunalom, kako bi bio oslobodjen cuvanja vojne i drzavne tajne, navodi se u pismu.
Lilic je taj predlog odbio, istakavsi da to nece uraditi, vec je o tome duzan da se brine Vrhovni savet odbrane. Kostunica je na to rekao, da ce sednicu Vrhovnog saveta odbrane zakazati kada dobije inicijalni predlog Komiteta za saradnju sa Haskim tribunalom.
Lilic je danas o tome razgovarao i sa saveznim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovicem.
"Nazalost, posle citavog niza pokusaja prethodnih godina da SRJ zastiti svoje interese pred Haskim tribunalom, ocigledno je da osim pojedinacnih obecanja institucije ove zemlje ostaju neme na svoje obaveze, kako prema drzavi, tako i prema svojim gradjanima", zakljucuje Lilic.
Predsednik Komiteta za saradnju sa Haskim tribunalom Goran Svilanovic izjavio je sinoc da ce taj komitet pocetkom sledece nedelje odlucivati o mogucnosti da se bivsi predsednik SRJ Zoranu Lilic oslobodi obaveze cuvanja drzavne i sluzbene tajne.
Svilanovic je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) kazao da bi u slucaju da se donese takva odluka, to trebalo da potvrdi Savezna vlada, koja ce o tome odlucivati za nedelju dana.
U Haskom tribunalu sinoc nisu zeleli da komentarisu odlazak bivseg predsednika SRJ Zorana Lilica u Hag.
Portparol Tuzilastva Haskog tribunala Florans Artman je na pitanje agencije Beta rekla da ne moze ni da potvrdi ni da demantuje vesti beogradskih medija o odlasku Lilica u Hag.

DOS NEZADOVOLjAN KOALICIJOM NA SAVEZNOM NIVOU

Na pomolu nova kriza savezne vlasti

Pojedini lideri DOS-a najavili su juce mogucnost raskidanja koalicije na saveznom nivou nezadovoljni sto Vece gradjana jugoslovenske skupstine juce nije podrzalo predlog DOS-a o formiranju Anketne komisije koja treba da ispita sve okolnosti nastale posle penzionisanja nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnika Nebojse Pavkovica.
"Demokratska stranka Srbije lobirala je kod Socijalisticke narodne partije Crne Gore da ne glasaju (za predlog DOS-a). Time je dovedena u pitanje koalicija DOS-a i SNP-a, a postavlja se pitanje opstanka Savezne vlade. Ljudi su se poneli neodgovorno. Videcemo sta ce biti na Predsednistvu DOS-a", rekao je novinarima posle sednice parlamenta jedan od lidera DOS Vladan Batic.
Socijalisticka narodna partija Crne Gore iznela je juce stav da podrzava formiranje Anketne komisije, ali je apelovala na DOS i DSS da naprave kompromis i da imaju zajednicki predlog.
"Poslanicki klub SNP apsolutno podrzava formiranje anketnog odbora ili komisije koja ce ispitati sve relevantne cinjenice. Medjutim, mi molimo koalicione partnere na saveznom nivou da se dogovore i da ne ocekuju da se SNP svrstava na bilo ciju stranu", rekao je za govornicom poslanik SNP Vojislav Lalosevic.
On je predlozio najhitniji sastanak na vrhu koalicije na kojem bi se pokusalo da se objedine obe inicijative, DOS-a i DSS-a.
Njemu je odgovorio Zoran Zivkovic porucujuci SNP-u da ima koalicioni dogovor samo sa DOS-om, a ne i sa DSS-om.
"Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' ima sporazum sa DOS, a nema dva sporazuma sa DOS i DSS. Demokratska stranka Srbije vise nije u DOS-u i to je jasno rekao predsednik SRJ, vrhovni komandant i lider DSS Vojislav Kostunica. Nadam se da je taj glas stigao i do Crne Gore. Ako imate dva partnera onda ste izigrali i koalicioni sporazum, jer ste napravili neki tajni sporazum sa DSS", rekao je Zivkovic poslanicima SNP-a.
Jedan od lidera koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", funkcioner Srpske narodne stranke Ranko Kadic rekao je novinarima da je "Zivkovic reagovao u afektu" i da "on nema ovlascenja" da govori da li je dosao kraj koaliciji na saveznom nivou.

SAD su u pravu kada istiCu svoju globalnu odgovornost...

Solana pozvao SAD da promene stav o krivicnom sudu

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvao je juce SAD da preispitaju svoj zahtev za izuzece americkih mirovnjaka iz nadleznosti stalnog Medjunarodnog krivicnog suda.
SAD su ranije zapretile da ce blokirati sve mirovne misije UN ukoliko americkim vojnicima ne bude garantovan imunitet pred novoosnovanim Medjunarodnim krivicnim sudom.
Taj sud, koji je poceo da radi 1. jula, sudice osumnjicenima za najteze ratne zlocine.
"Zelja Evrope da se SAD vise posvete multilateralnim resenjima nije prica o Liliputancima koji pokusavaju da vezu supersilu Gulivera", rekao je Solana u govoru koji je odrzao u Berlinu, a ciji transkript je dostavljen medijima.
"SAD su prilicno u pravu kada isticu svoju globalnu odgovornost. Ali to nije odgovornost koja je jedinstvena za SAD", ocenio je Solana.
Prema njegovim recima, evropsko zalaganje za Medjunarodni krivicni sud proistice iz zelje da optuzeni zlocinci budu kaznjeni, a ne iz namere da se ogranice akcije americkih mirovnjaka.
Solana je takodje podsetio na pritiske Vasingtona na zemlje Balkana da saradjuju sa Medjuanrodnim krivicnim sudom UN za zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije.
"Nadam se da ce SAD ponovo razmisliti i dozvoliti (Medjunarodnom krivicnom) sudu da dokaze svoju vrednost", istakao je Solana.
SAD su se nasle izolovane na sednici Saveta bezbednosti, organizovanoj povodom zahteva Vasingtona da pripadnici mirovnih misija UN budu izuzeti od gonjenja pred Medjunarodnim krivicnim sudom.
Vasington je predstavio Savetu bezbednosti UN kompromisno resenje da se pod odredjenim okolnostima imunitet americkim mirovnjacima bio garantovan tokom 12 meseci.
Prema americkom predlogu, iskljucuje se mogucnost "istrage i gonjenja" sadasnjih ili bivsih pripadnika mirovnih misija iz zemalja koje nisu ratifikovale Rimski sporazum, medju kojima su i SAD.
Predlog rezolucije dostavljen je clanovima Saveta bezbednosti na zasedanju zatvorenom za javnost koje je sinoc pocelo nakon zavrsetka javne rasprave o zahtevima Vasingtona koje je trajalo nesto manje od sest sati. Kanadski ambasador u UN Pol Hajnbeker koji je zatrazio debatu, upozorio je na svaki kompromis koji bi stitio americke mirovnjake od eventualnog gonjenja pred novoosnovanim sudom.
Usvajanje rezolucije pod uslovima koje sada traze SAD, "moglo bi da dovede Kanadu u necuven polozaj i primora je da preispita legalnost te rezolucije", kazao je on.
Britanski ambasador u UN Dzeremi Grinstok je rekao da predlog rezolucije vidi kao "dobru osnovu za diskusiju" i da ce zemlje clanice Saveta bezbednosti uputiti rezoluciju svojima vladama na razmatranje.
Diplomatski izvori su rekli da je francuski ambasador u UN Zan-David Levit ocenio, na zasedanju zatvorenom za javnost, da je taj predlog rezolucije korak u pravo smeru, ali da ga nije podrzao.
Predstavnici 35 zemalja koje su ucestvovale u javnoj raspravi, izrazili su podrsku Medjunarodnom krivicnom sudu i mirovnim operacijama UN.
Nijedna zemlja nije otvoreno podrzala americke zahteve, iako je tokom rasprave izrazeno dosta razumevanja za zabrinutost Vasingtona i naglasena potreba za pronalazenje prihvatljivog resenja.
Rimski sporazum iz 1998. godine o osnivanju Medjunarodnog krivicnog suda ratifikovalo je 76 zemalja.

Barselona

Epidemija side u Istocnoj Evropi i bivsem SSSR

Srednja Evropa i zemlje bivseg Sovjetskog Saveza suocene su sa epidemijom side koja moze da se uporediti sa onom u podsaharskoj Africi, receno je na medjunarodnoj konferenciji posvecenoj toj bolesti u Barseloni.
Stanovnistvo zemalja srednje i istocne Evrope smatra da je krivac za rast zaraze virusom HIV Zapad koji im je, kako tvrde, nakon sloma komunizma okrenuo ledja, rekla je na konferenciji Kasija Malinovska-Sempruh, direktorka organizacije "International Harm Reduction Development (IHRD)", koja je deo Instituta Otvoreno drustvo Dzordza Sorosa.
"Kao rodjena Poljakinja, ne samo da sam prestravljena epidemijom virusa HIV, koja se brzo siri, vec sam ogorcena," izjavila je na konferenciji u Barseloni..
"Svet nas je slavio kada je pao Berlinski zid, a onda nas ostavio da se sami nosimo sa posledicama. Bogatiji smo u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali smo siromasniji u mnogo cemu drugom".
Virusom HIV, koji je u tom delu sveta do 1994. godine bio nepoznat, zarazeno je vise od milion ljudi, vecinom u zemljama bivseg SSSR-a. Bolest se brzo siri - samo u prosloj godini zabelezeno je 250.000 novih slucajeva, prenose mediji.
U srednjoj i istocnoj Evropi virusom HIV sada je zarazeno vise ljudi nego u Severnoj Americi, i skoro dva puta vise nego u Zapadnoj Evropi. Istovremeno, epidemija se siri brze nego igde u svetu.
Samo u Rusiji ima 700.000 nosilaca virusa, a broj zarazenih je, prema podacima Ujedinjenih nacija, u protekle tri godine godisnje dvostruko rastao. Cak 250.000 Ukrajinaca zarazeno je virusom HIV.
Vecina zarazenih su narkomani, ali se virus siri i na sire slojeve stanovnistva. Od cetiri miliona narkomana, milion je zarazen ovim virusom.
"Losa ekonomska situacija i lak pristup heroinu i drugim opijatima doprineli su pravoj eksploziji narkomanije", kaze Kasija Malinovska- Sempruh. Zalihe droge obnavljaju se i zahvaljujuci svercu iz Avganistana.
"Ako svet nije u stanju ili ne zeli da obrati paznju na ovaj region i pomogne u sprecavanju katastrofe, posledice ce biti uzasne", dodala je.
Istrazivanje koje je litvanski ogranak organizacije IHRD sproveo u 27 zemalja, od centralne Evrope do bivseg Sovjetskog Saveza, pokazalo je da manje od jedan odsto zarazenih HIV-om prima koktel od tri leka koji preporucuje Svetska zdravstvena organizacija.
"Visoke cene lekova i nemar vlasti i javnosti doprinose nasoj krizi sa HIV-om. Po broju zarazenih vec smo premasili Severnu Ameriku. Ako se uskoro nesto ne ucini, mogli bismo da postanemo nova Afrika," rekao je jedan od autora studije Emilis Subata.
On smatra da bi politicka apatija u odnosu prema problemu i nemogucnost obolelih da sebi priuste skupe lekove mogli da izazovu pandemiju kao sto je ona u podsaharskoj Africi, gde ima 28,5 miliona nosilaca virusa HIV.
"Svi drustveni i ljudski faktori pogoduju velikoj epidemiji. Videli smo kako se HIV izuzetno brzo siri iz jedne zemlje u drugu. Poljska je virus drzala pod kontrolom, ali sada kada Ukrajina ima toliko visoku stopu zarazenosti, sigurna sam da ce poceti da primecuju da u granicnim oblastima raste broj inficiranih osoba," kaze Malinovska-Sempruh.
Narkomani se plase da zatraze pomoc, jer strahuju da ce dospeti u zatvor.
Dajuci prednost zatvaranju, a ne lecenju, vlasti zemalja srednje Evrope i bivseg Sovjetskog Saveza narkomane osudjuju na prenatrpane zatvore u kojima se igle dele, a stopa zaraze HIV-om raste brze nego igde.
Rast broja zarazenih trebalo bi da zabrine i stanovnike zapadne Evrope, posebno zbog trgovine ljudima i narkoticima, kao i predstojeceg ulaska zemalja srednje Evrope u Evropsku uniju.
"I dalje je prisutna iluzija da su narkomani izolovani i da bolest i smrt medju njima nema uticaja na drustvo. Ipak, idemo u susret velikoj drustvenoj katastrofi," zakljucila je Kasija Malinovska- Sempruh.

KOSOVO I METOHIJA MIHAEL Stajner:

Niko nije iznad zakona

Sef administracije UN na Kosovu (UNMIK) Mihael Stajner upozorio je sinoc u Becu da niko u toj pokrajini nije iznad zakona i najavio hapsenje svih osoba koje se ogluse o zakon.
U izlaganju na temu "Kosovo - zavrsnica posla", u beckoj Diplomatskoj akademiji, Stajner je naveo da je najvazniji zadatak medjunarodne zajednice da osposobi Kosovo za preuzimanje odgovornosti, a u to spada i vladavina prava.
"Nas najvazniji zadatak je povratak vladavine prava", kazao je Stajner, dodajuci da je za ostvarenje ciljeva neophodno jedinstvo medjunarodne zajednice oko fundamentalnih stvari.
"Stanovnistvu Kosova je dosta kriminala i nasilja. Postoji jak argument koji svi mogu razumeti, a to je da niko nije iznad zakona", objasnio je Stajner.
"Ako medjunarodni tribunal za ratne zlocine u Hagu bude izdao nalog za hapsenje osoba na Kosovu moramo biti sposobni da kazemo da niko nije iznad zakona", istakao je on, uz ocenu da se gubi verodostojnost ako medjunarodna zajednica nije spremna da primeni iste principe i na sebi.
Ta poruka upucena je pre svega SAD, ali i Austriji, koja je sa Kosova, bez pitanja, povukla policajca Martina A., pripadnika medjunarodnih policijskih snaga, koji je navodno zlostavljao jednog albanskog zatvorenika.
On je takodje naveo da je prioritet medjunarodne administracije omoguciti povratak izbeglog stanovnistva.
"Dosli smo na Kosovo zbog ljudskih prava, i ne smemo dozvoliti da ta pokrajina postane monoetnicko drustvo, vec multietnicko, sto nam je bio glavni cilj", kazao je Stajner.
Kada je rec o Kosovskoj Mitrovici, on je zatrazio uklanjanje paralelnih struktura, odnosno podele grada.
Govoreci o konacnom statusu Kosova, Stajner je kazao da se najpre moraju ispuniti preduslovi da bi se uopste razmatralo pitanje statusa pokrajine - formiranje institucija koje funkcionisu, vladavina prava, bezbednost, resavanje ekonomskih problema. "Tek kada se ta pitanja rese, moze se prici resavanju konacnog statusa", objasnio je on.
"U ovom trenutku i po Evropu je opasno razmatrati pitanje statusa Kosova i napustiti tu pokrajinu bez resenja za otvorene probleme", ocenio je Stajner.
Kada je rec o privatizaciji, on je kazao da je taj proces poceo, ali da ostaje jos mnogo toga da se uradi.
"Bez privatizacije nema investicija, a bez investicija ni novih radnih mesta", glavni je argument sefa UNMIK-a koji, medjutim, objasnjava da je za privlacenje investicija potrebno uspostaviti vladavinu prava, sto je preduslov za dolazak kapitala.
Stajner je takodje naveo da je medjunarodna zajednica u proteklom periodu postigla velike napretke, a da je Evropska unija (EU) ulozila vise od dve milijarde evra, sto se primecuje u svim oblastima zivota.

IZBORI NA JUGU SRBIJE - NEBOJSA COVIC:

Nema glasanja bez licne karte i iz inostranstva

Sef Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic rekao je sinoc da na predstojecim lokalnim izborima u tri opstine na jugu Srbije nece biti dozvoljeno glasanje bez ili sa zastarelim licnim kartama, kao ni glasanje iz inostranstva preko konzulata.
"To je sve po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je pravljen po evropskim standardima. Zakon vazi za sve gradjane bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost", kazao je Covic i dodao da gradjani mogu produziti svoje licne karte do pocetka izbora.
Lokalni izbori u opstinama Medvedja, Bujanovac i Presevo na jugu Srbije zakazani su za 28. jul.
Covic je ponovio da je Sporazumom o formiranju Koalicije za Medvedju sedam stranaka DOS-a podrzalo predlog Demokratske alternative (DA) da se za predsednika te opstine kandiduje dosadasnji predsednik Skupstine opstine Medvedja Slobodan Draskovic.
Draskovic je donedavno bio i predsednik Opstinskog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS), a njega je juce za predsednika opstine kandidovala i grupa gradjana "Gornja Jablanica".
Prilikom predlaganja Draskovica rukovodio sam se "sigurnom pobedom", kazao je Covic i dodao da je i sa SPS-om postignut dogovor o podrsci njegovoj kandidaturi. On je dodao da Draskovic nije vise clan SPS-a.
"Draskovic jos uvek nije clan DA i mi na tome ne insistiramo, ali instiramo da nije clan ni jedne druge stranke, sto smo uspeli da potvrdimo. Dosli smo do cudnih podataka da nema njegove pristupnice u SPS-u, ali i da ima, pa sta", rekao je Covic. Prema njegovim recima, Srpski pokret obnove iz Medvedje odbio je da podrzi Draskovicevu kandidaturu.
Prema sporazumu Koalicije za Medvedju, DA ce dobiti 29 odsto mandata u lokalnoj skupstini, Demokratska stranka 24, Nova Srbija 11, Demohriscanska stranka Srbije devet, dok ce Nova demokratija, Demokratski centar i Pokret za demokratske promene imati po devet odsto mandata.

REAGOVANjA - JovanoviC:

Sledece nedelje Skupstina Srbije o komisiji

Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic najavio je sinoc da ce republicki parlament krajem naredne nedelje, na vanrednoj sednici, raspravljati o formiranju anketne komisije koja bi ispitala cinjenice iz afere "Pavkovic".
U izjavi agenciji Beta, Jovanovic je ostro kritikovao predsednika SRJ, rekavsi da je Vojislav Kostunica "ucinio sve da ne dodje do formiranja anketne komisije, koja bi pruzila odgovore na pitanja da li se nezakonito komandovalo Vojskom Jugoslavije (VJ) tokom planiranja upada u Vladu Srbije i da li je bilo prisluskivanja predsednika SRJ".
"Kostunica i stranka na cijem se celu nalazi (DSS), odbacili su sve kompromise DOS-a, i nasli partnera u Socijalistickoj narodnoj partiji (SNP) Crne Gore, bas kao i njegov prethodnik (Slobodan) Milosevic. Ne zelimo da skrivamo istinu, vec zelimo da se ona utvrdi", rekao je Jovanovic, koji je i potpredsednik Demokratske stranke.
On je ocenio da je "dogovorom DSS-a i SNP-a prakticno onemoguceno formiranje anketne komisije", ali je dodao da ce republicki parlament, na zahtev poslanika DOS-a, traziti vanrednu sednicu na kojoj ce se raspravljati samo o jednoj tacki dnevnog reda - formiranju anketne komisije.
"Za nas je neprihvatljivo neodgovorno ponasanje Vojislava Kostunice, koji je ocigledno pokusao da prikrije sopstvenu odgovornost. Nikako drugacije ne moze da se tumaci ponasanje stranke ciji je predsednik, a koja je u dogovoru sa SNP-om onemogucila DOS u pokusaju da gradjane Srbije i SRJ upozna sa istinom, kakva god ona bila", rekao je Jovanovic Beti.
On je optuzio predsednika SRJ da je "danas jasno izvrgao ruglu kompletno nase drustvo, namerom da spreci formiranje komisije, i onemoguci utvrdjivanje prave istine".
"Kostunica je time pokazao da je otisao u pravcu u kome se sasvim sigurno ne moze opisati kao politicar koji nema sta da krije, i koji svakome sme da pogleda u oci", zakljucio je Jovanovic.

CRNA GORA - VUJANOVIC:

Vanredni parlamentarni izbori odrzace se u mirnom ambijentu

Mandatar za sastav nove crnogorske vlade i potpredsednik vladajuce Demokratske partije socijalista (DPS) Filip Vujanovic izjavio je juce da ce se vanredni paralmentarni izbori u Crnoj Gori odrzati "u mirnom ambijentu".
Vujanovic je na svecanosti otvaranja vodovada u Mojkovcu kazao da ne veruje da ce se uoci izbora formirati ostro usprostravljeni blokovi.
"Oni koji su glasali za beogradski sporazum mora da ucine sve da se on primeni, a ono koji nisu su se obavezali da nece praviti destrukciju", rekao je Vujanovic.
On je izrazio uverenje da ce gradjani, "iz pragmaticnih razloga", ponovo ukazati poverenje "sadasnjoj, reformski orjentisanoj vlasti".
Mandatar je ocenio da je koaliciona saradnja Liberalnog saveza (LS) i projugoslovenskog bloka na lokalnom nivou "pogresan potez".
"Stvaranje te koalicije ni jednima ni drugima ne moze biti od koristi. To je jedna neprirodna koalicija i rezultati izbora ce pokazati da je to obostrano pogresan potez", dodao je Vujanovic.

CRNA GORA

Liberali i Za Jugoslaviju uskoro usvajaju vazne zakone

Liberali i koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" sprovesce, pre odrzavanja prevremenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, nekoliko zajednickih inicijativa, medju kojima je i smenjivanje drzavnog tuzioca Bozidara Vukcevica, pise "Glas Crnogoraca".
Pozivajuci se na neimenovani izvor u Liberalnom savezu, podgoricki dnevnik navodi da ce do oktobra, kada ce verovatno biti odrzani izbori, liberali i poslanici "Zajedno za Jugoslaviju" izglasati zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru poslanika i odbornika.
"Biracki spiskovi nece vise biti ekskluzivno pravo policije i Demokratske partije socijalista (DPS), vec cemo pravi uvid u njih imati i mi, i konacno cemo zaustaviti izbacivanje gradjana koji ne glasaju za DPS i ubacivanje fantomskih biraca", rekao je izvor lista.
Prema recima izvora u LS, planiraju se izmene i dopune i Zakona o informisanju kako bi se stvorili uslovi za smenjivanje "DJukanovicevih glavnih urednika koji su proteklih godina trovali narod u Crnoj Gori".
Takodje se planira donosenje zakona kojim bi bio resen problem ravnopravnog prestavljanja stranaka u drzavnim i privatnim medijima, prenosi "Glas Crnogoraca".

CRNA GORA-REAGOVANjA

Razlicite ocene dogovora o ekonomskom sistemu

Ekonomski strucnjaci i predstavnici politickih stranaka u Crnoj Gori razlicito su ocenili danasnji dogovor vlasti u Srbiji i Crnoj Gori o ekonomskim principima funkcionisanja buduce drzavne zajednice.
U anketi radija "Slobodna Evropa", profesor podgorickog Ekonomskog fakulteta Veselin Vukotic ocenio je da je taj sporazum u skladu sa Beogradskim sporazumom, kao i da je njime predvidjeno "zadrzavanje institucionalne suverenosti Crne Gore i stvaranje iste takve suverenosti u Srbiji".
Potpredsednik Narodne stranke (NS) Predrag Drecun ocenio je, medjutim, da dokument o ekonomskim odnosima Srbije i Crne Gore predvidja jedinstveno, a ne zajednicko trziste, dok je poslanik Liberalnog saveza (LS) i asistent na podgorickom Ekonomskom fakultetu Mirjana Kuljak ocenila da dogovor dve vlade nije otklonio sve nejasnoce buducih ekonomskih odnosa.
Prema oceni Vukotica, dogovor o ekonomskom aspektu funkcionisanja buduce zajednice ostavlja dovoljno prostora za komunikaciju dva ekonomska sistema i za njihovo priblizavanje Evropskoj uniji (EU).
Vukotic je ocenio i da su razlike u ekonomskoj strukturi "male Crne Gore i vise od petnaest puta vece Srbije trazile dva razlicita ekonomska sistema".
Profesor podgorickog ekonomskog fakulteta izrazio je nadu da ce dokument koji su usvojile vlade Srbije i Crne Gore prihvatiti i Komisija za izradu Ustavne povelje, ali je dodao i da se "ne bi zacudio da tu bude malo vise problema nego sto se ocekuje".
Drecun je, medjutim, ocenio da je dogovorom predvidjeno jedinstveno trziste, kao i da po isteku trogodisnjeg perioda harmonizacije "carinska linija izmedju Srbije i Crne Gore bude ukinuta".
"Tada ce se carinske stope u Crnoj Gori povecati, a u Srbiji smanjiti", kazao je Drecun i dodao da je danasnji dokument rezultat kompromisa i da ima dosta konfederalnih elemenata.
Kuljak je, takodje, navela da je dokumentom predvidjeno da harmonizacija carinskih propisa bude zavrsena za tri godine, ali i ocenila da ce to usporiti razvoj Crne Gore jer ce ona "morati da poveca carine".
Ona je kazala i da ce "konacnu rec" o ekonomskim odnosima buduce zajednice dati medjunarodni eksperti.

SAVEZNI USTAVNI SUD

Odbacena zalba Nebojse Pavkovica

Sasvezni ustavni sud jednoglasno je juce odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti ukaza predsednika SRJ Vojislava Kostunice o smenjivanju nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojse Pavkovica, kao i Pavkovicevu ustavnu zalbu.
Sudija izvestilac Veselin Lekic ocenio je da odluka predsednika SRJ nije opsti pravni akt i da se zbog toga o njemu ne moze odlucivati pred Saveznim ustavnim sudom.
Lekic je kazao da je ukaz jugoslovenskog predsednika pojedinacni pravni akt koji ne podleze raspravi pred Saveznim ustavnim sudom.
Sudije tog suda jednoglasno su podrzale i Lekicev stav da odbace ustavnu zalbu smenjenog nacelnika Generalstaba, jer ona ne sadrzi Ustavom odredjene propise kako bi bila predmet razmatranja Saveznog ustavnog suda.
Lekic je, takodje, ocenio da ukazom predsednika SRJ nisu povredjena ustavna prava na ciju povredu je ukazao Nebojsa Pavkovic.
Pavkovic se zalio da su mu osporena prava na jednaku zastitu prava u zakonom utvrdjenom postupku, kao i pravo na zalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se resava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.
Sudija izvestilac je, medjutim, kazao da je Pavkovicu obezbedjena druga pravna zastita, odnosno da protiv Kostunicine odluke moze da vodi upravni postupak.
Lekic je jos naveo da se postavljenje i razresenje generala, prema vazecim jugoslovenskim propisima, ne moze smatrati aktom komandovanja Vojskom Jugoslavije, tako da za te odluke nije potrebna saglasnost Vrhovnog saveta odbrane.
Predsednik Jugoslavije doneo je 24. juna ove godine ukaz o penzionisanju nacelnika Generalstaba VJ generala Nebojsu Pavkovica.

SKUPSTINA KOSOVA I METOHIJE

Usvojena Rezolucija o povratku raseljenih

Skupstina Kosova usvojila je juce Rezoluciju o povratku raseljenih lica sa Kosova. Rezolucija je usvojena gotovo jednoglasno.
Skupstina Kosova juce je u nacelu usvojila i predlog zakona o visokom obrazovanju.
Predlog zakona ce sada biti vracen Komisiji za obrazovanje, tehnologiju i nauku, koja ce razmotriti primedbe koje su u raspravi izneli poslanici.

KOSOVO I METOHIJA

Medjunarodna policija uhapsila jos trojicu osumnjicenih

Medjunarodna policija na Kosovu saopstila je da je uhapsila jos tri osobe pod sumnjom da su avgusta prosle godine ucestvovale u ubistvu petoclane albanske porodice Harja iz okoline Glogovca, javlja Radio "Blu Skaj" u Pristini.
Identitet uhapsenih nije saopsten, vec samo da su trojica uhapsenih iz Glogovca.
Osmoro Albanaca je u subotu vec uhapseno pod sumnjom da su ucestvovali u istom ubistvu. Medjunarodna policija je oslobodila Fatona Mehmetija, koji je bio uhapsen proslog meseca.

Srpska pravoslavna crkva

SPC ce unaprediti vladiku Jovana u arhiepiskopa

Srpska pravoslavna crkva (SPC) razmislja da unapredi vladiku Jovana u "arhiepiskopa autonomne Makedonske pravoslavne crkve (MPC), a protiv clanova Svetog sinoda MPC pokrenuce sudski postupak", pise skopski list "Dnevnik".
"Cekacemo jos neko vreme da se te vladike pokaju. Ukoliko se to ne desi moracemo da preuzmemo neke mere. Na unapredjenje vladike Jovana treba sacekati, ali je on jedini kanonski priznat vladika u Makedoniji i svetao lik u buducnosti makedonske pravoslavne crkve", izjavio je za "Dnevnik" episkop vranjski Pahomije.
Ukoliko vladika Jovan bude proglasen za "arhiepiskopa autonomne crkve", SPC ce verovatno da imenuje jos dvojicu vladika kako bi se ispunio uslov o konstituisanju novog Sinoda autonomne crkve, pise "Dnevnik".
Sinod Makedonske pravoslavne crkve razresio je 6. jula vladiku Jovana sa mesta mitropolita Velesko-povardarske eparhije, nakon sto je on krajem juna stupio u kanonsko i liturgijsko jedinstvo sa SPC i ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama, mimo odluke Sinoda pravoslavne crkve u Makedoniji.
SPC i MPC vode visedecenijski spor o statusu kanonski nepriznate Makedonske crkve. MPC je nezadovoljna autonomijom koju je dobila od Srpske patrijarsije i trazi autokefalnost. MPC nije priznala nijedna pomesna pravoslavna crkva u svetu.