Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

KoStunica UKAZOM SMENIO NACELNIKA GENERALSTABA VJ

Pavkovic je mislio da je iznad vojske i drzave

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je sinoc da je smenio general-pukovnika Nebojsu Pavkovica sa mesta nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (GS VJ) "zbog civilne kontrole, demokratije i zbog ocuvanja vojske kao institucije".
"Nijedan covek ne moze biti vazniji od institucije na cijem je ceu, a posebno ne drzave. Institucije, a kamoli drzava starije su od svakog pojedinca. To vazi i za general-pukovnika Nebojsu Pavkovica", rekao je Kostunica sinoc Radio-televiziji Srbije (RTS).
Kostunica je ukazom smenio Pavkovica sa mesta nacelnika Generalstaba VJ, a tu funkciju obavljace general-potpukovnik Branko Krga.
Kostunica je ocenio da su i vojsci i drzavi sada "potrebna druga i drugacija umeca".
"Vojska Jugoslavije je u protekloj deceniji pregrmela ogromne teskoce i iskusenja i ne samo da je uspela da se ocuva kao institucija, nego je i smogla snage da krene u sustinsku transformaciju. Kolike god bile zasluge Pavkovica u vreme agresije 1999 godine, a te zasluge su svakako nesporne, sada su i vojsci drzavi potrebna druga i drugacija umeca", rekao je Kostunica.
U prvom raagovanju na odluku Kostunice, Pavkovic je izjavio da je Kostunica "samoinicijativno, na nezakonit nacin doneo takvu odluku".
"Ja sam tu odluku naravno odbacio. Mislim da je to licna osveta Kostunice", rekao je Pavkovic.
Kostunica je na to rekao da mu je "izuzetno zao sto je Pavkovic odlucio da ode tako nevojnicki, sto je pomislio da je iznad vojske, a vojska iznad drzave".
"Nema nameru da polemisem sa Pavkovicem, jer bi to bilo jeftino politikanstvo koje ne dolikuje ni meni kao predsedniku drzave, ni njemu kao oficiru", naglasio je predsednik SRJ.
Kostunica je izrazio uverenje da ce novinaimenovani zastupnik nacelnika GS Branko Krga i ostali oficiri VJ, "kao i dosad casno i odgovorno izvrsavati svoje zadatke".

SmeNjEN SAM nezakonitO - PAVKOVIC

Trazili su da vojska upadne u Vladu Srbije

Smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (GS VJ) general-pukovnik Nebojsa Pavkovic odbacio je odluku jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da ga smeni.
"Kostunica je samoinicijativno, bez odluke Vrhovnog saveta odbrane, na nezakonit nacin doneo takvu odluku. Ja sam je, naravno, odbacio" rekao je Pavkovic Radio-televiziji Srbije.
Kostunica je ukazom smenio Pavkovica sa mesta nacelnika Generalstaba VJ, a tu funkciju obavljace general -potpukovnik Branko Krga.
"Mislim da je to licna osveta gospodina Kostunice zato sto sam jos skoro pre godinu dana poceo da mu ukazujem da znacajno zloupotrebljava duznost predsednika, da jednu instituciju Vojske Jugoslavije, posebno Upravu bezbednosti, na celu sa generalom (Acom) Tomicem, koristi za rad u svojoj stranci (Demokratsku stranku Srbije), za pribavljanje informacija, kao i za druge stvari koje su, na neki nacin, ometale funkcionisanje vojske u celini...", rekao je Pavkovic.
"On (Kostunica) je odlucio da mi prestane sluzba kao da sam najveci dripac u ovoj drzavi. Naravno ja sam to odbio i necu da izvrsim to naredjenje. Trazim zastitu najvisih drzavnih institucija", rekao je Pavkovic.
Na konferenciji za novinare u Generalstabu Vojske Jugoslavije na Banjici, Pavkovic je rekao da su mu savetnici jugoslovenskog predsednika prosle godine naredjivali da vojska izvrsi prepad na zgradu Vlade Srbije, jer se odatle, navodno, prisluskuje predsednik SRJ.
"Savetnici jugoslovenskog predsednika pozvali su me u Palatu federacije 7. juna u jedan posle ponoci i rekli mi da to moram da izvrsim. Potom je utvrdjeno da savetnici nisu imali ni osnovne informacije o tome", rekao je Pavkovic.
Na pitanje zasto do sada nije u javnost izasao sa tim podacima, Pavkovic je odgovorio da "javnost ne mora bas o svemu da bude obavestena, ali da su takve stvari pocele da se gomilaju".
Na konferenciji za novinare Pavkovic je ponovio da je Kostunica na nezakonit nacin doneo ukaz o njegovom smenjivanju i najavio da ce zastitu zatraziti u Skupstini SRJ.
Pavkovic je rekao da nije potpisao ukaz i podvukao da se na nacin na koji je on smenjen, "u vojsci tako ne smenjuje ni vodnik".
Smenjivanju Pavkovica, prethodila je sednica Vrhovnog saveta odbrane, na kojoj nije doneta odluka o smenjivanju Pavkovica.
Prema Pavkovicevim recima, na sednici Vrhovnog saveta odbrane predsednici Srbije i Crne Gore Milan Milutinovic i Milo Djukanovic izneli su stav da promene u vojsci treba da sacekaju donosenje Ustavne povelje, iako nisu bili protiv tih smena.
Na pitanje kako to da nece prihvatiti ukaz predsednika, on je izbegao da da konkretan odgovor, navodeci da nema nista protiv general-potpukovnika Branka Krge, koji prema odluci Kostunice, treba da ga zameni na mestu nacelnika Generalstaba.

Biografija - Nebojsa Pavkovic

General-pukovnik Nebojsa Pavkovic koga je predsednik SRJ Vojislav Kostunica veceras ukazom smenio sa mesta nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ), rodjen je 10. aprila 1946. u Senjskom Rudniku kod Cuprije.
Uciteljsku skolu je zavrsio 1966. godine u Aleksincu. Visoke vojne skole zavrsio je u Beogradu sa odlicnim uspehom: Vojnu akademiju Kopnene vojske 1970, Komandno-stabnu akademiju Kopnene vojske 1982. i Komandno-stabnu skolu operatike 1988. godine.
Prve komandirske duznosti obavljao je u Pesadijskoj skoli rezervnih oficira, gde je bio i referent za studije i unapredjenje nastave. Komandant pesadijskog bataljona bio je u Desetoj pesadijskoj brigadi da bi u Sesnaestom proleterskom pesadijskom puku bio najpre nacelnik Staba, a potom i komandant.
Komandant Sesnaeste motorizovane brigade bio je od 1988. do 1989. godine, kada je premesten u Kabinet saveznog sekretara (ministra) za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine bio nacelnik odeljenja, zamenik nacelnika i nacelnik Kabineta.
Nacelnik Katedre operatike bio je u Skoli nacionalne odbrane do 1994. godine, od kada je u Pristinskom korpusu obavljao vise duznosti - bio je nacelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, nacelnik Staba i komandant korpusa. Komadant Trece armije bio je od decembra 1998. do februara 2000. godine.
U cin general-majora unapredjen je 1996, general-potpukovnika vanredno 1998. i general-pukovnika 1999. godine.

Lideri grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta

Skup kluba najbogatijih u palnisnskom miru

Lideri grupe osam najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta osamice se u jednom zabacenom mestu u Kanadi, i odatle ce poruciti kako su uvereni u dobro stanje svetske privrede, izraziti solidarnost sa Afrikom, odlucnost u borbi protiv terorizma i na koncu pokusati da otvore perspektivu za mir na Bliskom Istoku.
Kanadski premijer Zan Kretjen zakazao je sastanak svojim partnerima iz kluba najbogatijih i ruskom predsedniku u Kananaskisu, jednom planinskom selu, gde ce moci na miru da razmenjuju ideje, a da ih u tome ne ometaju bucni antimondijalisti.
Na dnevnom redu su tri glavne teme: stanje svetske privrede, Afrika i terorizam.
Nova dramaticna degradacija stanja na Bliskom Istoku mogla bi, medjutim, da preokrene redosled prioriteta. Talas samoubilackih napada ponovo je pogodio Izrael i vlada premijera Arijela Sarona odlucila je da ponovo preuzme potpunu ili delimicnu kontrolu nad nekoliko palestinskih gradova na Zapadnoj obali.
Lideri EU, okupljeni krajem prosle nedelje na samitu u Sevilji, podrzali su stvaranje palestinske drzave sa granicama iz 1967. i izjasnili se za sto skorije odrzavanje medjunarodne konferencije o bliskoistocnoj krizi.
U Kananaskisu pogledi ce biti upereni u americkog predsednika Dzordza Busa, od koga svet ocekuje nove mirovne predloge za resavanje sukoba u regionu. "Istupicu u javnosti kada budem bio spreman za takav govor", porucio je Bus, dok njegovi saradnici izbegavaju da kazu da li ce se predsednik SAD obratiti pre ili posle samita G8.
Lideri najbogatijih privreda sveta potvrdice na samitu svoje uverenje da se svetska ekonomija ponovo zahuktava, u trenutku kada finansijska trzista prolaze kroz krizu zbog koje se vecina svetskih berza vratila na nivo od pre atentata od 11. septembra u SAD.
"Nase privrede nisu prestale da jacaju i trebalo bi da do kraja godine nastave u tom pravcu. Nase buduce perspektive su ohrabrujuce", porucili su ministri finansija G7 na sastanku na kome su pripremali samit G8 u Kananakisu.
Nakon razgovora o svetskim privrednim tokovima, sedmorici sefova drzava ili vlada pridruzice se i ruski predsednik Vladimir Putin koji ce ucestvovati u politickoj debati.
Putinova namera je da u Kananaskisu jos jednom potvrdi novu ulogu Rusije na medjunarodnoj sceni, plod do sada nevidjene politike priblizavanja koja je usledila nakon atentata od 11. septembra. Taj uspon krunisan je americko-ruskim sastankom na vrhu u Moskvi i samitom NATO-a u Rimu.
U zelji da pokazu da ne zanemaruju glas naroda, koji od samita do samita odlucno demonstrira "protiv nepravedne globalizacije", osmorica lidera pozvali su u Kananaskis petoricu africkih sefova drzava: Senegalac Abdulaje Vejd, Nigerijac Olusegun Obasandzo, Juznoafrikanac Tabo Mbeki, Alzirac Abdelaziz Buteflika i Egipcanin Hosni Mubarak.
Afrikanci, kako sami kazu, ocekuju od bogatih zemalja "angazovanje na konkretnim projektima" u cemu su dobili podrsku generalnog sekretara UN Kofija Anana. On je naime pozvao G8 na "odlucnu akciju" kada je rec o razvoju crnog kontinenta.
Kako se ocekuje, osmorica lidera ce, takodje, izraziti svoju podrsku bespostednoj borbi protiv terorizma, koja je nakon 11. septembra postala prioritet najrazvijenije zemlje sveta. Opsta je ocena, naime, da se ta pretnja nije smanjila i pored vojne intervencije u Avganistanu.
U strahu da se ne ponove izgredi antiglobalista kakvi su pratli proslogodisnji samit G8 u Djenovi, kada je poginuo jedan demonstrant, Kananaskisu nece smeti da pridju ne samo demonstranti nego ni stotine akreditovanih novinara, koji ce biti smesteni u Kalgariju, udaljenom stotinak kilometara.

Pravnim sistemom protiv kriminala

U Sloveniji zivi 1.000 milionera

Prema vise godina starim podacima jedne ugledne engleske osiguravajuce firme u Sloveniji zivi i radi vise od 1.000 milionera u americkim dolarima, a najmanje 20.000 ljudi poseduje milionske svote u austrijskim silinzima. Vecina Slovenaca smatra da se toliko bogatstvo ne moze steci postenim radom.
Slovenija je zemlja na vetrometini izmedju istoka i zapada, tacka na kojoj se ukrstaju putevi razlicitih kriminalnih aktivnosti. Slovenija nema posebno organizovane policijske jedinice koje bi ulazile u trag i borile se protiv organizovanog domaceg kriminala, koji je u sprezi sa mafijom iz inostranstva. Poverenje u tom poslu je prepusteno kriminalistickoj policiji koja deluje u saradnji sa Interpolom i policijama drugih zemalja.
Jedan od medjudrzavnih sporazuma koji je Slovenija potpisala sa Jugoslavijom i drugim zemljama jeste upravo i sporazum o borbi protiv organizovanog kriminala. Slovenacki kriminalisti su utvrdili da su domaci mafijasi sa inostranim povezani regionalno, pise "Delo".
Prema pisanju lista, stajerski i koruski mafijasi su povezani sa austrijskim i hrvatskim kolegama bave se drogom, kradjom automobila, pranjem novca i trgovinom oruzjem, ljubljanski kriminalci medju kojima prednjaci crnogorski klan, specijalisti su za ucene odnosno osiguranje lokala, takozvani reket, sverc cigarama i picem i za razne oblike nocnog zivota.
Makedonski Albanci u Ljubljani, specijalisti su za trgovinu drogom i deo su medjunarodne transverzale od Makedonije do Evrope, uglavnom Svajcarske.
Prljavo zaradjen novac treba i oprati, zato u Sloveniji od nedavno aktivno deluje Ured za sprecavanje pranja novca.
U svojoj knizi "Elementi pravne kulture", profesor doktor Bostjan Zupancic konstatuje da je pravni sistem najbolje oruzje u borbi protiv tovrsnog kriminala i pritom ukazuje na opasnost od povezanosti izvrsne vlasti sa korupcijom.
"Ako zelimo imati efikasan krivicni postupak, moramo kriminalisticku policiju podrediti tuziocu, a tuzioca motivisati da u rukama ima inicijativu i dokaze u krivicnom postupku", istice on.
"On (tuzilac) tako ima funkciju istraznog sudije i kontrolu nad policijom, te moze otkrivati stvari, koje unutrasnji poslovi, kao deo izvrsne vlasti skrivaju", kaze Zupancic.
Na povezanost mafije, politike i policije ukazao je i primer novinara Mira Peteka koga su brutalno pretukle nepoznate osobe zbog objavljivanja serije clanaka o toj vezi u Koruskoj.
Policija jos nije rasvetlila slucaj koji je internacionalizovan, dok je njime pocela da se bavi i parlamentarna istrazna komisija.
Medjunarodna novinarska organizacija koja je, povodom "slucaja Petek", u Sloveniju uputila svog istrazitelja, zahteva od Saveta Evrope da se kao bitan uslov za ulazak te zemlje u Evropsku unije postavi i kriterijum stanja i bezbednosti medija i novinara.
Aleksandar Mlac

HASKI TRIBUNAL

Del Ponte protiv pustanja Sainovica i Ojdanica

Tuzilastvo Haskog tribunala usprotivilo se juce privremenom pustanju na slobodu Nikole Sainovica i generala Dragoljuba Ojdanica, optuzenih za zlocine protiv covecnosti na Kosovu, 1999. godine.
Danasnju raspravu o zahtevima Ojdanica i Sainovica, pred sudskim vecem Ricarda Meja, glavni tuzilac Karla del Ponte je iskoristila da optuzi vlasti u Beogradu da uopste ne saradjuju sa Tuzilastvom, sto je opovrgavao pomocnik saveznog ministra pravde Nebojsa Sarkic.\
Sarkic je pred sudijama potvrdio garancije Savezne vlade da ce se Ojdanic i Sainovic pojaviti na sudjenju, ako budu privremeno pusteni.
Del Ponteova je, medjutim, ocenila da bi pustanje Sainovica i Ojdanica, koji su u pritvoru tek mesec dana, bilo "prerano", buduci da ih jos nisu ispitali istrazitelji Tuzilastva.
"Protivimo se pustanju na slobodu sve dok ih ne ispitamo", rekla je Del Ponteova.
Ona je, potom, naglasila da saradnje vlasti SRJ i Srbije sa Tuzilastvom "sada prakticno nema". Del Ponteova je rekla da "tacno zna" da je bivsi komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladic u Srbiji, podsecajuci da jos nije uhapsen, niti izrucen predsednik Srbije Milan Milutinovic, koji "mora da dodje".
Glavni tuzilac je konstatovala da vlasti u Beogradu ne saradjuju ukoliko za njih nema politicke koristi. Ona je kazala da saradnje ima samo oko osumnjicenih koji nisu srpske nacionalnosti, a da je uopste nema kada su u pitanju istrage o vojnim licima. Dodala je da se pedesetak zahteva tuzilastva za pristup arhivama jos resava.
Prema njenim recima, Sainovic i Ojdanic su se Tribunalu predali "po instrukcijama Vlade", a ne dobrovoljno.
Ona je dodala da je "potpuno neprihvatljivo" to sto su sestorica optuzenih bila "gurnuta da se predaju".
"Hapsenje i zadrzavanje u pritvoru je pravilo. Oni su imali tri godine da se predaju, a onda su to ucinili po uputstvu vlade", rekla je Del Ponteova.
Na pitanje sudije Patrika Robinsona sa Jamajke zasto tuzilastvo ne bi moglo da saslusa Ojdanica i Sainovica u Beogradu, ako budu privremeno pusteni, ona je odgovorila da je to "moguce", ali da bi optuzeni tada mogli da dokaze koje tako saznaju iskoriste za "ometanje istrage".
Upitana od sudije O Gon Kvona iz Juzne Koreje koliko bi tuziocima trebalo vremena da ispitaju Ojdanica i Sainovica, ona je odgovorila da je to tesko reci i da je ispitivanje bivse predsednice RS Biljane Plavsic trajalo sest meseci.
Del Ponteova je inistirala da pomocnik saveznog ministra pravde Sarkic sudu prenese sta je njoj rekao tokom jucerasnjeg susreta, aludirajuci da je rec o uceni.
Sarkic je kazao da je tuziocu rekao da bi usvajanje zahteva Sainovica i Ojdanica "odrazio na pospesivanje saradnje u pogledu buducih predaja i ostalih oblika saradnje". On je, medjutim, odbacio da je to bila ucena.
Sarkic je demantovao da vlasti u Beogradu ne saradjuju sa Tuzilastvom, ilustrujuci to podatkom da je vise od 50 odsto zahteva iz Haga pozitivno reseno i da se ostali razmatraju.
On je upozorio da je bez dokaza tvrdnja Del Ponteove da je Ratko Mladic u Srbiji i dodao da ce biti uhapsena bilo koja osoba za koju se dokaze da je na teritoriji Srbije.
Sarkic je konstatovao da Del Ponteova ima dvostruke arsine i da prihvata objasnjenja vlade Hrvatske da optuzeni general Ante Gotovina nije u toj zemlji, a ne prihvata iste argumente jugoslovenskih vlasti u slucaju Mladica i drugih.
Pomocnik saveznog ministra pravde je kazao da slucaj predsednika Srbije Milana Milutinovica ne bi trebalo da utice na odluku o Sainovicu i Ojdanicu, jer je stav vlasti u Srbiji da ce se on na jesen, kada mu istekne mandat, predati Haskom tribunalu ili ce biti uhapsen.
Na pitanje sudije Robinsona da li je tacna tvrdnja da su vlasti u Beogradu ispunile polovinu zahteva iz Haga, Del Ponteova je odvratila da "nema tu informaciju i ne moze odgovoriti". Robinson je, zatim, istakao da se "saradnja mora posmatrati kao celina, a ne pojedinacno".
Sainovicev branilac Toma Fila rekao je da ne razume povezivanje hapsenja Milutinovica, Mladica, Radovana Karadzica i ostalih optuzenih sa zahtevom njegovog klijenta i da ne vidi zasto bi on morao da ispasta zbog toga sto je Del Ponteova nezadovoljna saradnjom sa Beogradom.

Fila je rekao da Sainovic pristaje da sa istraziteljima Tuzilastva razgovara u Beogradu i da "kaze istinu", a ne ono sto se svidja glavnom tuziocu. On je, medjutim, ukazao da optuzenima koji su ranije privremeno oslobodjeni to nije nametano kao uslov dok su bili u pritvoru. On je demantovao da se Sainovic predao po uputstvima vlade, naglasavajuci da je to bila dobrovoljna odluka.
Advokat generala Ojdanica, Piter Robinson rekao je da je njegov klijent vec poceo da saradjuje sa Tuzilastvom i da je zatrazio transkripte svedocenja sa sudjenja bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu kako svedoci ne bi morali ponovo da daju iskaze.
Robinson je kazao i da je Ojdanic nije opstruisao istragu, jer smatra da je nevin buduci da je tokom zbivanja na Kosovu funkcionisao "privatni lanac komandovanja" trupama na terenu iz kojeg su bili iskljuceni on i general Momcilo Perisic, koji je pre njega bio nacelnik Generalstaba VJ.
Sudsko vece ce odluku o zahtevu Sainovica i Ojdanica saopstiti naknadno, a predsedavajuci sudija Mej je naglasio da rasprava o saradnji SRJ i Tuzilastva nece biti uzeta u obzir prilikom njenog donosenja.

REAGOVANjA

Nalic odbacio optuzbe Pavkovica

Savetnik jugoslovenskog predsednika Gradimir Nalic kategoricki je sinoc odbacio optuzbe smenjenog nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica prema kojima mu je Nalic naredjivao da izvrsi prepad na zgradu Vlade Srbije.
"To su apsolutne neistine...To su budalastine", rekao je Nalic agenciji Beta.
On je dodao da se trenutno nalazi van zemlje i da ne moze detaljnije da komentarise Pavkoviceve optuzbe.
Pavkovic je optuzio savetnike predsednika SRJ, medju kojima i Nalica, da su mu naredjivali da izvrsi prepad na Biro za komunikacije Vlade Srbije, jer se odatle, navodno, vrsilo prisluskivanje jugoslovenskog predsednika.

Biografija - Branko Krga

General-potpukovnik Branko Krga, koga je predesednik SRJ Vojislav Kostunica juce ukazaom postavio na mesto vrsioca duznosti nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ), rodjen je 18. februara 1945. godine u Daruvaru, u Slavoniji, a njegova porodica poreklom je iz Like.
Zavrsio je Vojnu akademiju kopnene vojske sa odlicnim uspehom u 20. klasi i Komandno-stabnu skolu operatike, a u vojsci je prosao put komandovanja od komandira cete do najvisih funkcija.
Jedan je od retkih generala JNA iz vremena bivse SFRJ koji su i dalje na sluzbi u Vojsci Jugoslavije.
Krga je bio vojni atase u Moskvi, a najveci deo karijere je proveo u Drugoj obavestajnoj upravi Vojske Jugoslavije koja se bavi strateskim planiranjem i obavestajnim i kontra-obavestajnim radom. Sa te funkcije Krga je smenjen dok je nacelnik Generalstaba bio Momcilo Perisic, kasnije lider Pokreta za demokratsku Srbiju i donedavno potpredsednik republicke vlade.
Za nacelnika Druge uprave ponovo je postavljen u cinu general-majora 25. decembra 1998. ukazom tadasnjeg predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Tokom NATO bombardovanja bio je Milosevicev specijalni savetnik.
Ucestvovao je u pregovorima sa NATO u Kumanovu u junu 1999, koji su rezultirali potpisivanjem Vojno-tehnickog sporazuma o povlacenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova.
Povodom dana Vojske Jugoslavije bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic unapredio je Krgu u cin general-potpukovnika.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica postavio je Krgu 15. juna 2001. za zamenika nacelnika Generalstaba VJ, na formacijsko mesto general-pukovnika.
Govori ceski i ruski, a delimicno vlada i engleskim i nemackim jezikom.

REAGOVANjE - ZORAN DJinDJiC

Kostunica nije trebao to da uradi bez odluke VSO...

Premijer Srbije Zoran Djindjic ocenio je sinoc da jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica nije trebalo da donese ukaz o smenjivanju nacelnika Generaslstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojse Pavkovica bez saglasnosti Vrhovnog saveta odbrane (VSO).
U izjavi koju prenose beogradski mediji, Djindjic je rekao da ce Kostunica "snositi odgovornost za posledice" te odluke, a to je destabilizovanje ugleda drzave.
Srpski premijer je kao neozbiljno ocenio to sto je najpre odrzana sednica VSO, na kojoj nije doneta odluka o Pavkovicevom smenjivanju, a potom je doneta odluka "po licnom nahodjenju" predsednika drzave.
Cemu onda sluzi VSO i da li se tako postuju institucije koje postoje? Ako odluka o Pavkovicevoj smeni nije mogla da prodje na VSO, to ne znaci da je predsednik trebalo da donese svoju odluku, vec da ubedi clanove VSO u tu odluku, rekao je DJindjic, prenose beogradski mediji.
Premijer Srbije je podvukao da je o smenjivanju Pavkovica trebalo da se glasa na sednici VSO.

REAGOVANjA - GORAN SvilanoviC

Pavkoviceva smena pocetak promena u VJ

Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic pozdravio je sinoc smenu nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojse Pavkovica i ocenio da je njegovo odbijanje da se povuce sa te funkcije "skandalozno".
"To (smena Pavkovica) je dobra odluka", rekao je Svilanovic agenciji Beta, isticuci da "svi moraju da shvate da ovo mora biti tek pocetak, a ne kraj, promena u VJ, kako organizacionih tako i personalnih". On je izrazio ocekivanje da ce biti "donete slicne odluke za ljude cija su imena u poslednje vreme pominjana u javnosti". Svilanovic nije zeleo da precizira na koje ljude misli.
On je naveo i da je skandalozno da Pavkovic "govori da li prihvata odluku" o svojoj smeni, kao sto je, kako je ocenio, skandalozno i "ono sto je govorio prethodnih dana". Takva Pavkoviceva reakcija, prema Svilanovicevim recima, pokazuje da se on "upustio u politicki zivot".
O podacima koje je Pavkovic izneo na konferenciji "treba da se razgovara u politickim krugovima" a ne javno, kazao je Svilanovic.
Pavkovic je sinoc novinarima rekao da su mu savetnici jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice jos juna prosle godine trazili da vojska izvrsi upad u zgradu Vlade Srbije, gde je Biro za komunikacije, odakle se, navodno, prisluskuje kabinet predsednika SRJ.

REAGOVANjA - DragiSiC:

Odnos DOS-a prema VJ je neozbiljan

Saradnik Fakulteta za civilnu odbranu Zoran Dragisic kazao je sinic da odluka predsednika SRJ Vojislava Kostunice da smeni nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsu Pavkovica verovatno nije povezana sa pristupanjem Jugoslavije Partnerstvu za mir, vec da je plod "nekih unutrasnjepolitickih obracuna".
Dragisic je u izjavi za agenciju Beta ostro kritikovao lidere DOS-a i ocenio da je njihovo ponasanje prema Vojsci Jugoslavije (VJ) pokazalo da im "nedostaje ozbiljnosti" u upravljanju drzavom.
"Sve sto se desava sa Vojskom posle 5. oktobra 2000. godine govori o nepromisljenosti i neozbiljnosti lidera DOS-a. Vojska i drzava su previse ozbiljne stvari da bi se njima poigravali u stranacke svrhe", rekao je Dragisic.
On je dodao da spada medju one strucnjake koji misle da Kostunica bez odobrenja ostalih clanova Vrhovnog saveta odbrane nije mogao da smeni Pavkovica.
Prema njegovim recima, jugoslovenski Ustav i Zakon o odbrani u svim odredbama pominju da predsednik SRJ komanduje Vojskom u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane.
Dragisic je dodao da, medjutim, Zakon o Vojsci Jugoslavije u clanu 16 navodi da predsednik SRJ "moze rasporedjivati" generale i odredjeni broj staresina jugoslovenske vojske.
"U igri su sada pravne praznine koje kod nas postoje. To u svakom slucaju nije dobro. Ja sam blizi stavu da je za ovakvu odluku predsednik morao da ima odgovarajuci stav VSO. Ukoliko nije bilo odluke VSO cini mi se da predsednik u nasem ustavnom sistemu nema prostora za takvu odluku", rekao je Dragisic.
On je dodao da Pavkovic "kao vojnik" mora da poslusa naredbe civilnih vlasti i kazao da ne veruje da ce "iko razuman stati iza njegove odluke da ne prihvati smenu".
Prema njegovim recima, Pavkoviceva reakcija je najblaze receno nepromisljena.
"Pavkovic se, bez obzira na nesporne vojnicke sposobnosti koje je dokazao i na Kosovu, previse petlja u politiku. Ovo nisu njegove prve politicke izjave", rekao je Dragisic.
On je dodao da je cela situacija sa smenom Pavkovica pokazatelj da se mora ozbiljno pristupuiti reformama odbrambenog sistema Jugoslavije.
"To se radi dugo vremena, potreban je dugorocan plan. Mi to sami necemo moci da uradimo. Mislim da je Partnerstvo za mir dobar okvir za promene koje moramo da izvrsimo", rekao je Dragisic.

REAGOVANjA - DimitrijeviC

Licni obracun Pavkovica i Kostunice

Vojni analiticar Bojan Dimitrijevic ocenio je sinoc da smena nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica nije povezana sa pristupanje Jugoslavije Partnerstvu za mir, vec da je plod njegovih licnih nesuglasica sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom i njegovim kabinetom.
Dimitrijevic je kazao da spada medju one analiticare koji veruju da je predsednik SRJ imao zakonska i ustavna ovlascenja da donese ukaz o Pavkovicevoj smeni.
On je dodao da je smenjeni nacelnik Generalstaba "vojno-politicki neomiljena licnost" i izrazio uverenje da ce najveci deo javnog mnjenja pozdraviti njegovu smenu, bez obzira na okolnosti pod kojima je obavljena.
Prema njegovim recima, u poslednje vreme je bilo ocigledno Pavkovicevo distanciranje od Kostunice, a smenjeni nacelnik Generalstaba je i ukazao na Kabinet predsednika SRJ kao telo koje rukovodi pitanjima bezbednosti.
General Pavkovic je optuzio savetnike Vojislava Kostunice da su mu naredili da izvrsi prepad na zgradu Vlade Srbije, ali da je on to odbio.
"Moguce je da ce Pavkovic ici na priblizavanje Zoranu DJindjicu i Vladi Srbije i predstaviti se kao njihov zastitnik, ali on je neomiljena vojnopoliticka licnost, pa ne verujem da ce njegova akcija imati nekog uticaja", rekao je Dimitrijevic.
On je dodao da "cak ni general Branko Krga nije covek po volji onih koji odlucuju o jugoslovenskom pristupanju Partnerstvu za mir, jer je predstavnik ruske skole".

CRNA GORA

Koalicija Za JU prihvatila ponudu Liberala

Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" juce je i formalno prihvatila ponudu Liberalnog saveza (LS) o formiranju vlasti u pet crnogorskih opstina.
Koalicija je, istovremeno, predlozila mandataru nove crnogorske vlade Filipu Vujanovicu da bi prioriteti vlade trebalo da budu borba protiv kriminala i usvajanje novog Ustava Crne Gore, izjavio je agenciji Beta lider Narodne stranke (NS) Dragan Soc.
Soc je rekao da je LS-u predlozen sto skoriji sastanak radi "kompletnog dogovora o lokalnoj vlasti" u opstinama u kojima je moguce da bude zajednicki formirana.
LS je od clanica Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" trazio mesta gradonacelnika u Niksicu, Budvi, Kotoru, Tivtu i Cetinju.
Soc je rekao da je Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", u odgovoru mandataru Vujanovicu povodom programa nove vlade, izrazila saglasnost s njegovim predlogom da jedan od prioriteta vlade bude primena beogradskog sporazuma.
Lider NS ponovio je, medjutim, da je za Koaliciju "Zajedno za Jugoslaviju" neprihvatljivo da se stranke koje udju u vladu obavezu da ce nakon tri godine sprovesti referendum o nezavisnosti Crne Gore.
"Izneli smo i sugestije da bi vlada trebalo da politicki naglasi da je jedan od njenih prioriteta borba protiv kriminala i korupcije kao i donosenje novog Ustava Crne Gore nakon usvajanja ustavne povelje", rekao je Soc.
Lider NS-a dodao je da je crnogorski opozicioni savez i dalje otvoren za dijalog sa svim relevantnim politickim faktorima oko prevazilazenja krize vlasti u Crnoj Gori.

CRNA-GORA

DPS i SDP kritikuju koaliciju LS i Koalicije za Jugoslaviju

Vladajuca crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) kritikovale su danas odluku koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" da prihvati ponudu Liberanog saveza (LS) o koalicionoj saradnji u pet crnogorskih opstina.
"LS je smisljao nacin da izbegne ponudu DPS-a o formiranju lokalne vlasti i nove vlade i sada se nasao u zagrljaju koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju", kazao je portparol DPS-a Igor Luksic.
On je rekao da DPS nije iznenadjen novom koalicijom, dodavsi i da ce o njoj "na pravi nacin" suditi gradjani na izborima.
Potpredsednik SDP-a Miodrag Ilickovic istim povodom kazao je da "stice tuzan utisak da se stranke koje se zalazu za nezavisnu Crnu Goru vise ne mogu dogovoriti".
"Crna Gora je zemlja cuda i mozda je nabolji primer za to formiranje koalicije LS-a i jugoslovenskog saveza", kazao je Ilickovic Radiju Crne Gore.
"Tuzna je cinjenica da liberali sa Socijalistickom narodnom partiju (SNP) formiraju vlast na Cetinju, u Kotoru, Budvi, Tivtu i ostalim gradovima kada se zna za sta su se zalagali jedni, a za sta drugi", dodao je on.

VLADA CRNE GORE

Zavrsene konsultacije okoformiranja Vlade

Mandatar Filip Vujanovic zavrsio je juce konsultacije o formiranju nove crnogorske vlade razgovorima sa predsednikom Demokratskog saveza u Crnoju Gori (DSCG) Mehmetom Bardhijem.
Mandatar ce tokom ove nedelje obavestiti crnogorskog predsednika Mila Djukanovica o sadrzaju razgovora sa parlamentarnim strankama, saopsteno je iz Vujanovicevog kabineta.
Vujanovic je u razgovoru sa Bardhijem ponovio da su prioriteni zadaci vlade nastavak i inteziviranje ekonomskih reformi, demokratizacija i primena beogradskog sporazuma. U saopstenju se dodaje da je Bardhi iskazao posebno interesovanje za zastitu prava albanske manjine u Crnoj Gori.
Predsednik DSCG je kazao da je za njegovu stranku formiranje nove vlade "prioritet u prevazilazenju krize u Crnoj Gori" i ocenio da vanredni parlamentarni izbori "nisu dobro resenje".
"Jedan od najprecih poslova je formiranje vlade koja bi bila prepoznatljiva", rekao je Bardhi novinarima nakon sastanka sa Vujanovicem. On je naveo da ce DSCG imati konkretne zahteve za ulazak u novu vladu, ako mandatar bude uspeo da je formira.
Da bismo podrzali vladu trazimo da Tuzi imaju status opstine, resavanje problema u obrazovanju, decentralizaciju vlasti i drugo, naveo je Bardhi.

CRNA GORA - USTAVNA POVELjA

Ustavna povelja moze biti brzo napisana

Trojica clanova Komisije za izradu Ustavne povelje buduce zajednice Crne Gore i Srbije, predstavnici crnogorskog parlamenta Miodrag Vukovic, Borislav Banovic i Savo Djurdjevac, ocenili su da taj dokument moze biti napisan u kratkom vremenu.
Vukovic, funkcioner Demokratske partije socijalista, rekao je za danasnju podgoricku "Pobjedu" da Ustavna povelja moze biti lako napisana ako se bude precizno citao Sporazum o preuredjenju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore.
Takav optimizam on zasniva i na tome sto je "prva faza u radu Komisije, odnosno, dogovor o proceduri, zavrsena na korektan nacin".
Vukovic je ocenio da ne bi bilo lose da Komisija formira neku uzu grupu pravnih eksperata koji bi napravili radnu verziju Ustavne povelje, nakon cega bi taj tekst razmatrala Komisija u celini.
Prema Vukovicevim recima, u Komisiji je, ipak, vidljiva podela na dve grupe, "na one koji Beogradski sporazum citaju na korektan nacin i one koji bi da ga dopisuju".
Drugi clan Komisije iz Crne Gore, predstavnik Socijaldemokratske partije Borislav Banovic, takodje, smatra da Ustavna povelja drzavne zajednice Srbije i Crne Gore moze brzo biti napisana. On je agenciji Beta rekao da bi Povelja, stavise, mogla biti napisana za vrlo kratko vreme, ako bi se pravilno tumacio sporazum.
Predstavnik Narodne stranke i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" Savo Djurdjevac je ocenio da su u Komisiji za pisanje Ustavne povelje "sporne dve ili tri stvari", a "sve ostalo je pravna rutina, pravna konstrukcija, takoreci, modnog detalja, kojim treba da se razradi ono sto je predvidjeno beogradskim sporazumom".
DJurdjevac, medjutim, nije precizirao koja su ta "dva-tri pitanja" sporna u Komisiji.
Profesor ustavnog prava, akademik Mijat Sukovic, koji je na celu ekspertskog tima koji radi na pisanju jedne verzije ustavne povelje, izjavio je u prosli petak da Komisija nema potrebu da se "kreativno" odnosi prema sporazumu o preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije.
"Buduca ustavna povelja nije akt kreacije oblika i karaktera ustanovljene drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, polozaja drzava-clanica u njoj i odnosa izmedju njih, nego je akt implementacije vec utvrdjenog i pravnog osiguravanja ostvarivanja vec utvrdjenog", rekao je Sukovic na okruglom stolu Univerziteta Crne Gore o primeni sporazuma od 14. marta.
Tekst ustavne povelje, na kojoj radi ekspertski tima na celu sa Sukovicem, kako je ranije saopsteno, treba da pomogne u radu predstavnika crnogorskih "suverenistickih" partija u Komisiji.
Ako pisanje Ustavne povelje, prema Sukovicevom tumacenju, nije "kreacija", vec samo primena utvrdjenog u Sporazumu, to bi znacilo da njeni "pisci" mogu posao zavrsiti u relativno kratkom vremenu.

KOSOVO

Poruseni spomenici na pravoslavnom groblju u Milosevu

Nepoznata lica su tokom minulog vikenda porusila vise desetina nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Milosevu, selu desetak kilometara severno od Pristine, preneli su Beti srpski izvori u centralnom Kosovu.
"Tacan broj porusenih spomenika nije moguce utvrditi, zbog otvorenosti prostora na kome se srpsko groblje u Milosevu nalazi i zbog opasnosti da malobrojni Srbi u tom selu mogu biti zapazeni od strane Albanaca", rekao je isti izvor, dodajuci da se "sigurno radi o preko 70 porusenih nadgrobnih ploca".
Malobrojni Srbi u Milosevu su se okupili na pravoslavnom groblju na Zadusnice, minulog petka, i oni pretpostavljaju da je to bio jedan povoda za rusenje spomenika, naveo je Betin sagovornik, zeleci anonimnost.