Nezavisne Novine

KULTURA - ZANIMLJIVOSTI

5. decembar 2003.

Pokretne slike

U DUSI JE SPAS!

"Invazije varvara" ("Les Invasions Barbares"), scenario i rezija: Deni Arkan, glavne uloge: Remi Zirar, Stefan Ruso, Mari-Zoze Kroz

2003. godina u kanadskoj kinematografiji protekla je u znaku "Incvazije varvara"! Ovo remek-delo montrealskog autora Denija Arkana vec je uslo u antologiju kanadskog filma i na pravom je putu da se nakon mnostva domacih i medjunarodnih priznanja (medju kojima su i nagrade za najbolji scenario i zensku glavnu ulogu na proslom kanskom festivalu) okiti i "Oskarom" za najbolji strani film.
Dosada dva puta nominovan ("Pad americkog carstva", 1986. i "Isus iz Montreala", 1989.) Deni Arkan ima puno razloga da se nada ce mu treci pokusaj konacno doneti potpuni trijumf, pogotvo ako se zna da je iza njegovog filma sada stala svemocna kompanija "Miramaks" koja je u u zadnjih desetak godina izrasla u specijalistu za proizvodjenje "oskarovskih" laureata.
62-godisnji Arkan je sineasta koji je za protekle tri decenije presao put od etabliranog buntovnika , autora -provokatora do najrespektovanijeg kvebeckog filmskog stvaraoca. Njegova ostvarenja predstavljaju britke socijalne zaoke, u polu-dokumentaristickom stilu, koje donose jedno oporo vidjenje i suptilnu kritiku savremenog zapadnog (malo)gradjanskog drustva, njegovih protivrecnosti i fenomena.
Film "Invazije varvara" potvrdjuje da je na ovakvom autorskom kursu ostao i danas i da njegova ostrica satire nije nimalo otupela. Koncipirano kao nastavak Arkanovog hita "Pad americkog carstva" ovo delo je minuciozna socijalna studija severno-americke civilizacije i izuzetno nadahnuta crnohumorna komedija sa "mozgom i dusom".
Kada smo ih pre 17 godina prvi put upoznali, cinici, narcisoidi i sebicnjaci iz "Pada americkog carstva" su bili likovi koji tesko da su mogli da izazovu simpatiju ili bilo kakvo dublje saosecanje, osim prezira ili zavidnosti. Oni su bili montrealski akademici, profesori, u tridesetim godinama zivota, koji su u vikendici pored jezera beskonacno raspredali o hrani i seksu, kao da ih se nista drugo na svetu nije doticalo.
Glavni junak Remi (uloga Remi Zirara) je bio "senzualni socijalista" koji je kritikovao sva zla kapitalizma, ali koji je istovremeno bez imalo grize savesti konzumirao sve povlastice i dobrobiti "drustva koje lagodno zivi od mrvica sa trpeze americkog carstva", kako je to sam Arkan jednom prilikom protumacio. Okoreli zenskaros Remi i njegove kolege Klod (Iv Zak), Pjer (Pjer Kurzi) i njihove ljubavnice Dajan (Luiz Portal) i Dominik (Dominik Misel) su vec odavno bili razmenili Idealizam za Hedonizam a Tihu revoluciju za Seksualnu revoluciju.
Vrativsi se sada kao pedesetogodisnjaci ponovo na veliki ekran, oni u "Invazijama varvara" neminovno placaju cehove za svoje grehove, ali u isto vreme u sebi otkrivaju svoju dugo zapostavljenu humanost, saosecajnost i solidarnost, zajedno okupljeni oko Remija, koji umire od raka.
Iskupljenje duse Remi nalazi i u konacnom pomirenju sa svojim otudjenim sinom Sebastijanom (Stefan Ruso), makijavelistickim kapitalistom koji takodje dozivljava transformaciju svoje licnosti u druzenju sa narkomankom Natali (Mari-Zoze Kroz), koja od devojke-djavola postaje andjeo- cuvar. Na ovom svetu, koji se sve vise gubi u spirali haosa, u dusi je nada i - spas!
U pozadini ove emocionalne porodicne price, prikazane kroz smeh i suze, Arkanov pronicljivi scenario dotice brojna filozofsko-politicka pitanja o ljubavi i seksu, feminizmu, nihilizmu, smislu i prolaznosti zivota, humanom aspektu eutanazije, moci i prokletstvu novca, hipokriziji, korumpiranosti, uskogrudosti, crkvi, birokratiji, sindikatima... Pri tome, Arkan je posebno kritican prema miljeu iz koga potice zigosuci na tragikomican nacin kolapsirajuci sistem kvebeckog bolnickog sistema kao i indiferentnost policije u suzbijanju kriminala.
Na univerzalnom planu, Invazije varvara" sugerisu da pad americkog carstva nije vise samo predmet akademske debate na nekom simpozijumu, nego proces koji je vec u toku. "Invazija varvara je pocela!
Pre su bili zaustavljani na kapijama, ovog puta su udarili u samo srce imperije"- centralna je premisa Arkanovog gledista iskazanog kroz komentar o napadu na kule nekadasnjeg Svetskog trgovackog centra u Njujorku.
Puno citata iz filozofskih dela i filmova-klasika Arkanovo ostvarenje ukazuje da je celi svet opasno skliznuo u varvarizam. "U razdoblju od Aristotela do Busa, inteligencija je erodirala" - kaze jedan od protagonista filma, dok o permanentnom ciklusu varvarizacije planete jos otvorenije govori sledeca misao istrgnuta iz Arkanovog scenarija:
"Istorija covecanstva je istorija horora i zlocina. 150 miliona Latino-"Indijanaca" je bilo iskasapljeno sekirama i macevima, ne bombama niti gasnim komorama. Nakon toga jos 50 miliona urodjenika je pobijeno od strane Engleza i Amerikanaca. Medjutim, ovom holokaustu nema nijedan spomenik u Severnoj Americi".
Uprkos svim upozoravajucim meditacijama o zastrasujucim posledicama navale varvara, kako uvoznih, tako i domacih, Arkanov film zraci optimizmom! Svet se drasticno promenio ali i pored svog tog ludila ljudski duh nadvladava, nalazeci zadovoljstvo usred najapsurdnijih okolnosti. "To je paradoksalno, ali zivot raste u meni"- kaze umiruci Remi. Svrha umetnosti je da nadje svetlo na kraju mracnog tunela. U tome Arkan u potpunosti uspeva u filmu "Invazije varvara" koji predstavlja dirljivu opservaciju humanosti.

Bojan Z. Bosiljcic

FESTIVAL AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU

POGLED U SVET

Festival autorskog filma ''Pogled u svet'' ove godine doziveo je deseto jubilarno izdanje u Beogradu u poslednjoj nedelji novembra. Postovaoci filma, posebno autorskog, znaju da je ovaj festival dragoceno steciste najnovijih poduhvata u svetu nezavisnog, slobodnog i niskobudzetnog filma.
Predstavljeno je dvadeset premijernih autorskih dela ucesnika vaznijih svetskih festivala (Kan, Berlin, Venecija, San Sebastijan, Montreal, Njujork,..), bez favorizovanja odredjene nacionalne kinematografije jer su se trazile autenticne autorske poetike, ma gde one nastale.
Vec na samom otvaranju festivala, paznju publike privukao je venecijski pobednik ''Povratak'', inace debitantski film reditelja Andreja Zvijaginceva, posle Tarkovskog i Mihalkova treci Rus na tronu u Veneciji.
To je prica svedena na najsnazniju mitsku dimenziju, remek-delo neizrecenog u odnosu oca i sina. Svojom suptilnom osecajnoscu i majstorskom rezijom film je odmah kupio publiku, a medju njima i ziri koji je radio u sastavu: Bora Draskovic - pozorisni i filmski reditelj, Milena Markovic - dramski pisac, Zerom Enriko iz Francuske i Sinisa Dragin iz Rumunije.
Prikazano je novo ostvarenje veterana madjarske kinematografije Istvana Saboa ''Na cijoj strani'' po istoimenoj drami britanskog autora Ronalda Harvuda, koji potpisuje i scenario. Gost festivala bio je producent tog filma Iv Paskije, poreklom Francuz, a koji je istakao da je film vrlo slozen koprodukcijski projekat u saradnji sa Nemackom i Velikom Britanijom.
Medjunarodna saradnja primetna je i u glumackim ulogama americkog glumca Harvija Kajtela i svedskog Stelana Skarsgarda. Film ispituje moralne odgovornosti umetnika u totalitarnom rezimu na primeru nemackog dirigenta Furtvenglera, sto je i danas skakljiva tema te je vrlo aktuelan i interesantan, ali u formi i naraciji ostaje pozoriste iz koga je i nastao inhibiran filmicnoscu.
Film Stivena Frirsa ''Prljave lepe stvari'' koji ima najvise nominacija za najbolji evropski film bio je jedan od festivalskih favorita. Od rediteljskih autoriteta tu su jos i Klod Miler i njegova ''Mala Lili'' kao replika na Cehovljevog ''Galeba''. Miljenik festivala ruski reditelj Aleksandar Sokurov, filmom ''Otac i sin'' izazvao je zaprepascenje i misteriju kako u Kanu gde je ove godine dobio nagradu kritike FIPRESCI tako i kod nas. Sale su bile prepune u toku projekcija ovog filma, a koji duboko zalazi u odnose oca i sina u rasponu od religioznog i spiritistickog do incestuoznog i homeoerotskog znacenja.
En Fonten je u Beograd dosla sa dva filma: ''Kako sam ubio oca'', prikazan van konkurencije i dokaz da je odnos oca i sina postao nova fascinacija mnogih autora, a drugi je ''Natali'', inace evropska premijera i prica o braku, neverstvu i igri razotkrivanja sa Zerar Depardjeom i Emanuelom Bearom u glavnim ulogama.
Iz glavnog programa festivala u Montrealu prikazan je fim ''Pistolj'' Vladimira Alenjikova. Potom jedan autenticni africki film ''Madam Bruet'' Musa Sene Absa iz Senegala; ili pak iranski film ''U pet popodne'' mlade Samire Makmalbaf koji se bavi zenama u Avganistanu posle pada talibanskog rezima. Tu su jos i Hektor Babenko, Lu Je, Jan Jakub Kolski, Mrali Nair, Zuli Bertuceli i drugi.
Domaca kinematografija predstavila se dugometraznim dokumentarnim filmom ''Ta jadna stvorenja'' Petra Lalovica, kao i radnim materijalom filma ''Seobe 2'' slavnog preminulog reditelja Aleksandra Sase Petrovica, cije ime nosi i Gran Pri Autorskog festivala.
Nagradjeni su ruski film ''Povratak'' Andreja Zvjaginceva i francuski ''Otkako je Otar otisao'' rediteljke Zuli Bertuceli.
Ono sto svakako ne raduje jeste da su domaci distributeri otkupili svega jedan film ''Prljave lepe stvari'' Stivena Frirsa iako je posecenost festivala ove godine bila enormna.
Bilo kako bilo, ako izuzmemo vidne organizacione propuste, a koji se odnose na dvorane malog kapaciteta kakve su DKC, Art bioskop MUSEUM i Kinoteka, zatim nedolazak ponekih obecanih gostiju, rekli bismo da su ocekivanja publike, koja je prezasicena komercijalom, ipak zadovoljena.

Biljana Radovic

NOVI SAD

Obelezeno 50 godina Katedre za srpski jezik i lingvistiku

Filozofski fakultet u Novom Sadu obelezio je juce 50-godisnjicu Katedre za srpski jezik i lingvistiku.
Prvo predavanje na toj katedri odrzao je pre pet decenija tadasnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, cuveni lingvista Aleksandar Belic.
Rad Katedre obelezila su i druga poznata imena lingvistike, medju kojima su Pavle i Milka Ivic, Vera Jerkovic i Milorad Radovanovic.
U naucnim krugovima ostao je upisan i pojam "novosadske lingvisticke skole", ciji su rodonacelnici bili Milka i Pavle Ivic.
Ove skolske godine na studijski Odsek za srpski jezik i lingvistiku upisana je 50. generacija studenata.

BEOGRAD

Izlozba Paint boxing u Paviljonu Veljkovic

Izlozba cetiri umetnika internacionalnog porekla, pod nazivom "Paint boxing", u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), bice otvorena u ponedeljak 8. decembra, u Paviljonu "Veljkovic", saopsteno je iz CZKD-a
"Umetnici iz Londona, Kejt Mojs, Brajan Parsons, Tim Park i Dzon Maskaro, predstavice cin stvaranja na specifican nacin, kao ravnotezu izmedju eksplozivnog, nasilnog, kreativnog i koreografski osmisljenog, ali fizicki veoma agresivnog cina", navodi se u saopstenju.
U saopstenju se dodaje da "izlozba 'Paint boxing' istrazuje samu srz triologije: nasilje, kreaciju i zapis, i postavlja pitanje kakav je odnos ovih triju elemenata medjusobno, a kakav u odnosu na umetnika i publiku".

BEOGRAD

Izlozba Marijana i Germanija u Muzeju istorije Jugoslavije

Izlozba karikatura i humoristickih crteza nastalih u periodu od 1550. do 1999. godine pod nazivom "Marijana i Germanija" bice otvorena danas u 18 casova u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.
Izlozba je organizovana uz podrsku Instituta "Gete" i Francuskog kulturnog centra iz Beograda, a posvecena je 40. godisnjici potpisivanja Jelisejskog sporazuma o nemacko-francuskom prijateljstvu.
"Kroz galeriju surovih karikatura objavljenih tokom pet vekova s jedne i s druge strane Rajne, izlozba daje prikaz duge istorije, vise mucne nego zabavne, pune predrasuda i nerazumevanja, koja je dugo odvajala Francusku od Nemacke", navodi se u saopstenju iz Instituta "Gete".
Izlozbu je osmislila Ursula E. Koh, univerzitetski profesor iz Minhena, a karikature su nadjene u nemackim i francuskim arhivama, bibliotekama, privatnim kolekcijama i antikvarnicama, kao i u raznim satiricnim casopisima.
Od hiljade karikatura koje prikazuju nacionalne junakinje Marijanu i Germaniju, svaku posebno ili obe zajedno, u drustvu licnosti iz sveta mitologije, knjizevnosti, muzike, istorije ili politike, izbor je sveden na 90 politickih karikatura visokog umetnickog kvaliteta.
Izlozba je prvi put prikazana 1996. godine za vreme filmskog festivala u Berlinu, a godinu dana kasnije napravljena je nova koncepcija ove izlozbe za Institut "Gete" u Parizu i za francuske kulturne centre u Nemackoj.
Izlozba je podeljena na sedam vremenskih perioda, a akcenat je stavljen na XIX i XX vek. Publika ce moci da vidi ovu izlozbu do 20. decembra.

SOMBOR

Episkop backi Irinej otvorio izlozbu portreta

Episkop backi Irinej otvorio je u utorak u Somboru izlozbu crteza Zorana Stosica Vranjskog pod nazivom "Portreti duhovnika".
Izlozeno je dvadesetak portreta crkvenih velikodostojnika radjenih od 1968. do 1998. godine.
"Dela su slikana srcem, a ne samo umom, nadahnuta iskrom i ljubavlju primerenom hriscanstvu", rekao je Episkop backi Irinej uz podsecanje da mu je Vranjski bio profesor u somborskoj Gimnaziji.
Izlozba je otvorena u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostic". Autor Vranjski na medjunarodnoj i domacoj likovnoj sceni prisutan je oko 50 godina. Imao je 160 samostalih i vise od 600 kolektivnih izlozbi.