SARENA "ZONA" NOVOGODISNjIH TV PROGRAMA

Pisuci, u listu Delo 1895. godine, o Stevanu Sremcu, Andra Nikolic je zabelezio i ovo: " Ja predpostavljam da ste procitali knjigu (ako niste ucinite to sto pre, ovako lepih stvari nema mnogo u srpskom jeziku) i zato vam ne iznosim njenu sadrzinu "
Parafraziracu Andru Nikolica, ako niste videli film " Zona Zamfirova ", ucinite to sto pre, ovako lep film redak je u srpskoj kinematografiji, a i da biste videli o cemu govorim.
Verovatno je ta unutrasnja lepota filma i razlog da je ovo najgledanije ostvarenje u istoriju YU i srpskog filma, gde govorimo o brojcanom merenju gledalaca i ne uzimamo u obzir filmske epopeje iz NOB-e, na koje su/smo vodjeni kao djaci ili clanovi sindikata. Sto je sve deo ravoja nase filmske kulture, priznavali ga danas ili ga odbacivali.
Pred nama je ekranizacija knjizevnog dela, novele klasika srpskog realizma, Stevana Sremca, i ako je moderno govoriti kako je film snimljen " po motivima ".
Sta sem ubacenih muzickih numera, o tome kasnije, nisu motivi novele ?
Kada god imamo pred sobom ekranizaciju dela, postavlja se pitanje koliko je uspesno izvrsen prenos dela iz medija u medij, koliko je dakle vestina i inteligencija stvaraoca bila mudra da atmosferu literarnog dela, u kojem je uzitak uvek intimni cin, predometne u filmsku storiju i udahne joj atmosferu zivotnosti, u kojoj je uzitak pak kolektivni cin u, svi bi voleli, prepunoj dvorani.
Istorija ekranizacija uci da je uvek lakse ekranizovati " losije ", tj. manje uspelo, nego veliko ili remek delo knjizevnosti. Ma koliko bile skupe, ma koliko velelepne ne postoji ni jedna uspela ekranizacija Tolstojevog romana " Rat i mir ", niti romana " Brace Karamazovi ", Dostojevskog, niti postoje uspele ekranizacije " Ilijade " ili " Odiseje " ili povesti iz Biblije. Producent " Zone Zamfirove " u tom smislu se upustio u prilican rizik.
Reditelj filma je vec doajen srpske TV i filmske slike, autor koji se pokazao i podobno dokazao za/na raznim televizijskim i filmskim projektima, pre svega zabavnim sou emisijama i TV docecima novih godina, na koje je u kuce morao, uvek u ponoc da nam dodje marsal, da nam cestita, ( za reziju vrlo bitno, jer je tada za to moglo da se ode !), kao i na projektima za siroko platno poput filma " Igmanski mars " kao i totalnog pobacaja srpske kinematografije, filma " Kosovska bitke ", za koji tvrdim da je, u vremenu Slobodana Milosevica, sa namerom uradjen da lici na jeftini strip, kako se ne bi dogodilo filmsko ostvarenje dostojno kulturno-istorijskog mita, temelja srpskog nacionalnog postojanja, u nista manjoj meri nego sto je to Biblija u hriscanskoj sveukupnosti.
Govorimo o Zdravku Sotri. Ono po cemu je Sotra bio zapazen, bile su TV drame, koje je realizovao, veoma uspesno i na jedan lican nacin.
Da ovde napomenem, samo u nerazvijenim vizuelnim kulturama televizija i film se smatraju istim medijem. Da se preplicu, preplicu se.
Da se priblizavaju, zbog tehnoloskog procesa realizacije, jedno drugom, priblizavaju se, ali su jos daleko jedno od drugog kao isto. Ovo, naopako shvatanje, nije krivica Zdravka Sotre, ali ima udela u Sotrinom radu.
Sto se tice vizuelnih resenja samog reditelja, u filmu skoro i da ih nema. Rediteljevo nije sta je snimio nego kako je snimio. Sotra je Sremcevu storiju pretocio u vizuelnu reportazu iz piscevog vremena, sa primesama moguceg novogodisnjeg TV sou programa iz Nisa 18-neke. Da pojasnim.
Bitnog primera radi, kada lepa Zone seta carsijom, nije nam kao gledaocima vazno da samo gledamo lepu glumicu, vec nam je vazno da tu lepotu dozivimo kao da smo i sami deo carsije, da je osetimo kroz cin odricanja svakoga u toj carsiji.
Koliko puta su ljudi ostali neobrijani u banalnim vestern filmovima, da bi berberin gledao kroz prozor i posvedocio nama, gledaocima, vaznost ulicnog zbivanja ? I nikada to nije bilo dosadno, naprotiv.
Sta je to sve sto ljudi prestanu da rade, od cega sve dizu ruke, ko je istrcao iz mlekara poluobrisan , samo, samo da bi videli lepoticu, Zonu. Kao i posle " otmice " da bi je sa gnevom i gnusanjem izlozili javnom ruglu i nagnali je da u begu trazi zaklon svoje avlije.
Ovo je bitno, zbog toga sto gledaoca vodi u stanje nesvesne zelje da i sam bude tamo, u toj atmosferi, da i sam pozeli da napusti stolicu gledaoca i udje u film, jer je film toliko snazno usao u njega.
Sta je uradio Sem Pekinpo u jednom obicnom hodu cetvorice ljudi u filmu " Divlja horda " - napravio je scenu pred kojom svakome srce zaigra od zelje da bude medju tih cetvoro ljudi. Scenu koja je usla u bukvar filmskog stvaralastva.

Ili sledeci primer, navodna otmica Zone. Pa i na iole ozbiljnoj pozorisnoj sceni, planiranje i otmica devojke, bili bi rediteljski ozbiljnije, ubedljivije, mastovitije reseni, nego u ovako velikom filmu. Prezentovano resenje na nivou je lokalne amaterske trupe. Da ne idemo dalje, u upotrebu krana i
Na srecu po film, svi su svoje obavili daleko bolje nego sto bi uz ovakvog reditelja gledaoc ocekivao i film je ostvaren kao, podvlacim, znacajno delo srpske kinematografije.
Kostimi i scenografija ostace da dugo odredjuju nivo koji mora da se ima pri ekranizaciji i istorijskom smestanju radnje. Mlada generacija glumaca, do kraja uspelo i dostojno je parirala bardovima i primadonama srpske glume.
Uporedite rad Milene Dravic - Zonina majka i mlade Katarine Radivojevic - Zone, koja ima sve kvalitete da bude zvezda srpskog filma, ukoliko bude snimala filmove i ukoliko je ne zavede flertovanje sa televizijom, koja je kod nas upropastila ogroman broj talenata.
Ili, ko moze da ne poveruje u ubedljivost Vojina Cetkovica - Maneta, kada na recenicu Dragana Nikolica - gazda Zamfira, o mirazu uz cerku, odgovara i kaze obicno, a vazno: " I ja dajem isto toliko ". Ocita je skola glume ciji tokovi u srpskoj kulturi mogu da se uprate jos od srpskog teatra Joakima Vujica i koja je dala u svetskim razmerama znacajne stvaraoce.
Na zalost, sa izuzetkom Dusana Makavejeva, nasa rediteljska skola nije dala svetski znacajne stvaraoce ili ovi negde cekaju i jos nisu dobili svoju priliku. Mislim na brojne mlade reditelje rasute po gastarbajtersko-dijasporsicnom svetu. Davno neslavno nastojanje, od Akademije za Oskara nominovanog, blagopocivseg Sase Petrovica, danas je istorijska anegdota.
Sve u svemu, dobili smo odlican film koga su spasili producent, glumci - ponajvise, kostimi, scenografija i ostalo, pratece. Muzika je trebalo da bude komponovana u celosti od strane Nese Milosavljevica cuvenog, iz Galije, jer Zona je hit po kojoj se film pamti, a sve ostale, nista manje " kafanske ", suvisne su i tu su da nepotrebno uvecaju " sarenilo novogodisnjeg TV programa ".
" Zona " je srpski film i ipak nije produkt praske skole, koja posle svega kao da za jedini cilj ima denuncijaciju Srba Srbima i svetu.

Boze moj, kao da smo mi jedan toliko jadan, zao i beslovesan narod, da nama trebaju otud skolovani ( pokondireni ) da nas nauce nama samima. Ne znam da li je Sotra u Zoni nacinio taj mali detalj sa nekom aluzijom, ali mi se licno dopada sto " plek " muzikanti nisu cigani vec ceski ( praski ?) zabavljaci.
Hvala reditelju, ako nista, sto je bar za taj filmski trenutak, trubi vratio dostojanstvo srpskog gazdinskog instrumenta, a ne ciganske zvecke, kakvu je projekciju izvesni nepomjanik kinematografije nametnuo srpskoj kulturi u nastojanju da da doprinos ciganizaciji lika srpske nacije.
Zona Zamfirova je film koji obavezno treba videti, jer je vazna karika u kulturi Srba. Na milenijumskom prelomu, ovaj film iskazuje jedan nostalgican pristup istorijskoj stvarnosti carsije, njenih obicaja i njenog socijalnog reda. Naglaseno poslednjim kadrom koji za sve nase gledaoce sirom sveta dobija i dublje, drugacije citanje.
Slika je to, na Sremcev duhovit nacin predocena, socijalnih okova i mladosti, koja to jedina moze i hoce da menja te okove, zbog svoje radosti. Bez mladosti i nema radosti, a bez te radosti nema ni buducnosti.
U tome, ovakav film vrsi pomak od originalnog literalnog stiva, koje je imalo ton saljive satire prema tom istom, sopstvenom okruzenju, ali kao savremenom piscu, prema tim istim ljudima, savremenicima Stevana Sremca.
Ako ovde podvucemo crtu onda bi Sotri kao rediteljski "propusti" mogli da budu i oprosteni. Propusti i nisu greske, vec samo neiskoristene mogucnosti. U rediteljskom opusu Zdravka Sotre, kakav jeste i koliki je, a obiman je dovoljno, da je vredan jedne ozbiljne monografije, filmom "Zona Zamfirova" reditelj je ostvario krunski rad u sopstvenom rediteljskom iskazu.
Ekranizujuci klasika srpske literature Stevana Sremca odnosno njegovo delo Zona Zamfirova, Sotra je ucinio pomak protiv koga ni Sremac danas ne bi imao nista. Naprotiv !
A sto se pak gledanosti filma tice, (film je do sada videlo blizu milion i pet stotina hiljada gledalaca) u ovom istorijskom trenutku, ne treba se bas zanositi samo time kao merom kvaliteta.
Iz iskustva govorim, posle svakog rata, narod najpomamnije trazi obicnu ljubavnu pricu i ona je ono sto ga oslobodja i rasterecuje. Ratnici, zrtve i zrtve-ratnici/e, traze odmor u oprostu kroz ljubavno prepustanje, jer, pitajte Markuzea, svaki rat je samo neuspeo pokusaj ljubavnog cina.
Mozda je trebalo da se producent i reditelj upuste u ovaj poduhvat i mnogo ranije, ne da rata ne bi bilo, ne budimo toliko neralni, ali mozda bi neke, koje nisu, ljubavi i uspele.
I nemojte slucajno da gledanje filma kompenzirate sa gledanjem piratske video kasete, na cijem omotu stoji da je zabranjeno kopiranje, a ciji autori ne znaju da li je film po delu Bore Stankovica ili Stevana Sremca, sto svedoci o kulturi podzemlja i podzemlju Kulture. Kaseta je ocajna i ugodjaj je nikakav !
Zar jos niste u bioskopu videli " Zonu "?
Sta cekate ? Opravdano je samo : - U redu za kartu.

Radovan Gajic

 

 

MOJKOVAC

Otvorena Mojkovacka filmska jesen

Tradicionalna kulturna manifestacija "Mojkovacka filmska jesen" otvorena je sinoc u Mojkovcu projekcijom filma "Kordon" rezisera Gorana Markovica.
U organizaciji Centra za kulturu tog grada, a pod pokroviteljstvom Skupstine opstine Mojkovac i Ministarstva za kulturu Crne Gore, ta petodnevna kulturna manifestacija odrzava se 28. put.
Manifestaciju je otvorio predsednik opstine Mojkovac Milisav Coric, koji je rekao da "Filmska jesen" ove godine, zbog nedostatka sredstava, gubi takmicarski karakter, tako da ce izostati uobicajene nagrade.
Manifestacija je pocela projekcijom filma "Kordon", autora Gorana Markovica, a u naredna cetiri dana publika ce videti filmove "Drzava mrtvih" Zivojina Pavlovica, "Zona Zamfirova" Zdravka Sotre, "Lavirint" Miroslava Lekica i "Profesionalac" Dusana Kovacevica.
U okviru manifestacije, u tom gradu je veceras otvorena izlozba slika likovnih stvaralaca iz Mojkovca i Bijelog Polja.

STOKHOLM

Kuci verovatno putuje u Stokholm po nagradu

Juznoafricki pisac Dzon Maksvel Kuci (John Madznjell Coetzee), ovogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost, verovatno ce otputovati u Stokholm da 10. decembra primi diplomu, medalju i cek na 10 miliona kruna (1,11 miliona evra).
"Najverovatnije je da cu doci u Stokholm da primim nagradu", rekao je Kuci svedskom dnevniku "Ekspresen" (Edzpresen).
Tu izjavu prenela je celokupna svedska stampa posto je pisac poznat kao vrlo povucen covek, pa je postojala mogucnost da ne dodje na svecanost u gradskoj vecnici kojoj ce prisustvovati i kralj Karl 16. Gustaf (Carl).
Kuci je ranije odbio pozive da otputuje u London da primi prestiznu nagradu Buker koju je osvojio dva puta.
"On je stidljiv. Ali mi je ranije obecao da ce doci u Stokholm ako dobije Nobelovu nagradu", izjavila je dnevniku "Svenska dagbladet" njegov svedski izdavac Dorotea Bromberg.
Kuci je sesti nobelovac iz Juzne Afrike, a drugi knjizevnik koji je dobio to priznanje, posle Nadin Gordimer (Nadine).
Prosle godine, Nobelovu nagradu za knjizevnost dobio je Madjar Imre Kertes (Kertesz).

LONDON

Povecano interesovanje za knjige Dz. M. Kucija

Dobitnik ovogodisnje Nobelove nagrade za knjizevnost Dzon Maksvel Kuci (John Madznjell Coetzee) ne samo da ce dobiti milion dolara, vec moze da ocekuje nagli skok prodaje svojih knjiga.
Juznoafricki pisac poznat po povucenosti i tajanstvenosti, i ranije je bio zapazen medju ljubiteljima knjiga kao jedini autor koji je dva puta dobio najugledniju britansku knjizevnu nagradu Buker, ali Nobelova nagrada bi mogla da naglo poveca interesovanje za njegova dela.
"Mislim da ce to biti neverovatan podsticaj prodaji", smatra Skot Pak (Scott Pack), sef prodajne mreze britanskih knjizara Voterstons (Njaterstone's).
"Iako je sa dve nagrade Buker bio izuzetno cenjen autor, on nije medju onima cije su knjige u vrhu prodaje. Ali, Nobel bi mogao da mu donese nove citaoce", dodaje Pak.
Kada je u cetvrtak, 2. oktobra, saopsteno ime dobitnika, za samo nekoliko sati prodaja jednog od najpoznatijih Kucijevih romana, "Disgrace" (Sramota), povecana je za cetiri do pet puta u knjizarama lanca Voterstons.
Njegov poslednji roman "Elizabeth Costello" (Elizabet Kostelo) se tog dana prodavao dva puta vise nego uobicajeno, navodi Pak i kaze da oni ocekuju da ce interesovanje za Kucijeve romane jos rasti narednih dana i da bi prodaja mogla biti i petnaest puta veca.
U knjizari lanca Buks I-Ti-Si (Books Etc), na Flit Stritu, sasvim drugacija prica: u petak su prodate samo dve Kucijeve knjige.
Ipak, i to je veliki napredak u odnosu na celu 2002. godinu, kada je prodato svega 36 primeraka Kucijevih knjiga, kaze prodavac Endi Rimer (Andy Rimmer).
"Ocekujemo ubrzan porast prodaje njegovih dela u predstojecihim sedmicama", dodaje on.
Vecina kupaca u toj knjizari nije pokazivala veliko uzbudjenje oko nobelovca. Jedna zena je priznala da joj je "neugodno sto nije procitala nijednu knjigu tog pisca" i dodala da ce mozda doci u iskusenje da nesto kupi, "ali ne danas".

PRAG

Posmrtna retrospektiva Zoje Viljalobos Popovic

U praskoj galeriji "Manes" u petak je otvorena retrospektiva najcenjenije ceske savremene umetnice srpskog porekla, Zoje Viljalobos Popovic.
Pedesetpetogodisnja slikarka je, igrom sudbine, preminula posle krace bolesti iznenada, samo dva dana pred otvaranje retrospektive na kojoj je cesku publiku zelela da podseti na svoja najuspelija platna iz poslednjih godina.
Izlozba pod nazivom "Na rubu slikanja" predstavlja opus umetnice koja je diplomirala na Visokoj umetnicko-industrijskoj skoli u Pragu, na odseku za monumentalno slikarstvo.
U ceskim galerijama pojavila se prvi put samostalno u Kladnu 1981. godine a od tada je imala niz samostalnih predstavljanja u galerijama u Ceskoj. Uspesno je izlagala i u inostranstvu.
Ovdasnja kritika je visoko cenila njen stil "stihijske apstrakcije" i eksperimentalno traganje na monumentalnim platnima.

 

SVILAJNAC

Otkazana premijera zbog pada plafona u Centru za kulturu

Premijera pozorisne predstave u Svilajncu otkazana je zbog pada plafona u dvorani Centra za kulturu.
Premijera predstave "Ludi Dan" Reja Kunija, u reziji Lilijane Ivanovic, trebala je da se odrzi u petak ali je odlozena, kao i sve bioskopske projekcije u toj dvorani.
Kako je receno u Centru za kulturu, u sali nije bilo nikoga u trenutku kada je pao deo plafona, tako da nema ozbiljnijih posledica, osim materijalne stete.
U Svilajncu je poslednjih desetak godina aktuelno pitanje renoviranja nekadasnjeg Doma kulture, jer krov vec duze vreme prokisnjava.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"