Svarceneger se kandiduje za guvernera Kalifornije

"Asta la vista, bejbi"

Americki glumac Arnold Svarceneger saopstio je da ce se kandidovati za guvernera Kalifornije, iznenadivsi javnost i rivale iz Demokratske partije.
Uprkos uverenju da ce se povuci iz trke za guvernera i pruziti priliku bivsem gradonacelniku Los Andjelesa Ricardu Riordanu na ponovnim izborima, Svarceneger koji je republikanac, izjavio je da je spreman da stane na celo Kalifornije, iako do sada nije bio u vlasti.
Vest o odluci Svarcenegera da se kandiduje, izazvala je sok u kalifornijskom ogranku Demokartske partije koja i dalje zivo pamti jednog drugog glumca koji je napustio film kako bi predstavljao republikance - Ronalda Regana. Regan je dva mandata bio guverner te americke drzave, i dva mandata predsednik SAD.
Svarceneger je u emisiji Dzeja Leona na televiziji En-Bi-Si (NBC), pored najave o svojoj kandidaturi, iskoristio priliku da prense poruku politicarima iz obe stranke.
"Ili radite svoj posao i radite ga dobro ili, u suprotnom, ispadate i onda "asta la vista, bejbi", rekao je Svarceneger upotrebivsi recenicu po kojoj je postao poznat u seriji filmovima "Terminator".
Mnogi u publici su spontano poceli da aplaudiraju kada je americki filmski heroj najavio svoju kandidaturu.
Svarcenegerov rival na izborima u Kaliforniji bice sadasnji guverner iz redova demokrata Grej Dejvis.
Americki glumac je rekao da ga nece iznenaditi ukoliko njegovi protivnici pokrenu negativnu kampanju o njemu.
"Znam da ce mi svasta pripisivati, da nemam iskustva, da sam zenskaros i uzasan covek. Svi znate da Grej Dejvis zna kako se vodi prljava kampanje, bolje od bilo koga drugoga, ali on ne zna da vodi drzavu", rekao je Svarceneger.On je dodao da su kalifornijski politicari izneverili narod, a najvise Dejvis.
"On ih je strasno izneverio, zato mora biti smenjen i zato cu uci u trku za guvernera", rekao je Svarceneger.
Dejvis koji je nepopularan zbog nacina na koji upravlja ekonomijom drzave, nastoji da pred sudom izdejstvuje odlaganje izbora, zakazanih za 7. oktobar, za mart sledece godine.
On tvrdi da glasacke masine nece biti u stanju da razvrstaju isuvise veliki broj kandidata.
Na izborima ce glasacima biti zatrazeno da odgovore da li Dejvis koji je u novembru prosle godine ponovo izabran za guvernera, treba da ostane na tom polozaji i ko bi trebalo da ga zameni. Vise od 400 osoba je izjavilo da je zainteresovano da ucestvuje na izborima, od kojih je 10 do sada podnelo zvanicnu kandidaturu.
Strucnjak Mervin Fild koji sprovodi istrazivanja javnog mnenja u Kaliforniji jos od 1947. godine, rekao je za Rojters da nakon odluke Svarcenegera da se kandiduje, predstoji komplikovano politicko nadmetanje.
"Struktura borbe je ostrijih linija, imacete na jednoj strani Svarcenegera, filmsku zvezdu koji ima smisao za politiku i koji ce se svojski truditi... S druge strane Dejvis je covek koji se obrusava na protivnika, a to je teren na kome je ranije pobedjivao", rekao je Fild i dodao da ce to biti "prilicno krvava kampanja".

 

Novokomponovani bogatasi postkomunizma

Imovina 50 najbogatijih ljudi evropskih postkomunistickih zemalja procenjuje se na vise od 73 milijarde dolara, sto je dva puta vise od godisnjeg iznosa drzavnog budzeta Poljske.
Nove milionere predvode ruski bogatasi. Njih je cak 31 na listi 50 "barona postkomunizma" objavljenoj u poljskom nedeljniku "Vprost". Medju najbogatijim ljudima srednjoistocne Evrope nalaze se i sest Ukrajinaca, pet Rumuna, cetvorica Poljaka, dvojica Ceha i po jedan biznismen iz Srbije i Crne Gore (Milan Panic) i Bugarske.
Iz juzne Evrope na listu je stavljen jedino Panic, ciji se kapital procenjuje na oko 1,2 milijardu dolara. Ostali milioneri sa podrucja bivse Jugoslavije nisu uzeti u obzir ili zbog toga sto ne zive u svojoj zemlji ili zato sto su se bogatili na "nejasan nacin" (sto se, medjutim, moze reci za gotovo sve rangirane).
Poljski analiticari primecuju da se na jugu Evrope kapital stice spekulacijama i mafijaskim igrama, u kojima cesto dolazi do krvavih obracuna. Tako je u martu ove godine pred ulazom u svoju firmu ubijen vlasnik MG Holdinga Ilija Pavlov, najbogatiji Bugarin sa liste "Vprost" objavljene 2002.
Medju Rusima najbogatiji je Mihail Hodorkovski (8,3 milijardi dolara), medju Poljacima - Jan Kulcik (3,3), Ukrajincima - Renat Ahmetov (1,9), Rumunima - Josif Konstantin Dragan (0,9), Cesima - Petr Kelner (0,55), a medju Bugarima - Vasil Bozkov (0,5).
Imovinu vrednu 200-300 miliona dolara imaju najbogatiji Madjar, Gabor Varsegi, Slovak Jozef Majski, Letonci Valeri Kargin i Viktor Krasovski, Estonac Adu Lukas i Litvanac Bronislavas Lubis.
Najbogatiji Ukrajinac, Renat Ahmetov, javno je priznao da poseduje 90 odsto akcija kompanije System Capital Management, jedne od najvecih finansijskih grupa na podrucju bivseg SSSR-a. U Kijevu je osnovana specijalna istrazna komisija koja ispituje poreklo imovine Ahmetova i jos dvojice ukrajinskih milijardera koji su se nasli na proslogodisnjoj rang listi nedeljnika "Vprost".
U Rusiji su biznismeni tesno povezani sa vladajucom oligarhijom, pa cesto dolazi do sukoba izmedju Kremlja i novih milijardera. Medju zrtvama ovih obracuna su bivsi medijski magnati Boris Berezovski i Vladimir Gusinski, sefovi "Gazproma" Viktor Cernomirdin i Rem Vjahirjev. Sada su na udaru Putinove administracije najbogatiji Rus Hodorkovski i njegov bliski saradnik, takodje milioner Platon Lebedev.
Ceste afere pokazuju koliko je nesiguran kapital ruskih bogatasa, stecen uglavnom u vreme pljackaske privatizacije giganata sovjetske industrije. U isto vreme, novi milijarderi stekli su izvanredne pozicije u svetu i imaju velike zasluge za ozivljavanje ruske privrede, a svojevrstan imunitet garantuju im i tesne veze sa domacom oligarhijom.
Kao i u Rusiji, ukrajinski bogatasi udruzeni su u klanove koji preuzimaju i dele medju sobom pojedine sektore drzavne privrede. U tome znacajnu ulogu igra Viktor Medvedcuk, sef administracije ukrajinskog predsednika Leonida Kucme.
Relativno cistim poslovanjem mogu se pohvaliti biznismeni u Poljskoj, Ceskoj i Madjarskoj, gde se sve vise postuju pravila poslovanja zapadne ekonomije. I u ovim zemljama, medjutim, povremeno izbijaju afere, koje otkrivaju postojanje veza izmedju privatnih firmi i predstavnika vlasti, protiv cega sve aktivnije deluju propisi o suzbijanju korupcije.

Ilija Marinkovic
Varsava

 

Lista 20 vodecih bogatasa:

1. Mihail Hodorovski Rusija 8,3 milijardi dolara
2. Roman Abramovic Rusija 7,5
3. Mihail Fridman Rusija 6,7
4. Jan Kulcik Poljska 3,3
5. Vladimir Potanjin Rusija 3,2
6. Viktor Vekselberg Rusija 3,1
7. Mihail Prohorov Rusija 2,3
8. Renat Ahmetov Ukrajina 1,9
9. Vladimir Bogdanov Rusija 1,9
10. Oleg DJeripaska Rusija 1,8
11. Vladimir Jevtusenkov Rusija 1,7
12. Viktor Pincuk Ukrajina 1,5
13. Igor Kolomojski Ukrajina 1,5
14. Vagit Alekpjerov Rusija 1,3
15. Aleksej Mordasov Rusija 1,25
16. Milan Panic SCG 1,2
17. Vasilij Sahnovski Rusija 1,15
18. Jevgenij Svidler Rusija 1,1
19. Leonid Njevzlin Rusija 1,1
20. Vladimir Lisin Rusija 1,05

 

Hrvatska ne treba potpisati sporazum o neizrucivanju sa SAD

Stjepan Mesic: Ako mi moramo svoje gradjane izruciti Hagu zasto ne izruciti stranog drzavljanina stalnom medjunarodnom sudu za ratne zlocine...

Upitan misli li i dalje da Hrvatska ne treba potpisati s Amerikom sporazum o neizrucivanju americkih gradjana Medjunarodnom sudu za ratne zlocine, predsednik Hrvatske Stjepan Mesic je, u intervjuu "Slobodnoj Dalmaciji" rekao da je uvek principijalan, pa takav ostaje i sada.
"Ako mi moramo svoje gradjane izruciti Medjunarodnom sudu u Hagu za ratne zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije, onda bi malo tesko bilo objasniti zasto ne izruciti stranog drzavljanina stalnom medjunarodnom sudu za ratne zlocine", rekao je on.
Na komentar novinara da Hrvatska time gubi americku vojnu pomoc, ali je jos neizvesno sta dobija, Mesic je rekao da se takvim stavom dobija afirmacija nezavisne drzave koja ima svoju konzistentnu politiku.
"Istovremeno, prakticno ne gubimo nista. Sredstva od oko 19 miliona dolara iz pomoci za nasu odbranu ce biti sva iskoriscena. Jer jedna od odredbi kojima se uskracuje pomoc odredjenim drzavama glasi da oni koji su poceli da koriste pomoc mogu tu pomoc do kraja iskoristiti", dodao je on.
Na pitanje slaze li se, kao predsednik drzave i vrhovni komandant oruzanih snaga, s odlukom da hrvatski vojnici idu u Irak, predsednik Mesic je podsetio da jos nema konacne odluke o odlasku vojnika van hrvatskih granica, vec samo postoji odluka da hrvatski vojnici moraju postici standarde NATO pakta i biti spremni za medjunarodne misije.
O tome hoce li hrvatski vojnici ici u mirovne misije u inostranstvo odlucuje iskljucivo hrvatski Sabor, podsetio je Mesic i dodao da smatra da se u medjunarodnim misijama moze ucestvovati kad to bude odgovaralo hrvatskim interesima.
"Ovaj put to jos ne znam, jer ovde se pre svega vise ne radi o vojnoj misiji. Radi se o demokratskoj rekonstrukciji, o jednom procesu koji Irak treba dovesti u krug zemalja s demokratskim mehanizmima, s izabranim institucijama. Koliko tu Hrvatska moze pomoci, o tome cemo odluciti kad to postane aktualno", kazao je Mesic.
Mesic je izrazio optimizam u pogledu svedocenja generala Ante Gotovine pred haskim istraziteljima.
"Buduci da se on resio savetnika koji su pravili politiku na njegovom slucaju i da sada sam mora razmisliti o svojoj poziciji i onom sto moze u buducnosti ocekivati, verujem da ce izabrati razgovor s haskim istraziteljima", rekao je Mesic.
Na pitanje ocekuje li da ce, ako pobedi desnica na predstojecim parlamentarnim izborima, doci do radikalnih promena u odnosu Hrvatske prema Evropskoj uniji, Mesic je rekao da, bez obzira ko pobedi, niko ne moze zaustaviti Hrvatsku na putu u Evropu.
"Niko je vise ne moze izolovati, niti sistemski unistavati hrvatsku privredu. U Hrvatskoj se vise nikada zakoni nece primenjivati selektivno, bez obzira ko bio na vlasti", rekao je on.
Predsednik Mesic je dodao da ce na jesenjim izborima podrzati sve stranke "koje se bore za Hrvatsku kao pravnu drzavu sa evropskim standardima, koje se bore da se hrvatski potencijali, ljudski i privredni, aktiviraju u korist njenih gradjana".

 

Eksplozija u Sarajevu, nema zrtava

U Sarajevu se juce dogodila eksplozija, kada je nepoznata osoba aktivirala rucnu bombu, ali u tom incidentu nije bilo zrtava, saopstila je kantonalna policija.
U eksploziji, koja se dogodila juce ujutro u 5.30 u ulici Mala Berkusa, ostecena su tri vozila.
Policija je dodala da je u toaletu poslasticarnice "Palma", takodje u Sarajevu, pronadjena kesa sa dva trotil metka koja su bila povezana, ali bez upaljaca.
U policiji tvrde da nije moglo doci do eksplozije bez upaljaca koji nije bio prikopcan. U saopstenju se dodaje da ce javnost biti obavestena o detaljima istrage.

Iskopano 80 posmrtnih ostaka iz grobnice na Crnom vrhu

Iz masovne grobnice na lokalitetu Crni vrh kod Zvornika u prethodna dva dana ekshumirano je oko 80 posmrtnih ostataka bosnjackih zrtava, potvrdio je danas zvornickim novinarima Murat Hurtic sef tuzlanskog tima federalne komisije za trazenje nestalih lica.
Hurtic je naveo da je ekshumirano 31 telo, te da bi danas moglo biti ekshumirano "najmanje 50 posmrtnih ostataka". On je rekao da na ekshumiranim telima nisu pronadjeni nikakvi dokumenti, koji bi ukazivali na identitet zrtava, i dodao da se izvadjene zrtve odvoze u Komemorativni centar Tuzla.
Hurtic nije mogao da da tacnu procenu kada ce poceti analize na proveri identiteta zrtava, isticuci da ce "ekspertski tim raditi jos dugo vremena na vadjenju posmrtnih ostataka". Iskopavanje masovne grobnice na lokalitetu Crni vrh pocelo je 28. jula.
Grobnica je sekundarnog tipa i pretpostavlja se da su posmrtni ostaci zrtava ubijenih u Zvorniku 1992. ili Srebrenici 1995. godine, prebaceni na taj lokalitet tokom 1995. i 1996. godine.
Otkopovanju grobnice prisustvuju predstavnici Komemorativnog i Forenzickog centra iz Tuzle, Ministarstva unutrasnjih poslova Tuzlanskog kantona, Medjunarodne komisije za nestala lica, kao i predstavnici Haskog tribunala.
Policija Republike Srpske obezbedjuje iskopavanje neprekidno 24 sata dnevno.

Godisnjica Hirosime otvorila debatu

Pod parolom "Nikada vise," Hirosima i ove nedelje ovelezava 58. godisnjicu prvog bombardovanja nuklearnim oruzjem u istoriji.
Plotuni su se oglasili u sredu, u znak secanja na jutro 6. avgusta 1945. godine kada je u eksploziji atomske bombe nazvane "Mali decak", koju je izbacio americki bombarder, poginulo oko 200.000 ljudi.
Medjutim, u nekim konzervativnim vladajucum krugovima u Japanu, kao i u SAD, cak i u japanskoj javnosti, nuklerano pitanje u Japanu ubuduce ce se postavljati kao moguci odgovor na nuklearni program i ambicije Severne Koreje.
"Ima li Japan pravo da poseduje nuklearno naoruzanje?" pitanje je koje postavlja jedan popularan sajt, i sto je iznenadjujuce, 53 odsto od nekih 8.000 odgovora upucenih u proteklih 14 meseci bilo je pozitivno.
Rezultati takvih anketa u Japanu uglavnom ukazuju da je javno mnjenje i dalje protiv pokretanja nuklearnog programa u zemlji. Medjutim, vise politickih licnosti pokrenulo je javnu debatu o takozvanoj "atomskoj alergiji" koja se pripisuje jedinoj zemlji koja je bila zrtva atomske bombe.
U maju prosle godine, zamenik sekretara japanske vlade Sinzo Abe izjavio je da "nuklearno oruzje ne bi krsilo pacifisticki ustav zemlje."
Nekoliko sedmica posle te izjave, sekretar vlade i glavni portparol Jasuo Fukuda rekao je da bi politika kojom se vise od 30 godina zabranjuje proizvodnja, posedovanje i postojanje atomskog naoruzanja u Japanu, mogla da bude izmenjena. On je, medjutim, rekao da to nece biti izvodljivo u blizoj buduconosti.
Pre samo par godina, ovakve izjave kostale bi polozaja japanske zvanicnike i izazvale burnu reakciju u regionu.
Nastojanja konzervativnih snaga na vlasti da od Japana nacine "normalnu zemlju", 60 godina posle Drugog svetskog rata, nakon dolaska administracije americkog pedsednika Dzordz Busa na vlast, i pre svega pred pretnjama severnokorejske nuklearne krize, izmenili su stavove.
Ova promena je zabrinjavajuca, smatra gradonacelnik Hirosime Tadatosi Akiba, koji nastavlja politiku svojih prethodnika. "Ne mogu da ne strahujem da vlada nastoji da od Japana napravi nuklearnu silu," rekao je on agenciji AFP.
Kako je najavljeno, u obracanju javnosti 6. avgusta, Akiba ce pozvati americkog predsednika i severnokorejskog lidera Kim Dzong-Ila da posete Hirosimu, kako bi se "suocili sa realnoscu nuklearnog rata."
Stav nekih intelektualaca u Japanu je, medjutim, da reci mira nisu dovoljna garancija bezbednosti.
"Ako zelimo da izbegnemo da dodje do treceg bombarodovanja Japana, moramo da reagujemo konkretnije, a ne samo kroz secanja", smatra profesor medjunarodnih odnosa sa Univerizteta u Kjotu Terumasa Nakanisi. "Protiv nuklearnog tesko je naci neko drugo efikasno sredstvo sem nuklearnog", pise on u avgustovskom broju magazina "Sokun".

Bagdad

Napada na jordansku ambasadu: 11 mrtvih

Jedanaest osoba je poginulo, a 57 povredjeno, novi je bilans eksplozije automobila-bombe ispred zgrade jordanske ambasade u Bagdadu.
Direktor mrtvacnice bagdadske decje bolnice Iskan kazao je da je u mrtvacnicu dopremljeno 11 tela.
Povredjeni su prevezeni i u bolnicu Jarmuk, gde je primljeno 17 osoba, od cega sest u teskom stanju.
U napadu su povredjena i trojica jordanskih diplomata i oni su iz bolnice u Bagdadu prebaceni u jordansku bolnicu u Faludzi, rekao je jedan medicinski izvor.
Aman je osudio napad kao "zlocinacki teroristicki akt".

IRAK-SAD

Cetiri americka vojnika izgubila zivot

Dva americka vojnika ubijena su sinoc u napadu pesadijskim oruzjem u Bagdadu, saopstila je danas americka vojska.
"Dva vojnika Prve oklopne divizije ubijena su, a jedan je ranjen u napadu lakim oruzjem 6. avgusta oko 11 casova uvece u distriktu Al-Rasid", navodi se u armijskom saopstenju.
Kako se precizira, jedan vojnik je umro na licu mesta, dok je drugi podlegao povredama nedugo posle napada. U napadu je povredjen i iracki prevodilac.
Americka armija je danas takodje saopstila da juce jos jedan americki vojnik umro posto mu je pozlilo, a da je u utorak jos jedan vojnik izgubio zivot kada je pao sa krova. Oba vojnika pripadala su 101. desantnoj diviziji.

NEMACKA

Porastao broj azilanata iz Srbije i Crne Gore u Nemackoj

Broj gradjana Srbije i Crne Gore koji traze azil u Nemackoj u julu je porastao za 441 zahtev sto je za cetvrtinu vise u odnosu na prethodne mesece, saopstilo je danas nemacko Savezno ministarstvo unutrasnjih poslova.
Prema tim podacima u julu je 441 osoba iz SCG zatrazila politicki azil u Nemackoj, sto je skoro za cetvrtinu vise nego u junu kada je registrovano 359 novih azilanata iz SCG.
U Nemackoj je proslog meseca 4.528 ljudi iz citavog sveta zatrazilo politicki azil, sto je za 23,9 odsto manje nego u junu.
Najmnogobrojniji medju podnosiocima zahteva za azil su bili gradjani Turske (532), potom Srbije i Crne Gore i Rusije, Kine, Indije, Irana, Vijetnama, Iraka, Avganistana i Sirije.

Rusija treca u svetu po imigraciji

Rusija je treca u svetu po broju imigranata, posle SAD i Nemacke, saopstio je ministar Rusije za pitanja nacionalnosti Vladimir Zorin, pozivajuci se rezultate popisa stanovnistva.
"Od prethodnog popisa stanovnistva u Rusiji broj imigranata se povecao za oko 6 miliona, a to je vise nego u citavoj Evropi", kazao je Zorin i dodao da je u Rusiji situacija za imigrante veoma povoljna, javlja agencija RIA Novosti.
"Ako ljudi dolaze k nama, znaci da smo mi privlacni sa aspekta zarade i ukupne situacije u zemlji", kazao je on ocenjujuci da je i Rusija zainteresovana za imigrante jer se ekonomija zemlje razvija, a za realizaciju zadataka koje je postavio predsednik da se za deset godina udvostrucci bruto-drustveni proizvod u zemlji, potrebna je nova radna snaga.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 "NOVINE"