Oficir bivse JNA Veselin Sljivancanin, optuzen pred Haskim tribunalom za zlocine u Vukovaru, uhapsen je veceras u Beogradu
Pre i nakon hapsenja bilo je zestokih sukoba demonstranata i policije.
Policija je koristila gumene palice, suzavac i, prema tvrdnji ocevidaca,
gumene metke, kako bi rasterala demonstrante koji su palili policijske
automobile, gadjali pripadnike MUP-a kamenjem i blokirali ulice kontejnerima.
Policija je oko jedan sat posle ponoci u saopstenju potvrdila da je
Sljivancanin uhapsen na osnovu naloga Okruzog suda u Beogradu.
Sljivacaninova snaha Smiljana, koja zivi na sprat iznad njegovog stana,
rekla je da su policajci neposredno pre hapsenja razvalili vrata
Sljivancaninovog stana, u Brehtovoj ulici broj 1, u naselju Cerak. U njenoj
porodici ni u Sljivancaninovom stanu nije bilo povredjenih tokom akcije.
Povredjenih je bilo isped zgrade, u sukobima demonstranata i policije.
Prema nezvanicnim izvorima, do ponoci je povredujeno sedam demonstranata i
10 pripadnika MUP-a.
Demonstranti, njih pedesetak, okupili su se u Brehtovoj ulici vec oko 15
sati. Do ponoci je broj demonstranata porastao na oko 1.000.
Clanovima Odbora za odbranu Sljivancanina obratili su se tokom veceri lider
Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic i funkcioner Srpske radikalne
stranke Aleksandar Vucic.
Policija je sinoc saopstila da su "clanovi takozvanog Odbora za zastitu
Veselina Sljivancanina, kao i lideri i clanovi nekih opozicionih partija
otezavali i usporavali samu akciju".
Dvadesetak policajaca pokusalo je vec oko 18:20 sati da skloni oko 50
clanova Odbora za odbranu Veselina Sljivancanina od zgrade u kojoj je stan
penzionisanog pukovnika JNA.
Policajci sa stitovima i slemovima nisu, medjutim, uspeli da potisnu
clanove Odbora, a prilikom intervencije doslo je i do kraceg koskanja
izmedju policije i clanova Odbora.
Policajci su oko 19:30 sati uspeli da potisnu clanove Odbora za odbranu
Veselina Sljivancanina nekoliko metara od ulaza u zgradu. Policiji je
istovremeno stiglo pojacanje od oko tridesetak pripadnika Zandarmerije, sa
maskama na licu i automatskim puskama.
Sukobi demonstranata sa policijom poceli su oko 22 sata, kada su
Sljivancaninove pristalice gadjale kamenjem nekoliko vozila Zandarmerije
koja su se pojavila u blizini zgrade u Brehtovoj ulici.
Zandarmi su se nakon toga potom povukli u obliznje ulice, a pristalice
Sljivancanina su blokirale deo okolnih ulica kontejnerima.
Zesci uskobi poceli su oko 23:30 kada je grupa demonstranata pokusala da
udje u zadnji deo zgrade. Pritom su polomljena stakla na ulaznim vratima i
doslo je do sukoba demonstranata i policije.
Nakon toga se cula i jaka eksplozija, za koju se pretpostavlja da ju je
izazvala sok bomba. Policija je u sukobu upotrebila gumene palice i suzavac
kako bi rasterala vise stotina pristalica Veselina Sljivancanina.
Policija je naknadno saopstila da se okupljenim gradjanima u kasnim
vecernjim satima pridruzila "grupa vidno alkoholisanih huligana koji su
napadom na pripadnike MUP-a pokusavali da isprovociraju incident".
Reporter Bete je video nekoliko lakse povredjenih policajaca, sto je i
potvrdjeno u policijskom saopstenju. Demonstranti, medju kojima takodje ima
povredjenih, demolirali su vise policijskih vozila.
Nakon sto je Sljivacanin uhapsen, specijalne policijske jedinice su
pocele da se povlace, a jake policijske snage, njih oko stotinu, poceli su
ponovo da rasteruju demonstrante uz obilatu upotrebu suzavca.
Policija se oko jedan sat posle ponoci potuno povukla iz ulica oko
Brehtove. Nekoliko stotina demonstranata oko 1:30 bilo je jos uvek u
Brehtovoj, gde su, ispred ulaza u zgradu broj jedan, zapalili dzip.
Oko ponoci u Brehtovoj i okolnim ulicama bilo je oko 1.000 demonstranata, a
njih oko 500 ucestvovalo je u visecasovnim sukobima sa policijom.
Haski tribunal je za zlocin u Ovcari kod Vukovara u jesen 1991. godine, gde
je streljano vise od 200 ljudi izvedenih iz vukovarske bolnice optuzio
bivse oficire JNA Mileta Mrksica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica.
Mrksic i Radic su se predali u prolece 2002. odnosno u aprilu ove godine i
nalaze se u pritvoru Haskog tribunala.
Stogodisnjica dolaska na presto kralja Petra I Karadjordjevica
Svecanom liturgijom u crkvi Svetog DJordja na Oplencu, kojoj su prisustvovali predstavnici vlasti, opozicije i diplomatskog kora, juce je obelezena 100. godisnjica dolaska na presto kralja Petra Prvog Karadjordjevica.
Vladika rasko-prizrenski Artemije, koji je sluzio liturgiju sa episkopom sumadijskim Jovanom i branicevskim Ignjatijem, izrazio je nadu da je Srbija na putu da vrati ugled koji je nekada imala, kao i da doceka da princ Aleksandar Karadjordjevic dodje na vlast.
Princ Karadjordjevic rekao je da je istorijska sudbina odredila njegovu porodicu da zapocne borbu za oslobodjenje srpskog naroda i stvaranje drzave parlamentarne demokratije, liberalizma, gradjanskih sloboda i prava, duha preduzetnistva, politicke mudrosti i uzajamnog postovanja.
"Rodonacelnik nase dinastije Karadjordje zapalio je plamen nacionalnog ustanka i gradjanske revolucije, a moj pradeda Petar Prvi oslobodilac to je delo zaokruzio i predao pokoljenjima", rekao je princ Aleksandar Karadjordjevic, dodajuci da je to drzava okrenuta evropskim i evroatlantskim integracijama, ekonomskim reformama, privatizaciji, stranim partnerstvima i investicijama.
Petar Prvi Karadjordjevic rodjen je 1844, a preminuo 1921. godine. Na presto je dosao nakon Majskog prevrata 1903. godine, kada je ubijen tadasnji srpski vladarski par Aleksandar Obrenovic i Draga Masin.
Karadjordjevici su time, posle 45 godina, ponovo dosli na celo drzave, cime je zapocela era demokratije i liberalne vladavine.
Kralj Petar Prvi Karadjordjevic bio je na vlasti do 1914. godine, kada ga je nasledio sin Aleksandar, deda princa Aleksandra Karadjordjevica.
Kralj Petar Prvi Karadjordjevic je za zasluge u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu ostao zapamcen u srpskom narodu kao Petar Prvi Oslobodilac.
Povodom 100. godisnjice dolaska na presto Petra Prvog Karadjordjevica, u njegovoj kuci na Oplencu juce su prvi put izlozeni pojedini licni predmeti kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije.
Predsednistvo DOS-a podrzalo Covica i Koordinacioni centar
Predsednistvo DOS-a podrzalo je politiku Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i njegovog predsednika Nebojse Covica.
Protiv podrske Covicu glasali su potpredsednica Demohriscanske stranke Srbije Rada Trajkovic i lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije Momcilo Trajkovic.
"Zakljucak DOS-a je da je Koordinacioni centar sprovodio politiku Republike Srbije i Crne Gore, i ta politika je dobila podrsku, kao i predsednik Koordinacionog centra Nebojsa Covic", izjavio je novinarima nakon sastanka potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac.
Predsednistvo DOS-a se, prema njegovim recima, zauzelo za hitno otpocinjanje razgovora na relaciji Beograd-Pristina, ali je protiv toga da oni pocnu na predstojecem Samitu EU u Solunu.
"Smatramo da sastanak u Solunu nije dobro mesto da se takvi razgovori zapocnu. Spremni smo da se oni zapocnu veceras, sutra, prekosutra, ali posle Soluna. Taj sastanak ima sasvim drugi karakter", rekao je Korac.
Prema njegovim recima, delegaciju vlasti u Beogradu u razgovorima sa politickim predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije predvodice republicki ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic, a ti razgovori trebalo bi da budu posveceni, pre svega, pitanjima bezbednosti, slobode kretanja i povratka raseljenih.
Predsednistvo DOS-a ce, kako je naveo Korac, u skorijoj buducnosti odrzati "jos jedan temeljan sastanak" posvecen Kosovu i Metohiji i inicirati parlamentarnu raspravu o situaciji u pokrajini.Porazavajuci Rezultati UNMIK-a
Od 1999 izvedeno 6.391 napada na Srbe, ubijeno 1.194
Prema podacima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, rezultati Misije UN u toj pokrajini su porazavajuci.
"Za cetiri godine Unmikovog sefovanja pokrajinom, tacnije od 10. juna 1999. do 10. juna 2003. godine, izveden je 6.391 napad na Srbe. Od toga je 1.194 ubijenih, 1.305 povredjenih, a 1.138 otetih.
Od ukupno otetih, 155 je ubijeno, 13 je pobeglo, a 95 pusteno na slobodu. Nepoznata je sudbina 863 lica".
U razgovoru za "Novosti" Vladimir Bozovic, rukovodilac odeljenja pravosudja u Koordinacionom centru, rekao je da je samo u ovoj godini, zabelezeno 164 napada na Srbe.
"Ako se nekom cini da se broj smanjio, to je samo zato sto je Srba sada manje i sto su se donekle izvestili kako da se cuvaju. Iako iskustva 280.000 njihovih sunarodnika koji su raseljeni po centralnom delu Srbije nikog ne bi mogla da ohrabre, sacica preostalih kosmetskih Srba sprema se da krene njihovim putem. O povratku nema ni govora", rekao je on.
"Navodni broj od 3.000-4.000 povratnika o kojima prica Mihael Stajner apsolutna su fikcija. Vratilo se samo 125 Srba, ali otislo ih je sigurno vise od tog broja. Broj Srba na Kosovu i Metohiji je sve manji. U Pristini ih je trenutno 100, a pre dolaska Unmika bilo ih je 20.700. Radi se o klasicnom etnickom ciscenju", dodao je Bozovic.
Bozovic je naveo da je cinjenica da bi se ljudi vratili kada bi imali uslove za to. Prema njegovim recima, preko 50 odsto raseljenih to zeli. Ali, kako da se vrate kada je, od 28.000 zahteva za iseljavanjem Albanaca iz njihovih kuca i stanova, pozitivno odgovoreno na jedva pet odsto.
TRGOVINA LjUDIMASrbija i Crna Gora medju 74 drzave koje ne ispunjavaju standarde
Stejt department objavio je godisnji izvestaj o trgovini ljudima u kojem je Srbija i Crna Gora svrstana medju 74 drzave koje ne ispunjavaju sve standarde, ali su nacinile znacajne korake u borbi protiv te vrste kriminala.
"Srbija i Crna Gora je tranzitna zemlja i, u manjoj meri, izvor i konacna destinacija za devojke i zene kojim se trguje zbog seksualne eksploatacije. Zrtve, vecinom iz Moldavije, Rumunije, Ukrajine i Bugarske, zavrsavaju na Kosovu, Bosni, Albaniji i u Zapadnoj Evropi. Romskom decom trguje se sirom Srbije i Crne Gore zbog prosjacenja i dzeparenja u Zapadnoj Evropi", navodi se u trecem izvestaju te vrste koji je objavila americka administracija.
U izvestaju se navodi da "SCG ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudskim bicima, ali cini znacajne napore da to ucini".
"Tokom prosle godine, savezna i republicke vlade povecale su svoje mogucnosti za zastitu zrtava i saradnju sa nevladinim organizacijama, ali nedostatak dolicnog odnosa prema zrtvama na sudu, blage presude i moguca umesanost vlade, jos uvek predstavljaju ozbiljne slabosti u mogucnostima da se dostignu minimalni standardi", dodaje se u izvestaju.
Stejt department podseca da je Skupstina Srbije usvojila amandmane o trgovini ljudima u krivicnom zakonodavstvu, te da je srpska policija tokom protekle godine uhapsila 104 osobe zbog te vrste kriminala.
Crnogorska skupstina je, takodje, usvojila zakon protiv trgovine ljudima na osnovu kojeg se vodi proces protiv 22 osobe osumnjicene za trgovinu ljudima i 14 osoba zbog organizovanja prostitucije. U izvestaju se, medjutim, napominje da je u najvecem delu tih slucajeva crnogorsko pravosudje odustalo od daljeg gonjenja osumnjicenih, te da su tri osobe osudjene na po godinu-dve zatvora.
Sta ima novo...Pise: Predrag Dragosavac
Svaki put kad pisem "publici" u Kanadi moram dobro da se zamislim. Nikad nisam siguran sta je prava "tema" - imam samo letimican (internet) uvid u ono sto u Novinama izlazi, ne znam sa koliko informacija "publika" raspolaze, nemam neposredan kontakt sa citaocima, tako da mogu samo da pretpostavljam sta ljude zanima.
Jasno mi je, medjutim, da su najcesci izvori informacija iz "otadzbine" sture agencijske vesti i "virtuelna" (internet) izdanja novina iz Srbije. Zato se trudim da pisem o nekim "malim i nevaznim" stvarima, koje se u novinama spominju tek usputno, a koje, s druge strane, cesto bolje docaravaju atmosferu na drugom kraju sveta nego "najvaznije vesti dana" i izjave drzavnih zvanicnika.
Proteklih nedelju dana beogradski mediji, skoro bez izuzetka, najvise prostora su posvecivali politickim temama - svirepom ubistvu porodice Stolic u Obilicu, nastavku farse oko konstituisanja Saveta za radio-difuziju, profanisanju Labusa i Dinkica koji su od Batica preuzeli barjak "independizma", jos jednom izlivu sirovosti Velje Ilica (koji je prilikom intervjua sutnuo novinara)...
Iako se o svemu tome prethodnih dana mnogo pricalo i pisalo, moj licni utisak (koji naravno ne mora da bude merodavan) jeste da ove i slicne "teske" teme vec duze vreme nisu vise u centru paznje srpskog puka. Ljudi su se mahom okrenuli svojim "malim" zivotima, a opsti problemi, svejedno da li drzavni ili globalni, kao da ih ne tangiraju, bar ne dok nisu licno pogodjeni.
Nedostatak svesti o javnom, opstem interesu i nespremnost na bilo kakvo angazovanje tom pravcu (uvek se ceka da neko drugi zalegne kada treba da se resi neki problem) hronicni su nedostataci ove sredine, uzroci neresavanja brojnih problema, i, takodje, uzroci nesredjenosti i zaostalosti. Ali, to je posebna tema za razmiljanje.
Ovaj put o nekim "trivijalijama". Nezaobilazna tema svih, ali bas svih razgovora u Beogradu ovih dana je - nesnosna vrucina. Iako prolece bar kalendarski traje jos desetak dana, vrelo, avgustovsko leto uveliko je pocelo. Ni ove godine pravog proleca u Srbiji skoro da nije bilo.
Posle Cernobila, Bora DJordjevic napisao je jedan, ispostavice se, antologijski stih: "zajebali Rusi klimu, mesto leta salju zimu".
Njegova "vizija" pokazala se samo kao delimicno tacna. Umesto normalne zime sada imamo ledeno doba, a umesto proleca uzareno, tropsko leto. I nisu samo Rusi zeznuli stvar, "nekako bih probusio tanki sloj ozona, a zemlju bih zastitio kesom od najlona" nije samo njihov kredo. Zna se kome se nije svideo Sporazum iz Kjota i dr.
Bilo kako bilo, u Srbiji prosecna junska temperatura ovog proleca krece se oko 35 stepeni (Celzijusovih), dok vlaznost vazduha konstantno je "kao u Indoneziji". Jednom recju - da mozak prokljuca. Moja majka kojoj je pre neki dan bio rodjendan stalno ponavlja kako je nekada za rodjendan nosila jaknu. Sada danima ne moze da zaspi od vrucine. Moj brat od ujaka koji vec nekoliko godina zivi u Brazilu tvrdi kako "brazilsku" temperaturu mnogo teze podnosi u Beogradu, nego u Sao Paolu. U Brazilu moze da se dise.
Ne treba biti meteoroloski strucnjak da bi se konstatovalo kako se klima na citavom ovom podneblju, ne samo u Srbiji, poslednjih godina drasticno promenila. Nema to vise veze sa onim sto je pisalo u udzbenicima geografije. Ovo nikako vise ne moze da bude "umereno-kontinentalna" klima: prolece i jesen kao da vise ne postoje, zima i (pogotovu) leto mnogo su ekstremniji nego ranije.
Samim tim, nuzno se menja i bioritam - pojedinacni i opsti. Preko dana se ne izlazi iz kuce, a obaveze se ostavljaju za kasnije - "kad zadje sunce". Srbi nikad nisu bili preterano vredni (cak naprotiv), sad imaju razlog vise za ustanovljavanje institucije sieste... Ili fjake... Ili vec neceg slicnog, originalnog. U svakom slucaju, drustveni zivot ovih dana obavlja se u debeloj hladovini (uglavnom u rashladjenim prostorijama) a zivi se nocu. Jedino tada grad koliko toliko zivne - grogirani se koliko toliko osveste, malo dodju k sebi i izadju na ulicu. Da se iscudjavaju od muke... Dodolske pesme ne pomazu.
Sto zbog neverovatne vrucine, sto zbog cinjenice da se blizi sezona odmora, pocelo je uveliko da se prica o letovanjima. Prosle godine u Srbiji se, posle "sto godina", ponovo "rodio" turizam. Prvi put posle ratova, sankcija i svih ostalih "elementarnih nepogoda", ljudi su masovno isli na more. Najcesce u Tursku i Bugarsku, ali i u raznim drugim pravcima.
Ove godine kao opcija pojavljuje se i Hrvatska.
Pomama za letovanjem u Dalmaciji ne postoji, ali, posle ukidanja viza, i to ponovo predstavlja jednu realnu mogucnost. Nije vise rec o meditiranju iz domena naucne fantastike. A s obzirom na dugogodisnje odnose na relaciji Beograd - Zagreb, otvaranje ove "nove" turisticke alternative predstavlja mnogo vise od pukog turizma. Ovim se "rusi" jedan psiholoski "berlinski zid" u glavama. Sa obe strane "zida".
Na zalost, zbog ekonomskog standarda, odnosno usled siromastva ogromnih razmera, letovanja i putovanja i ovog leta ce za mnoge ostati "mislena imenica". Ipak, trebalo bi da bude vise "utesnih kombinacija" nego ranije.
Pocetkom jula u Srbiji ce se dogoditi dva vrlo zanimljiva muzicka festivala: Edzit u Novom Sadu (od 3. do 6. jula) i Echo u Beogradu (od 10. do 14. jula).
Program oba festivala stvarno ce biti "svetski" - dolaze Triki, Moloko, Henri Rolins, Sonik jut, Morciba i mnogi drugi, a cene ulaznica (koje su vec pustene u prodaju) vise su nego simbolicne, pogotovu u poredjenju sa cenama slicnih dogadjaja u Evropi ili Americi.
Iz Turisticke organizacije Srbije najavljuju kako se ovi festivali uklapaju u novu turisticku strategiju zemlje da se privuku mladi iz citave Evrope. "Beograd tesko moze da privuce cetrdesetogodisnjake, ali zato moze da bude interesantan mladima, pliceg dzepa i drugacijih prohteva, koji ce, ako se budu lepo proveli, ponovo doci..." Tako je otprilike glasi "naravoucenije" predstavnika Turisticke organizacije Beograda koja se aktivno ukljucila u organizaciju Echo festivala.
Posto je "drzavna zajednica" nedavno ukinula vize za 45 zemalja, takva retorika vise ne zvuci isprazno. Ostaje samo da se vidi da li ce Evropa pre stici u nase krajeve ili mi u Evropu...
CRNA GORA
Gradonacelnik Cetinja nece na inauguraciju Vujanovica
Gradonacelnik Cetinja Miroslav Vickovic obavestio je juce crnogotrskog predsednika Filipa Vujanovica da nece prisustovati svecanom prijemu povodom njegovog stupanja na tu duznost.
"Sve i da ste pobedili u fer nadmetanju, a niste, da li je moralno slaviti u gradu koji nakon vase stampedo politike sve vise lici na groblje zivih ljudi", navodi se u otvorenom pismu Vickovica Vujanovicu.
Vickovic je dodao da "bez zelje da povredi osobe koje ce, ispunjavajuci svoje protokularne i kurtoazne obaveze", doci na Cetinje, mora da primeti da bi, "s obzirom na sustinu i karakter rezima kojem Vujanovic pripada, na svecanom prijemu vise odgovarala drugacija struktura gostiju".
"Radni i antiratni profiteri, trafikanti, sverceri i dileri jubasi i udbasi, od istine nezavisni analiticari. Naslo bi se jos slicne druzine. Znam da Vam necu nedostajati a posteno govoreci ni Vi meni. Mi cemo slaviti onog dana kada zajedno sa pobunjenim narodnom Crne Gore vidimo ledja narodnim krvopijama", dodaje se u pismu.
Svecani prijem povodom stupanja Vujanovica na mesto predsednika Crne Gore bice odrzan sutra u Vladinom domu na Cetinju.
Predsednik Srbije i Crne GoreMarovicu u radu pomaze Ekonomski savet
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic formirao je svoj Ekonomski savet u koji je imenovao nekoliko poznatih privrednika, medju kojima je i predsednik Kompanije "Braca Karic" Bogoljub Karic.
U saopstenju iz Marovicevog kabineta, navodi se da Ekonomski savet treba da pomogne rad predsedniku u ekonomskim i privrednim aktivnostima drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
"Savet cine istaknuti i uspesni privrednici i eksperti iz razlicitih oblasti ekonomije i privrede koji ce svojim znanjem, iskustvom i mogucnostima doprineti radu predsednika na razvijanju i harmonisanju provrednih odnosa Srbije i Crne Gore", navodi se u saopstenju.
Za clanove Ekonomskog saveta imenovani su: predsednik Udruzenja industrijalaca i preduzetnika SCG Bogoljub Karic, predsednik "Vektre" Dragan Brkovic, predsednik "Komeracijalne banke" Ljubomir Mihajlovic, predsdednik "Kapital banke" DJordje Nicovic, predsednik Hotelijersko-turistickog preduzeca "Budvanska rivijera" Ivo Armenko, predsednik "C-Marketa" Slobodan Radulovic i direktor "Si&Si Grupe" Vojin DJordjevic.
Prema saopstenju, delatnost Saveta bice usmerena na podsticanje razvoja zajednickog trzista, kao i na unapredjenje poslovne saradnje privrednih subjekata Srbije i Crne Gore.
"Ekonomski savet ce pomagati predsedniku Svetozaru Marovicu u njegovom naporu za ucsvrscivanje ekonomske pozicije drzavne zajednice SCG u medjunarodnim odnosima, prilagodjavanju privrede SCG u medjunarodnim standardima i njihovu pripremu za ulazak u evropske integracije", navodi se u saopstenju.
U radu Ekonomskog saveta bice angazovani i eksperti iz razlicitih oblasti privrede.
Predsednik Srpskog pokreta otpora Momcilo TrajkovicStanje na Kosovu je katastrofalno
Predsednik Srpskog pokreta otpora Momcilo Trajkovic ocenio je u Cacku da se Srbi na Kosovu nalaze u dramaticnoj situaciji i da politiku na Kosovu ne kreira samo sef UNMIKa Mihael Stajner, nego i "centri moci u medjunarodnoj zajednici".
Trajkovic je sinoc u intervjuu TV Cacak rekao da medjunarodna zajednica "direktno ili indirektno duva u krila albanskom separatistickom pokretu", koji se "zalaze za nezavisnost Kosova".
"Nazalost, medjunarodna zajednica je promasila strategiju na Kosovu, jer je njena strategija jednostrana i sve sto je na Kosovu uradjeno je resavanje albanskog pitanja. Politika medjunarodne zajednice na Kosovu je dozivela poraz, koji ona ne zeli da prizna," rekao je Trajkovic.
On je naveo da su kosovske institucije "sve vise albanske, a sve manje kosovske".
"Prisustvo srpskih poslanika u kosovskom parlametnu daje Stajenru za pravo da kaze da su to multietnicke institucije, a one su, fakticki, u funkciji albanske vecine", rekao je Trajkovic.
Prema njegovim recima, aktuelna vlast u Srbiji "nije u stanju da izvrsi pritisak na medjunarodnu zajednicu da preuzme odgovornost za stanje i bezbednost na Kosovu".
Trajkovic je jos rekao da drzava nema jasnu i definisanu strategiju za resavanje problema na Kosovu i istakao da i diplomtija nije dovoljno angazovana.
"Tragedija porodice Stolic u Obilicu mora da natera nasu drzavu da udara na sva vrata i pokaze da je na Kosovu izrazen albanski ekstremizam i da zahteva od medjunarodne zajednice da ponese odgovornost za stanje na Kosovu, sto je Rezolucijiom 1244 i predvidjeno," rekao je Trajkovic.
On je istakao da na Kosovu trenutno zivi oko 130.000 Srba i ocenio kao pogresan stav medjunarodne zajednice da raseljeni Srbi mogu da se vrate samo u ona mesta iz kojih su prognani.
"Cinjenica da je Stajner ovu godinu proglasio godinom povratka Srba na Kosovo, a na tome nista ne radi, najbolje govori kakva je politika medjunarodne zajednice," rekao je Trajkovic.
