U Srbiji privedeno 3.682 osoba
Pritvoreno vise od 50 vodja i clanova najvecih klanova
U potrazi za clanovima grupe koja je organizovala ubistvo srpskog premijera Zorana DJindjica i opseznoj akciji protiv organizovanog kriminala policija je u pritvoru zadrzala vise od 50 vodja i clanova sedam najvecih mafijaskih klanova, saopsteno je danas u srpskoj vladi.
U Srbiji su ukupno privedene 3.682 osobe, od kojih je 1.075 zadrzano u pritvoru. Samo u Beogradu policija je privela 1.497 lica, od kojih je 591 zadrzano u pritvoru. Tim podacima obuhvacene su i osobe za koje se zna da su clanovi mafijaskih klanova, ali i osobe koje su bile povezane sa podzemljem
Clanovima i vodjama najvecih mafijaskih grupa, ciji je spisak podeljen novinarima na brifingu u srpskoj vladi, odredjen je pritvor od 30 dana.
Medju clanovima sedam najvecih klanova najvise je osoba iz zemunske i iz surcinske bande.
Najvise zadrzanih u pritvoru do 30 dana je iz "Zemunske grupe" - njih 29.
Iz "Surcinske grupe" zadrzano je u pritvoru 13 osoba, a iz "Bezanijske", "Vozdovacke" i "Grupe Amerika" po tri. Iz "Kekine grupe" i "Arkanove grupe" u pritvoru do mesec dana zadrzana su po dva pripadnika.
Osobe zadrzane u pritvoru osumnjicene su za razlicita krivicna dela, medju kojima su ubistva, preprodaju droge, razbojnistva, kradje i krijumcarenje vozila, ucene, otmice i zelenastvo.
Pripadnici "Zemunske grupe", koji su zadrzani u pritvoru su: Zoran Vukojevic zvani Vuk, Dragan Ninkovic zvani Prevara, Milan Jurisic zvani Jurisko, Aleksandar Davidovic zvani Dzeronimo, Ognjen Martinovic zvani Ogi, Olja ili Krivi, Loran Milic zvani Locko, Dusan Tisma, Zoran Borojevic, Dragan Vujicic zvani Bego, Darko DJordjevic, Aleksandar Zdravkovic zvani Aca, Srdjan Jezdimirovic i Gradisa Katic.
Iz "Zemunske grupe" zadrzani su u pritvoru i Nenad Lemajic, Davor Marin, Srdjan Mijailovic zvani Englez, Dragan Miladinovic zvani Gagec, Sasa Petrovic, DJordje Slavkovic, Slavko Stevanovic zvani Sumski, Nebojsa Krnajski zvani Krnja, Dejan Vracar, Dejan Novakovic, Vladimir Rakita, Milenko Cancarevic, Aleksandra Sekularac, Ljubica Seric i Milan Vukovic zvani Kastelo.
Iz "Surcinske grupe" u pritvoru su zadrzani Milan Narancic zvani Limun, Ljubomir Jovanovic zvani Stakleni, Predrag Rankovic zvani Peconi, Nebojsa Dangubic, Marko Ivkovic, DJordje Jovanovic, Sasa Jovanovic zvani Mrsa, Igor Kokot, Milenko Radakovic, Zoran DJordjevic, Goran Nikolic, Savo Rakovic i Nikola Cudic.
Iz "Bezanijske grupe" zadrzani su u pritvoru Goran Mijatovic zvani Mita, Danko Nikolic i Slaven Jelic, a iz "Vozdovacke grupe" Vladan Kontic zvani Konta, Zoran Brankovic i Predrag Stojanovic.
Iz "Grupe Amerika" u pritvoru su Veselin Raicevic zvani Meda, Mileta Miljanic i Sasa Vujko, a iz "Kekine grupe" Mario Milosavljevic i Aleksandar Dabic zvani Daba. Iz "Arkanove grupe" zadrzani su u pritvoru Stojan Novakovic zvani Cope i Rade Rakonjac.
Predstavnici srpske vlade novinarima su rekli da istraga napreduje veoma dobro i da je pitanje sati ili dana kada ce biti potpuno kompletirani svi detalji i dokazi o nacicnu na koji je organizovano i izvrseno ubistvo premijera DJidjica i o ljudima koji su u tome ucestvovali.
U Novom Sadu pritvoreno je 65 osoba, a veliki broj pritvorenih je i u Jagodini (42) i Sremskoj Mitrovici (41).
Policija navodi da je u Novom Sadu pritvoren Dalibor Nisevic zvani Coda, zbog krivicnih dela vezanih za drogu, dok su u Sremskoj Mitrovici privedeni Predrag Dragovic zvani Smrda, Zivko Odbasic zvani Bata king i Nenad Vasic zvani Luksemburac, zbog krivicnih dela nasilja, razbojnistava, provalnih kradja, iznuda i kradje vozila.
U Jagodini se u pritvoru nalazi Dusan Jovanovic zvani Dule Dobricevac, zbog iznude i trgovine belim robljem, kao i DJordje Mehovic DJokica i Milan Magdic Magda zbog krivicnih dela vezanih za drogu.
U Krusevcu je pritvoreno 38 osoba, Sapcu 34 i Nisu 33 osobe.
Medju pritvorenim Sapcanima nalazi se u Rasid Sakic zbog trgovine drogom. U Nisu su pritvoreni zbog trgovine drogom Veselin Ajkovic Vesko, Ivan Antic Sica i Ivan Ljubomirovic zvani Ljuba Labud.
U Cacku je pritvoreno 29, a u Novom Pazaru 28 osoba. Pritvoreni u Cacku uglavnom se vezuju za razbojnistva, iznude i provalne kradje, dok je Novi Pazar vezan za krivicna dela trgovine belim robljem i trgovinu drogom.
Policija je u Zajecaru pritvorila 28, Kragujevcu 25, Uzicu 20, Subotici 19, Kraljevu i Pozarevcu 18, Leskovcu i Boru 14, Pancevu 13 osoba.
Medju privedenim u Pozarevcu nalazi se i Mladjan Micic "Pacov", koji je, prema navodima policije, pripadnik "Zemunskog klana".
Pripadnici MUP-a Srbije su zbog vise teskih krivicnih dela pritvorili i devet osoba u Somboru i Smederevu, osam u Valjevu po dve osobe u Pirotu i Kikindi i jednu osobu u Prokuplju.
Beograd dve nedelje posle atentata na premijera DJINDJICACiscenje taloga
Dve nedelje posle atentata na premijera Zorana DJindjica, zivot se, naizgled, vratio u normalu, ali rec je, ipak, o "normali vanredog stanja". Iako su drzavni zvanicnici mnogo puta ponovili kako se vanredno stanje odnosi samo na kriminalce, ono se odrazava i na mnoge aspekte svakodnevnog zivota.
Opsta atmosfera je drugacija, kao da je citav grad "utisan". U vecernjim satima ulice su mnogo praznije nego inace, restorani, klubovi, bioskopi prijavljuju znatno manji promet, najinteresantnije fudbalske i kosarkaske utakmice igraju se bez prisustva publike. Na "strateskim mestima" i dalje stoje policajci u pancirima i sa kalasnjikovima, sto nije bas prizor koji mami na ulici.
Zato je logicno sto ljudi mnogo vise vremena provode kod kuce. Manje je i "putnika namernika". Recepcionar Interkontinentala tvrdi da se ovaj atentat vise odrazio na posetu, nego ubistvo Zeljka Raznatovica Arkana u holu istog tog hotela. Umesto standardnih 250, u "Interkontu" je trenutno svega oko osamdesetak gostiju.
Gde god da se zadesite u prevozu, kaficu ili na zurci atentat, hapsenja i istraga i dalje su glavne teme. "Samo da nam potraje ovo vanredno stanje", komentar je koji prilicno dobro odslikava raspolozenje obicnog sveta. Vecini gradjanstva bilo je preko glave bandita i vlasti koja bandite tolerise. Ali, ne treba smetnuti sa uma da u bolesnom drustvu postoje i oni koji su na korumpiranosti sistema izvlacili korist za sebe.
Vesti su i dalje znatno ucestalije i duze nego pre 12. marta. Pocinju saopstenjima Ministarstva unutrasnjih poslova, uz koja se prikazuju fotografije i daju detaljni opisi osumnjicenih. Obavezni deo MUP-ovih "obracanja javnosti" jesu i pozivi gradjanima da svaku informaciju, koja bi mogla da bude od koristi istrazi, proslede policiji na neprekidno otvorene brojeve telefona.
Takva "istraga uz pomoc gradjana" predstavlja veliku novinu. Prica se da je to rezultat saveta strucnjaka Skotland jarda koji su stigli kao ispomoc, ali za takve tvrdnje, kao i za sto-sta drugo, nema zvanicnih potvrda. Svejedno, promena policijske metodologije je vise nego ocigledna. Nikada do sada policija se nije na takav nacin obracala gradjanima.
Zalosna istina je da su gangsteri, cije su njuske sada konacno na poternicama, tako reci do juce bili "svete krave" i "uvazena gospoda". O banditima sa besnim kolima i bespravno sagradjenim dvorcima (sa zatvorima i mucionicama) govorilo se biranim recima.
Zakon se godinama odnosio iskljucivo na sirotinju (u praistorijskim stojadinima, varburzima i drugim krsevima), pravi banditi bili su nedodirljivi. Policija nije smela da im pisne, kamoli da ih dirne ili privede. Policajac koji bi se na tako nesto odvazio mogao je samo da nadrlja. U takvim slucajevima radile bi veze u policiji, pravosudju, medijima, tako da bi se bandit brzo nasao na slobodi (cak i ako je optuzen za najteze krivicno delo), dok bi, "drski" policajac koji je radio po pravilima sluzbe, zavsio u nebranom grozdju. Ili pre u jendeku.
Svoje prijatelje i postovaoce banditi su imali u svim strukturama. Jer, oni ne samo da su bili deo sistema, bili su jedan od njegovih najcvrscih temelja. Uvazeni biznismeni, iznikli na beogradskom (ili nekom drugom) asfaltu, zagonetne proslosti - "crni biseri". Iznad zakona, bliski vlastima, neizostavni deo "turbo" elite koja se ekstremno obogatila u vreme kad su obicni gradjani ekstremno osiromasili.
Nije, zato, ispravno reci kako je sprega koja je postojala izmedju profesionalnih ubica i trgovaca drogom, s jedne, i drzave, s druge strane, predstavljala javnu tajnu. Nije to bila tajna, to je bio sistem koji je predstavljao institucionalizaciju najgore drustvene patologije. Taj kancer unistio je bukvalno sva drustvena tkiva.
Primeri za tu tvrdnju? Zamenik republickog javnog tuzioca koji je bio na "Siptarovom" platnom spisku (i pri tom ima fizionomiju kao da je deo "klana"). Policajac koji je banditu sef obezbedjenja. "Novinari" koji pisu kako "Siptar" i "Prevara" kazu... Kod "Pacova" je pronadjen "besni" vozni park Marka Milosevica (jer, Marko i "Pacov" su bili drugari)...
Akcijom koja traje vec skoro dve nedelje razoblicena je ogromna laz u kojoj je srpsko drustvo godinama zivelo. Sa lica ubica konacno je skinut "veo" patriotizma, smoglo se snage da se odvratnoj stvarnosti pogleda u lice. Zato je sada sustinsko pitanje samo koliko ce se temeljno cistititi natalozena prljavstina...
P. Dragosavac
GodisnjicaNATO-agresijeObelezena godisnjica NATO-agresije
Patrijarh srpski Pavle sluzio je juce, u Crkvi Svetog Marka opelo poginulima u NATO bombardovanju SRJ 1999. godine. Pomeni zrtvama odzani su u svim pravoslavnim hramovima.
Povodom cetvrte godisnjice pocetka vazdusnih napada NATO, gradonacelnica Beograda Radmila Hrustanovic polozila je venac na grob Milice Rakic na Batajnickom groblju, koja je tragicno nastradala za vreme NATO-bombarodovanja.
Trogodisnja Milica Rakic poginula je 18. aprila 1999. godine tokom bombardovanja beogradskog prigradskog naselja Batajnica.
Gradonacelnica Beograda je potom obisla i spomen-obelezje "Zasto" u Tasmajdanskom parku, posveceno radnicima RTS-a, koji su stradali 23. aprila u bombardovanju zgrade drzavne televizije u Abardarevoj ulici.
U prisustvu clanova porodica, gradonacelnica Beograda je polozila venac na spomen-obelezje. Na vencu je napisano "Zasto i juce, zasto zauvek".
Branislav Pecinovic, otac jednog od nastradalih radnika RTS-a, rekao je u obracanju gradonacelnici Beograda da je "sramota sto se cetiri godine nakon bombardovanja ne zna tacan broj poginulih u NATO-agresiji" i dodao da je prema nekim podacima ukupan broj nastradalih oko pet hiljada.
Povodom cetvorogodisnjice od pocetka NATO-bombarodovanja oglasio se i pokret Otpor, u cijem se saopstenju navodi da "Srbija nikada vise ne sme da dozvoli da se zbog pogresne i pogubne politike i nerealnih procena politickog rukovodstva konfrotira sa citavim svetom".
Clanovi Otpora izrazili su saosecanje sa svim gradjanima Srbije i Crne Gore koji su tokom bombardovanja ostali bez svojih najmilijih, svojih ognjista, kao i sa onima koji su raseljeni iz svojih domova, ocekujuci da Srbija u buducnosti ostvaruje svoje interese vodjenjem razumne politike, a ne obmanjivanjem i zrtvovanjem svojih gradjana. NATO-bombardovanje Jugoslavije pocelo je 24. marta 1999. godine i trajalo 78 dana.Pre cetiri godine sruseni svi mostovi u Novom Sadu
Pre cetiri godine, nesto pre 20 casova, zajedno sa Pristinom, na meti NATO udara istovremeno se nasao i Novi Sad, u kojem je za narednih 78 dana, koliko je trajalo bombardovanje, srusen veliki broj objekata, a medju njima i sva tri mosta preko Dunava.
Prvog aprila 1999. srusen je najstariji novosadski most, Varadinski, dva dana potom najlepsi novosadski most, Most slobode, a 26. aprila dokrajcen je i najmasivniji novosadski most, drumsko-zeleznicki Zezeljev most.
Za vreme Milosevicevog rezima izgradjen je novi most na mestu starog Varadinskog, zatim privremeni drumsko-zeleznicki most kao i privremeni pontonski most.
Nakon pada Milosevica, zapocela je, uz finansiranje Evropske unije, obnova novosadskog Mosta slobode, kao i ciscenje korita Dunava od ostataka srusenih mostova.
U Novom Sadu, za vreme bombardovanja, srusena je i zgrada Televizije Novi Sad, devastirana je Rafinerija nafte, sruseno nekoliko stambenih zgrada i kuca, gadjana je kasarna "Majevica", Centar za obuku policije.
Za vreme bombardovanja, u Novom Sadu poginuli su Oleg Nasov i Milan Bajic. Prvi je poginuo na Varadinskom mostu, drugi u rubnom naselju Sangaj, koje se nalazi u blizini Rafinerije.
Zbog rusenja mostova, stanovnici sremskih naselja na desnoj obali Dunava su nekoliko meseci bili bez vode.Narodna banka Srbije
U opticaju novcanica od 1.000 dinara
Narodna banka Srbije (NBS) pustila je juce u opticaj prvu srpsku novcanicu, nakon 85 godina, od 1.000 dinara, koja ce u potpunosti zameniti staru krajem godine.
"Paralelno ce se koristiti stara i nova novcanica, a najkasnije ce sve stare biti povucene do kraja godine, a tacan datum objavicemo naknadno", kazao je guverner NBS Mladjan Dinkic na konferenciji za novinare.
On je najavio da ce do 30. aprila biti povucene iz opticaja kovanice od jedan, pet i deset para, cime ce se povuci 1,1 tona metala i iskoristiti za delimicnu izradu novih kovanica od jedan, dva, pet, 10 i 20 dinara, tokom leta.
Na novoj novcanici zadrzan je portret dugogodisnjeg guvernera privilegovane Narodne banke Kraljevine Srbije DJordja Vajferta, ima grb NBS, preuzeti stari grb sa prethodih srpskih novcanica, koji se nalazi na svim dokumentima NBS, a osnovna novina je kinegram, kao jedan od elemenata zastite od falsifikovanja.
Dinkic je istakao da je zbog lakoce falsifikovanja za godinu i po dana NBS pronasla 3.777 laznih novcanica od 1.000 dinara, cija je protivrednost 60.000 evra.
NBS je, kako je objasnio, odlucila da pusti u opticaj novu novcanicu povodom 119 godina od osnivanja NBS, 16. marta 1884. godine. Ovo je prva srpska novcanica nakon 85 godina, jer je nakon dve godine stampanja, 1918. godine pustena u opticaj poslednja srpska novcanica od pet dinara, a bila je plativa u srebru, dodao je Dinkic.
On je kazao da je NBS medjunarodnim institucijama predlozila da nova skracenica za srpsku valutu u transakcijama bude SRD - srpski dinar i da cekaju odgovor.
VANREDNO STANjENatase Micic donela posebne mere i u pravosudju
Vrsilac duznosti predsednika Srbije Natasa Micic donela je naredbu o posebnim merama u oblasti pravosudja za vreme vanrednog stanja prema kojima vrsioci duznosti predsednika Vrhovnog suda Srbije i republickog javnog tuzioca imaju ovlascenja da suspenduju predsednike nizih sudova i javnih tuzilaca i imenuju vrsioce duznosti, prenose mediji.
Naredba je stupila na snagu objavljivanjem u Sluzbenom glasniku i bice na snazi za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje uvedeno je 12. marta posle ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica.
Prema toj naredbi, vrsioci duznosti predsednika Vrhovnog suda Srbije i republickog javnog tuzioca, Sonja Brkic i DJordje Ostojic, ovlascuju se da "preduzimaju mere suspenzije predsednika neposredno nizih sudova i javnih tuzilaca i imenuju vrsioce duznosti, u skladu sa Zakonom".
Demokratska stranka Srbije kritikovala je Natasu Micic zbog te naredbe, ocenjujuci da ona na to nema pravo po Zakonu o merama za vreme vanrednog stanja.
"Micic je oduzela ingerencije Skupstine o imenovanju i razresenju, kako sudija tako i tuzilaca cime je direktno prekrsila Ustav", rekao je sef poslanicke grupe DSS-a u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov na konferenciji za novinare.
