Nezavisne Novine

Kanada

Hristos vaskrse!

Veliki petak

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obelezavaju Veliki petak, dan kada je, osudjen i na krst raspet Isus Hristos.
Petak pred Uskrs u hriscanskoj tradiciji naziva se Veliki petak, u crkvenom kalendaru oznacen je crvenim slovom i dan je zalosti u citavom hriscanskom svetu.
Upravnik Judeje, Rimljanin Pontije Pilat, koji je sudio Isusu po optuzbama fariseja, isprva je odlucio da Isus nije kriv pa ga je poslao caru Irodu, upravitelju Galileje, da mu on sudi. On je, medjutim, cuvsi vesti o Isusu, odbio da mu sudi i vratio ga rimskom namesniku.
Posto ni ponovni pokusaji da odobrovolji i urazumi narod da pusti Isusa nisu pomogli, a bojeci se pobune i prituzbi kod rimskog cara Avgusta, Pilat dade vojnicima da Isusa raspnu.
Izrekavsi presudu Pilat je oprao ruke i porucio okupljenom narodu: "Nisam kriv za smrt ovog pravednika. Vi cete videti". Narod je odgovorio: "Krv njegova na nasu decu!"
Isus se, potom, noseci krst na kome ce biti raspet, i s trnovim vencem na glavi, ispeo na Golgotu gde je raspet izmedju dvojice razbojnika.
Isus je izdahnuo nakon nekoliko sati na krstu. U taj cas se, prema predanju, zavesa u jerusalimskom hramu iscepala na pola, sunce se pomracilo, mrtvi su ustajali iz grobova i sva zvona su popucala. Zato od Velikog cetvrtka do Uskrsa ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, vec se vreme bogosluzenja i oglasenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Na dan kada je Isus raspet ne sluzi se liturgija, zato sto se tom sluzbom prinosi Bogu beskrvna zrtva, a na taj dan Isus je sebe prineo na zrtvenik.
Na Veliki petak se farbaju uskrsnja jaja, najcesce crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Hristovu krv.
Hriscani na Veliki petak strogo poste, provodeci dan samo na hlebu i vodi, a mnogi tek uvece, kad se pojave zvezde, uzmu malo hleba i vode, dok citav dan nista ne stavljaju u usta. U nedelju, na sam dan Uskrsa zavrsava se sedmonedeljni post.
Patrijarh srpski Pavle sluzice na Veliki petak u beogradskoj Sabornoj crkvi. Vecernja sluzba sa iznosenjem plastanice pocinje u 16 sati.

HRISTOS VASKRSE

Vaskrsenje Isusa Hrista

Posto je prosla Subota, koju je Isus prelezao u grobu, u Josifovom vrtu, sutradan, u Nedelju vrlo rano, osetio se snazan zemljotres, i andjeo Bozji slete s neba ka grobu, odvali plocu koja bese naslonjena na ulazak u grob i sede na odvaljeni kamen. Lice njegovo bese svetlo kao munja, a odelo belo kao sneg. Strazari, koji su cuvali grob, popadase kao mrtvi, i kad dodjose k sebi od straha i cuda, trkom pobegose u grad.
Kad je andjeo odvalio plocu, Isusa vec nije bilo u grobu; on je ranije vec vaskrsao i izasao, a andjeo je odvalio plocu da bi zene mironosnice i apostoli mogli u grob uci i uveriti se o Hristovom vaskrsenju.
Prva zena koja je izjutra dosla na Isusov grob bila je Marija Magdalena. Nasavsi grob otvoren, ne znajuci sta se dogodilo, povikala je: "Uzese Gospoda moga i ne znam gde su ga na drugo mesto sahranili!", i brzo je otrcala da o tome izvesti Petra i Jovana. Oba ucenika potrcase na grob, a prvi je, jer je bio mladji, do groba stigao Jovan. Njemu se, cim je razgledao oko groba, javi misao o Hristovom vaskrsenju. Petar, kad stize, odmah udje u grob, a za njim i Jovan, i u grobu spazise platno, kojim je Isusovo telo bilo umotano, gde lezi na istom mestu, samo je ubrus, kojim je glava bila uvijena, bio brizljivo savijen i stavljen u stranu. Marija Magdalena je ponovo dosla na grob, a posto su Petar i Jovan vec bili otisli, sela kraj groba i tiho plakala. Dok je tako plakala, ucini joj se kako se nesto belasa u grobu, ona se saze i spazi dva mladica u sjajnim haljinama kako sede jedan celo glave, a drugi ispod nogu gde je lezalo Isusovo telo.
"Zeno zasto places? Koga trazis?", zacu ona glas: "Uzese Gospoda moga i ne znam gde ga metnuse". Ova dva mladica behu uprli poglede ne na nju vec mimo nje, te se ona osvrte da vidi koga to gledaju, i spazi iza sebe nepoznati lik, koga u jutarnjem mraku nije mogla da raspozna. Ona pomisli da je to bastovan Josifove baste pa mu rece: "Gospodine, ako si ga ti uzeo, kazi mi gde si ga metnuo, a ja cu ga naci".
"Marija!", cu ona glas, kojom je pozva nepoznati, i ona poznade Isusov glas, vide da on stoji ziv pred njom, pa radosno viknu: "Ucitelju!" i polete da mu obgrli noge. No on joj rece: "Ne dotici me se, jer se jos ne vratih Ocu mome, nego idi braci mojoj i kazi im: Idem Ocu mojem i Ocu vasem i Bogu mojem i Bogu vasem"; i posle ovih reci pruzi ruku, blagoslovi Mariju koja je klecala, i nestade ga. Marija puna radosti pozuri da izvesti apostole, i cim je stigla radosno je uzviknula: "Ja sam videla Gospoda!". Ali joj ucenici ne poverovase, sto jako uvredi njenu neznu dusu.
U medjuvremenu i zene mironosnice, pred samo radjanje sunca, behu stigle na grob, kraj koga nadjose andjela u belim haljinama, koji sedjase na ploci i koji im rece: "Ne bojte se! Ja znam da vi trazite Isusa Nazarecanina - raspetoga. On je voskresao; nema ga ovde. Nego idite i kazite ucenicima njegovim da idu u Galileju, tamo ce ga videti". Pune straha, ali i radosti, pohitale su zene mironosnice u grad, kad na putu sretose samog Isusa koji im rece: "Radujte se!" i ponovi poruku ucenicima svojim. Posto ih blagoslovi, Isusa nestade, a mironosnice glas o Hristovom vaskrsenju raznese po celom gradu.
Strazari pak, koji su Hristov grob cuvali, dotrcali su uplaseni i obavestili prvosvestenike i jevrejske staresine o svemu sto se dogodilo. On dadose vojnicima dosta novaca kao napojnicu sto su cuvali strazu i rekose im da nikom ne kazuju da je Isus vaskrsao, vec da rasprostiru glas da su ga ukrali ucenici njegovi dok su strazari spavali.
Istoga dana Isus se ukazao i svojim ucenicima Luki i Kleopi, koji su iz Jerusalima isli u obliznju varosicu Emaus, u obliku nepoznatog putnika, koji ih ukori sto su kolebljivi u svojoj veri u Hristovo vaskrsenje. Tek kad im on, za trpezom, u jednoj usputnoj kuci, prelomi blagosloveni hleb, oni ga poznadose, ali njega vec nestade. Zato oni pohitase odmah natrag u Jerusalim, gde nadjose jedanaestoricu ucenika na okupu i ispricase im svoj susret s Isusom.
Isto vece Isusovi ucenici se zatvore u jednu sobu plaseci se Judeja. Odjednom udje Isus, stade u sredinu i rece im: "Mir vam!" Oni se uplasise i pomislise u strahu da je to neko prividjenje. A Isus im jrece: "Sto se plasite? I za sto takve misli ulaze u vasa srca? Vidite ruke moje i noge moje; ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh kostiju i tela nema, kao sto vidite da ja imam". I dok su se oni jos cudili, upita ih: "Imate li sto za jelo?, a oni mu iznesose komad pecene ribe i meda u sacu, sto on pred njima pojede, da ih uveri da nije prividjenje.
Jedino ucenik Toma, koji nije bio prisutan kad se Isus javio, ne poverova kad mu drugovi rekose: "Videsmo Gospoda!", nego rece: "Dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinaca, i metnem ruke u rebra njegova, ne mogu verovati"...

* * *
Vaskrsenje (Vaskrs, Uskrs, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se jos od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14. dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom Vaseljenskom saboru, odluceno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolecne ravnodnevice, prve nedelje posle Jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i moze pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.
Uskrs je najsvecaniji praznik u godini; on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, cime se zeli pokazati da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se cak i u tuznim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Umesto uobicajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravlja sa: "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!".
Da bi se hriscani dostojno pripremili za ovaj praznik, jos od apostolskih vremena ustanovljen je Veliki Post ili Cetrdesetnica, po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskusenja. Naravno, ovo je crkveno tumacenje, mada pojedini istrazivaci (Cajkanovic) tvrde da svi postovi imaju mnogo starije poreklo. Veliki Post odgovara proletnjem godisnjem vremenu, i u te dane nije dozvoljeno nikakvo javno veselje.
Dogadjaj Hristovog vaskrsenja na ikoni se predstavlja: Isus je iz groba ustao, drzeci u ruci barjak kao znak pobede, rimski vojnici popadali su od straha oko groba, a andjeo sedi na kamenoj ploci.

U narodu postoji obicaj da se o Uskrsu jaja boje crvenom, ili drugim jarkim bojama, i da se njima dariju poznanici i prijatelji. Po predanju, Marija Magdalena je, dosavsi u Rim da caru Tiberiju objasni Hristovo vaskrsenje, darovala caru crveno kokosije jaje i zapocela mu pripovedati o Hristu. Uskrsnjim jajetom zeli se predstaviti ociglednost vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje zivot. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokos, razvije se u njemu zivot i izleze se zivo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob - ljusku i izadje na svet - kao sto je i Isus svoje mrtvo telo oziveo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog dogadjaja.
Obicaj je da se prijateljima i ukucanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo uskrsnje jaje se cuva godinu dana - i ono se naziva cuvarkuca.
Na Uskrs se rano ujutru poneki umiju vodom u kojoj je prenocilo crveno jaje, zdravac, rutvica i kaloper, radi zdravlja. Deci se ujutru daje da prvo okuse malo vina, da budu crvena kao vino.
U Levcu i Temnicu se kaze: "Uskrs je do podne crven, a od podne zelen" i "Do podne u jaja, a od podne u koprive", jer Uskrs je padao u dane kada je seljak bio u najvecoj oskudici, te nije imao ni dovoljno hleba za ishranu.
Covek koji se rodio na Veliku subotu, pred Uskrs, moze da vidi crveni vetar, smatraju u Negotinskoj krajini. Toga dana ga treba samo podsetiti na pare, tj. na zakopano blago, i on ce vas odmah odvesti na ono mesto.
Uskrsnji post se ponegde naziva Baba Korizma i zamislja se kao stara, mrsava i visoka zena u crnoj suknji. Za vreme posta ona ide po kucama, kupi decu koja ne poste i odnosi ih u nekakvu jamu, a roditelji ih o Uskrs otkupljuju sarenim jajima. Zato se za vreme posta ne jedu jaja, da bi ih bilo za otkupljivanje dece.

Njegovo kraljevsko visocanstvo

Vaskrsnja poruka Aleksandra II

Pred nama je Pravoslavni Vaskrs, najveci od svih hriscanskih praznika, dan kada slavimo pobedu nad smrcu i radost obecanja vecnosti. Treba se setiti vecnosti u vremenima kada iskusenja svakidasnjice prete da zamagle nasu svest o tome da smo kroz svoje pretke postojali i pre no sto smo rodjeni, i da cemo kroz svoje potomke postojati i onda kada se svojim precima budemo pridruzili. Dobro je setiti se da svi zajedno svoju buducnost stvaramo danas, kao sto smo svoju danasnjicu stvarali juce. Zato pazimo sta cinimo, sta govorimo i sta za sobom ostavljamo. Svako delo ostavlja tragove u svetu koji nam je poveren, svaka nevina zrtva je teret za buducnost, svako plemenito delo zaduzbina za vecnost.
Teska vremena su u najvecoj meri za nama, vremena stradanja, ratova, progona, ideoloske mrznje, siromastva, otpadanja od Bozijih i ljudskih zakona.
Vremena pred nama nisu mnogo laksa, ali bi to trebalo da bude vremena nade, ponosa, snage i stvaralackog napora za sve, bez obzira na versko ili etnicko poreklo. Mi smo nacija suocena sa izazovom da nadjemo svoje mesto medju narodima, medju sudbinama.
Predstoji nam pomirenje sa svojim strahovima, strastima i zeljama. Potrebna nam je duhovna obnova i gradjanski, pravni, demokratski preporod. Ceka nas ogroman napor i odlucnost da prevazidjemo svoje siromastvo, nedostatak radnih mesta i humanitarne probleme, da izgradimo nedostajuce i obnovimo poruseno. Moramo graditi zajedno na disciplinovan i organizovan nacin na dobrobit danasnjih i buducih generacija. Svi mi zelimo i svima nam treba buducnost. Ceka nas veliki poduhvat vracanja normama zivota koje, sa svim svojim nedostacima, jesu norme sveta kome kao veliki evropski istorijski narod pripadamo, starog evropskog sveta i njegove civilizacije. Na tom poslu Kraljevska porodica i Dinastija Karadjordjevica nece izostati.
Zivot kome tezimo jaci je od smrti! O tome svedoce stradanja Velikog petka i radost Vaskrsa! Tom obedjanju posvecujemo svoje misli, rad i stremljenja. S tom nadom u srcu i dusi, upucujemo ovu poruku svim Srbima, svim hriscanima pravoslavne vere, svem narodu Bozijem bilo koje konfesije, svim ljudima koji zive u dobroti i koji su susedi svojim susedima, koji postuju jedni druge.
HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije

Toronto grad koji treba izbegavati!

Sve sto se desava oko SARS-a pocinje da poprima i ozbiljne ekonomske posledice. Pored onoga sto je vidljivo i golim okom, poput praznih prodavnica, posebno onih koje vode trgovci azijskog porekla, praznih restorana, opustelih delova grada, poslova koji su stali i autobusa koji nisu ni posli, obicni gradjani, nadlezni, ali i politicari, hteli to oni ili ne, osecaju da SARS utice na njihove zivote na razne nacine.
Posle preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se, bar u naredne tri nedelje izbegava odlazak u Toronto, jos vise otezava i onako komplikovanu situaciju. Ontarijski ministar zdravlja Toni Klement je izrazio svoje razocaranje ovom odlukom i naglasio da je dobijanje bitke protiv SARS-a najbolji nacin da se svi, pa i SZO, ubede da je Toronto siguran grad.
Jedan ekonomista predvidja da sirenje bolesti moze za vise od polovine da uspori stopu godisnjeg rasta u drugom kvartalu. Najteze ce biti pogodjeni turizam i ugostiteljstvo.
Guverner Kanadske banke, Dejvid Dodz smatra da ce SARS ostaviti posledice po ekonomiju citave zemlje.
Ministarka finansija Dzenet Eker kaze da je prioritet sprecavanje sirenja bolesti i da ce za to biti obezbedjena dodatna sredstva, ukoliko bude potrebno. Stav vlade je da se vodi racuna o zdravlju stanovnistva, tako da ce podrzati napore za zaustavljanje bolesti.
Premijer Ontarija Erni Ivz za sada odbacuje mogucnost da se vlada umesa u pruzanje pomoci ostecenima, mada su sve glasniji zahtevi da se nesto ucini.
Predstavnici opozicije potenciraju da vlada ovo treba da shvati kao vrstu elementarne nepogode i da reaguje u istom stilu. Istina, saznalo se da se Ivz obratio premijeru Kretjenu za intervenciju oko razvoja nacionalne strategije protiv sindroma atipicnog zapaljenja pluca. Tu bi trebalo da se ostvari bolja koordinacija ljudskih resursa i materijala i direktna uloga drzave u obezbedjivanju finansijske pomoci onima koji su pogodjeni SARS-om.
I gradonacelnik Toronta Mel Lastman se oglasio, trazeci od provincijske i federalne vlade finansijsku i medicinsku pomoc za grad koji je najteze pogodjen. On tvrdi da je sistem zdravstvene zastite gradjana opterecen do krajnjih granica i apeluje da se nadlezni na svim nivoima da zajednicki snose troskove nastale zbog ove bolesti. Napomenuo je da je za vanredan sastanak gradskog veca, zakazan za ctvrtak, pripremio okvir paketa ekonomske pomoci, dok ce sveobuhvatniji uslediti nakon samita sa azijskim poslovnim ljudima i sastanka sa vodecim federalnim i provincijskim turistickim poslenicima.
Vodeci medicinski strucnjaci razmenice saznanja i strategije
U Otavi je izdato saopstenje da ce se vodeci strucnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije, americkog Centra za kontrolu bolesti, Panamericke zdravstvene organizacije, Velike Britanije i Kanade sastati iduce nedelje da raspravljaju o SARS-u. Po recima dr Pola Galija, iz Ministarstva za zdravstvo, sastanak bi trebalo da predstavlja razmenu do sada stecenih saznanja o bolesti i ideja o sprecavanju njenog sirenja, ne samo u Kanadi nego i u svetu. Razmotrile bi se najadekvatnije strategije zastite zdravlja stanovnistva, ali i potrebe za izvodjenje neophodnih istrazivanja.

Nislijama predstavljena dela kanadske kulture i umetnosti

Dani Kanade u Nisu

Nis je od ponedeljka do cetvrtka ove poprilicno hladne i kisovite aprilske nedelje bio u znaku Kanade. Na nekoliko mesta u gradu zainteresovani su mogli blize da se upoznaju sa likovnim, knjizevnim i filmskim ostvarenjima nastalim na kanadskom tlu.
Manifestacija Dani Kanade odrzana je u sklopu predstavljanja kanadske kulture i umetnosti gradjanima Srbije i Crne Gore, a Nis je posle Cacka drugi grad koji je imao prilike da vidi izbor iz bogatog i raznovrsnog stvaralastva. Kako je istakla gospodja Olgica Marinkovic, namera je da se ova daleka, a po mnogo cemu bliska zemlja, svojim umetnickim ostvarenjima priblizi gradjanima koji do sada nisu imali priliku da ih vide i da se upoznaju sa njima.
Planirano je da u maju slican program vide i gradjani Loznice.
Manifestaciju su zajednickim naporima organizovali Ambasada Kanade u Beogradu, niski Studentski kulturni centar, Kulturni centar, Medija centar, Galerija savremene umetnosti i izdavacka kuca Klio.
U okviru Dana Kanade bilo je nekoliko raznovrsnih kulturnih desavanja. U ponedeljak je otvorena izlozba grafika i bibliofilskih izdanja kanadske umetnice Fransin Tirkot, pod nazivom "U nedogled", prvo njeno samostalno predstavljanje kod nas. Ona je bila jedan od ucesnika Beogradskih susreta, prve medjunarodne graficke radionice odrzane u Beogradu 2001. godine. Izlozbu je otvorio njegova ekselencija ambasador Kanade u Srbiji i Crnoj Gori, Donald MkLenan..
Pored Beograda i Nisa, ovu izlozbu imace priliku da vide i gradjani Skoplja.
Utorak je bio dan za knjige, buduci da je tog dana u holu Rektorata otvorena Kanadska putujuca izlozba knjiga. Ovaj izbor iz oblasti vezanih za kanadske studije zajednicki su otvorili ambasador MkLenan i rektor Univerziteta u Nisu prof. dr Zoran Milenkovic. Uvece je bila promocija kanadskih studija, na kojoj su govorile prof. dr Vesna Lopicic i Olgica Marinkovic, sef odeljenja za akademsku i kulturnu saradnju Kanadske ambasade, a odmah potom i predstavljanje nekih od dela kanadskih autora koja su prevedena na nas jezik. Na knjizevnoj veceri, odrzanoj pod nazivom "U potrazi za gralom", predstavljene su cetiri knjige iz edicije Gral Izdavackog preduzeca Klio. To su knjige "Dvojnik", "Kamelija" i "Nezahvalnost" frankofonskih autora, Gaetana Brulota, Aki Simazaki i Jing Cen i delo Dzejn Erkhart "Slikar skrivenog". Knjige su nadahnuto predstavili prof. dr Ljiljana Matic, prof. dr Vesna Lopicic, Olgica Marinkovic i direktor i glavni i odgovorni urednik Klia, Zoran Hamovic.
Sto se tice filmskog programa, on je zamisljen kao retrospektiva kanadske kinematografije. U sali SKC u Banovini i Klubu vojske prikazani su filmovi "Emporte-moi" Lea Pula, "Paralelni svetovi" Roberta Lepalka, "Njaydonjntonjn" Gerija Barnsa, "Avantura jedne postanske marke" Majkla Rubija, "Prvi trkac" Zaharijasa Kunuka, "Kocka" Vicenca Natalija i "eDzistenZ" Dejvida Kronenberga.
Interesantno je da su u publici vidjeni i ljudi koji obicno ne dolaze na knjizevna i umetnicka desavanja. U razgovoru sa njima culo se da na ovaj nacin zele da budu blize svojim najmilijima koji zive u Kanadi, da bolje razumeju daleku zemlju koja je postala novi dom mnogima sa ovih prostora.

Kanadski ambasador na prijemu

kod gradonacelnika Nisa

Za vreme boravka u Nisu, njegovu ekselenciju ambasadora Kanade Donalda MkLenana i njegove saradnike primio je gradonacelnik Goran Ciric sa saradnicima. Prijem je bio izvanredna prilika za upoznavanje gostiju sa mogucnostima i planovima ovog dela Srbije.
Predstavljajuci grad, gospodin Ciric je istakao da postoji dobar ambijent za saradnju sa svima, a posebno sa Kanadom, na kulturnom i akademskom nivou, ali i za zajednicki rad na ostalim pitanjima koja su od velikog znacaja za socijalnu i ekonomsku politiku cele zemlje, pa i Nisa. Medju prioritetima gradske vlade pomenuta su dva projekta, Decji parlament i Godina deteta, pre svega zato sto su najmladji bili najugrozeniji tokom svih ovih godina.
Ambasador MkLenan je naglasio da su prvi koraci saradnje izmedju dve drzave vec napravljeni. Potpisan je ugovor za realizaciju programa Lepa Srbija, za koji ce vlada Kanade izdvojiti pola miliona dolara. "Medjutim, spremni smo da da investiramo jos milion i po dolara za pomoc opstinama i sa zadovoljstvom mogu da kazem da se vasi prioriteti poklapaju sa nasim planovima. Izuzetno smo zainteresovani da pomognemo realizaciju projekata vezanih za decu, a i projekat za osnivanje naucno-tehnoloskog centra takodje je izuzetno interesantan i vredi ga podrzati", rekao je ambasador MkLenan.
Sto se tice privredne saradnje, ambasador MkLenan je istakao da je Kanada u zemljama u kojima je radila, najvise uspeha imala u otvaranju novih radnih mesta, kroz podrzavanje razvoja malih i srednjih preduzeca. "Izvoz vasih proizvoda u Kanadu je i prodor na severnoamericko trziste, a to treba da ohrabri i vase i nase privrednike na saradnju", rekao je kanadski ambasador.
Posle prijema, kanadska delegacija je posetila Univerzitet i razgovarala sa celnicima ove visokoskolske institucije.
Kanadska delegacija obisla je Cele-kulu i arhelosko nalaziste Medijana.
Boravku kanadske delegacije u gradu dat je veliki publicitet i svi mediji u gradu su ga propratili sa duznom paznjom. "Narodne novine" su objavile i intervju sa ambasadorom MkLenanom, gde je akcenat stavljen na aktuelnu situaciju u zemlji, srpskocrnogorsko-kanadske odnose i iseljenistvo. Napominjuci da se kanadskoj ambasadi sve redje upucuju zahtevi za iseljenicke vize, kanadski ambasador je primetio da se, poput trenda u ostalim zemljama u tranziciji, ocekuje da ce ljudi iz Srbije i Crne Gore poceti da se vracaju kucama i da ce pomoci u na uspostavljanju uspesne saradnje izmedju dve zemlje u mnogim sektorima.

Posle uvodjenja vladinih amandmana

Ocevi i porodiljsko odsustvo

Statisticka sluzba primecuje da posle uvodjenja vladinih amandmana na osiguranje zaposlenih, sve veci broj oceva, ali i majki ostaje duze uz svoje nove clanove porodica. Oni izvestavaju da je prosle godine pet puta vise oceva nego 2000. godine, iskoristilo priliku da bude uz svoje bebe, sto navode da je od izuzetnog socijalnog znacaja.
Vladini amandmani, po kojima se porodiljsko odsustvo produzilo na 35 nedelja, doprineli su da Kanada po broju oceva koji koriste tu povlasticu prestigne mnoge zemlje, mada jos nije dostignut norveski nivo.
Da bi roditelji ostvarili pravo na placeno odsustvo, potrebno je da imaju 600 radnih sati u prethodnih godinu dana. Pravo moze koristiti jedan roditelj, ili mogu da se dogovore i podele ga medjusobno.
Majke se takodje u vecem broju odlucuju da iskoriste ove beneficije, ali je kod njih to mnogo manje izrazeno nego kod oceva. Porast se meri procentima, i iznosi sedam odsto, ako se porede podaci iz prethodne dve godine.

Ispitivanje ontarijskog javnog mnjenja

Liberali popularniji od konzervativaca

Najnovije ispitivanje misljenja glasackog tela u Ontariju, koje je sproveo Ipsos-Rajd za Gloub end mejl, televizijsku kucu CFTO i radio stanicu CFRB, pokazuje da konzervativci trenutno uzivaju najmanju popularnost jos od kako su dosli na vlast 1995. godine.
Od anketiranih koji znaju za koga bi se opredelili, svega 31 odsto bi dao svoj glas konzervativcima. Nasuprot njima, liberali imaju sve vecu podrsku glasaca. Za njih bi u ovom trenutku glasalo 48 odsto anketiranih gradjana sa pravom glasa.
Pre dva meseca konzervativci su imali za pet odsto vecu podrsku, dok su liberali imali za isti postotak manju - odnos je bio 36 : 42.
Preostalih 16 odsto bi se opredelilo za NDP, dok bi Partija zelenih dobila cetiri odsto glasova.
Devet odsto anketiranih se mogu smatrati neopredeljenima.
Sto se tice najpogodnije licnosti za provincijskog premijera, lideri konzervativaca i liberala, Ivz i MkGvinti su izjednaceni. Za svakoga se opredelilo oko trecine glasaca. Poredjenja radi, u prethodnom, decembarskom, ispitivanju javnog mnjenja, Ivz je bio u znacajnoj prednosti na svojim kolegom iz Liberalne stranke.

Skuplji taksi u Torontu

Ono sto se nagovestavalo, ispunjava se. Gradski vecnici su se slozili da od juna taksi usluge u Torontu budu skuplje, pa ce start i pocetnih 0,19 kilometara biti 2,75 dolara, plus 25 centi za svakih narednih 0,19 kilometara. To ce uciniti da voznja taksijem u Torontu bude skuplja nego u ostalim kanadskim gradovima.
Sadasnja cena je 2,5 dolara za start i 25 centi za svakih 0,235 kilometara.
Taksimetri ce biti iznivelisani i bice proverena njihova tacnost i ispravnost pre uvodjenja novih cena.
Kako se naglasava, cene se nisu povecavale od 1995. godine. U medjuvremenu je poskupelo sve ono sto direktno pogadja taksi vozace, pocevsi od cena goriva, do cena automobila. Vozaci i vlasnici taksi sluzbi insistiraju da su izmene u cenama prakticno neophodno uskladjivanje sa inflacijom.
Druga veoma bitna stvar u vezi sa taksistima je i nastavak uvodjenja 'ambasador' tablica. Jedino vozaci koji ih poseduju imaju pravo da dnevno voze po dvanaest sati, ali pre toga moraju da prodju posebnu obuku. Grad je poceo sa njihovim uvodjenjem jos pre cetiri godine, a prednost je u tome sto njihovi vlasnici mogu dovoljno da zarade za zivot, bez da prethodno plate iznajmljivanje regularnih tablica. Planirano je da se do kraja programa obezbedi 1398 'ambasador' taksija, uz 3480 onih sa regularnim tablicama.
Regularne tablice se iznajmljuju i njihova cena je oko 1.000 dolara mesecno.

Zahtev SAD-a za slanje kanadskih trupa

Kabinet iduce nedelje razmatra pitanje angazmana u Iraku

U diplomatskoj noti poslatoj prosle nedelje, SAD traze od Kanade da u roku od mesec dana posalju svoje policijske ili vojne trupe u Irak. Kako se saznaje, kabinet ce ovo pitanje razmatrati iduce nedelje.
Policijske trupe ne bi imale zadatak da patroliraju na ulicama, vec da obucavaju iracku policiju, slicno kao sto je bilo na Haitiju.
Vladini i vojni zvanicnici odbacuju mogucnost da se u Irak posalju kopnene snage, ali se moze desiti da budu upuceni clanovi vojnog tima za pomoc u kriznim humanitarnim situacijama i elementarnim nepogodama, DART. Oni nisu klasicna vojna jedinica, i u svom sastavu imaju razlicite profile, ukljucujuci i medicinske radnike.
Angazovanje pripadnika DART-a je pod znakom pitanja, posto se tome protive savetnik premijera Kretjena Edi Goldberg, Bil Grejem, ministar inostranih poslova i Suzan Vilan, ministarka za medjunarodni razvoj. Sa druge strane, Dzon MkKalam, ministar odbrane i Dzon Menli, premijerov zamenik, smatraju da ih je potrebno poslati, pre svega zbog pomoci pri lecenju tamosnjeg stanovnistva i uspostavljanju vodovodnih sistema.
Vojni zvanicnici tvrde da ce se sa angazovanjem bilo kojih kanadskih trupa pricekati sve dok se potpuno ne okoncaju ratna dejstva u Iraku. Medjutim, iz kabineta premijera Kretjena za sada nema zvanicnih informacija. Dzim Manson, zaduzen za odnose sa javnoscu, potvrdjuje samo da se Kanada zalaze za skidanje sankcija UN, kako bi se omogucila svaka trgovinska razmena sa Irakom, sem vojne. Slican zahtev je postavila i francuska vlada.