1. oktobar 2004.

Milorad Ulemek - Legija tvrdi:

"Siptar" bio ukljucen u policijske akcije

Kad je stigla vest da je "Limara" pustio istrazni sudija, Ceda Jovanovic je poludeo i zvao Vladana Batica da intervenise, ali je ovaj to odbio", ispricao je Ulemek

Bivsi komandant JSO MUP Srbije Milorad Ulemek Legija rekao je da je ubijeni vodja zemunskog klana Dusan Spasojevic sa bivsim drzavnim i policijskim rukovodstvom Srbije ucestvovao u akciji hapsenja i ispitivanja optuzenih za ubistvo policijskog generala Boska Buhe.
Ulemek je u iskazu na sudjenju za ubistvo Buhe, kao svedok, detaljno opisao hapsenje optuzenih Dragana Ilica Limara i Nikole Maljkovica.
On je na pocetku svog svedocenja rekao da je generala Buhu poznavao od 1994. godine sa ratista i da se tokom rata na Kosovu izmedju njih stvorilo prijateljstvo, koje je nastavljeno i posle promena od 5. oktobra, kada su obojica odlucila da stanu na stranu naroda.
Govoreci o periodu posle ubistva generala Buhe, Ulemek je naglasio da ga je krajem avgusta 2002. godine pozvao Dusan Spasojevic i da mu je kazao da ima pomaka u istrazi za ubistvo Buhe.
Ulemek je nakon nekoliko dana pozvao tadasnjeg zamenika nacelnika BIA Milorada Bracanovica, koji mu je takodje rekao da je "nacuo da gradski SUP radi nesto oko toga".
Bivseg komandanta JSO posle toga zove Spasojevic i kaze mu da je Slobodan Resimic, zvani Sloba Talijan, poverio da zna ko je ubio Buhu i da je to "neki klinac iz Makine grupe koji mu se poverio".
"Meni je bilo cudno da se neko poverava da je ubio policijskog generala", prokomentarisao je Ulemek.
On je dodao da je u dogovoru sa policijom svedok Resimic dva meseca cuvan kod Spasojevica u Silerovoj ulici.
Ulemek je kazao da ga je u oktobru nazvao Cedomir Jovanovic i da mu je rekao da "krece akcija za Buhu" i da treba da dodje na Institut za bezbednost gde ce biti stab akcije.
"Dosao sam gore, gde su vec bili nacelnik beogradske policije Milan Obradovic, zamenik ministra policije Nenad Milic i Bracanovic. Posle nekog vremena stize informacija da je Dragana Ilica-Limara pustio istrazni sudija, na sta je Ceda Jovanovic poludeo. Ceda je zvao Vladana Batica da intervenise, ali je ovaj to odbio", ispricao je Ulemek.
Svedok je kazao da je Obradovicu iz gradskog SUP-a u jednom trenutku javljeno da je slikar Dragan Malesevic Tapi umro u policiji. Prema Ulemekovim recima, Jovanovic je na to rekao "... bilo je vreme, taj je mnogo zla naneo".
Ulemek kaze da je u to vreme dat nalog da se prati, sada optuzeni Nikola Maljkovic. "Ceda je dosao i kazao da je ponovo uhapsen Limar, i da je on za taj posao angazovao Spasojevica. Rekao nam je i da mu je Spasojevic kazao da 'Limar sve peva' i da se ceo iskaz snima kamerom", ispricao je svedok.
On je dalje u iskazu rekao da je otisao do neke napustene barake u kojoj se nalazio Dragan Ilic-Limar i da je tu video dva coveka sa fantomkama na glavi, Limara i Dusana Spasojevica koji ga ispituje i snima kamerom.
"Kada sam video jadnog Limara nisam mogao da verujem da je to ta zaverenicka grupa", dodao je Ulemek.
Ulemek se vratio na Institut za bezbednost gde ga je nazvao Spasojevic rekavsi mu da su locirali Nikolu Maljkovica koji ide prema auto-putu.
Tada na Institut dolazi i premijer Srbije Zoran DJindjic, koji se sastaje sa Bracanovicem. "Kada se sastanak zavrsio DJindjic me je pitao da li jedna ekipa JSO moze da ode u Crnu Goru i uhapsi Zeljka Maksimovica-Maku. Ja sam rekao da ne zelim nista da radim, ako o tome ne bude obavestena crnogorska strana", naveo je Ulemek.
Ulemekovi ljudi su tada u blizini VMA, od Spasojevica preuzeli Dragana Ilica Limara, ali se pojavio problem kako da on zvanicno bude uhapsen, bez naloga, pa je odluceno da se prebaci u bazu JSO u Lipovici.
"Kada smo stigli tamo Limar je poceo da negira svoj raniji iskaz, pa sam se ja iznervirao i asovom sam ga po ledjima udario 6-7 puta", opisao je Ulemek boravak u bazi.
Bivsi komandant JSO je rekao da mu je nekoliko dana kasnije Spasojevic kazao da je Nikola Maljkovic "bio cvrst u sumi, da su ga lomili pet sati ali da nista nije rekao". Spasojevicevi ljudi su posle toga Maljkovica predali policiji.
Za ucesce u ubistvu policijskog generala Boska Buhe optuzeni su Zeljko Maksimovic Maka, Slobodan Kostovski, Nikola Maljkovic, Vladimir Jaksic i Dragan Ilic.
Buha je ubijen ispred hotela "Jugoslavija" u noci izmedju 10. i 11. juna 2002. godine.
Sudjenje se nastavlja.

Potraga za Mladicem u okolini Valjeva

Elitna antiteroristicka jedinica srpske policije intenzivirala je potragu za Ratkom Mladicem, izjavio je jedan visoki bezbednosni zvanicnik agenciji Asosijeted pres.
"Omca se steze oko Mladica", rekao je taj neimenovani zvanicnik za AP. Agencija navodi da jedna antiteroristicka jedinica, ne precizirajuci koja, zajedno sa timom strucnjaka sa Zapada "ceslja" Srbiju u intenzivnoj potrazi za bivsim vojnim liderom bosanskih Srba.
Nakon pojacanih pritisaka sa Zapada da Mladic bude predat Haskom tribunalu za ratne zlocine, zvanicnici u Beogradu su odustali od protivljenja i naredili njegovo hapsenje, rekao je izvor AP-a.
Jedan visoki americki diplomata, koji je upoznat sa operacijom potrage, izjavio je: "Optimisti smo da ce Mladic uskoro biti uhapsen".
Neimenovani bezbednosni zvanicnik je rekao da je centar potrage u okolini Valjeva, jer se veruje da Mladic koristi tu brdovitu, sumovitu oblast da bi se krio.
AP ne navodi koja antiteroristicka policijska jedinica traga za Mladicem. MUP Srbije ima Specijalnu antiteroristicku jedinicu (SAJ) i, u okviru Zandarmerije, Protivteroristicku jedinicu (PTJ).

Sreten Lukic primio hasku optuznicu

General Sreten Lukic primio je danas hasku optuznicu u Okruznom sudu u Beogradu, saopsteno je iz tog suda.
U saopstenju se navodi da je Lukic optuznicu primio u prisustvu svog branioca, advokata Sinise Simica.
Lukic, Nebojsa Pavkovic, Vlastimir DJordjevic i Vladimir Lazarevic optuzeni su pred Haskim tribunalom za ratne zlocine na Kosovu 1999. godine.
Prema Zakonu o saradnji sa haskim tribunalom, kada istrazni sudija utvrdi sve pretpostavke potrebne za predaju, donece resenje da li ima ili nema uslova za predaju optuzenog Haskom tribunalu.
Konacnu odluku o predaji optuzenih potpisuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG.

CRNA GORA I RUSI

Kupovina ledina bice preispitana

Crnogorska Uprava za nekretnine preispitace, u narednom periodu, slucajeve u kojima su stranci kupili zemljiste, gole ledine, u Crnoj Gori.
Direktor Uprave za nekretnine Rajko Jankovic izjavio je da, prema crnogorskim zakonima, stranci ne mogu kupiti zemljiste za koje unapred nije poznata namena i nacin koriscenja.
"Stranci mogu kupiti samo pravo koriscenja zemljista, ali u skladu sa definisanom namjenom, ali i ne 'suvu' teritoriju koja uvijek ostaje u vlasnistvu drzave", kazao je Jankovic.
On je objasnio da "nigdje u Evropi nema apsolutizacije svojine", vec da se priznaje samo pravo namenske svojine. To podrazumeva da stranac treba da dokaze svrhu kupovine zemljista koja mora biti povezana sa poslovnom delatnoscu kojom se bavi.
Osim toga, da bi strane kompanije mogle kupiti zemljiste u Crnoj Gori, zemlje iz kojih one poticu to isto pravo moraju garantovati i crnogorskim drzavljanima. Takodje, kompanija mora u Crnoj Gori biti registrovana za odredjenu delatnost, a kupovina zemljista u vezi sa time.
Stranci, takodje, prema objasnjenju Jankovica, ugovor o kupovini zemljista moraju overiti kod nadleznog suda, uz prethodne provere pomenutih uslova za kupovinu zemljista.
Bez toga, stranci mogu imati probleme u vezi sa takvim kupovinama zemljista, dodao je Jankovic.
On je kazao da je cilj Crne Gore puna otvorenost za strani kapital, ali da se ne moze dopustiti "neorganizovana otvorenost". Ne moze niko, prema recima Jankovica, doci u Crnu Goru i kazati - ja hocu da kupim ovu parcelu.
"Moze je kupiti samo ako je odredjena namjena tog zemljista, bilo da je katastrasko ili urbanisticko, i ako kupac postuje tu namjenu i uslove prodaje", rekao je Jankovic.
Zato je, objasnio je on, potrebno i definisati zemljisnu politiku u Crnoj Gori, na principima odrzivog razvoja. U tom kontekstu ce strancima biti potpuno jasno pod kojim uslovima mogu kupiti zemljiste.
Povodom odredjenih medijskih informacija da Rusi i drugi stranci sve cesce kupuju nekretnine u Crnoj Gori, izmedju ostalog, i zemljiste, cime, navodno, postaju vlasnici drzavne teritorije, Jankovic je rekao da je za kupovinu zanimljivo Crnogorsko primorje, ali da situacija, ipak, nije "kriticna".
Jankovic je ocenio da postoji potreba izmene i dopune nekih zakona u Republici, upravo radi sprecavanja "apsolutizacije" svojine nad zemljistem, a posebno kad ga kupuju stranci.

 

HASKI TRIBUNAL

Kej zatrazio da se Milosevicu vrati pravo da se brani sam

Britanski advokat Stiven Kej podneo je zalbu Haskom tribunalu na odluku kojom je on nametnut za branioca Slobodana Milosevica i zatrazio da apelaciono vece suda Milosevicu vrati pravo da se brani sam.
U objavljenoj zalbi, Kej je ocenio da je sudsko vece Patrika Robinsona pogresilo kada je odlucilo da Milosevicu postavi branioca protiv njegove volje tumaceci da je potreba da se sudjenje nastavi "vaznija" od neophodnosti da se pravo optuzenog da se brani sam "postuje u potpunosti".
Kej je u zalbi predocio da je sudsko vece postupilo "nerazborito" kada je nametnulo branioca Milosevicu proglasavajuci ga, na osnovu nalaza lekara, zdravstveno nesposobnim da se brani sam, a da prethodno nije razmotrilo "da li je optuzeni sposoban da mu se uopste sudi".
"Vece nije dozvolilo optuzenom ni da dovede u pitanje nalaze lekara da je nesposoban da se brani sam tako sto bi predstavio sopstveni lekarski izvestaj", naglasava postavljeni branilac u zalbi.
Kao sledeci osnov za zalbu, Kej navodi cinjenicu da je sudsko vece dozvolilo Milosevicu da odrzi uvodnu rec na pocetku dokaznog postupka odbrane 31. avgusta i 1. septembra i tako mu "podstaklo ocekivanje da ce moci da sam predstavi svoj slucaj".
Sudije su, po Keju, zatim iskoristile svoje statutarno pravo da Milosevicu postave branioca, na osnovu letosnjih nalaza lekara, a da nisu trazili nove nalaze lekara specijalista koji bi potvrdili da on nije u stanju da se brani sam.
Vece je, podvlaci se u zalbi, takodje propustilo da pazljivo razmotri upozorenja "prijatelja suda" (amici curiae) da ce nametanje branioca optuzenom protiv njegove volje izazvati dodatne probleme u procesu zato sto on nece saradjivati.
"Sudsko vece nije dalo znacajniju tezinu ni mogucnosti da optuzenom postave 'branioca u pripravnosti' (stand-by counsel) koji bi mu pomagao da zastupa sam sebe", ukazao je Kej.
U zalbi se konstatuje i da je vece sudije Robinsona pogresilo i kada je nalozilo da nametnuti branilac prvi ispituje svedoke odbrane, a sebi ostavilo pravo da odluce da li ce Milosevicu dozvoliti da i on naknadno postavlja pitanja.
Od zalbenog veca Kej trazi da Milosevicu vrati pravo da se brani sam koje mu je garantovano Statutom Haskog tribunala.
Kao alternativu, postavljeni branilac predlaze da se Milosevicu dodeli "branilac u pripravnosti" koji bi mu pomagao da se brani sam ili da apelaciono vece nalozi pretresnom vecu da ponovo razmotri odluku kojom je optuzenom onemogucilo da prvi ispituje svoje svedoke.
Zalbu Keja razmotrice apelaciono vece na cijem je celu predsednik Haskog tribunala, americki sudija Teodor Meron (Theodore), a rok za odluku o zalbi ne postoji.
Kej i njegova saradnica Dzilijan Higins postavljeni su za Miloseviceve branioce 2. septembra, a Milosevic je u sudnici smesta zatrazio da apelaciono vece razmotri tu odluku.
Branilac Kej je, zatim, u prve dve nedelje dokaznog postupka odbrane ispitao tri svedoka odbrane: Smilju Avramov, Dzejmsa Dzatrasa i Rolanda Kita , a Milosevic je vise puta protestovao upozoravajuci da Kej "nema veze" s njegovom odbranom.
Sudjenje Milosevicu prekinuto je sredinom septembra na mesec dana i bice nastavljeno 12. oktobra, kako bi se Keju omogucilo da pronadje i pripremi svedoke odbrane, nakon sto je nekoliko desetina potencijalnih svedoka odbilo da se pojavi u sudnici protestujuci zbog nametanja branioca Milosevicu.
Sudije su prethodno odbile Kejov zahtev da se Milosevicu omoguci da prvi ispituje svedoke i da ga ponovo pregledaju kardiolozi na cijem je ranijem nalazu zasnovana odluka da optuzeni zvog visokog krvnog pritiska i hipertrofije leve srcane pretkomore nije u stanju da nastavi da se brani sam.
Milosevic je optuzen za genocid u BiH i zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i na Kosovu, a od pocetka sudjenja 12. februara 2002. branio se sam.

 

Milo Djukanovic u poseti Rusiji

Rusija preferira zajednicu SCG

Rusija preferira drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore, ali ce postovati svaku demokratsku odluku clanica o buducim odnosima, izjavio je u Moskvi crnogorski premijer Milo DJukanovic, sumirajuci susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Kremlju.
DJukanovic se nalazi u visednevnoj poseti Rusiji.
Na konferenciji za novinare sa dopisnicima medija iz SCG, DJukanovic je kazao da je u razgovoru sa Putinom bilo reci o funkcionisanju i perspektivama drzavne zajednice, kao i o ukupnoj, a posebno ekonomskoj saradnji Rusije i Crne Gore.
On je naveo da je informisao Putina o situaciji u Crnoj Gori, vladinom programu reformi, o novim modelima odnosa u medjunarodnoj zajednici za koji se zalaze Crne Gora i o stanju i perspektivama crnogorsko-ruskih odnosa.
"Izrazio sam zadovoljstvo sto su ti odnosi izasli iz okvira dobrih diplomatsko-politickih i definitivno usli u sferu razvijenih ekonomskih, kulturnih i drugih odnosa", rekao je DJukanovic.
On je naveo da Rusija "preferira" zajednicu Srbije i Crne Gore, ali da je "spremna da ispostuje demokratsku odluku i Srbije i Crne Gore".
"Rusija smatra da svako zna svoje interese i da za njih treba da preuzme odgovornost", preneo je DJukanovic Putinov stav, dodajuci da je rec o "vrlo jasnoj poruci", koja je u skladu "sa politickim kontinuitetom i nije iznenadjujuca".
DJukanovic je naveo da je Putinu preneo poruku da su ruske investicije "dobrodosle" u Crnoj Gori, ali da ce imati jednak tretman sa drugim stranim investicijama.
Prema njegovim recima, u Crnoj Gori su vec prisutni mnogi ruski investitori, uglavnom zainteresovani za turizam. On je medjutim, rekao da postoji i "ozbiljno interesovanje" i za sve druge oblasti - energetiku, telekomunikacije, obojenu metalurgiju i da je i dalje dalje izrazena zainteresovanost za privatizaciju turistickih kapaciteta, ali i za izgradnju novih.
On je rekao da je razgovor, koji je trajao oko sat vremena bio "vrlo prijateljski i vrlo sadrzajan".
"Razgovor je bio kruna onoga sto je sjajna, vec tri veka duga, tradicija rusko-crnogorskih odnosa", dodao je DJukanovic .
On je naveo da je u razgovoru bilo reci i o Kosovu, kao i da je zajednicki istaknuta vaznost ucrvscivanja bezbednosti u tom delu Evrope.

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pisite nam |

Copyright © 1996-2004 "NOVINE"