1. april 2005.
SKIJANJE
20 - 27. mart 2005
VEROVALI ILI NE - 400 LJUDI NA PLANINI GOR U
DRZAVI NJUJORK
SKIJANjE
ZA PAMCENjE
Jedan izuzetan covek, prirodnjak u dusi, neumorni entuzijasta,
neiscrpne energije uspeva da okupi i organizuje, i to vec nekoliko
godina, preko 400 ljudi, koji redovno, za martovski raspust, idu na
skijanje na planinu Gor (Gore Mountain) u Americi.
Tradicionalna grupna fotografija
za album
Covek se zove Sasa
Gusev i treba mu odati svo priznanje za ovakav jedan hrabar poduhvat,
pogotovu znajuci koliko je tesko nas Srbe organizovati.
Aleksandar Sasa Gusev, vodja puta
Od septembra krecu e-mail-ovi sa svim obavestenjima i mogucnoscu da
Saleta pitate sve i svasta. Tu se razmenjuje i rasprodaje oprema, daju
sugestije ...salju detaljna upustva oko putovanja, kao i upozorenja sta
se ne sme zaboraviti.
Ove
godine grupa je bila podeljena u dva termina, tako da su mnogi koji nisu
ranijih godina mogli da rezervisu mesta, dobili priliku da se prikljuce
ovom fenomenalnom osmisljenom skijanju.
Svi smo bili smesteni po kucicama opremljenim svim onim sto vam je
neophodna, pa i vise od toga. Kamin je naravno bio neizbezan za pravu
zimsku atmosferu.
Prevoz i hrana su bili u privatnom arazmanu, tako da verujem da su
americki (ne bas mnogo ljubazni) carinici resili da malo bolje zavire u
automobile, sigurno bi bili sokirani raznolikoscu srpske kuhinje.
Grupa koja je bila od 20 - 27. marta imala je nevidjenu srecu tako da
smo se 6 dana skijali po suncu i predivnom vremenu. Deca su se neumorno
spustala niz padine, takmicuci se ko ce vise zica da napravi a deo
skijasa u najboljim godinama koristilo je priliku da pauzira sto vise
moze (sto iz fizickih razloga sto iz drustvenih) druzeci se na terasi
restorana i razmenjujuci mnoge kulinarske djakonije, koje su naravno
poneli i na staze.
Bilo
je neizmerno lepo biti sastavni deo ove konacno opustene grupe, koja je
sve probleme ostavila u Torontu. Davno nisam osetila tako jednu lepu
atmosferu, punu smeha i pozitivnih vibracija.
Veceri su proticale u kuliranju pored kamina, zurkama, igranju karata i
svim mogucim vidovima relaksacije.
Sasa je organizovao i projekciju filma, tako da smo u velikom broju
okupirali Komjuniti centar doticnog mesta kao i zajednicku karioke
zabavu gde su otkriveni mnogi talenti sa namerom da se mozda u nekoj
perspektivi i afirmisu. Mikrofon i lagano pice ucinili su cudo u
otkrovenju slovenskih dusa.
Teska srca smo napustili ove lepe predele vracajuci se u stvarnost i
sivilo ovog grada...ali baterije su bar malo napunjene i sa
nestrpljenjem ocekujemo sledecu akciju porodice Gusev, kojoj ideje nikad
ne presusuju.
Mozda
se letos ponovo sretnemo u nekim predelima Kanade, u nekom novom
ambijentu. Ne brinite sigurno cemo vas obavestiti, jer ovakve stvari se
trebaju desavati jer su nam svima potrebne. Kao sto vidite uvek se nadje
malo vremena, malo para i malo snage da se druzimo i upoznajemo i da
ovaj zivot koliko toliko ispunimo sadrzajem i nekom novom energijom.
...I evo, ja cu na kraju, iako Gusevi ne vole publicitet, da im se javno
zahvalim u ime svih skijasa, setaca i posmatraca na jednom predivnom
trenutku zivota koji su nam omogucili i koji ce ostati svima u secanju.
Hvala Sale!
www.gusev.ca
...gde idemo dalje...
Ivana Djordjevic
TORONTO
Subota 26. mart 2005
HUMANITARNO VECE RADMILE I RADETA
MICIC
...sloboda i
jedna lutka...
U subotu, 26. marta u Srpskom Centru u Misisagi odrzano je umetnicko
humanitarno vece "Zelela bih da dobijem slobodu..i jednu lutku". Sav
prihod je namenjen nasoj deci koja jos uvek opstaju na Kosovu i Metohiji...Za
sve Jelene, Milice, Olivere, Bogdane, Milose...
Pred prepunom dvoranom gde su mnogi stajali, idejni vodja celog projekta
Radmila Micic i njen suprug Rade su nas vodili kroz poeziju, besede,
horsko pevanje, i nase obicaje.
Program je zapoceo prikazivanjem kratkog filmskog zapisa iz Udruzenja
porodica otetih i nestalih sa Kosova i Metohije. Snimak je napravljen u
novembru prosle godine kada su majke koje tragaju za svojom otetom decom
primile drugu posiljku humanitarne pomoci koja je i ovoga puta bila u
organizaciji Radmile Micic.
Potom je u salu usao deciji hor "Hajduk Veljko" iz crkve Sv.Arhangela
Mihajla noseci sarene balone na kojem su bila ispisana imena srpske dece
koja zive na Kosovu i Metohiji...
Svojim talentom program su obogatili mladi glumci Tatjana Cornij i
Srdjan Rajsic, operski trio Ksenija Vucevic, Oksana Klinvoska, Olga
Pajeceva, recitatori Mirjana Conkic, Dimitrije Porobic i Milan Jankovic,
pevacka grupa Akademije Srpske Igre Miroslav Marcetic, deciji hor "Hajduk
Veljko" pod upravom Sonje Crnomarkovic. Ucesnike su pratili na klaviru
Larisa Zoubareva i Dragutin Stankovic, na harmonici Mica Petrovic.
Ako amaterizam moze da dostigne svoje savrsenstvo i priblizi se
profesionalnom izvodjenju to je bilo ove veceri. Ovo je trece
humanitarno vece za godinu dana koje Radmila uz pomoc svoga supruga
Radeta organzuje. Odziv publike je izvanredan. Veliki entuzijazam i rad
su deo ovih veceri, zato rezultat ne izostaje.
I ove veceri snazna pozitivna energija je obuzela sve prisutne u sali.
Radmila i Rade su vodili program i ucestvovali u kazivanju stihova i
odlomaka.
"Prostiremo pred vas cilim poezije, besede, horskog i mladenackog
pevanja, nasih obicaja i sala", najavila je Radmila na pocetku programa...i
zaista je tako bilo.
"Zelela bih slobodu..i jednu lutku" je zelja male Milice iz Gracanice da
dobije u novoj godini. Kad vec ne mozemo da im pruzimo slobodu, saljemo
im nasu ljubav i podrsku i poneku lutku.
Sakupljeno je preko
$7.600 od donacija, kolaca, i ulaznica. Prihod od ulaznica je podeljen
na nasu Crkvu u Misisagi i nasoj deci na Kosovu.
"Gradimo ovde, a pomazemo i tamo"...
Radmila nastavlja svoju akciju do pocetka juna. Tada putuje u Beograd i
na Kosovo da vidi nasu decu i uruci im dar srpske zajednice iz Toronta.
U Beogradu ce igrati svoju monodramu "Deco moja kude li ste" majkama
cije sinove cuva od zaborava. Monodrama je bila Radmilin prvenac u
humanitarnoj akciji svome rodu.
Izdvajamo neke od izjava, onih koji su to vece bili i koji su teska srca
napustili salu srpskog centra.
* Sve je teklo neocekivano izvanredno.
Oni koje sam nagovorio da dodju u proslu subotu su odusevljeni, a oni
koji nisu dosli a culi su za kvalitet zale. Insistiraju da im se javi
kad ce biti (ako bude) ponovo. Ne mogu da istaknem ni jednu tacku
kao bolju a drugu slabiju.
Prvi deo je tekao bas kako je namenjen. Mislim da je cela publuka
saosecala sa jadnim majkama. Primetio sam suze mnogima na licu.
Ima predstava i filmova dobrih i odlicnih pa nakon sto smo ih gledali
mozemo da ih ponovo vidimo ali i ne moramo. Vasu predstavu cu sigurno da
gledam vise puta.
Cestitam vam jos jednom na uspehu.
Slavomir Jocic
===============================
Imenjakinjo moja draga,
Hvala tebi! Hvala vam za jedno toplo ljudsko vece i za ljubav
koju ste unijeli i energiju koju ste prosuli da bismo mi, gledaoci,
uzivali!
Neka vam Gospod zahvali darovima ljubavi i ljepote koja vas nosi kroz
zivot i neka se dio svega toga preliva na nas gledaoce sto cesce!
Kao i one veceri! Kad se vidimo ja cu ti ispricati svoje utiske! Ali,
ukratko, oni su carobni u ovoj pustosi nasoj duhovnoj, nevidjelici
nesaglednoj i tami nepreglednoj!
Svaki takav zracak, kao i osmjeh djeteta tek rodjenog, nosi Svemirsko
znacenje i preliva ga na druge cak i ako ga nisu svjesni! Dace Gospod pa
ce biti sve vise onih kojima ce takva svjetlost postati hrana ka kojoj
ce teziti svom svojom dusom i zaleprsace mnogo krila barsunasto plavih,
svijetlih i lijepih, prepunih novih, starih znacenja i ljepote, ljubavi,
radosti - i tamo i ovamo!
Rade
================================
Draga Radmila,
hvala sto si me pozvala na jedno fenomenalno vece. Dosla sam sa
jos cetvoro ljudi i svi su se odusevili programom. Ne samo da je bilo
koristi iz ove humanitarne veceri, nego je bilo zaista zabavno. Vasi
skitovi i pevanje hora, tri tenorke i recitacije su stvarno ostavili
pozitivan utisak nad publikom. Stvarno svaka cast svima koji su
ucestvovali. Nadam se da ce i drugi ljudi sirom Kanade imati priliku da
vide ovaj program.
Andrea
================================
Radmili i Radetu zelimo da istraju na putu kojim su krenuli.
J.K.
Tihomir
- Tika Stanic u Torontu
Enfant Terrible srpskog
glumista
U avionu od Toronta do Amsterdama sedeo sam pored jednog mladog
Norvezanina. On je po profesiji programer, a ja reditelj. Pricali smo do
besvesti… Doznavsi da sam iz Srbije, ispricao mi je da je u danima
dodele Nobelove nagrade, u Norske Teatru, velikom pozoristu u Oslu,
gledao "Mostove" Ive Andrica. Posle mnogo objasnjena, sporazuma i
nesporazuma, shvatio sam da je nas glumac, koga nazivaju naslednikom
najvecih glumackih imena, poput Ljube Tadica i drugih velikana, za
Norvezane igrao monodramu "Mostovi", to jest "Na Drini Cuprija".
Fasciniran time, ispricao mi je kako su Norvezani bili omadjijani, dok
su gledali, a u prevodu, preko slusalica, pratili "besedu" Tihomira
Stanica, o mostu na Drini.
Razmisljajuci o nasoj kulturi, o matici Srbiji, o nama u dijaspori,
zakljucio sam da je "Cuprija" nesto sto se mora igrati i ovde u Torontu.
Dosecam se: "Pa ako je dobro za Norvezane, valjda ce biti dobro i za nas,
Srbe u rasejanju".
Nikola Curcin
Tihomir Stanic rodjen je 17. 11. 1960. godine u Sekovcima, kod Laktasa,
zadnja posta Kriskovci, od majke Grane i oca Nedeljka, u zgradi skole u
kojoj mu je otac bio ucitelj.
Tihomir
Tika Stanic
29. novembra 1963, na Dan republike, sa tacno tri godine i dvanaest dana
nastupio je u seoskoj priredbi recitujuci pesmu "Herojeva majka" Branka
Copica i postigao veliki uspeh.
Za docek Nove 1964.
godine recitovao je "Veju, veju pahulje, mraz po staklu sara…" a za 8.
Mart 1964. sa tacno tri godine, tri meseca i dvadeset jedan dan, odbio
je da ucestvuje u priredbi povodom Dana zena jer mu nisu dali da pije
vino koje su pili odrasli ucesnici priredbe.
Mnogo godina kasnije upisao je Akademiju umetnosti u Novom sadu, zavrsio
je i od tada igrao u mnogim pozoristima sve i svasta: Oresta, Admeta,
Don Kihota, Don Zuana, Barona Golica, Andreja Belog, Karlosa II
Omadjijanog, Osvalda Alvinga, Profesora Paolina i jos nekoliko desetina
raznih uloga. Na Televiziji je igrao: Dositeja Obradovica, Savu Mrkalja,
Jovana Steriju Popovica, Branka Radicevica, Milosa Crnjanskog, Ivu
Andrica, Borislava Pekica, Kralja Aleksandra Obrenovica i druge.
Mit o Cupriji
U monodrami, "Mostovi" koja je zapravo dramatizacija prve cetiri glave
Andricevog romana "Na Drini cuprija", Tihomir Stanic se na iznanadjenje
gledalaca odlucio da u svom prikazu detronizuje istorijsku dimenziju
dela, opredelivsi se za mitsko i psiholosko u Andricevom rukopisu.
Protkavsi takav izbor velikim glumackim umecem, Tihomir Stanic je uspeo
da pokaze svu dramaticnost jednog proznog stiva i da se predstavi kao
svedok koji upravo dolazi sa mesta dogadjaja. Medjutim to nije ucinio
kao hronicar ili istoricar koji vec sve zna, nego kao darovit pesnik
koji je odusevljen i zapanjen onim sto se desava.
Kazivanje romana "Na Drini cuprija" je do sada izvodjeno na scenama
Srbije i Crne Gore, u Londonu i u Oslu.
Detinjarija
Kriticari govore da je Stanic svojom interpretacijom "Detinjarija"
povratio dostojanstvo monodrami. Na festivalu jednog glumca u Niksicu,
ziri se nije zadovoljio dodelom dve prve nagrade Tihomiru Stanicu, vec
su u svom odusevljenju, i zelji da Stanica trostruko nagrade, ustanovili
nagradu okruglog stola. Svoje odusevljenje izrazio je i slikar Miki
Radulovic, poklonivsi mu tim povodom sliku.
"Detinjarije" su do sada izvodjene preko 100 puta, u BITEF teatru,
Ateljeu 212, u Banjaluci, Oslu, Londonu, Berlinu…"
Andric i dalekovide "Seobe"
Ono sto sada zvanicno predstavlja srpsku kulturu, a cega u pravoj meri
nismo svesni, svakako je Ivo Andric, kao vrhunska vrednost srpske
knjizevnosti. Brend su i seobe Milosa Crnjanskog, ne samo kao roman
velikog pesnika, vec i kao saznanje o usudu jednog naroda. "Seobe" nam
danas. izmedju ostalog, dalekovido ukazuju na cinjenicu da znacajna dela
srpske kulture nastaju izvan njenih granica.
Svet, kao svojevrsni imaginarni Vavilon, nije nesto sto bi trebalo da
nas zanima pre nasih ljudi u tom duhovnom prostoru. Mislim da se u
nedovoljnoj meri obracamo i govorimo o tim nasim sunarodnicima u svetu,
i ako se predstavimo na pravi nacin i ukazemo na sopstvene istinske
kulturne vrednosti, Andrica, Crnjanskog i srpsku knjizevnost, onda cemo
dopreti do njih na jedan jos plemenitiji nacin.
Tihomir Stanic:
- Andric je moj omiljeni pisac, a Mostovi su, sto i Andric kaze, simbol
vecnog i uvek aktuelni.- govori Tihomir Stanic za Gradjanski List, posle
premijere "monodrame "Mostovi" u Matici Srpskoj.
Dok ste nastupali, u publici su se culi komentari da fizicki podsecate
na Ivu Andrica…
- Igrao sam Andrica i u pozoristu i u televizijskoj drami i na filmu.
Licim ja na Andrica, ali licim i na druge pisce. Igrao sam Pekica, pa
sam licio na Pekica, igrao sam Steriju, pa sam licio na Steriju. To je
deo glumacke profesije, jer ne licim ja na sve njih, naravno, nego samo
podsecam. Nekoliko sitnih detalja probudi u gledaocu neku asocijaciju i
to je dovoljno da se stvori utisak da na nekog licim.-
TORONTO
Cetvrtak 24. mart 2005
Zlocine ne
smemo zaboraviti!
U Torontu obelezena sestogodisnjica NATO bombardovanja
Sestogodisnjica bombardovanja Jugoslavije obelezena je u cetvrtak 24-og
marta polaganjem venca na Cenotaph, ispred Old City Hall-a.
Komemorativni skup je poceo tacno u dva sata popodne, u vreme kada je
pre sest godina pocelo "Humanitarno bombardovanje", i simbolicnim
pustanjem crnih balona.
Kao i svake godine do sada godisnji pomen organizuje Udruzenje Srpskih
Zena koje time nastoji da se zlocini ne zaborave.
Pored nasih ljudi, predstavnika Konzulata Srbije i Crne Gore kao i
predstavnika vise nasih organizacija, pomenu je prisustvovalo i vise
Kanadjana iz raznih organizacija koje su nam davale podrsku i za vreme
bombardovanja. Odrzanim govorima su ponovo ostro osudili zlocinacko
bombardovanje i posebno istakli gnev zbog sramotnog ucesca Kanade u tom
zlocinu.
Pored
naseg velikog prijatelja Greg Duffel-a, novinara i radio komentatora
koji na svom programom 'International connections' na radio stanici 88.1
Fm nedeljom ujutru veoma cesto ima za temu Balkan, Phyllis Creighton iz
Voice of Canadian Njomen for Peace i Science for Peace, posebno je
zapazen pozdrav skupu upucen od strane David-a Orchard-a, koji je
procitao njegov brat Grant.
Podeljeno je vise stotina flajera prolaznicima i sugradjanima koji su
bili zainteresovani da vise cuju o tom skupu u srcu Toronta, a posebno
interesovanje izazvao je pano "Zid Srama" sa slikama o stradanju civila
koji su za NATO bili samo kolateralna steta!
Tuzan je to skup stotinak i manje ljudi kada se zna koliko je nas u
Torontu. Posebno zato sto je to jedina komemoracija NATO bombardovanja
koja se jos odrzava na javnom mestu, a mozda i uopste Torontu . Zato ne
treba cekati da vas bilo ko podseca, vec iduce godine budite i vi ispred
Old City Hall-a u 1:30 da svojim prisustvom odate postu svim nevinim
zrtvama NATO agresije jer "Zlocine ne smemo zaboraviti", mada se mnogi
trude da nas na svaki nacin bas na to nateraju - na zaborav.
B.M.
TORONTO
Sreda 30. mart 2005
PREDSTAVLjANjE
KNjIGE “UH KANADA” NEBOJSE MILOSAVLJEVICA
U Konzularnom predstavnistvu SCG u Torontu predstavljena je nova knjiga
Nebojse Milosavljevica “Uh Kanada”.
Ovom dogadjaju prisustvovali su mnoge licnosti iz sveta kulture i
umetnosti Toronta. U prijatnoj atmosferi autor knjige odgovarao je na
njihova pitanja i potpisivao knjige koje su se mogle kupiti na licu
mesta.
TORONTO
Cetvrtak 31. mart 2005.
Glumci iz predstave “Blize”
stigli u Toronto
Sinoc, oko 20c. u Konzularnom predstavnictvu SCG u Torontu priredjen je
koktel u cast glumaca Jugoslovenskog dramskog pozorsta koji ce ovog
vikenda u Torontu nastupiti u predstavi "Blize"
Vladica Milosavljevic,
Branislav Lecic, Radmila Tomovic i Nebojsa Glogovac nastupaju u
predstavi koja govori o ljubavi i strasti.
Zoran Moro, organiztor ove manifestacije nam je izjavio da su karte za
sve termine skoro rasprodate.
TORONTO
Petak 19 mart 2005.
Dobra svirka Balkanskog
plagijata
Svirka grupe
“Balkanski Plagijat koja je odrzana 19. marta 2005. godine pod nazivom "Kad
bi' bio Bijelo Dugme" odusevila je mnoge prisutne goste. U svom fazonu,
kao i uvek, ovi momci skoro tri sata neumorno su nas prosetali kroz
repertoar Bjelog dugmeta.
Balkanski Plagijat
svirao je u sastavu Davor (Memorija, XXL...), Slobo (RefYUgeeS), Milan
(Aritmija), Alen (Crveni Bombarder) i SRLE (Samo Opusteno)
U razgovoru posle koncerta izjavili su da su prezadovoljni prijemom
publike i obecali jos mnogo koncerata sirom Kanade.
M.S.
TORONTO
Sportska skola “Junak”
Predstavljamo vam skolu skijanja "Junak" koja vec niz godina uspesno
obucava malisane, raznih uzrasta, ovim nadasve predivnim sportom.
Sonja i Zlatko Sarcevic, vrsni strucnjaci, omogucili su mnogim nasim
sugradjanima da se sportski aktiviraju i da pored skole skijanja pruze
mogucnost svojim malisanima da steknu znanje u raznim sportskim
disciplinama. Pored toga to je i predivna prilika da se druze i steknu
neka drugacija iskustva, dobiju jedan novi smisao zivota u prijatnoj
atmosferi i pod profesionalnim nadzorom.
U subotu 12. marta 2005 zavrsena je ovogodisnja sezona skijanja koja je
trajala od 28. januara i koja je krunisana ski - izletom na Mount St.
Luise 25. marta 2005.
Svake
subote na skijalistu Glen Eden bilo je oko 60 tak skijasa, sto polaznika
skole sto rekreativaca. Polaznici su bili podeljeni u 6 grupa. Ove
godine po prvi put su se i odrasli odvazili da stanu na "daske koje
zivot krase" i sto je najvaznije uspesno su zavrsili pocetni kurs sa
velikim zeljama da sledece sezone nastave obuku, puni entuzijazma da ce
savladati ovu sportsku disciplinu.
Stabna ekipa u "planinarskom domu" nije zakazala i stalno je bilo nesto
da se razmotri i isprica.
Junaci su napredovali i prosli sve likove predvidjene za njihov nivo
skijaskog znanja.
Sonja i Zlatko Sarcevic su, zbog lakseg prelaska iz nivoa u nivo,
program uskladili sa CDN standardima, podelivsi malisane po grupama, ali
su sacuvali neke specificnosti koje karakterisu nas stil obuke ka sto su
metode obuke i izbor "skijaskih likova" za pojedine skijaske stepene.
Sama ideja ovo dvoje entuzijasta, da i na ovaj nacin aktiviraju nasu
decu i da ih "izbave" iz jednog nazalost staticnog nacina zivota, je za
svaku pohvalu. U vremenu u kome zivimo, kada mnogi od klinaca, svoje
slobodno vreme provode ispred televizora i kompjutera, ovakav jedan
poduhvat svakako je vredan paznje. Da ne govorimo o prednostima boravka
na cistom vazduhu i u jednom okruzenju punom topline i zdrave atmosfere.
Mozda su najbolji
prikaz svega ovoga o cemu vam govorim, misljenja onih koji su ucesnici
celokupnog programa sportske skole "Junak". Vrlo rado su se odazvali
nasoj molbi da nam kazu svoje utiske, bez ikakvih pretenzija, sem zelje
da i druge pozovu da im se prikljuce i omoguceim zaista lepe trenutke u
ovom nasem stresnom zivotu gde nemamo bas puno momenata kada mozemo da
se opustimo i relaksiramo.
"Mozemo biti srecni i ponosni sto u "nasem" gradu imamo Sonju i Zlatka (svima
znanog kao Sarac), da pokazu nasim klincima igre iz nase mladosti i
nasih krajeva - ko se jos seca "izmedju dve vatre" ili " neka bije neka
bije". Osim toga sportska skola "Junak" stvarno radi na tome da nasim
klincima pokaze osnove sporta i jos vaznije sportskog ponasanja. Sarac i
njegovi Junaci izgledaju ponosno kad "sucu brkove" ili stoje u vrsti na
parove razbrojs. Da ne spominjem sportsku aktivnost kojima su klinci "izlozeni"
sat ipo pod strogim pravilima prof. Sarca. Jedino sto mogu da zazelam je
da ima vise entuzijasta kao sto su Sonja i Sarac pa da se sportska skola
rasiri na razne sportske delatnosti jer sam siguran da atmosfera (team
spirit) koji Sarac i Sonja neguju bi sigurno pomogla mnogo nasim
klincima da se sportski pravilno usmere da ne zaborave nas jezik,
kulturu i obicaje. Nama ostalima preostaje da im pomognemo koliko mozemo.
Pedja
Program skole skijanja omogucio je meni i mom sinu Mihailu, skijasima
pocetnicima, da potpuno savladamo osnovnu vestinu skijanja i da se tako
jos vise druzimo u snegom prekrivenoj prirodi. Uz lepo druzenje, pored
vrsnih instruktora to i nije bilo tako tesko. Svima koji zele da nauce
ili usavrse vestinu skijanja, toplo preporucu jemo Junakovu skolu
skijanja.
Svaki cetvrtak za Mihala je posebna radost, jer to vece provodi u igri,
druzenju i viteskom nadmetanju sa ostalim "Junacima". I mi roditelji se
radujemo gledajuci decu kako skladno razvijaju duh i telo. Kako Mihailo
obozava svoga dedu "tamo daleko preko mora", kaze, voleo bi da mu ponese
i pokaze dres "Junak"-a ovog leta...
Nije mi vazno da li je ovo za novine ili ne ali ne bi trebalo da ove
utiske krijemo narocito ako su lepi. Zato mi je drago sto mogu i ovom
prilikom da Vam izrazim zahvalnost na strpljenju i pozrtvovanju koje nam
poklanjate.
Aleksandar i Mihailo
Sto se tice skole
skijanja i porodice Zekanovic mi smo veoma zadovoljni. Nasi najmladji
clanovi vec skijaju i jako vole skijanje i njihovog trenera. Pogotovu
sada vole spustanje sa strmih staza. To su naucili za ove dvije godine u
skoli skijanja "Junak". Mi se mnogo zahvaljujemo nasim trenerima na
njihovom trudu i znanju koje su nam prenijeli.
Mozemo vam reci da ce i neki stariji clanovi nase porodice sledece
godine ici u ovu skolu skijanja.
Posebno smo zadovoljni sto nasa deca zaista uzivaju u skijanju i zimskim
radostima koje im je omogucila ova skola skijanja. Zato velika hvala
trenerima Sarcevic i njihovoj skoli "Junak".
Vidimo se opet na skijanju.
Porodica Zekanovic,a posebno Milica i Milos.
Skola skijanja Junak je odlicna kombinacija jugoslovenske i kandske
skole skijanja. Ono sto bih posebno zeleo da istaknem je odlican
pedagoski pristup i rad sa JUNACIMA, sto je veoma vazno da deca zavole
skijanje, a ne da idu skijati jer to roditelji ne zele.
Treninzi prilagodjeni skijaskom znanju ucesnika omogucavaju brzi
napredak JUNAKA
Organizacija je besprekorna.
Denis K.
Posto smo prvi put bili u kontaktu sa sportskom skolom "Junak" kao i sa
Sarcem, Sonjm i njihovim uciteljima zeleli bih da se zahvalimo na
postojanju jedne ovakve organizacije. Profesionalnost, organizacija i
pedagoski prilaz deci je bio van svih ocekivanja. Sve u svemu jedno
mnogo lepo iskustvo sa zeljom da se sportska skola "Junak" prosiri i u
druge gradove Ontarija i time obogati znanje nase dece.
Porodica Janosevic
"Sportska Skola Junak"
- sta reci. Osmjeh mi je vec na licu i ponos sto smo dio ove jedinstvene
skole na podrucju Kanade koja nam je svima mnogo potrebna. Profesionalna
organizacija, neiscrpno znanje i volja naseg Sarca i Sonje prevazilaze
sva ocekivanja. Postojanje ovakve skole je ogroman dobitak nase
zajednice ovde daleko od otadzbine.
U ove tri godine koliko smo sa "Sportskom Skolom Junak", moramo reci da
je u svakom pogledu obogatila zivot nase porodice. Nije to obicna
sportska skola koju djeca shvataju kao obavezu, vec je u jednu ruku
druga porodica. Svi, djeca i odrasli se druze i uzivaju u raznoraznim
programima koje skola omogucava. Pocevsi od redovnih termina cetvrtkom
uvece, do organizovanih programa vikendom (skijanje, jahanje, plivanje,
izleti). Mi osjecamo da su nasa djeca obogacena sa znanjem ne samo
raznoraznih sportskih disciplina, vec nase tradicije, kulture i obicaja.
Mi zelimo da iskoristimo ovu priliku, da se zahvalimo porodici Sarcevic,
na nesebicnom trudu, neumornom radu, neiscrpnom optimizmu i postojanju "Sportske
Skole Junak". Samo naprijed, sa zeljom da jos dugo, dugo godina uspjesno
radite i ucite nasu djecu.
S postovanjem,
Porodica Puvaca
Ukoliko ste zainteresovani da svoje malisane ukljucite u rad "Sportske
skole Junak" mozete se obratiti
Sonji i Zlatku Sarcevic
na tel 416.242.9967
ili posetiti njihov sajt:
www.sportskaskolajunak.com
Ivana Djordjevic
