NARODNO POZORIŠTE IZ BEOGRADA KO TO TAMO PEVA
U okviru oktobarskih “Dana srpske kulture”, pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i Generalnog konzulata Srbije u Torontu je gostovao Baletski ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda. Oko 40 učesnika na sceni, kroz modernu igru izvrsnio izvedenu i prepoznatljivu muziku dočarali su priču koja se klacka u jednom od legendarnih filmova “Ko to tamo peva”. U predivnoj sali Elgin teatra, u nažalost ne skroz punoj sali, imali smo priliku da gledamo nešto sasvim neobično, krajnje modernistički i sa nadasve profesionalnim i tehnički besprekornim baletskim igračima. Priča se, i za one koji su gledali film, na momente gubila u dugačkim segmentima - koreografija je malo “pojela” suštinu ali i pored toga mora se odati svo priznanje Narodnom pozorištu i celokupnom ansamblu. Na kraju večeri, pitali smo: “Šta mislite o baletu “Ko to tamo peva”: “Ja sam totalno iznenađena ovim što sam videla...neverovatno prijatno iznenađena. Nisam verovala da od onakvog jednog filma, može da se napravi baletska predstava”. “Moram priznati da je ovo što sam večeras videla potpuno na nivo zapada. Film nisam gledala i zbog toga mi mnoge stvari nisu bile baš jasne, ali mi to nije smetalo da uživam tokom celog programa”. “Oduševljena sam. Iskrena da budem nisam očekivala ovaj kvalitet koji su ovi mladi ljudi pokazali”. “Žao mi je što jedna grupa mojih prijatelja nije došla jer su mislili da je ovo klasičan balet...međutim ovo je totalno jedna moderna stvar”. Na kraju večeri zamolili smo Generalnog konzula Zorana Pavlovića da kaže par reči o svemu ovome: “Mi smo se maksimalno potrudili da pored naših ljudi u publici budu prisutni i predstavnici Nacionalnog baleta Kanade, škole baleta i mnogi drugi Kanađani. Želeli smo da se napravi bar neki kontakt između ovih dveju institucija. Cilj je i bio da se prikaže nešto sasvim drugačije od onoga što su mnogi očekivali od jednog baletskog ansambla sa Balkana. I oni su uspeli da u tome - svojom profesionalnošću i modernom postavkom jedne jednostavne priče iznenadili su publiku. Nije lako okupiti publiku kada je balet u pitanju, pogotovo napuniti salu od 1550 mesta. Moram da kažem da ćemo biti u minusu, ali nadam se samo privremeno, jer su poslovni ljudi koji su bili večeras ovde, oduševljeni predstavom, obećali da će nam pomoći da zatvorimo finansijsku konstrukciju.”
Ivana Đorđević

IZLOŽBA MIROSLAVA NEŠIĆA Neobuzdana energija boja i pokreta
Lepa je jesen u Torontu. Kada to kažemo ne mislimo na vreme. Ono može da bude manje ili više toplo, suvo ili kišovito, oblačno ili vedro. Mislimo na atmosferu, na mirise u vazduhu i energiju grada koja je drugačija od one letnje. Leto je bezbrižno, puno igre, neozbiljno i ne misli ni na šta. Kao da će izleti u prirodu, izležavanje na plaži, sedenje u baštama kafića i dugi sunčani dani beskrajno da traju. Jesen je ozbiljnija, dostojanstvenija i elegantnija. Priroda se, znajući da dolazi duga, hladna i sumorna zima, oblači u svoje najlepše boje i ponosno ih nosi. Fudbal na male goliće u parkovima, roštilje po baštama i sedenje na kućnim stepanicama sa flašom hladnog piva u ruci zamenjuju kulturni događaji. Počinje vreme filmova koji se kandiduju za Oskara i sezona baletskih i pozorišnih premijera i umetničkih izložbi. Jedan takav događaj koji čini umetničku jesen u Torontu uzbudljivom je izložba slikara Miroslava Nešića. Slike i objekti predstavljeni na izložbi pod nazivom I.N.R.I. simbolizuju suštinu umetničkog rada i ideja koje se protežu na više od 35 godina i na preko 100 nacionalnih i internacionalnih izložbi. Izražena dinamika i snaga izraza, izuzetna tehnika, upotreba jakih, vibrantnih boja i neobuzdana energija u potezu četkice - koji su svojstveni Nešićevom umetničkom izrazu - dovedeni su do vrhunca. Nešić je umetnik visoke socijalne svesti i ona je na njegovim poslednjim radovima uzdignuta do novog nivoa. Serije slika povezane su jednom zajedničkom temom: Ljudi, životinje ili biljke razapeti su na krst i okrenuti naglavačke. Ovim jednostavnim ali izuzetno jakim simbolom umetnik želi da upozori na opasnost koja preti čovečanstvu i majci zemlji ukoliko nastavimo da idemo svojim putem uništenja. Destruktivno ponašanje čoveka izneverava njegovu veru. Svojim radovima Nešić nam ukazuje na našu neraskidivu vezu sa drugim ljudskim bićima i našim prirodnim okružjem. U organizaciji Art Salon Grupe ova izvanredna izložba održava se do 26. oktobra 2006. u galeriji "Praxis", 1614 Queen St. W. Toronto.
Milan Šćekić

PROMOCIJA KNjIGE VLADIKE GEORGIJA “PEČAT MOJEGA VLADIČANSTVA”
U okviru slave Eparhije kanadske, Pokrov prečeste Bogorodice, u subotu 14. oktobra održana je već tradicionalna Pravoslavna duhovna akademija, na kojoj je predstavljena knjiga Episkopa kanadskog, vladike Georgija čiji je naslov "Pečat mojega vladičanstva". O knjizi, pred više od 150 zvanica i gostiju, govorili su književni kritičar Dr. Davor Milićević, književnik Radovan Gajić i Protojerej-stavrofor Vasilije Tomić. Dr. Davor Milićević je otvorio Akademiju i osvrćući se na knjigu Vladike Georgija rekao: "Knjiga 'Pečat mojega vladičanstva' sadrži brojne propovijedi Episkopa kanadskog Georgija, od one prve njegove vladičanske besjede, izgovorene ljeta 1984. u Beogradu, u Sabornoj crkvi, kada je za episkopa rukopoložen, pa sve do nekih nedavno kazanih, čiji odjek maltene možemo još da uhvatimo u vazduhu. Ideja da se pokrene ova edicija i tako popuni prostor u izdavaštvu, tačnije u misiji Srpske crkve, potekla je od autora knjige koju večeras predstavljamo. Vjerujem da će tek vrijeme koje je pred nama znati da cijeni ovaj Vladikin napor, njegovu dalekosežnu viziju koja prevazilazi granice razgovora o izdavačkom poduhvatu. Jer, riječ je o bitnom dopunjavanju misije Crkve, o popunjavanju praznog prostora koji je bolno evidentan u našoj Crkvi već decenijama, još od djelovanja svetog Vladike Nikolaja (a ove godine obiliježavamo pola vijeka od njegovog upokojenja), uz napomenu da se tu i tada radilo o individualnom trudu i doprinosu, a ne o nekoj organizovanijoj misionarskoj kampanji. U zaključku ove knjige, u slovu koje zaokružuje ono što je Vladika besjedio, Mile Medić će se poslužiti ovom metaforom u kojoj se knjiga izjednačuje sa crkvom: "Ova knjiga je nerukotvoreni hram, zidan od neobične građe, od biranih riječi srpskog jezika. On se po skladu svojih mjera i razmjera, i po svome unutrašnjem duhovnom sadržaju uzdiže nad mnogim knjigama". Radovan Gajić je između ostaloga istakao: "Ne sadrži ova knjiga ništa što je nama novo. Sve je ovo nama crkvenima dobro poznato, jer je to bilo upućivano nama, pa smo ga i slušali i pamtili, ali ovako, sabrano na jednom mestu, ova knjiga je onaj Zavetni kovčeg u kome je najmoćnije oružje za borbu protiv svakog zla i u kome je melem protiv svakog otrova, kojim bi da se razori i parališe telo svete majke Srpske pravoslavne crkve. Tako sagledano, vidi se kolikom se žestinom i kakvim silama opirao i opire naš vladika Georgije. Pred nama nije knjiga koja je sama sebi cilj i svrha. Niti su tome propovedne besede vladike Georgija u njoj. Ova knjiga je kapija Jevanđelja i predvorje istine koja jeste pravoslavno hristijansko življenje. Zavet tome jeste pečat episkopski, pečat dara Duha Svetoga kojim je obeleženo episkopovanje nad crkvom Hristovom. Znak utisnut u vremenu i za vreme da od sebe zrači neprolaznost u prolaznom. Vladika Georgije dakle, razmišljao je o onome što je neprolazno, o onome što je večno. Razmišljao je načinom prirode svoje, naše, pravoslavne vere, iz besede u poslanicu, iz poslanice u besedu, kroz neprikidni tok smenjivanja Božića i Vaskrsa, kroz ciklus večitog Roždenija i večnog Vaskrsenija” Protojerej Vasilije Tomić naveo je iz svoga teksta, u prilogu ove knjiga, naslovljenog "Slovo o autoru", deo u kome (str.280) kaže : "Gorerečeno zapisano je u zvaničnoj biografiji Episkopa Georgija Đokića, a na pitanje: Ko je Vladika Georgije (Đorđe) Đokić, slovim slijedeće: Odgovor vremena ovoga - a potonja će svoj, konačni sud dosuditi: To je najblaćeniji i najupljuvaniji Srbin Kanade, a možda i šire. Najprljavije riječi, psovkama i ruženjima, inače prebogatog jezika naroda ovog, na njega se sručuju. Kojekakve frustrirane jade i ništavila ljudska, koji tri prsta desne li, lijeve li, ruke na krst časni sastaviti ne znaju, udružili su se u zlobi i jadu svome da prvoga u narodu našem ovdašnjem, blate i prljaju. Ne zbiva se to od juče; na žalost i sramotu našu, predugo to traje." Po završetku Akademije obavljeno je rezanje slavskog kolača i slavska večera.
N. T.

ROK GRUPA “MYSTORY” ILI TI MAJSTORI VEČE ROKERSKE PRIČE
U subotu 14. oktobra u klubu "Dior" održan je koncert grupe "MyStory". Moram priznati da je ovo bila zaista odlična svirka muzičara koji su još jednom pokazali da su "majstori svetskog zanata". Treba im, takođe odati priznanje i na organizaciji celog događaja kao i na upornosti i entuzijazmu koji poseduju te time doprinose da domaća rok scena Toronta bude itekako za svaku pohvalu. Prepuna sala kluba, dobro raspoloženje, muzičari koji su očigledno bili te večeri u "dobrom fazonu" i uradili sve da "Noći srpske kulture" budu nešto što će se pamtiti. Tim povodom razgovaramo sa Zoranom Milenkovićem - Kizom koji nam priča o Majstorima i ...nešto malo više. "Rok bend iz Toronta pod nazivom "MyStory" ili vam "Majstori" postoji od aprila 2004. kada se grupa muzičkih entuzijasta i istomišljenika okupila kako bi pripremila koncert za jubilarni rođendan jednog od njenih članova (nećemo vam otkriti koji po redu). Okosnicu prve postave Majstora su sačinjavali bivši članovi grupe "Layoff" - Dragan Obradović, gitara i vokali i Dušan Božić - vokali. Dragan Obradović je inače u rodnom Beogradu poznatiji kao "Obra" - muzičar bogatog sviračkog iskustva, legenda lokalne beogradske rok-scene 80-ih (grupe "Krik" i "Figure"), inače vrsni multi-insrumentalista. Dušan "Čika Dule" Božić, vokalni solista, se u bivšoj YU više bavio filmom i organizacionim radom u okviru domaće kinomatografije nego muzikom. Kao kuriozitet u njegovom bogatom rezimeu stoji i stavka da je jedan od originalnih osnivača beogradskog kanala "Pink" (dok je još nešto vredeo - pre nego što je promenjena uređivačka politika., prim. aut.). Pridružuje nam se Predrag Jovanović - druga gitara, rođeni Kragujevčanin sa istančanim smislom za muzičku estetiku, čovek suptilnih poimanja lepog u roku. Originalno, u Kanadi započeo muzičku karijeru u "Idi-Vidi" bendu, preteči "Bypass-a". Nažalost, istupio iz Majstora prošle godine zbog obaveza na poslu, ali nastavlja da povremeno nastupa sa nama kao drag i uvek rado viđen gost. Na poziciji bas gitare je do skoro bio Dejan Bojić. Svoje prve muzičke korake je napravio u rodnom Beogradu u grupi "Francisko Čovek" koja je iznedrila zavidan broj dobrih rokera koji su nastavili svoje karijere u mnogim poznatim bendovima diljem bivše nam otadžbine ("Viktorija", "Piloti" itd...). Deki je trenutno takođe jako zauzet poslom i odlučio je da napravi malu pauzu u radu sa Majstorima. Umesto njega je bas gitaru privremeno preuzeo Nebojša Đekić,-Đeka iz "Bypass-a". Priču nastavlja Kiza sa setom u glasu: “Kako plodna saradnja dve grupe traje već godinama (i to na više nivoa, setimo se gostovanja bubnjara iz "Majstor-a" koji je na koncertu "Bypass-a" u "Opera House-u" u maju ove godine svirao konge i udaraljke) Đeki nije bio problem da nesebičnim radom i požrtvovanjem pomogne Majstorima da uspešno realizuju poslednji koncert u klubu "Dior" (na veliko zadovoljstvo uglavnom ženskog dela publike). Bubnjeve, udaraljke i sve što pravi buku svira moja malenkost Zoran Milenković za prijatelje Kiza. Od petnaeste sviram bubnjeve po beogradskim grupama ("Trag", "Stoperi", "Piloti", "Francisko Čovek"). U krugovima bliskim Majstorima kruže priče da se potajno takmičim sa kolegom iz "Bypass-a " Davorom ko će da ima veći komplet bubnjeva, na opšti očaj naših supruga. Pošto su se Tanja (moja supruga) i Goca (Davorova) konačno našle na kafi prošlog juna, trka je u poslednje vreme nešto zamrla, a momci iz muzičke radnje Long & McLjuade nisu dobili bonus već par meseci..... Nakon prvog koncerta koji je održan u prostorijama nekadašnjeg Božić Art-a na The Njest Mall-u, 06.06.2004. u prisustvu kruga prijatelja i rodbine, Majstori nastavljaju sa redovnim vežbanjem i proširivanjem repertoara. Ubrzo nam se pridružuje i Dejan Kecman na klavijaturama unoseći u prepoznatljiv zvuk interpretacije Majstora senzibilitet sarajevske rok scene. Repertoar našeg benda je klasičan "The Best Of" bivše jugoslovenske rok scene: od Riblje Čorbe, Bajage, Atomskog skloništa, Parnog valjka, Pilota preko Olivera Mandića, Dugmeta, Viktorije, Idola do Filma, Van Gogh-a i Haustora. Sa preko 100 uvežbanih pesama spadamo u jedan od najvrednijih rok-bendova u dijaspori. Takođe imamo i nekoliko autorskih kompozicija koje izvodimo na opšte zadovoljstvo publike. Već u oktobru iste 2004. organizujemo i drugi koncert i to tako da bi koincidirao sa rođendanima nekoliko supruga članova grupe. Slede koncerti u "Opera House-u" zajedno sa Bypass-om (maj '05), da bi u junu iste godine uspešno nastupali kao jedna od predgupa Ribljoj Čorbi u Torontu. Slede svirke manjeg obima po klubovima i žurkama da bi u decembru 2005. napravili prvi besplatan nastup u klubu "Dior" (o kome smo pisali u našem decembarskom broju). Tokom 2006. su uglavnom smo radili na novom repertoaru sačekavši jesen i prošlu subotu (14. oktobar) da vas ponovo iznenadimo besplatnim koncertom u "Dior-u". Kao povod ovom poslednjem druženju bila je potreba za druženjem ne samo sa kolegama muzičarima već i sa svim ljudima dobre volje i raspoloženja kojima je stalo do dobre muzike sa prostora bivše Jugoslavije”, završava priču Kiza i...odlazi u istoriju. Na pitanje "pa dobro kako vam se isplati?" samo slegnu ramenima i odgovore: "nema veće nagarade od vaših osmeha i činjenice da ste pevali u horu sa nama".
Ivana Đorđević

TORONTO ALTERNATIVE FASHION WEEK ALTERNATIVNA UMETNOST
U Totontu je od 17-19 oktobra bila održana “Toronto Alternative Fashion Week” u organizaciji Vanje Vasić koja je ovu manifestaciju izvrsno osmislila. Bilo je modnih revija, projekcija, muzike u živo. Pored toga u predivnom prostoru svima poznate “Destilerije” (za one koje ne znaju - napušteni fabrički prostor koji je renoviran i u kome se nalazi kao mali gradić sa restoranima, galerijama, prodavnicama - veoma lepo osmišnjen kulturni sadržaj na jednom mestu.) Izlagali su slikari, fotografi i mnogi drugi umetnici. Ovom prilikom imali smo zadovoljstvo da ledamo modne revije na koje su učešće uzele tri naše devojke iz Srbije, izuzetno kreativne i originalne. To su bile: Svetlana Trifunović, Bojana Ilić i Ana Grebec. Bila je tu i poznata slikarka Vesna Perunović sa vrlo interesantnim performensom. Od naših umetnika izlagali su: Draga Jovanović, Nataša Sarić, Ozrenko Mrkić, Una Janićijević, Srđan Segan i najmlađa učesnica koja se predstavila svojim fotografijama Sara Aleksandra Plavšić. Sara je stara 14 godina, i već se do dugi niz godina bavi raznim vrstama umetnosti... slika, svira, dizajnira i uz sve to počinje da otkriva svet fotografije. Svako veče sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Mogli su se videti predstavnici svih nacija - bio je to interesantan sklop ljudi iz različitih “filmova”. Veoma lepo organizovano, Zabavno i šarenoliko - nešto što nemate priliku da vidite svaki dan.
Ivana Đorđević

Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"