Poseta vladike Artemija Kanadi
Poseta episkopa Raško-prizrenskog G. Artemija Kanadi bila je u svakom pogledu uspešna. Uspeh te 10-dnevne misije krajem oktobra ove godine meri se duhovnom i moralnom snagom kojom je obogaćena srpska zajednica i narod ove zemlje. Srpski pravoslavni narod u Kanadi saborno se sakupio na četiri mesta u Kanadi, u Nijagari, Vaterlu, Torontu i Hamiltonu, kako bi pomogao svoju braću i sestre i srpsku decu sa Kosova i Metohije i obezbedio sredstva za njihov opstanak u sadašnjim teškim us-lovima, koja će bar za malo ulepšati ili olakšati njihove živote i opstanak njihovih porodica. Ova prva blagoslovena poseta Raško-prizrenskog i kosovo-metohijskog Episkopa srpskim crkvenim opštinama i Srbima Kanade donela je svima duhovnu radost u kojoj je narod celivajući krst iz Vladikine desnice poljubio i naše Kosovo i Metohiju i naš narod koji tamo živi. U vladikinoj pratnji bio je iguman obnovljenog manastira Banjska, kod Zvečana, a ujedno i sekretar Raško-prizrenske eparhije protosinđel Simeon. Drugi aspekt ove posete, moguće i važniji, bilo je prvo javno svedočenje istine o stradanju srpskog hrišćanskog naroda na Kosovu i Metohiji pred kanadskim parlamentom i zvaničnicima kanadske države. Ti susreti dali su zvaničnicima ove zemlje, koja u svojim načelima sadrži borbu za svetski mir, tolerantnost i pravdu kroz mnoge međunarodne organizacije, sliku koja se ne uklapa u njihov sistem vrednosti i dokaze da su na KiM ugroženi život i opstanak srpskog naroda i drugih etničkih zajednica. Uz sve to, posebno je naglašeno da bi davanje saglasnosti za izdvajanje KiM iz okvira države Srbije, o kome se govori u međunarodnim krugovima, značilo trajnu nestabilnost regiona i totalno istrebljenje srpskog hrišćanskog naroda sa teritorije koja je središte njegove duhovne kulture. Poseta duhovnog vođe srpskog naroda na Kosovu Preosvećenog vladike Artemija Kanadi imala je čudne preokrete, koji su Božjom voljom i blagoslovom Patrijarha Pavla prebačeni na teren kome pripadaju i o kojima će još biti reči u našim lokalnim medijima. Pošto je prvi zvanični susret sa kanadskim predstavnicima vlasti bio zakazan u Nijagari, to je i početno odredište ove misije bilo tamo. Uvaženog arhipastira primio je vođa vladajuće stranke u Parlamentu Kanade g. Rob Nikolson, ugledni poslanik koji nosi jednu od najvažnijih funkcija u Parlamentu i koordinira rad poslanika vladajuće stranke. A zna se da parlament određuje i stratešku politiku vlade prvog ministra Kanade Stivena Harpera. Sastanku je prisustvovao i poslanik Rik Dajkstra, član poslaničke grupe za spoljne poslove u Parlamentu. U zvaničnom razgovoru izmenjeni su pozdravi i zahvalnost vladike za mogućnost da se prenese poruka srpskog naroda sa Kosova i Metohije kanadskim državnim vlastima. A ona je jasna, rekao je episkop Artemije: život srpskog naroda na KiM je u velikoj opasnosti, nema sigurnosti, nema povratka koji je obećan i ostao neostvaren, nema slobodnog kretanja za preostale Srbe, preko 150 pravoslavnih hramova je uništeno, groblja razbijena i oskrnavljena, decu i starce štiti i prati jedino međunarodna vojska… Pravo na bezbedan i miran život omogućeno je samo jednom narodu - šiptarskom, koji se sve više trudi da izbriše hrišćansku kulturu sa ovih prostora i zameni je novom, islamističkom. Pokazujući kanadskim poslanicima fotografije sa zgradama koje nose arapska imena iz Saudijske Arabije, Kuvajta i drugih islamskih zemalja, vladika Artemije ukazao je na podatak da je na KiM sponzorstvom ovih bogatih zemalja izgrađeno 400 novih džamija. Sve što je na sastanku rečeno primljeno je sa najvećom ozbiljnošću jer je Kanada zemlja koja o takvim prestupima vodi računa, bilo gde na svetu da se dešavaju a pogotovo tamo gde takve pojave ostaju sakrive. Ovi razgovori završeni su molbom kosovskog vladike najvišim kanadskim vlastima da KiM ostane u sastavu Srbije i da se ne dozvoli da se stvori još jedna albanska država u Evropi koja u svom planu ima istrebljenje svih nehrišćanskih naroda. Vladika Artemije je bio zadovoljan ovim susretom, a kanadski parlamentarci su zahvalili na izvornom svedočenju o stanju na Kosovu i Metohiji. Izvanredno gostoprimstvo Njegovom Preosveštenstvu vladiki Artemiju u Nijagari pružila je porodica Đorđa i Ljubice Jerić, vlasnik poznatog hotela "Holidej In", u kome su gosti boravili, a u međuvremenu posetili i svetski poznate nijagarske vodopade, čuveni "Skajlon" toranj, novi spomenik Nikoli Tesli i druge znamenitosti. Vladika je upitno stajao pored snažnih vodopada i zadovio se toj velikoj Božjoj kreativnosti. Najveću zaslugu za uspešnu posetu Nijagari imaju upravnici ujedinjene crkvene opštine Sv. Arhangela Mihaila i Sv. Đorđa Dušan Kolundžić, Majkl Jerić i Aca Pantelić, koji su zajedno sa vladikom Artemijem i protosinđelom Simeonom posetili obe nijagarske crkve. U prepunoj crkvi Sv. Arh. Mihaila u subotu, 21. oktobra, u 6 sati uveče održano je večernje bogosluženje, u kome su sasluživali namesnik NGMitropolije prota Vojislav Pavlović, mesni paroh o. Mile Perenčević, protojerej-stavrofor Milovan Sredojević iz Vaterlua, prota Dobrica Obradović iz Londona, prota Rastko Trbuhović iz Lakavane, jerej Dejan Obradović iz Nijagare i protosinđel Simeon, a na jektenijama je odgovarao crkveni hor pod upravom Đorđa Pejnovića. Posle je održan vrlo uspešan svečani banket u čast vladike Artemija u sali Srpskog kulturnog centra na Mejn ulici. Prepuna sala dočekala je premijerno vladiku u svojoj kanadskoj misiji. Pozdrave su uputili major grada Ted Salci, predsednik crkvene opštine Dušan Kolundžić i Đorđe Jerić, jedan od najuglednijih Srba Kanade. Vladika Artemije je u svom govoru objasnio današnju situaciju na KiM i predstavio rad i nastojanja da ta pokrajina ostane u sastavu Srbije, rekavši da je Kosovo odstranjeno samo onda kada budemo stavili svoj potpis, a za to ima malo verovatnoće da će iko učiniti. Programom je rukovodio Aca Pantelić, predsednik bratske Srpske narodne odbrane i član uprave ujedinjene CŠO. Kasno uveče vladika se uputio u Vaterlu, gde je sutradan, u nedelju, održana Sveta arhijerejska liturgija u crkvi Sv. Đorđa, na kojoj je on načalstvovao, uz sasluženje prote Vojislava Pavlovića, prote-stavrofora Milovana Sredojevića, mesnog paroha, prote Dobrice Obradovića, protosinđela Simeona, ipođakona Tode Manojlovića i crkvenog hora pod upravom Željka Bandića. Crkva je bila prepuna i zaista mala da primi sve vernike. Vladika Artemije je propovedao o potrebi negovanja čiste vere za spasenje duše, a zatim vernicima koji su ispunili sveti hram podelio naforu i blagoslov. Po završetku svetog bogosluženja Episkop je prerezao slavski kolač i osvetio slavsko žito čestitajući slavu ogranka SNO. Sve prisutne je najpre pozdravio predsednik SP CŠO Neđo Krajišnik i pozvao da svojim prilozima pomognemo srpski narod na KiM. O uglednom gostu kao velikom duhovniku i diplomati, o blagoslovu kosovskih svetinja koji vladika donosi kao i značaju posete crkvama govorio je prota Sredojević. Predsednik SNO za Kanadu Dragan Ćirić je pozdravio skup i podsetio na velika dela ove patriotske nacionalne organizacije ističući i organizovanje ove značaje posete, vladike Artemija Kanadi, u okviru koje se kanadskim zvaničnicima svedoči istina o Kosovu i Metohiji. Sa velikom pažnjom prisutni su saslušali predavanje vladike Artemija o srpskom Kosovu i Metohiji i problemima koje šiptari prave, kao i o istorijskom i kulturnom prostoru koji je ugrožen ali koji moramo sačuvati. Svetinje nas naše na to obavezuju ali i narod koji se moli i pati, rekao je vladika Artemije. Posle ovih divnih susreta u Nijagari i Vaterlu, vladika i o. Simeon posetili su grčki manastir Sv. Kozme u Boltonu, potraživši malo monaškog mira i razgovarajući sa monahinjama na tečnom grčkom jeziku o ovoj oazi pravoslavlja na kanadskom tlu. Sledeće odredište ove misije bio je glavni grad i politički centar Kanade - Otava. Gosti sa delegacijom iz Toronta koju su sačinjavali i Dragan Ćirić, predsednik SNO i Milorad Luković, potpredsednik Srpske bratske pomoći, uputili su se na već zakazane sastanke. U Otavi nas je dočekala i susrete organizovala Boba Borojević, voditelj tamošnjeg programa "Susreti ponedeljkom" i urednik engleske sekcije "Glasa kan. Srba" i prevodilac Dragan Radojčić. Svedočenju pred sekretarom za spoljne poslove kanadskog parlamenta Piterom Van Loanom i pomoćnikom za parlamentarne odnose lidera vodeće stranke Rik Džonsonom, pridružili su se i ugledni ambasador Džejms Biset i Džim Džatras iz američkog Saveta za Kosovo i agencije za pomoć opstanku Kosova u okviru Srbije, kako bi dali najviši značaj testamentalnoj poruci kanadskim vlastima. "Pitao sam se u Americi, pitam se i ovde u Kanadi danas gde sam po prvi put, kako je moguće da međunarodna zajednica i demokratski svet tolerišu kršenje verskih sloboda i istrebljenje hrišćanstva, dok razmišlja o stvaranju nezavisnog Kosova pod vlašću kriminalaca i džihadista. Kosovu se nasilno menja njegov hrišćanski identitet", rekao je vladika Artemije. "Od 1999. godine do danas na Kosovu je uništeno 150 (srpskih pravoslavnih) crkava dok je 400 novih džamija podignuto uz pomoć Saudijske Arabije i drugih zemalja Persijskog zaliva. Amerika i ostali slobodan svet predugo su podržavali put Kosova prema nezavisnosti, a da pri tome možda nisu ni bili svesni da bi takav put doveo moj narod do uništenja," izjavio je vladika Artemije u svom obraćanju novinarima na konferenciji za štampu održanoj u zgradi Parlamenta Kanade posle razgovora, a koje je direktno prenosio parlamentarni tv-kanal signalom koji je dopro do kancelarija svih poslanika i senatora Kanade. Na konferenciji je rečeno da Albancima na Kosovu zbog njihove svireposti i netolerancije koju pokazuju prema Srbima i drugim narodima koji žive na Kosovu, svet nikad ne bi trebalo da dozvoli nezavisnost. U kratkom susretu sa Srbima Otave priređenom u pravoslavnoj crkvi Hrista Spasitelja i pod gostoprimstvom o. Maksima, vladika je u najkraćem opisao stanje na KiM i najnoviju situaciju povodom opstanka Kosova u okviru Srbije. Srpska crkva Sv. Stefana i ambasada Srbije imali su mnogo važnija posla toga dana tako da nisu imali mogućnost da ukažu gostoprimstvo vladiki Artemiju. U subotu 28. oktobra, Toronto se spremao da dočeka i ukaže najviše gostoprimstvo duhovnom vođi kosovskih Srba vladiki Artemiju. Na večernjem bogosluženju u novoj i prelepoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila okupio se veliki broj vernika, a dobrodošlicu su najpre ukazala deca folklorne grupe posluživši goste hlebom i solju, dok je mesni paroh o. Srđa Kosanović izrazio reči zahvalnosti na du-hovnom bogatstvu ove posete. Na bogosluženju su učestvovali kanadski namesnik prota Vojislav Pavlović, prota Milovan Sredojević, prota Milan Krstić iz Vindzora i o. Simeon, dok je crkveni hor, pod dirigentskom upravom Petra Drobca, darovao divno pojanje. Kasnije, u prepunoj sali, na svečanom banketu program je otpočeo uvodnom rečju: "Ako se danas Srbija izjašnjava o svom ustavu u kome je zapisano da je KiM neodvojivi deo Srbije, mi se ovde večeras takođe izjašnjavamo i upisujemo da nikada nećemo svojevoljno dati ognjište našeg duhovnog i životnog postojanja srpskog naroda - Kosovo i Metohiju. Iako možda i neupisani u te prave spiskove znajte da naše srce i daleko od Otadžbine kuca Kosovom i Metohijom", rekao je Dragan Ćirić, predsednik SNO u Kanadi i voditelj večernjeg programa, dodavši da je "Božjom voljom i blagoslovom Patrijarha Srpskog poseta više viđena s neba nego sa zemlje". Potom je vladiki dobrodošlicu uputio predsednik CŠO Gojko Paić, a uvodnu temu o Kosovu izgovorio je istoričar Srđa Trifković, autor velikog broj značajnih knjiga i izvršni direktor Fondacije "Lord Bajron", u kojoj je rekao da ne treba nasedati priči o "konačnom statusu" srpske pokrajine i da Srbi moraju svim silama da se bore za KiM u okviru države Srbije. Na ovom skupu, pored mnogobrojnih zvaničnih gostiju, delegaciju SNO Amerike predvodio je njen predsednik Slavko Panović. Vladika Artemije je pored svog predavanja o značaju Kosova u duhovnom i nacionalnom smislu za Srbe, rekao da je putovao svuda po svetu, bio više puta u Americi i Evropi, "ali da ovakvu dobrodošlicu teško da sam igde doživeo" . To je ujedno bila i zahvalnica Torontu, ali i svima koji su učestvovali na ovim sabornim skupovima i pokazali bratsku i sestrinsku ljubav i podršku za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i razgranatom sveštenstvu i mnogobrojnom monaštvu Raško-prizrenske eparhije (185 monaha i monahinja). "Po tome, mi prepoznajemo da je Kosovo znak i merilo po kome se poznaje i prepoznaje svaki Srbin i Srpstvo u celini", rekao je vladika iznoseći sliku današnjeg stanja svoje Eparhije poredeći je kao čudo Božije koje se javlja u ovako teškom trenutku za srpski narod. Tokom svog nedeljnog gostovanja u Torontu, gostima je najsrdačnije gostoprimstvo pružila porodica dr. Miše Drobca, kardio-hirurga i specijaliste za srce, koji svojim višedecenijskim crkvenim i horskim radom, kao i izvanrednom pomoći SPC u vreme stradanja srpskog naroda u Otadžbini, već odavno zaslužno nosi Orden sv. Save prvog stepena. Hamiltonska pravoslavna zajednica imala je prilike sutradan, 29. oktobra, da bude na Svetoj Arhijerejskoj liturgiji u crkvi Sv. Oca Nikole kojoj je načalstvovao Nj.P. G. Artemije uz sasluženje kanadskog namesnika Novogračaničke mitropolije i mesnog paroha prote Vojislava Pavlovića, protojereja Steve Stojisavljevića, protosinđela o. Simeona, đakona Ivana Radovića, ipođakona Tode Manojlovića i divno pojanje crkvenog hora pod upravom Džon Vukovića. Prostrana crkva bila je ispunjena do poslednjeg mesta zbog duhovne radosti i blagoslova kosovskih svetinja koji je doneo Nj.P. episkop Artemije, koji je takođe i ovde ponovio blagoslov Patrijarha Srpskog G. Pavla svom okupljenom narodu. Na svečanom banketu koji je vodio prota Vojislav, gostima se obratio istoričar Srđa Trifković i major grada Hamiltona Lari Dijani, upućujući reči zahvalnosti vladiki koji donosi istinu sa Kosova i predstavlja je Kanadi. Svoju misiju u Kanadi vladika Artemije je završio rečima: "I tako, Kosovo je vekovima bilo i ostalo znak i merilo po kome se poznaje i prepoznaje Srpski narod i svaki Srbin posebno. Bez Kosova Srpski narod ne bi postojao. Izgubio bi svoj nacionalni, moralni i duhovni indetitet. Isto tako i Srbija, kao država, bez Kosova je nezamisliva. Srbija je hram, a Kosovo je - oltar. Bez oltara, hram gubi svoju svrhu i svoj smisao postojanja. Srbija je telo, a Kosovo je srce u tom telu. Iščupa li se srce iz tela, ostaje leš koji se raspada. Kosovo za Srbe ima ontološku i eshatološku vrednost. Kosovo daje smisao celokupnoj našoj nacionalnoj istoriji, ono je osmišljava i opravdava. Jer, Kosovo je opredeljenje za 'Carstvo nebesko', za večne i neprolazne evanđelske vrednosti. Taj izbor prvi je učinio u ime svoje i u ime celoga Srpskog naroda sveti Velikomučenik kosovski Knez Lazar u oči prve Kosovske Bitke davne 1389. gidine. Ta bitka traje kroz vekove, i trajaće. Svaka nova generacija Srba se opredeljuje slobodno i odgovorno ili za Carstvo Nebesko, i time staje pod krstaš barjak čestitoga Kneza, ili za carstvo zemaljsko i odlazi u tabor Vuka Brankovića. I mi, današnji Srbi smo na tom životnom ispitu. Ne sumnjam da ćemo učiniti pravi izbor", rekao je na kraju svog predavanja Episkop Artemije. Ova misonarska poseta vladike raško-prizrenskog bila je duhovna radost svima koji su prisustvovali ovim sabornim okupljanjima srpskog naroda, a takođe i prvo javno svedočenje o kosovskim problemima pred kanadskim vlastima. U oba pravca misija vladike Artemija ostvarila je veliki i potpuni uspeh. U četiri grada sakupljeno je preko 83 hiljade dolara koji će bar malo olakšati život našem narodu na Kosovu i Metohiji, a koji će ovih dana biti upućeni posredstvom najstarije dobrotvorne organizacije Srba u Kanadi Srpske bratske pomoći. Kanadskom Parlamentu i njenom vođi iznesena je poruka srpskog hrišćanskog naroda, uz nadu da će ova velika i demokratska zemlja iznaći načina da svoj glas razuma, po kome je poznata u svetu, uputi i iskaže prilikom rešavanja krize na Kosovu i Metohiji. Nj.P. episkop G. Artemije, u pratnji protosinđela Simeona, napustili su Kanadu u ponedeljak 30. oktobra, puni utisaka koje će preneti srpskom rodu na stradalnom srpskom Kosovu i Metohiji. Bog ih sve čuvao i sačuvao!
D. Ćirić

SKUD OPLENAC - SVEČANO OTVARANjE "MDG" BANKET HOLA
Svečano otvaranje velike sale "MDG Dance Studio" bilo je 29. oktobra 2006 u zgradi SKUD Oplenca. Ovom prilikom prisustvovali su mnogi uvaženi gosti: Gradonačelnica Misisage gospođa Hazel McCallion; g. Borys Wjrzesnenjskyj, MP Liberalne stranke za Etobiko; gospođa Catia Puga predstavnik g. Tony Ruprecth; Srđan Ilić, konzul Generalnog konzulata Republike Srbije i mnogi značajni predstavnici srpske zajednice. Svi su bili i oduševljeni novom salom koja zaista fascinira svojim izgledom i svakako predstavlja ponos za srpsku zajednicu. Kompletno renovirana sala sa novim parketom, krovnom konstrukcijom i osvetljenjem, više podseća na luksuznu banket salu nego na prostoriju koja će između ostalog biti korišćena za probe folklornih grupa pod vođstvom umetničkog direktora i koreografa Srboljuba Ninkovića i asistenta Gorana Koraksića. “SKUD "Oplenac"je ove godine uspeo da obezbedi svoj deci, od najmlađih do najstarijih, izuzetne uslove za probe i druženje - sve učionice imaju parket i retko u kom KUD-u postoje ovakvi uslovi. Od rada ovog studija za igru i banket sale očekuje se dalji finansijski napredak u smislu mogućnosti proširenja repertoara, novih koreografija, nabavke nošnji i uvođenju novih sekcija i programa . Ostale isto tako renovirane prostorije sa novim parketom ugostiće druge mnogobrojne grupe kao su srpska škola, narodni i estradni orkestar pod vođstvom Dušana Suvajca, školu glume i dečije pozorište sa Draganom Živić-Ilić, hor itd. Pod njihovim krovom vežba i Srpsko Pozorište Toronto. Lista je dugačka” rekla nam je Gordana Dimitrijević (desno) predsednik SKUD Oplenac. U svom govoru, kojim se obratila prisutniim gostima, vidno uzbuđena zbog ovako velikog i značajnog događaja, zahvalila se svima koji su učestvovali u ovom projektu, pogotovu Dragani i Goranu Varakliću koji su zajedno sa svim članovima Oplenca podržali viziju za koju su se sve ove godine neumorno borili da postane stvarnost. “Ono o čemu sam maštala i što sam svim svojim snagama želela da se ostvari - desilo se danas. Ovo je veliki projekat, koji još nije završen , koji želim da stvorimo do kraja za pokolenja koja dolaze. Smatram da su mladi naša budućnost. Nadam se da će ovo biti jedan pravi srpski centar gde ćemo se svi okupljati”, rekla je na kraju Gordana Dimitrijević, žena koja već dugi niz godina neumorno radi na ostvarenju svog sna. U programu koji je usledio učestvovali su: Hor “Kir Stefan Srbin”; hor SCA “Oplenac”; folklorni ansambli SKUD “Oplenac”; orkestar SKUD “Oplenac”, kao i glumci glumačke škole “Oplenac”. Kako saznajemo od članova uprave, prvi ansambl folklornog društva krunisao je mukotrpan rad sa maestralnim izvođenjem programa za godišnji koncert "Oplenca" i mnogobrojnim nastupima na turneji po Grčkoj i Srbiji ovog leta. Ovogodišnja turneja je samo početak dugogodišnje inicijative i stremljenja SKUD-a Oplenac da se igračima i muzičarima obezbede besplatna putovanja i turneje tokom letnjih meseci. Angažovanje vrhunskog koreografa i instruktora, inteziviranje aktivnosti, otvaranje novih sekcija i podrška drugim srpskim udruženjima u prostorijama Oplenca dovelo je do konstantnog povećanja broja članova, jačanje podrške roditelja i svih ljudi dobre volje, zaljubljenika u ideju očuvanja naše kulturne baštine. Takva energija je uz inicijativu Uprave na čelu sa Gordanom Dimitrijević otelotvorena u proširenju kapaciteta i kompletnoj transformaciji SKUD-a "Oplenac". Uz perfektnu organizaciju Uprave, mukotrpan rad članova, a uz napomenu da članovi Uprave rade na volonterskoj bazi, i nesebičnu novčanu pomoć donatora, koji podržavaju našu kulturu i zajednicu, SKUD "Oplenac" je kompletno renoviran dovodeći svoj enterijer na nivo eksluzivnih objekata. Ovakvo kulturno umetničko društvo koje poseduje svoje prostorije ovakvog kvaliteta i izgleda i predstavlja kvalitetne umetničke sadržaje je najzad prava slika i pokazatelj brojnosti i nivoa srpske zajednice u Torontu i okolini. Posle svega rečenog ostaje nam samo da poželimo dalje uspehe i napredovanje SKUD-u "Oplenac".

BEŠE KONCERT ... I BEŠE DUGME
Primili smo ovih dana pismo od naše čitateljke, Biljane Došlo, koja je tako lepo dočarala koncert Dugmića da smo odlučili da ga podelimo sa vama, umesto izveštaja našeg novinara koji je prisustvovao ovom velikom događaju u Torontu. * * * * * Uprkos svim špekulacijama da će biti odgođen, da je u pitanju prevara, da nisu dobili vize i sve tako u tom smislu koncert je održan. Kod mene nije bilo dileme - karte poručene još u julu. Ko ima namjeru da ide ne razmišlja mnogo. U nekim kasnijim razgovorima sa svojim prijateljima čujem različita objašnjenja, te neće da idu zato što nema Brege, te skupa karta, nekima opet to emocionalno teško pada i zatvaraju sva vrata iza sebe koja bi im mogla poremetiti teško ste-čenu ravnotežu bez koje je teško u dijaspori opstati. Sve stoji, ali... život prolazi. Vrijedilo je biti emocionalno potrešen, vrijedilo je čuti ponovo Bebeka, Tifu, Alena, čak i bez idejnog vođe, Brege, čiju genijalnost tekstopisca i kompozitora niko ne osporava. Dvorana gotovo puna, svi na nogama, u delirijumu. Miješaju se osjećanja izazvana akordima, svaka pjesma priča za sebe. Gledam unaokolo, ispred mene sjedi dobro osijedjeli sredovječni čovjek sa svojim sinom, pankerom. Vidi se, doveo ga tata da mu pokaže šta je rok koncert, ne progovaraju, koncert uveliko rastura, otac očigledno pokrenut ritmom napokon ustaje i nekako stidljivo počinje da igra, sin još sjedi, nezainteresovan. Bezbroj ruku u zraku, mnogo omladine - pitam se gdje je moja generacija, zar smo izgubili volju za životom, zar smo toliko ostarili, gdje prođoše te godine, pa ova djeca što se ludo provode su ispod 20. Gdje su oni bili kad su albumi izlazili, znaju li oni šta je zadovoljstvo novo kupljenog LP-ja, pa žurim kući da što prije 'pustim ploču', ponovim sto puta pjesmu koju volim, dok moja Mara viče "gasi mi te ludorije!!". Ovaj ispred mene bi očigledno volio da mu sin sluša te 'ludorije', ali panker se ne pomjera, ne dotiče ga ama baš ništa u tim pjesmama, možda čak i ne razumije ništa. Pjesma za pjesmom ide, naizmjenično, Bebek, Tifa, Alen, pjevaju ponešto i iz svog repertoara. Orkestar svira odlično, vrijeme prolazi brzo, završavaju koncert i vraćaju se dva puta, poslije čega nastaje ludilo, osjećam kako se tribine tresu pod nogama. Nekako u to vrijem panker ispred mene ustaje, valjda da protegne noge, sretan što je i tome došao kraj i što je ocu ispunio želju. Motaju mi se po glavi razmišljanja, moja djeca, generacije koje dolaze, šta je ispravno, treba li se mijenjati i prihvatati, i koliko. Pjesma ide "ima neka tajna veza", objašnjava na svoj magični način sve, jeste postoji veza, ali zašto je tako tajna i nedostupna. Odbacujem daljna razmišljanja i uživam u muzici, kažem sebi ne idi daleko, prepusti se atmosferi i momentu. Američki način življenja je - nikad ne gledati unazad, ne možeš se fokusirati na budućnost ako stalno gledaš unatrag. Znam, ali hoću večeras da otvorim malo vrata unazad i ostavim emocijama prostora koji će mi vratiti moj identitet. Feštu nastavljamo u Borsalinu, dolaze članovi grupe, raja prilično kulturno prihvata njihov dolazak, ostavljaju im vremena za odmor i večeru. Trešti muzika, raznih izvođača, narodna, zabavna, sevdalinke, raja se zabavlja, igra, krcato je. Bebek i Alen svaki zahtjev za slikanje prihvataju smireno, prijateljski. Već je daleko iza ponoći, razmišljam kako i taj život ima svoju cijenu, posmatram ih i razmišljam kako je život svakog od njih film za sebe, kako i oni sigurno kao i mi, prije ili kasnije moraju prihvatiti tu neminovnost gledanja unaprijed, pronalaženja unutrašnje sreće i ravnoteže. I sve to poslije onolike slave koju su imali. To mora da je jako teško. Ošamućena dimom cigareta i glasne muzike izlazim u hladnu kanadsku noć (ili zoru), leden vjetar me osvješćuje. Znam da ću još dugo ostati pod ovim emocijama, razmišljanjima, dilemama i da će mi trebati vremena da opet zatvorim ona mala vrata što otvorih samo za večeras. Ipak znam da sam sretna što sam živjela taj period, na tim prostorima, jedinstven po mnogo čemu. Sretna sam zbog ovog koncerta za koji je bilo teško vjerovati da je moguće organizovati. Sretna sam što je bio uspješan i vrijedan organizovanja. Hvala svima koji su nam to omogućili.” Biljana Došlo Dugmići su profesionalno odradili ovaj koncert. Dobra svirka , super ozvučenje, izvrsni muzičari. Koncert u Torontu je zaista odlično organizovan i to zahvaljujući kompaniji Gremy i njegovom vlasniku Jasenku koji je u velikoj meri doprineo da sve ispadne kako je planirano.
Foto: Ivana Đorđević

ANTI SALON
Izložbom slika pod nazivom “Anti Salon” u Praxis galeriji završeni su dan SRPSKE KULTURE U TORONTU. Ovom prilikom okupio se veliki broj ljubitelja ove umetnosti koji su imali priliku da pogledaju radove oko 50 umetnika iz Toronta. Izložbu je otvorila vlasnica ove galerije Anka Mioković koja je poželela dobrodošlicu prisutnim gostima izrazivši svoje divljenje zbog velikog broja izlagača kao i želju da ova manifestacija bude sve uspešnija. Prisutan je bio i konzul Generalnog Konzulata Republike Srbije, Srđan Ilić koji je takođe izrazio svoje divljenje zbog tako uspešno organizovane izložbe. On je naglasio, da se nada da će sledeće godine biti omogućeno pojedinim slikarima iz Srbije da budu prisutni na ovoj izložbi. Izbor radova bio je mnogo bolji nego prošle godine što je za svaku pohvalu.
I.Đ.

PROMOCIJA KNjIGE - VOJIN JOKSIMOVIĆ
Prošlog vikenda, prepunog događaja, predstavljena je i nova knjiga Vojina Joksimovića (na slici dole) "The Revenge of the Prophet", koji je svoj radni vek proveo, štiteći sve nas od atomskih eksplozija, svesrdno radeći na većoj bezbednosti rada nuklearnih elektrana po celom svetu. Pored tako odgovornog posla pisao je za veliki broj listova i izdao svoju drugu knjigu. Bilo je to prijatno veče na kojem je pedesetak ljubitelja knjige koji su ovom prilikom mogli da čuju dosta interesantnih detalja o odnosima, vezama i interesnim sferama svetske sile Amerike i Saudijske Arabije, vodećeg proizvođača nafte i muslimanskih terorista. Dok se američki politički i finasijski moćnici bogate, crpeći naftu Saudijske Arabije, dotle se pipci terorističke organizacije Alkaide šire u sve delove sveta, tvrdi Joksimović. Podatak da je terorostički napad na trgovački centar u Njujorku organizovan iz muslimanske terorističke ćelije u Bosni i Hercegovini politički moćnici u Vašingtonu lako su izostavili iz izveštaja, objašnjava Joksimović. Teroristički napad na Londonski metro, izveden je takođe sa eksplozivom iz Bosne, ali i to je izostavljeno iz izveštaja, jer su muslimanske terorističke ćelije i kampovi za obuku terorista u Bosni finansirani takođe iz Saudijske Arabije. Muslimanska Bosna, pa i Kosovo, potrebno je terorističkim organizacijama samo iz jednog razloga a to su "beli" muslimanski teroristi koji neopaženo mogu prelaziti granice, objašnjava Joskimović. Iscrpni materijal u knjizi, između ostalog opisuje i vezu porodice Buš, tačnije oca sadašnjeg predsednika Amerike, Džordža Buša sa porodicom Bin Laden i još mnogo mnogo interesantnih podatak o kretanju kapitala između Amerike, islamskih i balkanskih zemalja. Promociji knjige, koju je organizovala Desanka Krstić, u crkvi Sv. Arhangel Mihailo u Torontu, prisustvovao je i Vladika Artemije.
Mirko Stokanović

Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"