|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1088, 26. januar 2007.
| Evropa odlučila o Kosovu |
| |
Plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija ne pominje suverenitet
Srbije na Kosovu, a Srbima u toj pokrajini, koja kreće ka nezavisnosti, daje
značajnu autonomiju, javlja Rojters, pozivajući se na diplomatske i izvore.
 Prema
tim izvorima, nacrt Ahtisarijevog plana, koji on danas treba da predstavi u
Beču članicama Kontakt grupe, Kosovu daje pravo da sklapa međunarodne
sporazume i ulazi u međunarodne organizacije i institucije - potencijalno
uključujući UN, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.
U nacrtu se pominje pravo na dvojno državljanstvo, a od Prištine traži da
uspostavi dobre odnose sa Srbijom i drugim susednim državama.
Rojters napominje da za razliku od Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, iz
juna 1999. godine, u novom tekstu se neće pominjati suverenitet Srbije.
Kako se predviđa, Kosovo preuzima svoj deo imovine, kao i dugova, koji su
ranije pripadali bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.
U Nemačkoj takav eventualni ishod opisuju kao "nezavisnost sa ograničenjima
suvereniteta".
Za ostvarenje tog plana potrebno je da nova rezolucija UN stupi na snagu.
Sadržaj dokumenta neće biti objavljen do 2. februara, kada Ahtisari treba da
ga predstavi Beogradu i Prištini.
 Rojters
ocenjuje da će Beograd gotovo sigurno odbaciti plan. Zapad, međutim, ne vidi
da ima šanse da natera dva miliona Albanaca da se ponovo vrate u naručje
Beograda, posle godina represije i rata 1998/99, kada je, kako navodi
britanska agencija, ubijeno 10.000 ljudi, a više od 800.000 proterano.
Rusija je, ipak, zapretila da će upotrebiti veto u Savetu bezbednosti ako
predlog rezolucije bude protivan željama Srbije. Beograd nudi autonomiju za
Kosovo, koje je uronjeno u srpsku istoriju i mitove.
"Približavamo se sudaru principa prava naroda na samoopredljenje i prava
države da se brani. Ključ je u Moskvi", izjavio je jedan viši diplomata.
Da bi se ta gorka pilula lakše progutala, Ahtisari namerava da preostalim
Srbima na Kosovu, kojih je oko 100.000, ponudi široku samoupravu, značajnu
kontrolu u vođenju lokalne policije i pravo na izvesne direktne veze sa
Beogradom.
U obilju vekovima starih verskih zdanja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu,
oko onih najvrednijih biće ustanovljene zaštitne zone.
Srbija će moći da finansira srpske oblasti na Kosovu, pod uslovom da novac ide
preko Prištine.
"Priština će razumeti da se to, u stvari, svodi na srpski entitet (na Kosovu)
pod vlašću Beograda", rekao je isti diplomata.
Albanci će, takođe, morati da godinama podnose međunarodni nadzor, uz
policijsku misiju EU i stranog predstavnika, poput onog u Bosni, sa
ovlašćenjima da poništava zakone i smenjuje lokalne zvaničnike.
NATO bi na Kosovu trebalo da zadrži neizmenjen nivo vojnog prisustva, koji će
2008. godine iznositi oko 16.500 vojnika.
Srbi i Albanci u februaru treba da pregovaraju o detaljima predloga, ali će to
možda samo potvrditi neplodnost daljih razgovora.
Ukoliko Rusija ne stavi veto, rezolucija UN mogla bi biti usvojena do sredine
2007. godine, čime bi pojedinačne države dobile slobodu da priznaju najmlađu
evropsku državu i poslednju nastalu od bivše Jugoslavije.
Rojters, takođe, piše da se NATO priprema za mogući egzodus Srba, za albansko
nasilje ili za pokušaj Srba na severu Kosova da ga podele. |
| |
| |
|
|
| Panika za dva i po miliona ljudi |
| |
Prošle nedelje mnogi su bili u panici povodom dve vesti. Prva vest je da je u
tranzitu, negde između Montreala i Toronta, izgubljen dopunski kompjuterski
dosije sa poverljivim ličnim podacima blizu pola miliona sadašnjih i bivših
korisnika Talvest Mutual Funds, ogranka pri CIBC banci.
 Druga
vest je da su hakeri upali u sistem TJX Cos, osnovnu kompaniju kanadskih
trgovina Winners i HomeSense, i ukrali podatke o oko dva miliona korisnika
viza kartica u Kanadi i dvadeset miliona širom sveta, koji su između 2003. i
2006. godine imali transakcije.
Kompanije su preduzele sve mere opreza kako bi se sprečila svaka zloupotreba.
Iako za sada nema naznaka da je došlo do bilo kakve zloupotrebe podataka,
stručnjaci nalažu da i građani budu na oprezu. Oni takođe daju i uputstva za
zaštitu od digitalne krađe identiteta, kojih bi se svakako trebalo pridržavati:
- ograničiti informacije koje dajete kompanijama kada ispunjavate obrasce,
posebno ako je to putem interneta;
- čak i kod popunjavanja prijave za neku trgovinu ili rekreativni klub treba
sada biti oprezan zato što se sve informacije smeštaju u slične baze podataka;
- obavezno treba pročitati odredbe o zaštiti privatnosti i bezbednosti
podataka pre nego što popunite prijavu;
- ukoliko vam ne odgovaraju odredbe, niste u obavezi da poslujete sa njima;
- ograničite broj kreditnih kartica koje imate;
- svaki put kada se prijavite za kreditnu karticu raspitajte se kakvi su
rizici i kakva je kompenzacija koju nude u slučaju krađe ličnih ili
poverljivih informacija koje ste dali;
- nemojte slati brojeve kreditnih kartica elektronskom poštom, koja je manje
sigurna nego korišćenje posebnih veb-sajtova koje ima većina internet
prodavnica;
- vodite evidenciju o korišćenju kartice i proveravajte svoje stanje, kako
biste mogli odmah da reagujete;
- čuvajte fotokopije važnih finansijskih dokumenata, posebno onih koje sadrže
poverljive podatke poput SIN ili informacije o korisniku;
- ukoliko primetite bilo kakvu nepravilnost, odmah preduzmite sve potrebne
korake, počevši od stopiranja kartice, pa do obaveštavanja banke i svih
ostalih kojima je neophodna takva informacija. |
| |
| |
|
|
| Pobeda Radikala |
| |
Republička izborna komisija (RIK) završila je, posle analize rezultata sa
biračkih mesta na Kosovu i Metohiji, obrađivanje čitavog biračkog materijala
sa juče održanih parlamentarnih izbora, sa izuzetkom šest biračkih mesta iz
inostranstva.
 Na
osnovu 99,9 odsto obrađenog biračkog materijala, Srpska radikalna stranka biće
najjača partija u budućem sazivu Skupštine Srbije, sa 81 mandatom. Za radikale
je, prema podacima RIK-a, na parlamentarnim izborima glasalo 28,58 izašlih
birača.
Demokratska stranka dobila je 22,72 odsto glasova, čime joj je pripalo 64
poslaničkih mesta; koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije dobila
je poverenje 16,51 odsto izašlih na izbore, a tako i 47 mesta u novom sazivu
parlamenta.
Stranka G17 plus osvojila je 6,83 odsto glasova i 19 poslaničkih mandata;
Socijalistička partija Srbije (SPS) 5,64 odsto glasova, odnosno 16 mandata; a
koalicija Liberalno demokratske partije, Građanskog saveza Srbije,
Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine - 5,33 odsto
glasova i 15 mandata.
Poslanike u Skupštini Srbije imaće pet manjinskih lista: Koalicija za Sandžak
imaće dva mandata u parlamentu, Savez vojvođanskih Mađara tri poslanička mesta,
Unija Roma Srbije jedno mesto, koliko i Koalicija Albanaca Preševske doline i
Romska partija.
Prema saopštenim podacima, cenzus nisu prešli Pokret snaga Srbije - Bogoljub
Karić (1,77), Srpski pokret obnove (3,38), Partija ujedinjenih penzionera
Srbije (PUPS) - dr Jovan Krkobabić - Socijademokratska partija - dr Nebojša
Čović (3,08) i izborna lista Branko Pavlović - "Zato što mora bolje" (0,38),
Koalicija Vojvođanske partije - mr Igor Kurjački (0,21), Reformistička stranka
- dr Aleksandar Višnjić (0,04), Demokratska zajednica Srbije - dr Obren
Joksimović (0,13) i Socijaldemokratija - Nenad Vukasović (0,12).
 Zakon
o finansiranju stranaka propisuje da se 20 odsto novca iz budžeta namenjenog
za kampanju deli svim učesnicima na izborima, a ostatak srazmerno broju
osvojenih mandata.
To znači da će sve liste dobiti po 3,23 miliona, pod uslovom da su toliko i
potrošile.
Preostalih 258,4 miliona podeliće 11 lista koje su osvojile mandate.
To znači da bi radikali trebalo da dobiju ukupno 87, DS 69,4 a koalicija DSS-NS
51,8 miliona dinara. G17 plus dobiće 22,9, SPS 19,8 i koalicija oko LDP-a 18,7
miliona.
Savezu vojvođanskih Mađara pripada 6,3, Listi za Sandžak 5,3, a preostalim
mnjinskim listama koje su dobili po jedan mandat po 4,3 miliona dinara za
naknadu troškova izborne kampanje.
Sve liste imale su pravo da prikupe od privatnih donatora po 64,6 miliona
dinara. |
| |
| |
|
|
| Problemi sa državljanstvom |
| |
Obavezno posedovanje pasoša pri prelasku granice sa SAD-om stupilo je snagu
23. januara i navelo mnoge Kanađane da ovih dana pribave svoju putnu ispravu.
No, kako se ispostavilo, za jedan broj zainteresovanih to i nije baš sasvim
jednostavno.
 Naime,
malo poznata mesta zakonu učinila su da mnogi Kanađani ustanove da nemaju
državljanstvo. Samo ovih dana je Ministarstvo za državljanstvo i imigraciju u
slučajeva ustanovilo da kod 450 lica, koja su podnela dokumente za novi pasoš
ili produženje starog, njihovo državljanstvo nije važeće.
Po proceni, urađenoj na osnovu materijala sa popisa, između deset i dvadeset
hiljada građana bi moglo da ustanovi da nemaju kanadsko državljanstvo. Većinu
pogađaju zakoni o '28-om i 24-om rođendanu', mada ima i drugih slučajeva.
Akt o državljanstvu iz 1977. godine zahteva od Kanađana, rođenih u
inostranstvu posle 14. februara 1977. godine, da ponovnim prijavljivanjem pre
navršene 28. godine potvrde svoju želju da budu kanadski državljani. Kada se
preračuna, ispada da je nekim osobama državljanstvo prestalo da važi pre skoro
tačno dve godine, 15. februara 2005. godine.
Portparol Ministarstva Marina Vilson kaže da se broj prijavljenih slučajeva
povećava. Ima ih u čitavoj zemlji, a Ministarstvo rešava njihove slučajeve
individualno.
Među onima kod kojih je državljanstvo sporno je i veliki broj Menonita,
hrišćana vernika, koji potiču iz 16. veka. Oni su se dvadesetih godina prošlog
veka iselili u Meksiko, kako bi izbegli zakon o obrazovanju u Manitobi, koji
bi ih prisilio na asimilaciju. Mnogi Menoniti su se u Meksiku venčali po
crkvenim ceremonijama koje kanadski zakon ne priznaje.
Osamdesetih godina prošlog veka u Kanadu je, uglavnom u Manitobu i Saskačuan,
došao čitav jedan talas Menonita, dece i unuka koji su rođeni u ovakvim
zajednicama.
Budući da kanadski zakon još uvek priznaje državljanstvo samo potomcima
rođenim u legalno sklopljenim brakovima, ispostavilo se da je stotine Menonita
saznalo da nisu Kanađani. Tu ima i onih koji na ovim prostorima žive od
najranijeg detinjstva.
Po drugoj zakonskoj odredbi, iz zakona koji je važio između 1947. i 1977.
godine, državljanstvo su izgubile osobe koje su živele van Kanade kada su
navršile 24 godine, a nisu potpisale odgovarajući dokument. Takva lica su pre
mnogo godina izgubila i mogućnost da ponovo dobiju kanadsko državljanstvo.
Jedan broj osoba rođen je u SAD-u zato što je tamošnja bolnica bila bliža nego
ijedna kanadska, a sada je kod njih sporno dobijanje državljanstva na osnovu
izvoda iz matične knjige rođenih u drugoj zemlji.
Uobičajena procedura za ponovno dobijanje državljanstva do ove nedelje bila je
da treba ići preko useljeničke dozvole, što bi trajalo makar tri godine. No,
ministarka za imigraciju i državljanstvo Dajen Finli je istakla da su takve
odredbe nekorektne prema ovim licima, te da će njihovi predmeti biti rešavani
po skraćenom postupku kako bi se na obostrano zadovoljstvo ispravili neki
prošli propusti. Ona je rekla, u ekskluzivnom intervjuu za CBC News, da će
ova lica moći da se prijave za dobijanje državljanstva za svega osam meseci.
Poslanik Endru Telegdi iz Liberalne stranke, potpredsednik komiteta za
imigraciju i državljanstvo, apeluje na Parlament da donese novi zakon za
Kanađane koji nisu ni morali da izgube svoje državljanstvo. Po njegovim rečima,
apsolutno je neophodno da imamo zakon o državljanstvu koji je u skladu sa
Poveljom o pravima i slobodama i sa svim u šta Kanađani veruju. |
| |
| |
|
|
| Ruski hakeri ukrali milion dolara |
| |
Ruski hakeri postavili su svetski rekord: ukrali su od klijenata skandinavske
banke "Nordea" osam miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,1 milion dolara,
piše ruska "Gazeta".
Prema
ocenama firme McAfee, koja proizvodi antivirusne programe, to je do danas
najveća internet-krađa.
Rukovodstvo "Nordea" ne isključuje mogućnost da se krađa nastavlja. "Ne znamo
da li su hakeri prestali ili nisu i ne možemo da garantujemo da napad neće
biti ponovljen", kazao je predstavnik Nordea Bu Elejn.
U avgustu 2006. godine, švedski klijenti skandinavske banke počeli su masovno
da dobijaju elektronsku poštu od administracije, sa preporukom da instaliraju
specijalan program, koji treba da ih zaštiti od spama. I 250 klijenata je
upravo tako i postupilo.
Instaliranjem programa, u njihove komjutere ušao je trojanski konj "haxdoor.ki.",
koji hakerima omogućava "fishing", odnosno da dobiju praktično svaku ličnu
informaciju, na primer korisničko ime i šifru, broj računa, pin-broj.
U slučaju "Nordea", "fishing" je radio perfektno - kada je klijent odlazio na
internet-sajt banke, na ekranu se pojavljivalo saopštenje o grešci, a
korisniku je predlagano da ponovo uvedu informaciju, neophodnu za prevođenje
novca sa bankarskog računa. Prestupnici su, nakon toga, mogli da prevode novac
samostalno.
Prevaranti su otkriveni kada su počeli da šalju pisma ljudima koji, nisu
klijenti, te se su se obratili banci, rekao je "Gazeti" Ejlin, dodajući da je
dalje sve bila stvar tehnike.
"Nikada ne šaljemo svojim klijentima pisma elektronskom poštom, zato smo odmah
počeli istragu. Ispostavilo se da je akcija hakera trajala već 15 meseci i da
je oštećeno 250 ljudi, koji su izgubili osam miliona kruna", kazao je on.
Prva elektronska pisma stizala su iz azijskih zemalja, a informacija sa pin-kodovima
išla je na ruski server. Upravo ta činjenica rodila je prepostavku da su
Šveđani postali žrtve ruskih hakera.
Istragu vodi švedska policija, koja je i sastavila spisak od oko 100 osumnjičenih.
Predstavnik stokholmske policije Lars Marklund odbio je za "Gazetu" da potvrdi
da su u mahinacije umešani upravo ruski hakeri, rekavši da se inforamacija o "ruskom
tragu" pojavila u banci.
Predstavnik "Nordea", međutim, tvrdi da je upravo policija ustanovila poreklo
servera, sa kojeg je napadnuta banka. Bankari se žale da su lukavi hakeri
iskoristili švedsku disciplinovanost "do naivnosti".
Predstavnik banke kaže da na napadnutim kompjuterima nije bilo antivirusne
zaštite i da je banka mogla teoretski da optuži klijente, ali da to nije
učinila, već je im još nadoknadila izgubljeni novac. I time - nije izgubila
nijednog klijenta. |
| |
Zorana Bojić
Moskva |
|
|
| Politika jedno dete, 400 miliona Kineza manje |
| |
Kineska politika rađanja jednog deteta stvorila je generaciju jedinaca koja
sada broji 90 miliona, ali većina Kineza bi i dalje želela da ima dvoje dece
ako može.
Od
uvođenja politike jednog deteta krajem sedamdesetih godina, rođeno je njih 90
miliona, uglavnom u gradovima, kaže Zao Baige, zamenica ministra u Nacionalnoj
komisiji za stanovništvo i planiranje porodice.
 Kineska vlada računa da je politika jedno dete sprečila 400 miliona rađanja -
što je jednako ukupnom broju stanovnika SAD i Meksika - i što je doprinelo
brzom ekonomskom razvoju zemlje.
Zao, kako prenosi AP, ističe da istraživanja pokazuju da 60 odsto Kineza i
dalje želi dvoje dece, ali da vlada ne namerava da olabavi ograničenje rađanja.
Kina je sa 1,3 milijardom stanovnika najmnogoljudnija zemlja na svetu.
"Moramo da proučimo posledice, pozitivne ili negativne, koje mogu da proizađu
iz uvođenja politike dvoje dece", navodi Zao.
Kritičari kažu da je politika dovela do prinudnih abortusa, sterilizacija i
opasne neravnoteže među polovima zbog tradicionalnog opredeljenja za muškog
naslednika. Bezbroj porodica je odlučilo da žena abortira kad se ustanovi da
je dete koje nosi žensko, sve u nadi da će sledeći put dobiti dečaka.
Zao kaže da je bilo izolovanih slučajeva da su lokalni zvaničnici nagonili ili
naređivali ljudima da se povinuju ograničenju porodice, ali da je takvog
ponašnja sve manje. Ona, međutim, nije navela nikakve određene brojke, ni
pojedinosti.
Za neravnotežu među polovima okrivljuje se običaj favorizovanja dečaka i
dostupnost testovima za utvrđivanje pola fetusa. Vlada je zato, kaže Zao,
pokrenula niz mera, uključujući obrazovne kampanje i posebne dotacije.
Tokom 2005. godine, vlada je počela da daje 1.200 juana (144 dolara) godišnje
penzije starijim bračnim parovima sa kćerkom kao nagradu što su poštovali
politiku jednog deteta i kao podstrek drugima da imaju samo jednu kćer ili
sina.
Državna statistika pokazuje da se 117 dečaka rađa na svakih 100 novorođenih
devojcica u Kini, znatno iznad proseka u razvijenim zemljama gde je odnos
između 104 i 107 dečaka na 100 devojčica.
Ta neravnoteža među polovima je rezultat selektivnih abortusa, što može da ima
opasne društvene posledice zbog očekivane "nestašice" mladih žena za udaju.
Vlada dozvoljava seoskim porodicama da imaju dvoje dece, a etničkim manjinama
- troje.
Poslednjih godina država dozvoljava bračnim parovima gde su i muž i žena
jedino dete da imaju dvoje dece, ovaj put sa ciljem da se podeli teret vođenja
brige o dedama i babama i roditeljima kada odu u penziju. |
| |
| |
|
|
| Pad ugleda SAD u svetu |
| |
Ugled Sjedinjenih Američkih Država u svetu konstantno opada. To potvrđuju i
rezultati najnovije ankete sprovedene po narudžbi Svetske službe BBC-ja, u
kojoj je učestovovalo više od 26.000 ljudi u 25 zemalja.
Istraživanje
je pokazalo da sada svega 30 odsto ispitanika misli da SAD imaju pozitivnu
ulogu u svetu, što je čak 20 odsto manje nego prethodne godine.
Glavni razlog sve goreg imidža SAD je rat u Iraku: 75 odsto ispitanika se ne
slaže sa američkom politikom u toj zemlji.
Ima, međutim, još razloga. Oko 67 odsto ispitanika se protivi američkom
tretmanu pritvorenika u Gvanatanamu. Ljudima se ne dopada ni američka uloga u
letošnjem ratu Izraela i Hezbolaha u Libanu, njena politika prema Iranu,
Severnoj Koreji, problemu globalnog otopljavanja...
Jedine zemlje u kojima postoje relativno pozitivni stavovi prema SAD jesu
Nigerija, Kenija i Filipini.
Čak je i u Poljskoj, tradicionalno sklonoj SAD, zabeležen veliki pad njihovog
ugleda, sa 62 na svega 38 odsto podrške.
Jedan od autora ove globalne studije, Stiven Kal, navodi da širom sveta raste
frustriranost američkom spoljnom politikom posle napada na Njujork i Vašington
2001. godine, odnosno od kada je predsednik Džordž Buš odlučio da vodi više
unilateralnu politiku i slobodnije koristi silu.
Pored toga, tu su i očigledni neuspesi američke spoljne politike kao što su
Iran, koji i dalje razvija nuklearni program, te Severna Koreja, koja je
izvršila probu atomske bombe. Rat u Libanu nije dobro prošao pošto je Hezbolah
u usponu, kaže Stiven Kal.
On naglašava da sličan trend postoji i u samim SAD.
Oko 57 odsto Amerikanaca se ne slaže s politikom u Iraku, a 54 odsto sa stavom
Bele kuće prema globalnom otopljavanju.
Većina Amerikanaca misli da prisustvo njihovih vojnika na Bliskom istoku
doprinosi nasilju u tom regionu, a ne njegovom smanjenju.
To se sve jasno videlo na novembarskim izborima za Kongres, kada je spoljna
politika očigledno bila na umu glasača koji su većinu svojih glasova poverili
demokratama.
BBC-ijev diplomatski urednik Džonatan Markus kaže da ovo istraživanje samo
potvrduje rezultate niza sličnih studija - antiamerikanizam je usponu.
Što SAD više koriste svoju moć, bilo vojnu bilo diplomatsku, više opada i
njihova sposobnost da utiču na svet.
Ono što je posebno uočljivo u ovom istraživanju jeste negativan stav prema SAD
u nizu sasvim različitih zemalja, pa čak i u samoj Americi.
To nameće pitanje, kaže Markus, da li je nepopularna samo američka spoljna
politika ili cela zemlja.
Brojna istraživanja ukazuju na to da u svetu i dalje postoji veliki stepen
saglasnosti sa osnovnim vrednostima američkog društva, mada istovremeno raste
sumnja u to da se sami Amerikanci drže tih principa. Rezultat svega je da SAD
gube moralni uticaj u svetu. |
| |
| |
|
| |
|
|
