|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1088, 26. januar 2007.
| Sveti Sava |
| |
Vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) u subotu slave dan utemeljivača
srpske crkve, države i školstva - Svetog Save.
Savindan se 27. januara obeležava i u svim školama u Srbiji kao radni, ali
nenastavni dan, pa đaci tog dana redovno dolaze u školu da bi prisustvovali
tradicionalnoj školskoj slavi.
 Sveti
Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi
sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio
uzeo je ime Sava.
Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji
su mu namenili vladarsku misiju.
Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i samostalna
Srpska pravoslavna crkva.
Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao
Hilandar i izgradio još 14 manastira, i tako ostao zabeležen kao ktitor prve
srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.
Sveti Sava je napisao tipik po kojem se monasi imaju upravljati i vladati, a
napisao je i žitije svog oca, prepodobnog Simeona.
U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu, prvu na području srpske države.
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je
stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.
Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon"
(1220) i "Sinodik pravoslavlja" (1221) postali su pravni i duhovni stubovi
srpske državnosti.
Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi arhiepiskop
SPC, a ostao je poznat generacijama kao osnivač i tvorac "svetosavskog
pravoslavlja".
Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obeležava
kao školska slava u Srbiji.
Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića,
rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine odlukom Sovjeta
Knjaževstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.
Savina uloga u mirenju zavađene braće Stefana i Vukana ostala je upamćena kao
trajna opomena Srbima da im je izmirenje jedini način opstanka.
Sinan paša spalio je na Vračaru 1594. mošti Svetog Save koje su do tada bile
čuvane u manastiru Mileševa. Smatra se da su Turci Savine mošti spalili u
uverenju da će tako uništiti veru i svaki uticaj Svetog Save na Srbe. |
| |
| |
|
| |
| Bio pogrešan trenutak za pominjanje
nezavisnosti |
| |
U rezoluciji o Kosovu, usvojenoj u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope
(SE), nije prihvaćeno pominjanje nezavisnosti pošto su gotovo svi smatrali da
je pogrešan trenutak za opredeljivanje u prilog jednog rešenja kao najboljeg,
ocenila je ambasadorka Srbije u SE Slađana Prica.
"Sam izvestilac je ponudio skupštini da se u jednom momentu koji su skoro svi
oceniili kao pogrešan, opredeli u prilog jednog rešenja kao najboljeg rešenja",
rekla je Prica u intervjuu izveštaču iz Strazbura.
 Podsećajući
da tema Kosova i situacija u pokrajini apsolutno nije nova na dnevnom redu
Parlamentarne skupštine SE, pošto je konstantno prisutna od 80-ih godina,
Prica je navela da je reč o petoj ili šestoj rezoluciji i preporuci koja je
usvojena vezano za pokrajinu.
Parlamentarna skupština SE usvojila je sinoć preporuke i rezoluciju o Kosovu
iz koje je izbačeno svako pominjanje nezavinosti, uključujući i paragraf 4 u
kojem je ocenjeno da uslovna nezavisnost pruža najviše šansi za trajni mir i
stabilnost Kosova i regiona.
Na toj liniji su, prema rečima Price, bili paragrafi 6 i 13, a posebno zahtev
da nadlež-ne institucije Srbije preispitaju svoje stavove u odnosu na Kosovu.
Takođe, tu se eksplicitno navodi parlament kako bi u konstrukvinom duhu bolje
sagledao ono što bi bilo pozitivno za Srbiju ukoliko prihvati predloženo
rešenje ograničene, uslovne nezavisnosti.
Prica je ocenila da je učešće specijalnog izaslanika UN za status Kosova
Martija Ahtisarija u skupštinskoj debati bilo značajno.
"Lično mislim da je on uticao u dobroj meri na odnos parlamenta prema tom
predlogu", smatra ona.
Ahtisari je, kako je podsetila Prica, decidno izjavio da će pregovori biti
nastavljeni, a da će nakon razgovora sa predstavnicima Kontakt grupe za
Kosovo, predstavljanja svojih predloga Beogradu i Prištini, 2. februara, i
rundi razgovora o njima, krenuti ka finalizaciji predloga.
"To je očigledno proces koji se nastavlja i to je možda uticalo na dobar deo
poslanika da paragraf 4 ne bude podržan", rekla je ona, ali i ukazala na
mogućnost da skupština SE ponovo stavi na dnevni red pitanje Kosova i da se
bez obzira na rezoluciju Saveta bezbednosti UN opredeli za neku vrstu podrške
ograničenoj nezavisnosti.
Govoreći o primeni evropskih konvencija na Kosovu, Prica je rekla da se zalaže
za njiho-vu punu primenu i navela da su se tek pre tri meseca stekli uslovi da
Komitet o sprečavanju torture poseti Kosovo i sačini svoj izveštaj.
"Teži problem i komplikovanija situacija vezana je za Evropsku konvenciju o
zaštiti ljudskih prava", rekla je ona i objasnila da bi se primenom te
konvencije omogućilo stanovnicima Kosova da se obrate Evropskom sudu za
ljudska prava u Strazburu.
Prica je navela da raspolaže podacima da u Strazburu ima 300 ili 400 podnesaka
građana sa Kosova, uključujcuhi Albance, Srbe i Rome u kojima direktno tuže
države čiji se vojnici nalaze u kontingentima u pokrajini, ali, kako ocenjuje
ambasadorka, verovatno će se sud proglasiti nenadležnim.
Upitana o mogućnosti da Kosovo, nakon iznošenja rešenja za status pokrajine
bez obzira kakav bude, zatraži prijem u SE tokom predsedavanja Srbije
Komitetom ministara (od maja do novembra ove godine), Prica je izrazila
uverenje da u tom periodu neće biti odlučivano o članstvu Kosova u SE, jer,
kako je ukazala, ne postoji automatski prijem zemalja u SE već je potrebno
ispunjavanje niza obaveza. |
| |
| |
|
| |
| Ahtisari danas u Beču predstavlja svoj
predlog |
| |
Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstaviće danas u Beču svoj predlog
konačnog rešenja statusa Kosova predstavnicima zemalja Kontakt grupe.
Portparol Ahtisarija Remi Durlo rekao je da će sastanak na nivou političkih
direktora ministarstava spoljnih zemalja šest članica Kontakt grupe biti
održan sutra oko podneva, iza zatvorenih vrata.
"Sastanak će se održati iza zatvorenih vrata. Neće biti nikakvog saopštenja za
medije. To je otprilike isti tip sastanka kakve smo ranije imali sa Kontak
grupom, u novembru i oktobru. Sada ćemo predstaviti predlog (za Kosovo) i to
je to", kazao je Durlo.
Kako je ranije najavljeno, Ahtisari će potom, 2. februara, posetiti Beograd i
Prištinu i tamo zvanično predstaviti svoj predlog za Kosovo.
Durlonije želeo da govori o sadržini Ahtisarijevog predloga.
Ahtisari je na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu
rekao da će njegov predlog za rešenje statusa Kosova biti "fer i izbalansiran"
i "snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i
demokratskog društva".
Specijalni izaslanik UN je istakao da će njegov predlog "omogućiti
dostojanstven život svih stanovnika na Kosovu", da će biti "osnova za
demokratsko i multietničko Kosovo", kao i da predviđa snažno međunarodno
civilno i vojno prisustvo.
Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, agencija Rojters javila je da
se u Ahtisarijevom predlogu ne pominje suverenitet Srbije na Kosovu, a Srbima
u toj pokrajini, koja kreće ka nezavisnosti, daje značajna autonomija.
Prema Rojtersovom izvoru, nacrt Ahtisarijevog plana Kosovu daje pravo da
sklapa međunarodne sporazume i ulazi u međunarodne organizacije i institucije
- potencijalno uključujući UN, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.
Nemačke diplomate takav eventualni ishod opisuju kao "nezavisnost sa
ograničenim suverenitetom".
"Svi očekuju da će na kraju dokument sadržati nezavisnost za Kosovo, ali sa
ograničenom suverenošću i uz garancije bezbednosti manjina, preko međunarodnih
snaga", rekao je početkom ove nedelje zamenik ministra spoljnih poslova
Nemačke Gernot Erler.
Prema izvorima Rojtersa za ostvarenje takvog plana potrebna je nova rezolucija
Saveta bezbednosti UN.
Američki izlasanik u pregovorima o Kosovu Frank Vizner izjavio je ove nedelje
da bi Ahtisarijev predlog mogao da se nađe pred Savetom bezbednosti UN do
kraja marta.
Kao jedna pet stalnih članica Saveta bezbednbosti UN, Rusija je više puta do
sada saopštila da neće podržati rešenje koje ne bi bilo prihvatljivo za
Beograd.
Zvaničnici EU i SAD očekuju da će Moskva imati "konstruktivan pristup" i da u
Savetu bezbednosti UN neće uložiti veto na preldozeno rešenje za Kosovo. |
| |
| |
|
| |
| Rusija neće uložiti veto za Kosovo |
| |
Jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za Rusiju, Aleksdander Rar, ocenio je u
razgovoru da Rusija u Savetu bezbednosti UN ipak neće iskoristiti pravo veta
da bi zakočila proces sticanja nezavisnosti Kosova.
Rar, direktor centra za Rusiju Nemačkog društva za spoljnu politiku, smatra da
će "Rusija, gunđajući, na kraju prihvatiti nezavisnost Kosova".
 "Smatram
da Kosovo za Rusiju ipak nema toliki značaj da bi u Savetu bezbednosti
upotrebila veto. No, to će zavisiti i od pozicije Kine. Ako bi se obe zemlje
odlučile na veto, to bi već u svetskoj politici bilo od veće važnosti jer bi
značilo da je svet sada suočen sa nastankom novog centra moći", rekao je Rar.
Istovremeno je ocenio da "Rusija neće ipak ići tako daleko" i da će "i Rusija
i Kina veto upotrebiti pre u nekim drugim situacijama".
"Mislim da će Rusija ipak, gunđajući, prihvatiti nezavisnost Kosova, da bi
narednog dana iste privilegije i prava tražila za Abhaziju i Južnu Osetiju u
Gruziji i možda Pridnjestrovlje u Moldaviji", očekuje sagovornik .
Na pitanje koliko je iskren sadašnji ruski interes za Srbiju i Kosovo, a
koliko je samo reč o mogućnosti "obračunavanja" sa Zapadom, Rar ocenjuje da je
interes, s jedne strane, svakako istinski i čak jači no što je bio pre samo
nekoliko meseci.
"Rusija planira novi gasovod i novi naftovod preko južne Evrope ka Zapadu i tu
je Balkan veoma značajan. Moskvi je na Balkanu potreban novi saveznik, isto
kao što Rusija, kada je reč o energetskoj politici, u Nemačkoj vidi neku vrstu
saveznika u centralnoj Evropi. Rusija na isti način želi i Srbiju, kao
tradicionanog saveznika, da pridobije sada za sebe i kada je reč o gasu i
nafti", smatra Rar.
Istovremeno, naglašava, Rusija spekuliše i sa tim da "kartu Kosovo može da
upotrebi i u nekoj sasvim drugoj igri".
Prema njegovim rečima, "kako sada stvari stoje, Rusija nema dovoljno
mogućnosti da blokira nezavisnost Kosova, jer će pritisak Zapada biti
preveliki".
Nemački stručnjak smatra da će "Rusija, kad vidi da je zapadni svet Kosovo
proglasio nezavisnim, možda i zauzeti drugi stav, ali to neće sprečiti
nezavisnost".
Nemački mediji su proteklih dana u više navrata pisali da Evropska unija (EU)
očekuje sukob sa Rusijom posle objavljivanja Ahtisarijevog predloga o statusu
Kosova. Međutim, sagovornik smatra da još ima dovoljno načina da se takav
konflikt spreči.
"EU nije zainteresovana za sukob sa Rusijom, izuzev možda pojedinih
zemalja-članica, poput Poljske. Ali tu svakako ne spada Nemačka kao sada
predsedavajuća EU. (Predsednici Vlade) Angeli Merkel je po svaku cenu potrebna
Rusija za rešavanje drugih značajanih problema kao što su oni na Bliskom
istoku ili u Iranu", ukazao je Rar.
Sagovornik smatra i da nema osnova za strahovanja da će se Rusija postaviti
kao jedina "sila zaštitnica" Srbije i time sprečiti ostvarivanje interesa
Zapada u regionu.
"O tome nema govora. Rusija nema mogućnosti da se posredno ili neposredno na
evropskom kontinentu konstituiše kao sila zaštitnica u onim regionima koje su
delimično ili potpuno pod kontrolom EU ili NATO", smatra Rar. |
| |
| |
|
| |
| Priština će insistirati na nezavisnosti
Kosova |
| |
Predsednik kosovske vlade Agim Čeku rekao je da će prištinski zvaničnici
insistirati na nezavisnosti Kosova, ali da neće povlačiti jednostrane poteze.
Čeku je u intervjuu sarajevskom "Oslobođenju" rekao da će, ukoliko specijalni
izaslanik UN Marti Ahtisari predloži "nadgledanu nezavisnost" za Kosovo, vlada
u Prištini i dalje tražiti "punu nezavisnost".
Na pitanje da li se može desiti da u slučaju prolongiranja rešenja o statusu
Priština samovoljno proglasi nezavisnost, Čeku je kazao da veruje u pravedno
rešenje i da nema razloga ni za kakav jednostrani potez.
Nadgledana nezavisnost, rekao je predsednik kosovske vla-de, podrazumeva
modalitete međunarodnog prisustva, pomoći i podrške Kosovu u tranziciji.
Ocenio je da se zvaničnici Srbije neutemeljeno pozivaju na norme međunarodnog
prava kada objašnjavaju da Kosovo treba da ostane pod suverenitetom Beograda.
"Srbija je postala suverena i nezavisna država sa priznatim međunarodnim
legitimitetom tek posle referenduma za nezavisnost Crne Gore 21. maja prošle
godine, kada je nestala SRJ, koja se formalno mogla pozivati na međunarodni
legitimitet", naveo je predsednik Vlade Kosova. |
| |
| |
|
| |
| Početak suđenja Haradinaju 5. marta |
| |
Suđenje Ramušu Haradinaju i dvojici kooptuženih za zločine nad Srbima na
Kosovu počeće pred Haškim tribunalom 5. marta, saopšteno je u Hagu.
Jedan od zapovednika OVK, Haradinaj, optužen je za zlodela nad srpskim i
drugim nealbanskim civilima, kao i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnima,
u okolini Peći i Dečana 1998. godine. Zajedno sa njim, optuženi su i njegovi
potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj.
Haradinaju će suditi pretresno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija iz Holandije
u kojem su još Frank Hopfel iz Austrije i Ole Bjorn Stole iz Danske.
Predsedavajući sudija Ori naložio je i da se 1. marta održi pretprocesna
konferencija na kojoj će se optuženi Haradina, Baljaj i Brahimaj ponovo
izjasniti po tačkama optužnice koja je izmenjena i dopunjena. Oni će izjaviti
da li se osećaju krivim po 21 izmenjenoj tački od ukupno 37 tačaka optužnice.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 9. marta 2005. godine, neposredno
pošto je podneo ostavku kao premijer Kosova. Istog dana u Hag su iz Prištine
prebačeni i Baljaj i Brahimaj. U prvom pojavljivanju pred sudijama, sva
trojica su odbacila krivicu.
Sudsko veće nalogom nije odredilo rok u kojem će Haradinaj morati da se vrati
u pritvor Tribunala u Sheveningenu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
