Oglasavanje Marketing
|
Broj 1092, 23. februar 2007.
Srbi u Torontu - Srbi u Kanadi - Srpska zajednica u Kanadi
KONCERTI ZVONKA BOGDANA
TAMBURAŠKI EVERGRIN |
|
Ne pamti se da je neko imao čak 5 koncerata za osam dana i da su karte za sve
nastupe bile rasprodate u rekordnom roku, više od mesec dana unapred.
Ali će se zato pamtiti da je to pošlo za rukom gospodinu Zvonku Bogdanu i
njegovi tamburašima koji su prvi koncert održali u subotu 16. februara u
Torontu .
Svojim nastupom, neodoljivim šarmom i predivnim glasom Zvonko je još jednom
dokazao da je legenda starogradskih pesama. Skoro 3 sata, bez pauze, ovaj
čovek izuzetne harizme razgalio je sve prisutne goste pevajući i pri tom ne
odbijajući svoje obožavatelje koji su želeli da imaju fotografiju za uspomenu.
U lepoj MDG banket sali Oplenca i uz odličnu organizaciju McAdam Place
restorana veče je proteklo u predivnoj atmosferi i raspoloženju.
U kratkom razgovoru nakon koncerta, ne delujući uopšte umorno, Zvonko nam je
rekao da mu je bilo jako prijatno i da je neizmerno uživao, pogotovu što je na
kocertu bila i njegova unuka (slika gore) koja je po prvi put imala priliku da “uživo” čuje
svog dedu. |
|
Ivana Đorđević |
|
|
IZLOŽBA SLIKA - VIOLETA LOLA NIKOLIĆ
SUDBINA I DETERMINIZAM |
|
Stvari koje se ređaju pred nama u svakodnevnim ludo brzim prolaznostima nam
ostavljaju malo vremena da stanemo, zagledamo se u sebe i postavimo pitanja
iskrenosti. Da li smo ono što stvarno želimo, da li je kreativnost neophodna,
koliko utisci oko nas određuju naš svet? Nigde kao u slikarstvu se proces
stvaranja ne vezuje tako jasno za progovaranje i oslobađanje. Ono što me je
pokrenulo na priču o odanosti sebi i okolini kao izvoru energije je kratak
razgovor koji sam vodila na otvaranju izložbe slika sa Violetom Lolom Nikolić
(na slici desno)
u četvrtak, 15. februara u Todmorden Mills Heritage Museum and Arts centru pod
nazivom "Second Annual Noras Picks Gallery Event". Umetnik večeri je Lola
Nikolić.
Violeta Lola Nikolić je rođena u Beogradu gde je i diplomirala na Akademiji
Umetnosti. Lola živi i radi u Torontu. Radi na animiranim filmovima, muralima,
ilustracijama. Svoj život je pored umetnosti darovala i lepoj devojčici Luni i
mužu Vladi. Sanja o taverni na Grčkom ostrvu.
Lolina ekspresivna neposrednost u slikarstvu i paleta nesvakidašnje vatrena i
topla svoj odraz traži u spontanosti komunikacije i nepodnošljivoj lakoći
postojanja.
Lolo šta za Vas predstavlja proces stvaranja?
- Proces stvaranja je momenat zaustavljanja na ovoj evoluirajućoj planeti. Stvarajući ja kreiram sopstveni univerzum u kom mogu da zaustavim sve satove
koji odbrojavaju vreme.
Šta je to što vas ispunjava, što vas nagoni da stvarate?
- Mogućnost da sam ponovo dete, da osetim strast i radost istinitog. Mogućnost
da bez previše reči progovorim.
Koliko utisci oko nas određuju naš intimni svet?
- Priča o sudbini ili određenosti? Apsolutno oslobađanje, ekvilibrijum svih
čula, moje stvarno ja!
Lola pored u Todmorden muzeju, trenutno ima izložene radove i u "Czehoskom" na
izložbi u organizaciji Zone416. |
|
Marina Mandić |
|
|
FONDACIJA STARA RAŠKA |
|
Kanadsko - Srpska Fondacija Stara Raška, koja je pomogla preko 2000 siromašne
dece u otadžbini u akciji “Kanadski Srbi za decu Srbije” koje su izvedene za
Božić 2006 i 2007 organizovala je 17. februara svečani banket.
Ovom prilikom u predivno aranžiranoj MDG banket sali Oplenca održan je kratak
umetnički program koji je vodila preslatka devojčica u narodnoj nošnji Saša
Samardžić.
Predsednica fondacije Dragana Varaklić (na slici desno) zahvalila se svima koju su pomogli i
podržali ovu akciju i pri tom izrazila nadu da će se i dalje naći način i
sredstva da se pomognu deca Srbije kojima je pomoć zaista neophodna.
Nakon nastupa SKUD Oplenca i “Oplenca” iz crkve Svih Srpskih svetitelja
prikazan je snimak uručenja novčane pomoći koja je data na dan Božića. Veoma
dirljivo i tužno je bilo gledati te mališane sa sjajem u očima, srećne što ih
ipak nisu svi zaboravili. |
|
Ivana Đorđević |
|
|
Kanadsko - Srpsko Dobročinstvo "Jovan Dučić"
HUMANOST NA DJELU |
|
Srpsko dobročinstvo je organizacija humanitarne vokacije, koja praktičan rad
na prikupljanju sredstava i pomoći za otadžbinu uspješno usklađuje sa
kulturnim djelovanjem. Ono okuplja prvenstveno Hercegovce, ali i Srbe iz
drugih krajeva bivše Jugoslavije zainteresovane za humanitarni rad i poeziju,
odnosno ljepu pisanu riječ i naše pismo ćirilicu. Prikupljeni novac šalje
siromašnim, bolesnim pojedincima, kao i za obnovu crkava i manastira porušenih
u posljednjem ratu. Kulturni identitet Srba u Kanadi i Torontu njeguje
organizovanjem "Dučićevih večeri poezije".
Dobročinstvo je osnovano 1991 godine od humanih i plemenitih ljudi,
dobročinitelja i dobrotvora, koji su želili pomoći svojoj napaćenoj braći u
otadžbini, ali i od ljubitelja poezije i ljepe riječi da se okupljaju i
zajedničku ljubav prema poeziji i prozi podjele sa što širim krugom ljudi.
Istakao bih da se članovi društva ponose organizovanjem pjesničkih večeri
svakoga decembra koje su do sada bile posvećene našim velikim pjesnicima
Jovanu Dučiću, Đuri Jakšiću, Milanu Rakiću, Aleksi Šantiću, Milošu Crnjanskom,
Lazi Kostiću, Branku Radičeviću, srpskoj ljubavnoj poeziji i srpskoj
rodoljubivoj poeziji. Preko ovih pjesnika, rodoljuba, članovi društva čuvaju
jezik, našu duhovnost i tradiciju. Ove godine, Dučićevo veče poezije biće
održano 10. decembra.
U proteklom periodu društvo je organizovalo i nekoliko promocija knjiga i
časopisa iz poezije, među kojima su najvažnije, promocija monografije "PROSVJETA"
Dr. Božidara Mađara i časopisa "Nova Zora".
Srpsko dobročinstvo Jovan Dučić priprema i već tradicionalno "Hercegovačko
veče", okupljanje zemljaka koje je preraslo u manifestaciju na kojoj se okupi
od 650 do 800 posjetilaca iz svih krajeva bivše zajedničke države.
Na nedavno održanoj godišnjoj Skupštini humanitarnog društva sumirani su
prošlogodišnji rezultati humanitarnih aktivnosti. Srpsko dobročinstvo je
doniralo novčanu pomoć mnogim pojedincima i organizacijama. Tako je pružena
pomoć djeci sa Kosova koja su gostovala u Torontu, zatim dječijoj bolnici u
Torontu, fondaciji "Stara Raška" i kulturno umjetničko društvo "Oplenac".
Zatim su pomognuti oktobarski dani kulture Srbije u Torontu, crkve, Sveti
Đorđe u Kičineru, u Uskoplju, Gacku i selu Zubci. Posebno je ranije pomognuta
izgradnja crkve "Svetog Mučenika Vukašina" u selu Klepci i izgradnja manastira
u Žitomislicima.
Pomognut je književni časopis "Nova Zora", koji je u stvari nastavio tradiciju
čuvene Mostarske "ZORE", koju su uređivali naši najveći pjesnici Aleksa Šantić
i Jovan Dučić. Sadašnji novi časopis osnovalo je srpsko prosvjetno i kulturno
društvo "PROSVJETA" - odbori iz Gacka i Bileće.
Najveću pomoć je dobila Bolnica u Trebinju koju je društvo darovalo sa 4 nova
pacijent Monitora za praćenje vitalnih životnih funkcija (vrijednost preko $10
000). Ukupno je ovo društvo u prošloj godini podjelilo $25 000 pomoći.
Treba istaći da članovi društva volonterski i iz srca obavljaju humanitarne
aktivnosti. Posebno se ističu članovi upravnog odbora ovog društva, Jakov Vico,
predsednik društva, Stevica Cukilo potpredsednik, Slobodan Kosović, sekretar,
Ranko Ninković, blagajnik, i članovi, Jovo Miskin, Ljubiša Vlatković, Mišo
Ceklić, Matija Trklja, Pero Misita, Mihajlo Milićević, Stevo Soknić, Milorad
Zelenović, Slavko Nikitović, Krsto Bakoč, Mišo Marić, Radovan Hrnjez, Veljko
Guzina i Slobodan Rundo.
Sve aktivnosti su ostvarene uz pomoć naših dragih i plemenitih donatora i
dobrotvora. Ovom prilikom bih posebno istakao gospodu, Branka Tupanjca,
graditelja i ktitora Trebinjske "GRAČANICE" i Gorana Varaklića i njegovu
suprugu Draganu, zatim Mihajla Milićevića, Milana Lesića, Ranka Rakanovića,
Neđu Krajišnika i ostale darodavce. Hvala im za sve ono što su učinili društvu.
Takođe njima se zahvaljuju i svi oni pojedinci i organizacije koje su dobile
pomoć od srpskog dobročinstva "Jovan Dučić".
Tako je ova humanitarna i kulturna organizacija uspješno završila rad u
prošloj godini, u kojoj je i proslavljena 15-godišnjica uspješnog rada i
djelovanja. |
|
Slobodan Rundo |
|
|
UDRUŽENjE KNjIŽEVNIH STVARALACA “DESANKA
MAKSIMOVIĆ"
VEČE LjUBAVNE POEZIJE |
|
Udružnje književnih stvaralaca "DESANKA MAKSIMOVIĆ održalo je svoje
tradicionalno Veče ljubavne poezije povodom pravoslavnog praznika Sretenije
gospodnje, koje pada 15. februara.
Knjižara Srbika je bila srdačno stecište onih koji su želeli da učestvuju u
programu otkrivanja ljubavne tajne kroz stihove srpskih majstora pesničkog
pera.
Katarina Kostić je otvorila veče, osvrtom na značaj ovog datuma iz
pravoslavnog kalendara, a onda su pesnici i glumci krenuli da publiku vode
kroz najlepše stihove svoje i drugih naših slavnijih pesnika kao što su Šantić,
Dučić, Brana Petrović i drugi.
Snežana Ivković je govorila o poeziji koju pišu žene, a koja ima za temu
ljubav. Ona je zapazila da je tzv. ženska poezija nešto što "ne treba
muškarcima" (balkanskim posebno), jer je žena pre svega objekat, a to znači,
ona može biti samo predmet obožavanja, ali ne i inicijator, zagovornik velikih
osećanja. "Iz tih razloga, žena je pribegla onom što joj preostaje - ISTINI I
SARKAZMU i kada je ljubavna tema u pitanju! Takvim pristupom, žena - pesnik
privlači pažnju, jer je njezina poezija jednostavna, odslikava stvarnost i
naprosto je nenadmašno - mudra". Kao potvrdu svojih tvrdnji, navela je stihove
Mirjane Bozin, Desanke Maksimović i Vislave Simborske.
Gost večeri je bio pesnik iz Montreala,
Đuro Maljković, desno, koji upravo priprema
svoju novu knjigu ljubavnih pesama. Njegov već svima poznati talenat za
govorenje poezije i ove večeri je oduševio publiku, jer je Đuro spontano,
pored prelepih svojih stihova, izgovorio i pesme Jesenjina, Mike Antića i
drugih.
Atmosfera večeri je rasla, pa su se javljali i mnogi ljubitelji lepe reči iz
publike. Posebno su oduševili glumac Zoran Papić svojim čitanjem Branka
Miljkovića, a onda i Mirjana Petković svojim recitovanjem duhovitih stihova.
Stojanka Radenović Petković je takođe dala svoj prilog večeri govoreći o
običajima poklanjanja liciderskog srca kod nas i kod drugih naroda.
U programu su učestvovali, pored pomenutih i Tatjana Crnjanski, Boško
Nenadović, Lazar Gavanski, Jelena Gavrilović kao i novi član, mladi i
talentovani pesnik Srđan Bajić.
Bilo je ovo jedno od uspešnijih večeri, koje se spontano produžilo preko
planiranog vremena, jer je publika srdačno pozdravljala sve učesnike i aktivno
uzela učešća u programu. Kao iznenađenje večeri, svim prisutnima je podeljena
specijalno dizajnirana pesma Đure Maljkovića, "Što trešnja miriši", koja je s
pravom ušla u izbor najlepše srpske ljubavne poezije… |
|
Snežana Ivković |
|
|
|
Oglasavanje Marketing
|