|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1096, 23. mart 2007.
| Porodica u središtu vladinog budžeta |
| |
Novi federalni budžet, po rečima ministra finansija Džima Flaertija, u svom
središtu ima porodicu. Uz ostale mere koje doprinose da svaka porodica uštedi
po nekoliko stotina dolara, kao veliki uspeh svakako treba računati da to što
će 230 hiljada porodica sa niskim primanjima biti oslobođeno od poreza.
U svom govoru, ministar Flaerti je rekao da se odlučio za poreske olakšice za
porodice, umesto za smanjenje poreza na dohodak, kojim bi se Otava dobijala
manje novca od svakog poreskog obveznika, zato što je cilj da se rađaju i
podižu deca.
 Po proračunima Ministarstva za finansije, samohrani roditelj sa jednim detetom
i prihodom od 40 hiljada dolara, uštedeće 519 dolara, porodica sa jednom
platom i dvoje dece platiti manji porez za 204 dolara, a slična porodica sa 30
hiljada prihoda, 829 dolara.
Konzervativci su istakli da je njihova pomoć porodicama sa niskim i prosečnim
primanjima deo obećane predizborne namere da izađu iz klišea desno
orijentisane stranke i da se približe interesima većeg broja glasača.
No, opozicija se ne slaže da budžet pomaže porodicama. Lider NDP-a Džek Lejton
tvrdi da njegova stranka ne može da podrži budžet koji ne sprečava dalje
širenje jaza između prosečne porodice i njihovog sve nižeg standarda i sve
bogatijeg sloja imućnih građana.
Lider liberala Stefan Dion, pak, podseća da je upravo Konzervativna stranka,
koja sada zagovara brigu o porodici, prošle godine povećala porez na dohodak
za sve građane u zemlji. On smatra da je stranka mnogo iskrenije
zainteresovana za ishod narednih izbora nego za pomoć prosečnom Kanađaninu da
preživi. Dion smatra da federalni budžet nije dovoljno sagledao prosečnu
kanadsku porodicu i nije obezbedio federalna sredstva za brigu o deci,
obrazovanje i očuvanje životne sredine. On je objasnio da njegova stranka neće
podržati ovaj budžet zato što 'nije video vladu koja je uradila tako malo sa
tako velikim sredstvima'.
Bez obzira na oštro protivljenje poslanika Liberalne stranke i NDP-a, budžet
će najverovatnije biti usvojen zahvaljujući glasovima poslanika iz Bloka
Kvebekva. Oni su već najavili da su zadovoljni transferom koji će provincija
dobiti od Otave, tako da će uz njihovu pomoć, konzervativci imati većinu
glasova dovoljnu da budžet bude izglasan i da, samim tim, on ne bude povod za
raspisivanje vanrednih izbora.
Da je pitanje budžeta veoma ozbiljno i principijelno pitanje pokazuje slučaj
nekadašnjeg ministra Džoa Komuci, koji je izbačen iz poslaničkog kluba
Liberalne stranke zato što je rekao da će podržati budžet konzervativne vlade.
Komuci, koji će od sada biti nezavisni poslanik, ne planira kandidovanje na
sledećim izborima. |
| |
| |
|
| |
| Saobraćaj u centru policijske pažnje |
| |
Komesar Ontarijske provincijske policije Džulijan Fantino je sredinom marta
kao prioritet svih pripadnika ove službe označio bezbednost u saobraćaju.
Težište programa stavljeno je na smanjivanje broja povređenih i poginulih na
putevima u provinciji.
Po novoj strategiji, o saobraćaju će se voditi računa 24 sata dnevno, svih
sedam dana u nedelji. Ulicama već patroliraju lako prepoznatljivi crno beli
automobili, čiji je zadatak da osiguraju bezbednost građana i policajaca. Oni
su izazvali različite komentare, ali je Fantino odbacio zamerke da su
prevaziđeni i da zbog toga može da trpi bezbednost, već je težište stavio na
to da su lako uočljivi. U naredne dve do tri godine, sva patrolna kola biće
zamenjena ovim retro modelima.
Pored toga, policajci će voditi statistiku o problemima u saobraćaju, kako bi
se identifikovale problematične zone i iznašla rešenja za njih.
Komesar Fantino kaže da je iskustvo pokazalo da je oko dve petine poziva
policiji upućeno zbog dešavanja u saobraćaju i da svaki policajac petinu svog
radnog vremena provede rešavajući probleme u saobraćaju, ali nije precizirao
koliko dodatnog vremena će sada biti posvećeno saobraćaju.
Zamenik komesara Džon Karson je rekao da će posebna pažnja biti posvećena
otkrivanju vozača koji narušavaju bezbednost saobraćaja vožnjom pod dejstvom
alkohola, agresivnom vožnjom i nepoštovanju propisa o obaveznoj upotrebi
pojasa i sedišta za decu. On je podsetio da prošle godine svaka četvrta žrtva
saobraćajnih nesreća nije stavila pojas.
Kako se napominje, kada je Fantino postavljen za šefa gradske policije u
Torontu, on je sa primetnim uspehom sproveo sličan program, tako da se veruje
da će i ova inicijativa dati dobre rezultate. |
| |
| |
|
| |
| Bluz za Jugoslaviju |
| |
Prvi put u novijoj istoriji Kanade dobitnik jedne od najznačajnijih
nacionalnih književnih nagrada u toj zemlji je jedan pisac poreklom iz Srbije.
 Dragan Todorović (48) nagrađen je za obimno (400 strana) memoarsko delo "Knjiga
osvete-Bluz za Jugoslaviju" (A Book of Revenge-Blues for Jugoslavia) u
kategoriji "non fikšn" (non fiction) koja uključuje najširi tematski prozni
spektar, osim romana, priča i sličnih književnih vrsta.
Dobitnik je nagradu koja uključuje i novčani iznos od 15.000 kanadskih dolara
primio na gala-svečanosti održanoj u Torontu.
"Todorovićevo delo odlikuje rečitost, uverljivost, i duhovitost", ocena je
žirija koji je "Knjigu osvete" proglasio najboljom među 130 nominacija odnosno
autora iz cele Kanade od kojih su neki veoma poznati i ranije nagrađivani.
Konkurs je organizovala neprofitna organizacija za podršku piscima "Autorski
trust Kanade" (The Njriter's Trust of Canada) koju su pre tri decenije
osnovali ugledni pisci među kojima najpoznatija i u Srbiji više puta prevođena
književnica Margaret Atvud (Attnjood).
"Nagrada mi je izuzetno draga jer je dodeljuje organizacija u kojoj rade pisci
za pisce. Čini mi se da su kolegijalna priznanja najvrednija jer im je
kvalitet jedino merilo", izjavio je za Betu Dragan Todorović.
"Činjenica da sam nagrađen za knjigu koju sam pisao na engleskom - jeziku
čijim se znanjem u vreme dolaska u Kanadu 1995. godine nisam mogao pohvaliti,
više govori o toj zemlji nego o meni i mom radu. Reč je o veoma konkurentnoj,
ali i izuzetno otvorenoj kulturnoj sceni u kojoj, u fer nadmetanju, pobeđuje
najbolji. Ne poznajem nijednu uticajnu ličnost iz kanadskih književnih vrhova,
nagradu je osvojila knjiga sama, bez moje ili ičije pomoći", rekao je
Todorović.
 Govoreći o "Knjizi osvete" autor je naglasio da je reč o vrlo ličnoj priči,
autentičnom svedočanstvu običnog građanina, kao i da je drugim delom naslova
("Bluz za Jugoslaviju") izrazio veliki omaž (svojoj) zemlji koje više nema.
"Ponudio sam kanadskim čitaocima drukčiji pristup životu i tragediji
Jugoslavije od onog koji su nametnuli "stručnjaci" koji su, "privučeni"
ratovima, kratkotrajno odsedali u hotelima sa više zvezdica i vraćali se u
matične zemlje da bi, kao "eksperti za Balkan", odmah napisali "knjige istine".
"Opirao sam se memoarsko-istorijskoj formi jer je pamćenje optimistično - teži
da sve "premaže" zlatom, da krv pretvori u kečap, grešku u veštinu, a manu u
vrlinu. Dobri memoari moraju da skinu preteći oreol laži i da zrače čistim
ogledalom", dodao je Todorović.
"Knjiga osvete" jeste kritična prema vinovnicima raspada Jugoslavije i "dvorovima"
(vlasti) iz kojih se, iz mračnih senki, upravljalo životima građana, ali nije
ironična, nema odmaka.
Sastavljena je od krvi, mesa i emocija, ali obiluje i humorom. Ona je maramica
koja maše Jugoslaviji sa "Perona poslednjih odlazaka", zaključio je pisac-emigrant
Dragan Todorović.
"Knjigu osvete-Bluz za Jugoslaviju" prošle godine je u tvrdom povezu objavila
ugledna izdavačka kuća "Rendom haus" (Random House).
Sredinom marta objavljeno je i broširano izdanje. Oba su dostupna čitaocima
širom Kanade u knjižarama najvećeg lanca "Čapters-Indigo" (Chapters-Indigo),
kao i na Internet sajtu tog lanca i sajtu amazon.com.
Ista knjiga je u najužem izboru među četiri odabrane za najugledniju i
najvredniju (25.000 dolara) kanadsku nagradu sličnog profila koja će u
Britanskoj Kolumbiji biti dodeljena 19. aprila.
Rođeni Kragujevčanin i dugogodišnji Beograđanin Dragan Todorović bio je
poznati novinar (magazini "Non" i "Rock", televizijske stanice "Treći kanal" i
"Art kanal", radio "Politika") koji se bavio fenomenima masovne kulture.
Objavio je i četiri knjige među kojima one o čuvenom rokeru Brusu Springstinu
(Bruce Springsteen) i poeziji Toma Vejtsa (Waits).
U Torontu je bio glavni urednik jedne radio stanice, a kao slobodni novinar
sarađivao je u velikim kanadskim dnevnicima i magazinima. Za državni kanadski
radio Si-bi-si (CBC) snimio je dva zapažena radiofonska dela.
U Kanadi i SAD više puta je nagrađivan za multimedijalna ostvarenja.
Od septembra 2005. živi u Engleskoj. |
| |
| |
|
| |
| Lov na foke u Kanadi |
| |
Kanadski zvaničnici još ne znaju da li će se ove godine održati kontroverzni
godišnji lov na foke u zalivu St. Lorenc, s obzirom na veću od uobičajene
stopu smrtnosti foka i loš kvalitet leda.
Ribari kože foka uglavnom prodaju modnoj industriji u Norveškoj, Rusiji i Kini.
Kupce nalazi i salo foka, koje se koristi za proizvodnju ulja, pa ribar po
ulovljenoj životinji zaradi 78 dolara.
Lov na foke osuđuju borci za zaštitu prirode i brojne slavne ličnosti poput
Pola Makartnija (Paul McCartney), Brižit Bardo i Pamele Anderson.
Kanadska vlada i zajednice ribara pak insistiraju da su im dopunski prihodi
potrebni i navode da su prošle godine od 335.000 ulovljenih foka zaradili oko
25 miliona dolara.
Lov tradicionalno počinje krajem prve sedmice aprila, na jugu zaliva, na mestu
koje je dostupno posmatračima i borcima za zaštitu životinja.
Ove godine, međutim, nema mnogo foka i kanadsko ministarstvo ribarstva će tek
odlučiti da li će lova biti.
Grinpis (Greenpeace) Kanada, kanadska Zelena Partija i Svetsko udruženje za
zaštitu životinja pozvali su premijera Kanade da "odmah zabrani komercijalni
lov i zaštiti zajednice foka poštujući obaveze iz Kjota".
Evropska unija je sa svoje strane naručila istraživanje koje treba da pokaže
da li se u lovu foke ubijaju na humani način, ali je odbila da odmah reaguje
zabranom uvoza proizvoda od fokine kože. |
| |
| |
|
| |
| Ko je bogat? |
| |
Forbsova lista najbogatijih ljudi na planeti podstakla je razne diskusije,
neke i na temu - šta to zapravo znači biti bogat.
Da li je svaki čovek čije se bogatstvo meri milionima ili milijardama zapravo
bogat čovek?
Ovde se nećemo baviti filozofskim raspravama na temu bogatstva, već samo onim
mnogo konkretnijim delom - brojkama.
Ukupno bogatstvo zemlje, po najnovijim statističkim proračunima, iznosi blizu
pet triliona dolara. Vrednost je dobijena oduzimanjem ukupnog duga koji imamo
prema strancima od ukupne vrednosti imovine pojedinaca, preduzetnika i vlade.
Ako bi se ovo bogatstvo ravnomerno podelilo, onda ispada da svaki građanin
Kanade, računajući i decu, ima po 150 hiljada dolara.
To je, ipak, samo statistika i za najveći broj građana predstavlja nedostižno
bogatstvo. Ali ovo što nemamo stvarno, a statistika nam fiktivno dodeli, na
neki čudan, isto tako fiktivan način nas približava bogatima. Njihovo
bogatstvo jeste stvarno (to je, ipak, razlika), ali se uglavnom ne može ceniti
kroz gotovinu, zato što je oni gotovo i nemaju. Imovina im je u deonicama
kompanija koje su osnovali, pa samim tim raste i pada u skladu sa dešavanjima
na berzi.
No, berza nije njihova jedina briga. Oni se često žale na svoju decu i
strahuju da će ona, ili unuci, rasturiti teškom mukom stečeno bogatstvo, a
muči ih i neizvesnost da li će imati dovoljno da zadrže usvojeni stil života.
Što se tiče milijardera, sudeći po Forbsu, u Kanadi ih ima ukupno 23. Među
njima ima onih koji su bogatstvo nasledili od svojih predaka, ali i
novopečenih bogataša iz različitih branši. Mada su većinom u poodmaklim
godinama, petoro su u petoj deceniji, a najmlađi ima tek 37 godina.
Drugu grupu, mnogo veću, čine milioneri. Po proceni Cap Gemini Ernst & Young,
njih je u Kanadi početkom ovog milenijuma bilo 315 hiljada, a prognoza je da
će ih već 2010. godine biti 900 hiljada. Ove brojke zaista su fascinantne, ali
u najvećem broju slučajeva tu se radi o osobama čije bogatstvo čine nekretnine,
odnosno kuće u kojima žive, i čije cene poslednjih godina doživljavaju pravi
bum. |
| |
| |
|
| |
| Harper se u jeziku snalazi bolje od Diona |
| |
Firma Angas Rajd Stratedžiz sprovela je analizu kako se premijer Stiven Harper
i lider liberala Stefan Dion snalaze u svom nematernjem francuskom, odnosno
engleskom jeziku. Metodom slučajnog uzorka izabrano je preko hiljadu učesnika
u anketi, kojima su prikazani video spotovi različitih Harperovih i Dionovih
javnih istupa na drugom zvaničnom jeziku.
 Premijer je bolje prošao od partijskog lidera. Nešto preko četiri petine
učesnika frankofona ocenilo je Harperovo snalaženje u francuskom jeziku kao 'dobro'
ili 'vrlo dobro', dok je Dionu prelaznu ocenu dalo manje od tri petine
ispitanika-anglofona.
Zna se da je Dion svestan da mu engleski nije najjača strana i da ima
profesorku koja mu pomaže u boljem ovladavanju engleskim jezikom. On kaže da
mu je važno da svoje misli što tečnije pretače u reči i da će zbog toga stalno
raditi na svim aspektima jezika. Primećeno je da je u izgovoru u poslednjih
nekoliko nedelja napravio značajan pomak na bolje, poput preciznijeg izgovora
pojedinih samoglasnika, koji su bili čest predmet dobronamernih, ali i onih
drugih šala koje su pravljene na njegov račun. Dion kaže da će glavna provera
njegovog napretka biti televizijske debate u okviru predizborne kampanje i
obećava da će tada biti bolji od Harpera.
Interesantno je da su ispitanici imali različite stavove o potrebe da premijer
zemlje govori njihovim jezikom. Dok skoro tri četvrtine osoba kojima je
maternji jezik francuski smatra da je važno da prvi čovek govori francuski,
kod anglofona je stepen tolerancije malo veći - nešto manje od tri petine
smatra da bi premijer trebalo da govori engleski.
Još su zanimljiviji neki detalji analize odgovora učesnika ankete. Mlađi
frankofoni su, recimo, Harpera ocenjivali strože nego stariji, a žene su za
Diona pokazale daleko više razumevanja nego muškarci. |
| |
| |
|
| |
| U interesu pacijenta predočiti sve |
| |
U interesu je svakog pacijenta, ali i bolnice, da se pre operacije predoči šta
ga sve može snaći, uključujući i moguće komplikacije, rekao je u jednom
intervjuu dr Džejms Kerns, zamenik glavnog provincijskog sudskog veštaka.
Pored ostalog, pacijent treba da bude upoznat sa stopom komplikacija koje se
javljaju kod intervencija određenog hirurga, kako bi mogao te podatke da
uporedi sa onima koje imaju njegove kolege.
Dr Kerns veruje da bi sve ove činjenice mogle da dovedu do veće sigurnosti
pacijenata, a i bolnice i lekari bi imali korist.
Najveći broj ovih podataka nije dostupan pacijentima, već je samo za internu
upotrebu. Takođe, nema zakonskih propisa koji obavezuju bolnice ili lekare da
otkrivaju ovakve podatke, kao što nema ni bilo kakvih drugih svima dostupnih
mesta na kojima bi se mogao proveriti dosije lekara čijim rukama prepuštamo
svoj život ili život nekog od svojih najmilijih.
Dr Karns je, skrenuvši pažnju da se kod komplikovanijih zahvata češće javljaju
komplikacije, naveo uporedne podatke o smrtnosti dece sa srčanim oboljenjima
podvrgnute operacijama u Bolnici za bolesnu decu i Zdravstvenom centru
medicinskih nauka u Londonu, 2000. godine. Procenti se drastično razlikuju -
tri prema 40, za jednu vrstu hirurške intervencije i 17 prema 67, za drugu
intervenciju, u oba slučaja u korist Bolnice za bolesnu decu.
Posle istrage i interne kontrole, zvaničnici su zatvorili dečji kardiohirurški
program u zdravstvenom centru u Londonu.
Polazeći od činjenice da je najbolje reći istinu, ova ustanova je od pre dve
godine počela da obaveštava pacijente i njihove porodice kada se pri
intervencijama dogodi neka ozbiljan medicinski propust.
Ministar zdravlja Džordž Smiterman podržava ideju o većoj i otvorenosti prema
pacijentima, ali je uzdržan kada se radi o transparentnosti profesionalnih
detalja, posebno zato što je lečenje najvećim delom zasnovano na timskom radu.
On kaže da infekcija koje se može javiti posle operacije uopšte ne mora da ima
ikakve veze sa radom hiruga. No, Smiterman insistira da je veoma važno
pacijente u što je moguće većoj meri upoznati sa stvarnim rizicima koji se
mogu javiti. |
| |
| |
|
| |
| Do pregleda kod specijaliste preko neta |
| |
Ministar zdravlja u vladi Kvebeka Filip Kulard zatražio je da provincijski
Odboru za zdravstveno osiguranje ispita kompaniju Medecina koja, uz određenu
nadoknadu, zakazuje preglede kod lekara specijalista. Uz njihovu pomoć, do
lekara specijaliste može se doći u roku od 72 sata, a iznos nadoknada počinje
od 290 dolara.
Ministar Kulard je rekao da ovaj sajt, ukoliko radi sa lekarima koji rade u
državnoj službi, možda krši zakon o zdravstvenom osiguranju, po kome lekari
nikako ne bi trebalo da zbog finansija ili bilo čega drugog, daju prednost
nekom pacijentu u odnosu na druge.
Zanimljivo je da u Odboru rekli da nikada nisu ni čuli da se ovakva vrsta
usluga nudi u provinciji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
