|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1104, 25. maj 2007.
| Ukupno 378 godina zatvora |
| |
Optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića oglašeni su u sredu krivim i
osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina
zatvora za organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića.
 Kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je bivši zamenik
komandanta "crvenih beretki" Zvezdan Jovanović.
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu
zgrade Vlade Srbije. Atentat su organizovali i izveli pripadnici zemunskog
kriminalnog klana i pripadnici Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije.
Svi optuženi su proglašeni krivim za ubistvo predstavnika najviših državnih
organa vlasti i pokušaj ubistva Milana Veruovića, koji je ranjen u atentatu.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici zemunskog kriminalnog klana
Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović i
Sretko Kalinić, dok su pripadnici klana Dušan Krsmanović, Miloš Simović i
Milan Jurišić osuđeni na po 30 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Sretko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav
Konstantinović i Miloš Simović su osuđeni u odsustvu, jer se nalaze u bekstvu.
Pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević dobili su
po 30 godina zatvora, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam
godina zatvora.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je
najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana,
kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je
učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je
sudija.
Osuđeni su dočekali presudu bez burnih reakcija.
Ulemek, kome su izrečene tri pojedinačne kazne od 10, 40 i 12 godina, kao i
jedinstvena od 40 godina, svaki put je samo klimnuo glavom na izricanje kazne.
On je na sebi imao sako i ispod njega belu majicu.
U delu sudnice, odvojenim staklom, gde je bila rodbina osuđenih takođe nije
bilo burnih reakcija niti dobacivanja.
Supruga i majka Ulemeka, koji je već osuđen u druga dva procesa, nisu
reagovale. Supruga Aleksandra Simovića, koja je u drugom stanju, je zaplakala.
Svi optuženi osim Saše Pejakovića su, posle izricanja kazni, napustili sudnicu,
a samo Pejaković, koji je osuđen na osam godina, je ostao da sasluša
obrazloženje. Sudnicu su posle izricanja kazni napustili i rodbina i
prijatelji optuženih.
Izricanju presude na balkonu su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić,
kao i nekoliko ministara iz Đinđićeve vlade i sadašnjih ministara iz redova
DS-a.
Ispred zgrade Specijalnog suda okupljeni su aktivisti podmladaka DS-a, G17
plus, LDP-a i nekoliko nevladinih organizacija i studentskih organizacija.
Oni su dovikivali "ua, ua" članovima porodica osuđenih kada su napustili
zgradu suda.
Iako su članovi obezbeđenja jutros najavili da u zgradu neće puštati nikoga sa
bilo kakvom aplikacijom na majici, iz zgrade je izašao i jedan mladić sa ružom
na crnoj majici, simbolom JSO.
Njemu su okupljeni vikali "Ubice, ubice", na šta je on uzvratio psovkama.
Većih incidenata nije bilo.
Ispred zgrade je oko 12.20 prošao automobil iz koga je neko pokazao majicu sa
drugim simbolom JSO - vukom sa razjapljenim čeljustima.
Ulemek je nepravosnažno osuđen u još dva procesa - na 40 godina u
drugostepenom procesu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka
Draškovića, kao i na 15 godina za ubistvo četvorice funkcionera SPO na
Ibarskoj magistrali. |
| |
| |
|
| |
| Svetski mediji o presudi za ubistvo Đinđića |
| |
Vodeći svetski dnevnici prenose danas presudu optuženima za ubistvo Zorana
Đinđića, navodeći da je uprkos presudi ipak ostalo otvoreno pitanje pozadine
tog ubistva.
 Za ubistvo Đinđuća juče je u Specijalnom sudu 12 optuženih osuđeno na ukupno
378 godina zatvora. Prvoptuženi Milorad Ulemek i drugooptuženi Zvezdan
Jovanović dobili su maksimalne kazne, po 40 godina zatvora.
"Njujork tajms" piše da je ubistvo "proreformskog" premijera značilo vraćanje
političkog sata unazad u Srbiji, da su političke i ekonomske promene koje je
započeo Đinđić zastale, a da su njegovo zalaganje za bliže veze sa zapadom
zamenili "prkosni tonovi Vojislava Koštunice, premijera koji je promovisao
povećanu važnost srpskih veza sa Rusijom i koji nije bio voljan da progoni
neke osumnjičene za ratne zločine".
Prenoseći kratak istorijat suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, "Njujork tajms"
navodi da, uprkos presudama, mnogi analitičari kažu da u tom slučaju nije u
potpunosti istraženo ko je jos uključen u to ubistvo.
List citira Džjemsa Lajona iz Međunarodne krizne grupe, koji je rekao da ne
veruje da bi ljudi koji su izvršili ubistvo Đinđića mogli to da učine sami.
"Njima su bile potrebne političke instrukcije. Ti ljudi su bili operativci, a
ne planeri", rekao je Lajon.
U tom kontekstu njujorški dnevnik navodi da je porodica Đinđića aludirala na
moguću umešanost Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice i da je tokom
suđenja podnela dokaze da su se neki od njegovih savetnika sreli sa Miloradom
Ulemekom u nedeljama pre ubistva.
Britanski "Indipendent", prenoseći jučerašnju presudu Specijalnog suda u
Beogradu, navodi da je Đinđić, "koji je favorizovao reforme", ubijen samo dan
pre nego što je njegova vlada trebalo da sprovede akciju za razotkrivanje
zemunskog klana, čije su vođe kasnije optužene za taj zločin.
"Kada je presuda izrečena... ni Jovanović ni Ulemek nisu pokazali nikakve
emocije".
"Gardijan" takođe prenosi presudu navodeći da presuda, iako prva na suđenju za
organizovan kriminal, nije osvetlila i političku pozadinu ubistva Zorana
Đinđića.
List citira Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, da je presuda samo porvi korak
otkrivanja onih koji stoje iza ubistva.
"Kraj suđenja nije kraj borbe za istinu", rekao je Jovanović.
List takođe navodi da je advokat porodice Đinđić Srđa Popović, "neumorni
aktivista za ljudska prava", tražio svedočenje Vojislava Kštunuce i šefova
obaveštajne i službe bezbednosti, ali da je to sud odbio.
"Fajnenšel tajms" piše da su zvaničnici srpske vlade pozdravili presudu kao
dokaz da je Srbija sposobna da preuzme suđenje za najteži kriminal.
List primećuje da je presuda "došla u vreme kada novoformirana vlada pati od
dubokih domaćih podela, kada se suočava sa ultranacionalističkim izazovima i
međunarodnim zahtevima da se reši status Kosova i da se uhapsi Ratko Mladić,
optužen za ratne zločine".
FT takođe navodi da pojedini simpatizeri Đinđićeve Demokratske stranke "optužuju
Vojislava Koštunicu - Đinđićevog konzervativnog političkog rivala koji je sada
premijer - da nosi izvesnu odgovornost za to ubistvo zbog svojih veza sa
radikalnim nacionalističkim grupama". |
| |
| |
|
| |
| Jedanasti predsednik od 1990. |
| |
Oliver Dulić (DS) je jedanaesti predsednik parlamenta od obnove višstranačja u
Srbiji 1990. godine.
Tokom prethodnih 17 godina, uključujući i novog predsednika Skupštine Srbije
zauzimali su predstavnici svih šest izbornih lista koje su ušle u novi saziv.
Ispred tada vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) 1991. godine
parlament je preuzeo Slobodan Unković.
Njega je 1993. nasledio Aleksandar Bakočević.
1993. Zoran Lilić je nakratko postao predsednik.
Iste godine fukciju prvog među parlamentarcima preuzima Zoran Aranđelović.
Naredne 1994. na čelo skupštine dolazi predsednik sa do sada najdužim stažom:
Dragan Tomić je na toj funkciji ostao sve do 2001. godine.
Nakon izbora krajem 2000. na kojima je trijumfovala Demokratska opozicija
Srbije (DOS) za predsednika Skupštine je izabran Dragan Maršićanin iz
Demokratske stranke Srbije (DSS).
Posle razlaza u DOS-u, za predsednika parlamenta izabrana je Nataša Mićić iz
Građanskog saveza Srbije (GSS), u ovom sazivu poslanica Liberalno-demokratske
partije (LDP).
Jedinu ženu na čelu parlamenta nakratko je 2004. nasledio ponovo Maršićanin,
koji potom mesto predsednika ustupa Predragu Markoviću iz G17 plus.
Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke (SRS) najkraće se zadržao na
poziciji predsednika parlamenta: od 8. do 13. maja 2007. |
| |
| |
|
| |
| Pobuna JSO otkriće političku pozadinu
atentata |
| |
Advokat Srđa Popović ocenio je da posle presude za ubistvo Zorana Đinđića,
postoji prostor da se rasvetle i ostali nedorečeni detalji tog atentata,
pokretanjem postupka za procesuiranje oružane pobune Jedinice za specijalne
operacije (JSO).
Popović je Beti rekao da je dobio obećanje specijalnog tužioca za organizovani
kriminal Slobodana Radovanovića o pokretanju postupka za oružanu pobunu "crvenih
beretki" odmah po završetku suđenja za atentat na premijera.
 "Ako bi se to obećanje ostvarilo, onda bi se naravno, u toj optužnici za
oružanu pobunu, pored ovih ljudi koji su se nalazili na optuženičkoj klupi
danas, našli i mnogi drugi", rekao je Popović.
On je rekao da se politička pozadina atentata na Zorana Đinđića sastoji upravo
u pobuni pripadnika JSO, u novembru 2001. godine, ocenivši da je taj događaj
bio "generalni pokušaj restauracije ostataka režima Slobodana Miloševića".
Prema Popovićevim rečima, pokušaj obnove Miloševićevog režima započet je 6.
oktobra, nastavljen smenjivanjem čelnika službe bezbednosti, pokušajem
atentata na premijera kod hale Limes i završen atentatom i padom Đinđićeve
vlade.
"Tako da mi danas zbog toga gledamo kako skupštinom predsedavaju Borka Vučić,
Milutin Mrkonjić i Tomislav Nikolić", dodao je Popović i ukazao da bi
procesuiranje pobune JSO bio prvi potez kojim bi se rasvetlila politička
pozadina atentata na premijera Zorana Đinđića. Popović, koji je na suđenju za
ubistvo premijera zastupao Đinđićevu suprugu Ružicu Đinđić, ocenio je, povodom
izricanja presude počiniocima, da postoje "dva lica" tog procesa.
"Jedno pozitivno - koje se završilo izrečenim osudama i za koje je zaslužna
vlada Zorana Đidnđića i drugo, završeno pod pritiskom, na nezadovoljavajući
način i za koji je bila odgovorna vlada Demokratske stranke Srbije", naveo je
on.
Ocenivši da je dobro što su neposredni izvršioci osuđeni "manje-više
adekvatnim kaznama", Popović je naglasio da je loše "što uz njih ne sede i
mnogi drugi kojima je tu bilo mesto".
Prema njegovim rečima, to što optuznicom nisu obuhvaćeni svi odgovorni za
atentat, posledica je činjenice da je postupak započet tokom vlade Zorana
Živkovića, a završen u vreme vlade koja je, kako je rekao, očigledno taj
proces ometala i navodila na pogrešne tragove. |
| |
| |
|
| |
| SB UN i dalje podeljen oko Kosova |
| |
Članice Saveta bezbednosti UN još uvek nisu prevazišle razlike oko rešenja
statusa Kosova, ali postoji mogućnost da se razgovori nastave sledeće sedmice,
rekao je diplomata u ruskoj delegaciji u UN.
Neimenovani diplomata rekao je agenciji Itar tas da su se članice Kontakt
grupe, koju čine Rusija, Britanija, Nemačka, Italija, SAD i Francuska, sastale
u utorak u Njujorku na "još jednoj rundi diskusija o nacrtu rezolucije koju su
ranije ovog meseca podnele delegacije SAD i EU".
"Razlike se ne sužavaju i sva problematična rešenja na koja je ruska
delegacija pokazala u dokumentu, još uvek postoje. Rusija i dalje veruje da
nacrt (rezolucije) ne nudi prihvatljivu osnovu za odluku Saveta bezbednosti o
Kosovu", rekao je diplomata.
On nije isključio mogućnost da bi Savet bezbednosti iduće sedmice mogao da
nastavi raspravu o Kosovu.
Nacrt rezolucije koju su sastavile SAD i neke zemlje EU predat je 11. maja.
Nacrtom se podržava plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i
predviđa mogućnost da posle prelaznog perioda od 120 dana Rezolucija 1244
prestane da važi i Kosovo postane de fakto nezavisno. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
