|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1104, 25. maj 2007.
| Odlazak Pola Volfovica |
| |
Odlazak Pola Volfovica sa položaja šefa Svetske banke, u još jednom trvenju
između SAD i njenih evropskih saveznika, pojavljuje se danas kao izazov bez
presedana američkom vođstvu u svetskom finansijskom sistemu.
 Oslabljen haosom u Iraku, niskom popularnošću i statusom odlazećeg, predsednik
SAD Džordž Buš nije bio u stanju da spreči odlazak Volfovica posle više
sedmica otpora i javne sablazni oko Volfovićevog unapređenja i povećanja plate
svojoj družbenici, bankarskoj službenici, Šahi Rizi.
Neki američki zvanični-ci i stručnjaci zvone na uzbunu tvrdeći da će slučaj
Volfovic naterati SAD da odustanu od svog ključnog mesta u Svetskoj banci i
tradicije da imenuju njenje predsednike.
Drugi kažu da je radikalna promena sistema izbora predsednika i kreditne
politike banke jedini način da ova institucija povrati poverenje.
"Postoji prilična nelagodnost prema postavci da SAD treba svojeručno da biraju
predsednika Svetske banke, bez ikakvih konsultacija", izajvio je agenciji AP
bivši vodeći ekonomista MMF-a Kenet Rogof .
Mada je Volfovic sjajan stručnjak, kaže Rogof, on ima malo iskustva u borbi
protiv siromštva - što je osnovni posao Svetske banke - i ne bi ni bio izabran
da je izborni proces bio dostupan i drugima.
SAD, najveći bančin ulagač, postavljaju šefa Svetske banke od osnivanja dva
posleratna međunarodna finansijska sistema na istorijskoj konferenciji u
Breton Vudsu 1944. godine. U zamenu, Evropa bira predsenika Međunarodnog
monetarnog fonda.
Volfovic je od početka bio protivrečan izbor zbog njegove uloge kao zamenika
američkog ministra odbrane i idejnog arhitekte iračkog rata.
Evropski saveznici, koji su gunđajuću pristali na Volfovicevo postavljenje pre
samo dve godine, promenili su kurs poslednjih sedmica i tvdoglavo tražili da
ode, uprkos žilavoj odbrani Bele kuće.
Bela kuća kaže da je Buš "nevoljno" prihvatio Volfovicevu ostavku. "Pol
Volfoviz je dobar čovek, strasno posvećen dobrobiti siromašnih ljudi sveta.
Više bismo voleli da je ostao u banci", kaže predstavnik Bele kuće Toni Frato
(Tony Fratto).
Bušova administracija danas čini sve što može da slučaj stavi iza sebe i da se
baci na posao pronalaženja naslednika Volfovicu koji odlazi 30. juna. Odlazak
takođe okončava glavobolju predsedniku Bušu koji ga je postavio.
Afera Volfovic je viđena kao rastuća nevolja koja preti da okalja i potopi
ugled Svetske banke kao institucije koja se bori protiv siromaštva i smanji
njenu sposobnost da nagovara vlade širom sveta da prilažu milijarde dolara
pomoći zemljama u razvoju.
Svetska banka 185 država, stvorena da izgradi Evropu posle Drugog svetog rata,
izdvaja više od 20 milijardi dolara godišnje za projetke kao što su gradnja
brana i puteva, obrazovanje i zdravstvo. Osnovni program banke je ponuda
niskokamtnih zajmova najsiromašnijim zemljama.
Prve reakcije u svetu ukazuju da odlazak Volfovica raščišćava put Svetskoj
banci da krene napred, mada nisu svi zadovoljni ishodom. Ipak, opšte je
uverenje da je Volfovic podizanjem plate svojoj devojci na blizu 200.000
dolara godišnje (sa 130.000) potkopao svaku šansu koji je imao kao uspešan
lider. |
| |
| |
|
| |
| Prvo kinesko ulaganje u američku investicionu
firmu |
| |
Kineska vlada je odlučila da za tri milijarde dolara kupi udeo u američkoj
privatnoj investicionoj firmi Blekston (Blackstone Group LP), što je znak da
Peking namerava da zahvatanjem u svoje ogromne devizne rezerve postane svetski
ulagač.
Kina je u martu objavlila da osniva novi mehanizam, agenciju koja će
investirati deo valutnih rezervi od 1.202 milijarde dolara, najvećih na svetu,
da bi postigla veću zaradu na uloženi novac i podelila rizik ulaganja.
Državni mediji kažu da će nova agencija dobiti 200 milijardi dolara da ulaže,
mada neki kineski ekonomisti predlažu da joj se na raspolaganje da dvostruko
veći iznost.
Kupovinom akcija Blekstona, kineska vlada prvi put ulazi u jednu inostranu
privatnu ulagačku firmu - koje prave novac tako što kupuju posrnule kompanije,
reorganizuju ih otpuštanjima i smanjenjem troškova poslovanja, a onda prodaju
uz zaradu. Obično za kupovine pozamljuju dve trećine novca.
Analitičari kažu da je reč o veoma važnom potezu Pekinga koji simbolizuje da
Kina ima poverenje u SAD. Dodaju da je to važan prvi korak u ubrzanju toka
kapitala između Kine i SAD.
Prema sporazumu, kineska investiciona kompanija neće imati više od 10 odsto
interesa u njujorškom Blekstonu i godinu dana neće smeti da ulaže u
konkurentske privatne ulagačke firme.
Blekston, koji je obrnuo nekih 400 milijardi dolara u kupoprodajnim poslovima,
objavio je da sam delom prelazi u javno preduzeće, odnosno da izlazi na berzu,
što Kinezima i pruža mogucnost da kupe deo.
 Raspolaže sa 15,6 milijardi dolara i vlasnik je svega i svačega - od muzeja
voštanih figura Madam Tiso do mamutske kompanije za promet nekretnina
Proprajetis. Posao sa Pekingom omogućiće Blakstonu da neposredno kupuje
kineska preduzeća.
Kina traga za alternativnim mestima za plasiranje svojih deviznih rezervi.
Većinu deviza Peking drži u američkim državnim obveznicama i drugim dobrima
vlade SAD koja donose sigurnu, mada malu kamatu. Kineski zvaničnici žele da
deo deviznih rezervi ulože u investicije koje donose veći profit.
Zaključenje posla sa Blekstonom objavljeno je tri dana pred početak druge
runde američko-kineskog "strateškog trgovinskog dijaloga" u Vašingtonu
posvećenog trgovinskim prekršajima i uvoznim carnama.
Kineske rezerve rastu za po 20 milijardi dolara mesečno jer izvoz plavi zemlju
stranim novcem. To primorava centralnu banku da isisava milijarde dolara
mesečno iz kineske ekonomije, putem prodaje obveznica, da bi smanjila pritisak
na rast cena.
Blekston, poznat po pretvaranju ogromnih prduzeća u privatne firme (one čije
akcije nisu na berzi), sam je u martu odlučio da delom postane javna kompanija
tako što će na berzu izaći sa akcijama u vrednosti od četiri milijarde dolara.
Firma kaže da će joj pribavljanje novca iz javne ponude (emitovanjem akcija)
dati brz i stalan pristup gotovini koju bi, inače, sporije prikupila iz
privatnih izvora.
Najnoviji poslovi Blekstona uključuju kupovinu Proprajeti Trasta za 23
milijarde dolara i Friskejl Semikondaktora (Freescale Semiconductor) za 17,6
milijardi. To je jedna od malog broja privatnih američkih investicionih firmi
koja je ikad sama prešla u javni sektor.
Sporazum daje kineskoj vladi mesto u privatnom ulagačkom bumu koji se
munjevito širi svetom i stavlja pečat na ključno savezništvo sa Blekstonom u
času kada se strani ulagači muče da dobiju podršku Pekinga za kupovine
kineskih dobara.
Kina dobija udeo bez prava glasa i tik ispod 10 proceneta u Blekstonu. To
znači da je ispod radarskog dometa američke vlade, odnosno razmatranja i
davanja dozvola, a istovremeno Peking dobija bazu za dalje delovanje.
Analitičari danas kažu da je Blekskon prvi, ali da je deo trenda i da će
vremenom biti drugih. |
| |
| |
|
| |
| Wellness -životni stil sveta |
| |
Wellness je nešto što u Srbiji tek uzima maha, dok je u svetu to pokret koji
odavno ima mnogo poklonika. Čak mnoge kompanije primenjuju "Wellness" programe
za svoje radnike, što im je donelo višemilionsku korist, jer su se smanjila
odsustvovanja sa posla zbog bolovanja.
Smatra se da se Njellness pojavio 50-tih godina prošlog veka, a sam termin
prvi put je upotrebio lekar Helbert L. Dan koji je 1961. godine objavio knjigu
"High Level Wellness ".
 Doktor Dan je insistirao na tesnoj povezanosti tela i duha. Wellness se od
tada opisuje i kao stanje savršene usklađenosti telesnog, duhovnog i
socijalnog dobrog osećanja.
Termin Wellness je izveden iz reči well-being, što znači zadovoljstvo,
blagostanje, dobro osećanje i Fitness - što znači sposobnost, umešnost. Moglo
bi da se kaže i da je well being - dobro biti, a fitness - biti u formi.
Wellness je celoviti koncept zdravlja ili boljeg života, koji obuhvata trening,
ishranu, opuštanje i savladavanje stresa, pa čak i socijalno osećanje
zadovoljstva i duhovnosti.
"Wellness " danas predstavlja filozofiju koja je prerasla u životni stil sveta,
a vezuje se uz mnogo područja ljudskog delovanja - turizam, medicinu, sport.
Mnoge kompanije u svetu su odavno shvatile značaj njellnessa. Programi
vežbanja namenjeni zaposlenima pomažu im da pronađu "ravnotežu" i da se
osećaju dobro, ali povećavaju i njihovu produktivnost, što povećava i profit
firmama u kojima rade.
Dobar wellness program pomaže da se smanji stres, koji su Ujedinjene nacije
nazvale "bolešću 20. veka". Većina zaposlenih smatra da je njihov posao
stresan i da taj problem utiče na sve nivoe firme.
Jedno istraživanje o tome šta šta najviše utiče na odsustvovanja sa posla,
dalo je sledeće rezulate: depresija, razna anksiozna stanja i druge mentalne
bolesti utiču sa 66 odsto, stres utiče 60 odsto, loš odnos između šefova i
radnika utiče 44 odsto, konflikti na radnom mestu među radnicima utiču 28
odsto.
Istraživanja takođe pokazuju da se svaki dolar koji se uloži u wellness
program višestruko vraća kroz smanjenje odsustvovanja s posla i povećanje
produktivnosti koja je rezultat bolje fizicke forme zaposlenih.
Neke statistike to i pokazuju: "Koka-kola" je uspela da sačuva 500 dolara
svake godine po zaposlenom radniku od kada primenjuje fitnes program, u kome
učestvuje 60 odsto zaposlenih.
"Kurs Brajving kompaniji" se na svaki dolar potrosen na wellness, vratilo 5,50
dolara, a odsustvovanje zaposlenih sa posla umanjeno je za 18 odsto.
"Prudental inserens kompanija" je smanjila medicinske troskove sa 574 na 312
dolara za one radnike koji učestvuju u programu.
Uopšteno, wellness se sastoji od četiri osnovna elementa - fizičkih aktivnosti,
duševnih aktivnosti, relaksacije i zdrave i prirodne prehrane. U posljednjih
nekoliko godina, kao peti element javlja se i programa lepote, odnosno nege
lica i tela.
U današnjem svetu u kome više ljudi umire od prekomerne težine nego od gladi,
u kome je ekološka zagađenost velika a život brz i stresan, wellness ima
poseban značaj. |
| |
| Vera Milosavljević |
|
| |
| Poštari ne dolaze na kućne adrese zbog borbi
pasa |
| |
Američka pošta je na neodređeno vreme obustavila isporuku pošte na kućne
adrese u predgrađu Detroita, zbog borbi pasa koje se organizuju usred dana i
napada sa kojima se poštari suočavaju.
"Dva ili tri puta nedeljno održavaju se borbe pit-bulova", ispričao je
upravnik pošte Detroita Lojd Vesli listu "Detroit fri pres". "To se događa na
ulici, usred bela dana."
Vesli je rekao da očekuje da gradske vlasti uvedu telefonski broj na koji će
građani moći anonimno da prijavljuju gde se održavaju borbe pasa. Tek posle
toga moći će da bude obnovljena isporuka pošiljaka na kućne adrese, rekao je
Vesli.
Građani severozapadnog predgrađa Detroita već više od mesec dana pošiljke
preuzimaju u lokalnoj pošti. |
| |
| |
|
| |
| Na Marsu pronađeni tragovi izvora tople vode |
| |
Terensko vozilo američke kosmičke agencije (NASA) naišlo je na Marsu na tlo za
koje naučnici kažu da bi moglo da bude pokazatelj da su na površini te planete
nekada postojali izvori tople vode, pružajući uslove povoljne za život.
Mali robot "Spirit", na šest točkova, istražuje veliki krater Gusev, južno od
ekvatora Marsa. Vozilo je naišlo na zemljište svetle boje koga čini 90 odsto
kvarcnog peska (silicijum dioksid), što, kako kažu naučnici, dokazuje
nekadašnje prisustvo vode.
 Smatra se da je voda element neophodan za život.
"Bilo je zadivljujuće", rekao je naučnik Stiv Skvajers sa Univerziteta Kornel
u američkoj državi Njujork.
"Nikada do sada nismo videli ništa slično na Marsu", rekao je taj stručnjak
Rojtersu.
Novo otkriće je poslednje u nizu dokaza da je četvrta planeta od Sunca, sada
pusta i prekrivena prašinom, nekada bila vlažna i divlja.
Stručnjaci nastoje da utvrde da li je na Marsu ikada bilo nekakvog oblika
života, makar veličine mikroba.
Silicijum dioksid se često susreće na Zemlji, u više vidova među kojima su
kvarc i opal. On je sastojak peska a često se taloži na mestima toplih izvora
gde voda deluje na stene.
Naučnici nude objašnjenje da je prisustvo silicijum dioksida na Marsu rezultat
dejstva na tlo kiselih para, koje su nastale usled vulkanske aktivnosti.
Jedno od objašnjenja je i da je silicijum dioksid nastao u toplim izvorima
poput onih koji postoje u američkom nacionalnom parku Jelouston. |
| |
| |
|
| |
| Svet automobila |
| |
Italijanaski proizvođač sportskih automobila "Ferari" priredio je veliku
aukciju 33 poznata vozila. Ukupno, oni su prodati za 46 miliona dolara, a samo
jedan od tih kolekcionarskih primeraka Ferarija prodat je za devet miliona i
265.000 dolara.
U saradnji sa poznatom aukcijskom kućiom "Sotebi" i firmom specijalizovanom za
aukcije automobila "RM", Ferari je ponudio 33 automobila i još 70 predmeta na
događaju pod nazivom "Ferari: Legenda e Pašione".
Najbolju cenu dostigao je 330 TRI/LM Testa Roša iz 1962. godine, koji je
prodat za 9,275 miliona dolara - što je najviše novca ikada uzeto na javnoj
aukciji za jednu stvar. Kada se uzme u obzir i inflacija, ta prodaja je među
pet najboljih javnih prodaja ikada. Sve u svemu, Ferari je inkasirao 46
miliona dolara, što je veoma veliki novac čak i za tu kompaniju, čiji
najjeftiniji model ima osnovnu cenu od 150.000 dolara. |
| |
| |
|
| |
| Najskuplji zdravstveni sistem |
| |
U Sjedinjenim Američkim Državama, za mnoge obećanoj zemlji, oko 45 miliona
ljudi uopšte nema zdravstveno osiguranje. Takođe, uprkos tome što imaju
najskuplji zdravstveni sistem na svetu, Amerikanci imaju najslabiju
zdravstvenu zaštitu u poređenju s drugih pet bogatih zemalja - Australijom,
Kanadom, Nemačkom, Novim Zelandom i Velikom Britanijom.
Do tog zaključka došlo se istraživanjem koje je sprovela jedna njujorška
organizacija za unapređenje zdravstva, a čiji su rezultati objavljeni na
internet portalima.
 Na prvom mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite nalazi se Nemačka, a slede
Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada.
Troškovi zdravstva po stanovniku najveći su u SAD - 6.102 dolara u 2004.
godini, dok su u Nemačkoj 3.005 dolara, u Kanadi 3.165, Novom Zelandu 2.083,
Australiji 2.876 i Velikoj Britaniji 2.546 dolara.
Američki zdravstveni sistem ne samo da je najskuplji već komparativne analize
pokazuju da SAD zaostaju i kada se radi o kvalitetu, dostupnosti, efikasnosti,
pravednosti i javnom zdravlju.
SAD su jedina od šest zemalja obuhvaćenih istraživanjem koja nema univerzalno
zdravstveno osiguranje.
To je delom objašnjenje za loše rezultate u kategorijama dostupnosti i
pravednosti zdravstvenog sistema, sigurnosti pacijenta, kao i ukupnih
rezultata nacionalnog zdravstva.
Istraživanje lekarske prakse takođe je pokazalo da SAD zaostaju u prihvaćanju
informatičke tehnologije i korišćenju medicinskih sestara za poboljšanje
zdravstvene nege hroničnih bolesnika.
Pitanje reforme zdravstva i uvodenja univerzalnog zdravstvenog osiguranja,
koje je standard u razvijenim zemljama, postalo je važna tema političkih
kampanja u SAD, uključujući i sadašnju kampanju za predsedničke izbore 2008.
godine.
Reforma zdravstvenog sistema, svesni su toga i političari, više se ne može
ignorisati. Nije, međutim, teško uočiti zbog čega je ovo pitanje toliko teško.
Amerikanci, naime, ne žele bilo kakav zdravstveni sistem - oni žele pristup
najmodernijoj medicini i najboljoj tehnologiji, najkvalitetnije i
najkomfornije bolnice, lekare po vlastitom izboru, vrhunsku negu.
Većina Amerikanaca to i ima. Problem su, međutim, onih 45 miliona Amerikanaca
koji to sebi ne mogu da priušte. |
| |
| |
|
| |
| Baterija za automobil na električni pogon |
| |
Američka kompanija koja nosi prezime naučnika Nikole Tesle "Tesla Motors"
otvorila je novi sektor koji će se baviti razvojem baterija za automobile koji
idu na električni pogon.
Očekuje se da će ovim potezom doći do značajnijeg razvoja takvih baterija, a
za početak "Tesla Motors" će obezbeđivati norveškom proizvođaču elektičnih
vozila "Think" litijum-jon baterije.
Posao bi "Tesla Motorsu" trebalo da donese 43 miliona dolara u naredne dve
godine.
Novi odsek će takođe razvijati i praviti baterije za Teslin dvosed koji bi
trebalo da počne da se proizvodi ove jeseni, a kasnije i za limuzinu sa
četvoro vrata koja bi trebalo da bude u prodaji do kraja ove decenije.
U kompaniji su pojasnili da će Tesla dvosed pod imenom Tesla Roudster i dalje
biti prioritet. To vozilo trebalo bi da razvija brzinu od 130 milja na sat i
da prelazi više od 200 milja na jednoj bateriji. |
| |
| |
|
| |
| Zabrana prodaje auta na benzin |
| |
Norveški zakonodavci rade na predlogu koji bi mogao da dovede do zabrane
prodaje automobila sa pogonom na benzin.
Članovi vladajućih stranaka koji su u Parlamentu u odboru za saobraćaj uputili
su takav predlog, a Ministarstvo saobraćaja odlučuje o tome da li bi takva
zabrana bila legalna.
U Brazilu više od 80 odsto prodatih vozila idu na bioetanol", rekao je jedan
član odbora za saobraćaj i podsetio da većina vodećih proizvođača automobila
ima hibridne modele, sa mogućim izborom goriva. Jedan drugi član odbora ocenio
je da bi zabrana prodaje automobila sa benzinskim pogonom primorala
autoindustriju da brže razvija tehnologiju nego što to sada čini. Za sada nema
komentara proizvođača automobila. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
