|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1105, 1. jun 2007.
| Učvršćenje ugleda banke glavni Zelikov
zadatak |
| |
Robert Zelik se nosio sa hladnim ratom, ubijanjem u Dafuru, pretvaranjem Kine
u ekonomskog džina i liberalizacijom svetske trgovine. Njegov sledeći izazov:
vratiti poverenje u teško uzdrmanu Svetsku banku.
"Moramo da ostavimo jučerašnje raskole iz nas i da se zajedno usredsredimo na
budućnost," objavio je Zelik nakon što ga je predsednik SAD Džordž Buš izabrao
da vodi svetsku instituciju za borbu protiv siromaštva i zaleči rane koje je
banci naneo odlazeci predsenik Pol Volfovic .
 "Verujem da najbolji dani za Svetsku banku tek dolaze," kaže Zelik, trenutno
potpredsednik velesile sa Vol Stita , korporacije Goldman Sačs.
Ako bude potvđen od strane 24 člana odbora, Zelik (53) će u Svetsku banku
doneti godine iskustva u spoljnoj i ekonomskoj politici, sabranog pod trojicom
republikanskih predsednika, počev sa Ronaldom Reganom.
Bušov izbor Zelika uglavnom je pozdravljen u svetu. Direktor Svetske
trgovinske organizacije Paskal Lami hvali njegovu "sposobnost stratega koji
može da izradi kompromis i duboku zainteresovanost za zemlje u razvoju."
Zelik je igleda daleko manje kontroverzan od Volfovica, koji je bio drugi
čovek Pentagona u času kada se Buš opredelio za njega da vodi Svetsku banku.
Volfoviceva uloga i Iraku povredila je Evorpljane i druge.
Volfovic je proveo dve burne godine u banci, gde je šefovanje okončao
podnošenjem ostavke koja stupa na snagu 30. juna. Bio je zapravo prinuđen da
ode pošto je specijalni panel banke našao da je prekršio pravila kada je
sredio unapređenje i zamašno povećanje plate za svoju devojku, Šahu Rizu,
zaposlenu u banci. Afera je izazvala revolt službenika i zategla
američko-evropske odnose.
Svetska banka ima 10.000 ljudi zaposlenih širom sveta i 185 država članica.
Zelik kaže da namerava da se uskoro sastane sa donatorima banke,
pozajmljivačima i drugima, da čuje njihova mišljenja kako banka na najbolji
način može da ispuni svoju svrhu.
Ta pitanja su kritična za novog vođu banke, koji će morati da ubedi države
članice da prilože blizu 30 milijardi dolara tokom narednih nekoliko godina za
finansiranje programa Svetske banke koji daje zajmove bez kamata
najsiromašnijim zemljama.
Svetska banka, osnovana 1945. godine za posleratnu izgranju Evrope, daje više
od 20 milijardi dolara godišnje za projekte kao što su izgradnja brana i
puteva, obrazovanje i zdravstvo. |
| |
| |
|
| |
| Kad predsednica zapeva |
| |
Predsednica Letonije Vaira Vike Frajberga, pridružila se nizu državnika koji
su poslednjih godina građanima pokazali i svoj talenat za muziku.
Pre nje to su, između ostalih, učinili bivši američki predsednik Bil Klinton,
koji je u kampanji svirao saksofon, odlazeći britanski premijer Toni Bler,
koji zna da se lati gitare i tako se na trenutak vrati u ranu mladost, kada je
svirao u bendu, i bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je čak
izdao kompakt disk sa napolitanskim ljubavnim pesmama.
 Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, možda nije
svetski poznat kao pomenuti prethodnici, ali i on zna da zasvira sa kolegama
ekonomistima u grupi zvanoj "Monetarni udar".
Vaira Vike Frajberga je snimila jednu pesmu za upravo objavljeni kompakt disk
tradicionalne letonske muzike.
U razgovoru za BBC ona kaže da je i ranije pevala na festivalima i
manifestacijama kojima se slavi letonski folklor. "Pevanje je tradicionalno
deo svakodnevnog života u Letoniji - naučite da pevate kao dete, i pevate sve
dok ste u stanju da dišete".
Prema njenim rečima, Letonci se danas ređe okupljaju i pevaju, nego nekada
kada je ogromna većina stanovništva živela od poljoprivrede. "Tradicionalne
pesme su, međutim, toliko lepe da im se ljudi vraćaju i pevaju ih", dodaje
gospođa Frajberga.
 Ona kaže da su se Letonci vratili svojoj tradicionalnoj muzici sa velikim
entuzijazmom nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada su ponovo stekli
nezavisnost.
Letoncima je, prema njenim rečima, tradicionalna muzika možda važnija nego što
je slučaj sa nekim drugim narodima, zato što im je pomogla da prežive teška
vremena "u kojima su vojske raznih velikih sila gazile po letonskoj ravnici
dolazeći iz raznih pravaca".
"Ljudi su mnogo patili, ali kao što kaže pesma, noge i ruke mogu da vam budu
zauzete poslom, ali su vam usta slobodna, pa možete da pričate i da pevate.
Mislim da je to bio način da se u teška vremena sačuvaju pamet i duša".
Na pitanje da li je sada na pomolu bend - Klinton, Bler, Berluskoni Frajberga,
predsednica Letonije odgovara da ona "sa svojim prilično običnim glasom" ne
može da se poredi sa Berluskonijem, koji je "vrlo dobar tenor".
Gospođi Frajbergi inače ovih dana ističe drugi predsednički mandat i parlament
u Rigi sprema se da izabere njenog naslednika.
Ona se na čelu zemlje nalazila u vreme kada je Letonija ušla u Evropsku uniju
i NATO.
Prošle godine se kandidovala za generalnog sekretara UN ali nije imala ni
teoretske šanse jer je protiv nje bila Rusija.
Produkcijska kuća za koju je snimila jednu pesmu, pokušava da je ubedi da
snimi čitav CD, ali ona kaže da je još nije pristala. |
| |
| |
|
| |
| Britanija optužila ruskog špijuna |
| |
Zahtev Velike Britanije za izručenje ruskog biznismena Andreja Lugovoja zbog
ubistva nekadašnjeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka, krivična je stvar i
nema nikakve veze sa obaveštajnim pitanjima, saopštile su britanske vlasti.
 Lugovoj
(desno) je na konferenciji za novinare u Moskvi rekao da su britanske
specijalne službe povezane sa ubistvom Litvinjenka, koji je, kao i ruski
biznismen u egzilu Boris Berezovski, za koga je Litvinjenko radio, bio agent
britanske obaveštajne službe.
"To je krivična stvar i nije reč o obaveštajnom pitanju. Britanski građanin je
ubijen u Londonu a građani Ujedinjenog Kraljevstva i posetioci bili su
dovedeni u opasnost", rekao je portparol britanskog Ministarstva spoljnih
poslova.
On je dodao da je ruskim vlastima uručen zahtev za izručenje Lugovoja kako bi
mu se sudilo pred britanskim pravosuđem i da sada London čeka na zvaničan
odgovor Rusije.
Berezovski je danas rekao da su tvrdnje Lugovoja o umešnosti britanskih
obaveštajnih službi neosnovane i "orkestrirane iz Kremlja".
"Izjava Andreja Lugovoja je, u suštini, saopštenje Kremlja", rekao je
Berezovski za ruski radio Eho Moskve.
On je rekao da je postalo jasno da je kampanja koju vodi Kremlj oko
Litvinjenkovog ubistva "kamapnja državnih laži".
Lugovoj je rekao da, znajući i analizirajući ponašanje Litvinjenka poslednjih
meseci 2006. godine, nije mogao da ne vidi da se "razočarao i u Berezovskog i
u svoje britanske gazde iz specijalnih službi".
"Teško je odbaciti misao da je Litvinjenko postao agent koji se oteo kontroli
specijalnih službi.
I njega su sklonili, ako ne sama služba, onda pod njenom kontrolom ili uz njen
prećutni pristanak", rekao je Lugovoj, koji je i sam bivši ruski obaveštajac. |
| |
| |
|
| |
| Kubanske kupovine hrane u SAD |
| |
Kuba se danas složila da za 118 miliona dolara kupi svinjetinu, soju, paradajz
i druge američke poljoprivredne proizvode i kaže da pregovara o poslovima koji
porudžbine u SAD mogu da dignu na 150 miliona dolara.
"Ove kupovine su nadmašile naša očekivanja", izjavio je Džim Samner iz
američkog Saveta za izvoz živine i jaja, jedan od preko 200 Amerikanaca iz 25
država SAD koji su posetili Havanu da bi razgovarali sa komunističkim
zvaničnicima.
 "Kada embargo bude ukinut, a nadamo da će biti uskoro, poslovi će biti daleko
veći", dodao je Samner.
Pedro Alvares, predsednik kubanske kompanije za uvoz hrane Alimor, danas kaže
da Amerikanci "ponovo otkrivaju tržište" koje su izgubili šezdesetih godina
zavođenjem trgovačkog embarga.
"Aktivno i masovno učešće američke poslovne zajednice nas čini veoma
zadovoljnim", rekao je Alvares, čije je preduzeće organizovalo najnoviju rundu
pregovora sa proizvođačima hrane iz SAD.
Mada je 45 godina stara zabrana Vašingtona na snazi, hrana i poljoprivredni
proizvodi iz SAD mogu da se neposredno prodaju Kubi na osnovu zakona koji je
Kongres izglasao 2000. Havana kaže da je od 2001. godine potrošila više od 2,2
milijarde dolara na proizvode američkih farmera.
Ocekuje se da će samo sastanci u Havani, koji su proteklih sedmica
organizovani uz malo fanfara, za rezulat imati kupovine od 150 miliona dolara.
Očekuje se da će Kuba ove godine potrošiti 570 miliona dolara na hranu u SAD,
isto ko-liko i prošle godine. Suma uključuje prevozničke i banka-rske troškove.
Kubanski ministar trgovine Raul de la Njues kaze da će veći deo hrane biti
prodat po krajnje dotiranim cenama, preko državnog sistema raspodele i
školskih i fabričkih kuhinja. "To će pomoći da ishranimo naš narod", rekao je
De la Njues. |
| |
| |
|
| |
| SAD među najnemiroljubivijim zemljama sveta |
| |
SAD su među najnemiroljubivijim zemljama na svetu, pošto se nalaze na 96.
mestu, između Jemena i Irana, pokazuje objavljen indeks koji procenjuje stanje
u 121 državi.
Srbija je od bivših jugoslovenskih republika najlošije rangirana pošto se
nalazi na 84. mestu, a Slovenija najbolje jer je na 15. mestu Globalnog
mirovnog indeksa koji formira Ekonomska obaveštajna jedinica.
Hrvatska je na 67. mestu, BiH na 75, a Makedonija na 82. mestu.
Norveška je najmiroljubivija zemlja na svetu, a Irak najmanje posvećen miru i
nalazi se odmah posle Rusije, Izraela i Sudana.
Indeks koji je zasnovan na 24 indikatora o miru unutar i izvan zemlje,
pokazuje da su zapadnoevropske zemlje posvećene miru pošto se 15 njih nalazi
među prvih 20 zemalja na listi.
Prema tom indeksu, najmiroljubivije zemlje su generalno i najmanje, politički
najstabilnije i demokratske.
Ovaj indeks će svake godine biti obnavljan i obuhvatiće nove zemlje poput
Avganistana i Severne Koreje koje se sada ne nalaze na toj listi jer u njima
nisu dostupna sva 24 potrebna indikatora. |
| |
| |
|
| |
| Recesija stanogradnje u SAD usporava svetsku
ekonomiju |
| |
Slabljenje stambenog tržišta u SAD je primarni činilac u usporavanju svetskog
ekonomskog rasta, saopštile su danas Ujedinjene nacije u polugodišnjoj proceni
privrednih kretanja.
UN predviđaju da će ekonomski rast SAD ove godine biti 2,1 odsto, što je oštar
pad u odnosu na ekspanziju od 3,3 procenta 2006. "Svetska privreda se usporila",
izjavio je novinarima Rob Vos, direktor odeljenja UN za ekonomske i socijalne
poslove. "Očekuje se da će rast svetskog bruto nacionalnog proizvoda u ovoj
godini biti 3,4 odsto, u odnosu na četiri procenta 2006".
"Glavna končnica je stambeni sektor u SAD, gde je gradnja i prodaja kuća i
stanova nastavila da se usporava i ove godine", rekao je on. Mada je ekonomija
SAD posustala, rast se nastavlja u razvijenim zemljama u Evropi i Japanu.
Zapadna Evropa je zabeležila najsnažniji rast od 2000. godine, kada je bruto
domaći prizvod porastao za 2,7 procenta 2006. Za ovu godinu, predviđa se
usporavanje na 2,5 procenta. |
| |
| |
|
| |
| Litijum čuva vodonik |
| |
Britanski naučnici su razvili tehnologiju koja bi mogla da se pokaže kao
ključna u pronalaženju goriva koje ne bi za posledicu imalo emisiju štetnih
gasova.
Naučnici su pronašli leguru litijuma koje može da posluži za čuvanje dovoljne
količine vodonika tako da sa jednim punjenjem baterije pokreću automobil 300
milja (482 kilometara).
 Najveći prepreka uvođenju vozila koja bi išla na vodonik i jeste bila
nemogućnost da se sa tim gorivom pređe velika kilometraža.
Sadašnja tehnologija omogućava čuvanje dovoljne količine vodonika za put od
oko 200 milja (321 kilometara).
Baterija automobila sa pogonom na vodonik bi u sadašnjem okolnostima morala da
bude veličine autobusa na sprat kako bi vozilo moglo da pređe 300 milja.
Čuvanje vodonika u kompresovanom obliku za sada je nemoguće, jer bi rezervoari
bili preteški i preveliki.
Nova tehnologija je nazvana "hemisorpcija", a predstavlja jedinjenje atoma
vodonika u strukturu kristala. Atomi vodonika bi po potrebi bili oslobađani iz
te strukture.
Naučnici su, da bi došli do lake, jeftine i dostupne legure, testirali na
hiljade čvrstih jedinjenja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
