|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1108, 22. jun 2007.
| Sekretar Tribunala umešan u pedofilsku aferu |
| |
Holandski tabloid "Metro" tvrdi da je sekretar haškog Tribunala Hans Holthaus
(slika dole) krajem 1990-ih, kada je bio državni tužilac Holandije, bio umešan
u pedofilsku aferu.
 List
aludira da je on zbog toga kasnije ucenjivan.
Holandsko tužilaštvo negiralo je tu tvrdnju, a haški Tribunal saopštio da ima
puno poverenje u proceduru koju je Holandija primenila predlažući Holthausa za
visokog zvaničnika suda, koji mora biti profesionalna i moralna osoba.
Pod naslovom "Sekretar Tribunala umešan u pedofilsku aferu", "Metro" na
naslovnoj stranici prenosi pisanje nedeljnika "Nova revija" da je ta afera,
iako se odvijala 1990-ih, tek odnedavno dostupna javnosti.
"Krajem 1990-ih, policija i tajna služba sprovele su istragu o mreži pedofila.
U tom dosijeu postoje izjave protiv tadašnjeg šefa nacionalnog tužilaštva
Hansa Holthausa", navodi "Metro", dnevnik koji se u više evropskih zemalja
deli besplatno.
Istraga o takozvanoj "Aferi Rolodeks" je, prema listu, 1999. obustavljena bez
rezultata jer istražitelji više nisu mogli da prisluškuju telefone
osumnjičenih, a pretresi njihovih kuća nisu dali rezultate.
Izvori bliski istrazi, na koje se poziva holandska štampa, tvrde da su
osumnjičeni saznali da su predmet istrage.
Posle istrage nije pokrenut nijedan krivični postupak.
"Metro", pozivajući se na "Novu reviju", piše i da su pojedini državni
službenici potom "bili podložni ucenama", naglašavajući da je milioner Edi de
Krus, kome je suđeno zbog finansijske prevare, "na neobjašnjiv način izbegao
osudu". Na tom procesu, glavni tužilac bio je upravo Hans Holthaus.
Nacionalno tužilaštvo u Roterdamu saopštilo je da je "Afera Rolodeks" podrobno
istražena i da nisu tačne tvrdnje o umešanosti dvojice visokih pravosudnih
službenika u krivična dela.
Ne imenujući Holthausa, tužilaštvo je negiralo i da je jedan od tih službenika
zbog afere morao da napusti svoj položaj što je tvrdio najtiražniji holandski
list, tabloid "Telegraf" .
Portparol Haškog tribunala Refik Hodžić rekao je da sud neće komentarisati
tvrdnje holandskih medija zato što se one "ni na koji način ne odnose na
aktivnosti Tribunala".
"Podsetićemo, međutim, da visoki zvaničnici Tribunala, koje su predložile
države članice UN i njihove vlade, moraju biti osobe od najviših
profesionalnih i moralnih standarda.
Tribunal ima puno poverenje u procedure koje su holandske vlasti primenile da
bi to i obezbedile", izjavio je Hodžić. |
| |
| |
|
| |
| Glasanje za novih sedam svetskih čuda pri
kraju |
| |
Više od 50 miliona ljudi učestvovalo je do sada u najvećem ikada organizovanom
glasanju putem Interneta i SMS poruka za izbor novih sedam svetskih čuda, a
najviše glasova su dobili Veliki kineski zid, Koloseum i Maču Pikču, saopštili
su organizatori.
Glasanje traje do 6. jula, a nova lista sedam najvećih arhitektonskih
dostignuća biće saopštena sutradan u Lisabonu.
 Među
prvih deset su i Akropolj, piramida Čičen Ica, Ajfelova kula, Uskršnja ostrva,
statua Hrista spasitelja, Tadž Mahal i Petra, ali pre zaključenja glasanja još
može da dođe do izmena, prenosi AP.
Velike piramide u Gizi, jedina struktura antičkih sedam svetskih čuda koja je
do danas opstala, zadržaće svoj status a biće joj pridodato još sedam novih.
Piramide će, naime, automatski biti uvrštene u novu listu pošto su egipatski
zvaničnici protestovali, ocenivši da je sramota što piramide uopšte treba da
se takmiče.
"To je prvo globlano glasanje ikada organizovano", kaže Tija B. Viring,
predstavnica kampanje neprofitne organizacije "Novih sedam svetskih čuda".
Od januara najviše se glasa za rimski Koloseum, Veliki kineski zid, Maču Pikču
u Peruu, indijski Tadž Mahal i jordansku Petru. Atinski Akropolj i statua
Hrista spasitelja u Rio de Žaneiru popeli su se iz sredine ka vrhu.
Američki kip Slobode i zdanje sidnejske opere od početka glasanja su na dnu
liste od pr-vih deset. Slede zatim kambodžanski hram Angkor, španska Alhambra,
istanbulska Aja Sofija, japanski hram Kijomizu, moskovski Kremlj i hram svetog
Vasilija, kao i britanski Stounhendž.
Stanovnici Južne Amerike i Azije do sada su najviše glasali u finalnom krugu
za jedan od 21 ponuđenog svetskog arhitektonskog dragulja. Prema rečima
portparolke kampanje, najslabiji odziv zabeležen je u SAD i Evropi.
Organizatori veruju da će se Amerikanci i Evropljani masovnije uključiti u
završnici glasanja.
"Sada uzbuđenje raste i u SAD" zato što Amerikanci počinju da shvataju koliko
je to pozitivno", kaže Tija Viring. "Ljudi shvataju da je to sada ili nikada".
Kampanju je 1999. pokrenuo švajcarski avanturista Bernard Veber, a na
prvobitnoj listi nalazilo se 200 nominacija iz celog sveta. Lista je početkom
2006. sužena na 21 kandidata, a organizatori su od tada obišli sve lokalitete
sa uže liste.
Iako ne postoji način da se ljudi spreče da glasaju više puta, na sajtu
postoji sistem koji beleži imejl adresu svakog prijavljenog glasača kako bi se
oni onemogućili da sa iste adrese glasaju više od jedanput.
Originalna lista antičkih svetskih čuda bila je koncentrisana na Mediteran i
Bliski istok. Od tada, nestali su Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu,
statua boga Zevsa u Olimpiji, hram boginje Artemide u Efesu, mauzolej u
Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i svetionik u Aleksandriji.
Fondacija Bernarda Vebera ima za cilj da promoviše kulturnu raznovrsnost uz
očuvanje i restauraciju spomenika. Fondacija je aktivna zahvaljujući privatnim
donacijama.
Svi zainteresovani mogu da glasaju na sajtu www.nenj7njonders.com.
 Organizacija
UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ogradila se od akcije glasanja na
Internetu o uvođenju novih sedam svetskih čuda, samo dan uoči godišnjeg
sastanka Komiteta za svetsku baštinu.
"Suočeni sa mogućnošću štetne zabune, UNESCO želi da ponovo potvrdi da ne
postoji nikakva veza između njegovog programa zaštite svetske baštine i
aktuelne kampanje koja se odnosi na 'sedam novih svetskih čuda'", saopštila je
ta organizacija.
"Iako je u više navrata pozvao na podršku za takvu odluku, UNESCO je odlučio
da ne sarađuje sa Veberom na tom projektu", ističe agencija UN i ukazuje da se
ne može porediti medijska akcija Vebera i naučni rad koji rezultira upisom na
Listu svetske baštine.
Više od 50 miliona ljudi učestvovalo je do sada u najvećem ikada organizovanom
glasanju putem interneta i SMS poruka za izbor novih sedam svetskih čuda, a
najviše glasova su dobili Veliki kineski zid, Koloseum i Maču Pikču, saopštili
su organizatori.
Glasanje, koje je organizovala neprofitna organizacija "Novih sedam svetskih
čuda", traje do 6. jula, a nova lista sedam najvećih arhitektonskih dostignuća
biće saopštena sutradan u Lisabonu. |
| |
| |
|
| |
| iPod privlačniji od politike |
| |
Mlade u Rusiji politika uopšte ne zanima, a njihovu pažnju okupiraju pre svega
novac i moderna tehnologija, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja.
Zbog sve višeg životnog standarda, punijih džepova i uz rekordnu popularnost
predsednika Vladimira Putina, malobrojni su mladi Rusi srednje klase u
gradovima koji vide smisao u interesovanju za politiku.
Bivši šahovski šampion Gari Kasparov, kao kritičar Kremlja, uspeo je da zauzme
prostor u informativnim emisijama zapadnih zemalja, ali u svojoj domovini on
nije privukao pažnju mladih birača koje više interesuju novi modeli mobilnih
telefona i ajpodi (iPod).
 "Teško
da iko od mojih prijatelja zna ko su opozicioni lideri, a i ako znaju, čuli su
za njih zahvaljujući vicevima. To jednostavno nije kul", rekla je moskovska
studentkinja Tatjana Kopteva Rojtersu.
Gotovo polovina mladih u Rusiji, koji su učestvovali u istraživanju Instituta
za sociologiju Ruske akademije nauka, izjavili su da ih politika uopšte ne
interesuje, dok je u sličnom istraživanju od pre deset godina takav stav imala
samo trećina mladih.
Upitani za koga će glasati na predsedničkim izborima sledeće godine, 35 odsto
njih odgovorilo je da će svoj glas dati predsedniku Vladimiru Putinu, iako je
on već najavio da se neće kandidovati.
Taj rezultat poklapa se sa nedavno sprovedenim istrazivanjima koja su pokazala
da najveću podršku Putin ima upravo među glasačima mlađim od 30 godina.
Protesti opozicije u Moskvi, gde živi više od deset miliona ljudi, retko
privuku više od nekoliko hiljada učesnika, dok se mitinzima u gradovima u
unutrašnjosti odazove tek po nekoliko stotina ljudi.
Jačanje potrošačkog mentaliteta nije ipak jedino objašnjenje za takva
shvatanja Rusa. U približavanju politike njima ne pomažu ni informativne
emisije, koje su i dalje glavni izvor vesti.
"Ruska politika je dosadna. U SAD, politika je blještava i vrsta šou biznisa,
dok je ovde sve tmurno", smatra urednik ruske verzije magazina "Rolong stoun"
Gleb Tarabutin.
Glavna tema informativnih emisija je uglavnom Putin, na snimcima koji ga
obično prika-zuju za stolom dok sa ministrima razgovara o razvoju glavnih
projekata vlade.
Dvojica zamenika premijera Dmitrij Medvedev i Sergej Ivanov, najverovatniji
kandidati za Putinovog naslednika, obično se prikazuju u posetama fabrikama
ili stočarskim farmama u unutrašnjosti zemlje.
Opozicioni političari retko dobijaju prostor u medijima, a gotovo uvek su
prikazani u negativnom kontekstu.
Glas kritike ili nezavisno izveštavanje o brojnim socijalnim problemima zemlje,
poput siromaštva u selima i smanjenja broja stanovnika, retko se pojavljuju u
medijima.
"Televizija stimuliše političku ravnodušnost i u glavama ljudi ispira bilo
kakve pomisli na političku akciju", ocenjuje urednik moskovskog magazina "Afiša"
Jurij Saprikinj.
On smatra da se Putinova stabilnost zasniva na prećutnom dogovoru vlade i
naroda: "Blagostanje u zamenu za političku neaktivnost".
Ili, kako je radijski komentator Sergej Dorenko sažeo: "Veliki broj njih
prodao je svoju slobodu za polovnu Opel Vektru".
Ilja Ponomarov, lider opozicionog pokreta Levi front, kaže da su mladi
apolitični jer žele opipljive rezultate.
Ona smatra da mlade ne zanima da se uključe u politiku, jer postoje mnoge
druge stvari koje daju sigurne rezultate i pomažu u karijeri. |
| |
| |
|
| |
| Ubijen kit star 130 godina |
| |
U vratu kita težine 50 tona, ulovljenom uz obalu Aljaske, nađen je deo harpuna
koji potvrđuje da je preživeo lov pre više od jednog veka, objavljeno je u
Bostonu, SAD.
Duboko u salu je vrh harpuna dugačak 12,7 santimetara, u obliku strele, na
osnovu kojeg su naučnici procenili starost kita na između 115 i 130 godina.
Utvrđivanje starosti kita može biti teško i obično se procenjuje po amino-kiselinama
u sočivima očiju. Retko se nađe kit stariji od jednog veka, a najastariji
dožive gotovo 200 godina, rekao je Džon Bokstos , pomoćnik kuratora Muzeja
kitolovstva u Masačusetsu.
Vrsta dela harpuna zabijenog između vrata i lopatične kosti ulovljenog kita,
ukazuje da je oružje verovatno proizvedeno upravo u Nju Bedfordu koji je bio
jedan od najvažnijih centara kitolovstva.
Kit je pogođen hicem iz teške puške verovatno oko 1890. godine. Harpun je na
vrhu imao mali metalni cilinder sa eksplozivom tako da bi eksplodirao nekoliko
sekundi pošto se zarije u telo kita.
Iako je takav harpun smesta ubijao kita, ovaj koji je sada uhvaćen, pre više
od veka je izmakao toj sudbini. Ona ga je ipak stigla više od veka kasnije
kada je ubijen sličnom, ali savremenijom napravom. |
| |
| |
|
| |
| Moskva najskuplji grad za život u svetu |
| |
Moskva je za strance i dalje najskuplji grad u svetu za život, dok je London
samo u periodu od godinu dana napredovao tri mesta i sada je drugi grad u
svetu sa najvećim troškovima života, navodi se u najnovijoj studiji britanske
konsultantske firme "Merser".
Promene kurseva valuta glavni su faktori značajnih izmena u rangiranju gradova
u svetu u odnosu na prošlu godinu, navodi se u istraživanju "Mersera", javile
su agencije.
"Došlo je do značajnih promena u rangiranju u odnosu na prošlu godinu. One su
uglavnom prouzrokovane fluktuacijom kursa, pre svega slabljenjem američkog
dolara i jačanjem evra", navela je konsultant "Mersera" Rebeka Pauers
Severnoamerički gradovi su ove godine zauzeli niže pozicije na listi u odnosu
na prošlu godinu kada su na njoj napredovali zbog jačanja dolara, dok su
evropski gradovi ove godine vidno napredovali zbog jačanja evra.
 Drugu
godinu zaredom, ruska prestonica je na prvom mestu svetske liste najskupljih
gradova za život, a tome je doprinelo vezivanje kursa rublje za dolar i stalno
povećanje troškova smeštaja.
Veće cene iznajmljivanja stanova i jačanje funte u odnosu na dolar doveli su
London na drugo mesto, dok je na trećem mestu Seul ispred Tokija, Hong Konga i
Kopenhagena.
Jačanje evra je doprinelo boljem rangiranju evropskih gradova, pa je Stokholm
u odnosu na prošlu godinu napredovao 13 mesta - na 23. mesto, Amesterdam 16
mesta na 25. mesto, Atina čak 30 mesta na 29. mesto, a Barselona 25 mesta na
31. mesto.
Sofija je zauzela 108. mesto kao najjeftiniji grad u Evropi.
Njujork je pao sa 10. na 15. mesto ove godine, ali je i dalje najskpulji grad
u Severnoj Americi, ispred Los Anđelesa koji je na 42. mestu.
Najjeftiniji grad na svetu je prestonica Paragvaja, Asunsion, i to petu godinu
zaredom.
Godišnji izveštaj obično obuhvata 144 gradova, ali je ove godine Harare
izostavljen, pošto bi zbog hiperinflacije poređenje sa međunarodnim cenama
bilo besmisleno, navodi Merser.
Četiri od 10 najskupljih gradova u svetu nalazi se u Aziji.
Tel Aviv (17. mesto) najskuplji je grad na Bliskom istoku, a najskuplji
gradovi u Latinskoj Americi su i dalje Sao Paolo (62. mesto) i Rio de Žaneiro
(64. mesto).
Lista se pravi na osnovu poređenja cena 200 proizvoda i usluga, pre svega cena
stanovanja, saobraćaja, hrane, odeće i zabave. Pri pravljenju kao reprer ili
merilo uzima se Njujork.
Najskuplji hamburger u restoranu brze hrane može se naći u Kopenhagenu, a
najjeftiniji u Pekingu. U Moskvi se služi najskuplja kafa, a u Buenos Ajresu
najjeftinija.
Mesečno iznamljivanje luksuznog dvosobnog nenamešte-nog stana najskuplje je u
Tokiju a najjeftinije u Johanesbrugu gde za iznajmljivanje takvog stana treba
izdvojiti nešto manje od četvrtine cene u Tokiju.
Sledi lista 20 najskupljih gradova u svetu koju objavljuje Frans pres:
1. Moskva 2. London 3. Seul 4. Tokio 5. Hong Kong 6. Kopenhagen 7. Ženeva 8.
Osaka 9. Cirih 10. Oslo 11. Milano 12. Sankt Peterburg 13. Pariz 14. Singapur
15. Njujork 16. Dablin 17. Tel Aviv 18. Rim 19. Beč 20. Peking. |
| |
| |
|
| |
| Svetski prihod od kocke će dostići 144
milijarde dolara |
| |
Prihod od kocke u svetu treba da dostigne 144 milijarde dolara 2011. godine
posle rasta po godišnjoj stopi od 7,2 odsto, procenila je danas
specijalizovana agencija LLP iz Las Vegasa.
Kockarski prihod će od 101,6 milijardi dolara inkasiranih 2006. godine biti
uvećavan gradnjom novih kazina i unapređenjem postojećih u svim delovima sveta,
kaže izveštaj.
Prihod u SAD se očekuje da će rasti po stopi od 6,7 procenata godišnje na 79,6
milijardi dolara u odnosu na prošlogodišnjih 57,5 milijardi, dok se rast u
azijsko - tihookeanskom regionu procenjuje na 15,7 odsto godišnje, na 30,3
milijarde sa 14,6 milijardi dolara, čime će postati drugo najveće kockarsko
tržiste sveta. |
| |
| |
|
| |
| Starenje stanovništva evropskog istoka |
| |
Do 2025. godine, stanovništvo mnogih zemalja istočne Evrope i bivšeg
Sovjetskog Saveza biće među najstarijim na svetu, što će dovesti u opasnost
nedavne ekonomske uspehe regiona ako ne budu sprovedene odgovarajuće
zdravstvene i penzijske reforme i povećana produktivnost, saopštila je danas
Svetska banka.
Bogatije i razvijenije zemlje, kao što su Francuska, Italija i Japan, su
daleko spremnije da se suoče sa izazovom starenja svog stanovništva nego
države istočne Evrpe i bivšeg SSSR-a, kaže banka, navodeći da je reč o 28
zemalja, od Rusije do Albanije.
Predviđanja nalaze da će se stanovištvo tog regiona smanjiti za 24 miliona
ljudi u naredne dve decenije. Samo će Rusija izgubiti 17 miliona ljudi. Ovaj
manji broj stanovnika će istovremeno biti mnogo stariji.
Do 2015. godine, između petine i četvrtine življa u devet država - od
Azerbejdžana do Slovačke - imaće 65 ili više godina. Jedan od petoro Bugara će
biti stariji od 65 godina, dok će prosečna starost Slovenaca biti 47 godina.
Prema Svetskoj banci, snažna produktivnost će biti apsolutno neophodna da
istočna Evropa i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza nastave brz rast i dostignu
prihode i životni standard EU. |
| |
| |
|
| |
| Japanac star 111 godina najstariji muškarac |
| |
Japanac Tomođi Tanabe, star 111 godina, zvanično je postao najstariji muškarac
na svetu.
"Ne želim da umrem", kazao je Japanac novinarima na svečanom uručenju potvrde
Ginisove knjige rekorda.
Tanabe, koji živi u Mijakonođu, u prefekturi Mijazaki, najstariji je muškarac
na svetu od januara, posle smrti Emilijana Merkada del Tora iz Portorika, koji
je imao 115 godina.
Tanabe, koji je rođen 18. septembra 1895, zahvalio je svojoj deci i unucima za
brigu o njemu, a svečanost opisao je kao "ništa posebno".
Japanac je ispričao da pije puno mleka, izbegava alkohol i ne puši, kao i da
svakog dana piše dnevnik.
Najstarija osoba na svetu takođe je iz Japana - 114-godišnja Jone Minagava
rođena je 4. januara 1893. |
| |
| |
|
| |
| Smanjuje se broj kardinala Rimske crkve |
| |
Kardinal Anđelo Felići umro je u Vatikanu čime se broj kardinala Rimske crkve
smanjio na 183, od kojih je 105 mlađe od osamdeset godina i samo oni učestvuju
u izboru novog pape.U Vatikanu sada živi 58 kardinala.
 Kako
se broj kardinala smanjuje, može se očekivati da će papa Benedikt šesnaesti u
drugoj polovini godine imenovati veći broj novih kardinala, prenela je Verska
informativna agencija (VIA) Zadužbine svete Jelisavete Fjodorovne.
Vatikan, površine 0,44 kilometra, ima 557 državljana, među kojima 58 kardinala,
293 crkvena lica, 101 člana papske garde i 43 laika.
Državljanstvo Vatikana ne stiče se rođenjem, jer se, navodi VIA, u ovoj državi
niko ne rađa.
Svako ko završi svoju službu ostaje bez vatikanskog državljanstva, a
Lateranskim ugovorom sklopljenim između Vatikana i Italije, svako ko ostane
bez vatikanskog državljanstva dobija automatski italijansko, prenosi VIA. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
