|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1113, 27. jul 2007.
| Dom za vešanje na Brodveju |
| |
Pank opera Emira Kusturice "Dom za vešanje", posle velikog uspeha u operi
Bastilja u Parizu, mogla bi da se nađe i na Brodveju, rekla je agenciji Beta
glumica Gorica Popović, koja u toj operi tumači lik Perhanove babe.
 "Tokom
izvođenja opere u Parizu posećivali su nas mnogi poznati ljudi, između
ostalih i ljudi sa Brodveja, koji su jako zainteresovani, i sada se razmatra
ta mogućnost da igramo na Brodveju", rekla je Popovićeva.
Ponude su stigle i iz drugih zemlja, a za sada je izvesno da će "Dom za
vešanje" biti postavljen u Valensiji u Španiji, sledeće godine u Japanu, kao
i da će se ponovo naći u Pariskoj operi 2009. godine.
Predstave u Parizu gledalo je 45.000 ljudi, a tražila se karta više, navela
je Popovićeva.
"Meni je žao što to neće naša publika ovde da vidi, a pariska publika je to
propratila fantastično, uvek na kraju stojeći sa dugotrajnim apauzom. Mi u
početku nismo planirtali da pevamo bis, a onda smo već posle druge-treće
predstave uzeli da pevamo i po jedan bis", rekla je.
Na premijeri su bili i direktori različitih operskih kuća iz celog sveta,
uključujući i njujorški Metropoliteni moskovski Boljšoj teatar.
Popovićeva je, komentarišući reakcije kritike u pariskoj štampi, koja nije u
potpunosti bila blagonaklona prema operi, rekla da su kritičari bili u
dilemi gde da smeste "Dom za vešanje", koji nije samo opera, već ima i
elemente operete, rok mjuzikla, pa i cirkusa.
"Pominjali su žive guske, bilo je negde 15-tak gusaka, koje su uvek dobijale
aplauz kad se pojave na sceni same. Ubace ih dreseri i one onako ušetaju na
tu ogromnu scenu, divno osvetljene, i potpuno kao po nekoj komandi šetaju po
sceni, idu jedna za drugom", navela je.
Ona je, objašnjavajući zašto je Kusturica svoju postavku nazvao pank operom,
navela da to nije bilo svrstavanje prema muzici, već da se pre mislilo na
način razmišljanja i predstavljanja.
"To je demistifikacija nekih patetičnih i tragičnih situacija, jedan stav.
Pank je stav prema životu i prema društvu... to je mešavina žanrova koja
može da se podvede pod pank operu, rok mjuzikl, cirkus čak, mi smo imali
žonglere, bilo je scena koje su bile cirkuski tretirane, kao uostalom i u
Emirovim filmovima, koji uvek kipe energijom".
Publika koja je dolazila na predstave nije bila uobičajena operska publika,
jer je bilo i dosta mlađih ljudi. Popovićeva kaže da je to, pre svega, zbog
grupe "Zabranjeno pušenje", koja je veoma popularna u Francuskoj.
Frotmen i pevač te grupe Nenad Janković, poznatiji kao Nele Karajlić,
napisao je uz Dejana Sparavala i Stribora Kusturicu muziku za operu.
"Ovo nije prava opera, ovo je nešto između mjuzikla i opere i pozorišta, to
je jedan spektakl za uši i za oči, koji je prosto ljude zadivio svojom
pozitivnom energijom i emocionalnošću", rekla je Popovićeva. |
| |
| |
|
|
| Zadatak Kontakt-grupe da organizuje pregovore |
| |
Glavni zadatak Kontakt grupe je da se nađe način da se delegacije Srbije i
Kosova dovedu za pregovarački sto, ali se teško može očekivati njihov
konstruktivan prilaz, ako su sami međunarodni posrednici kao nikada daleko
od usaglašenog rešenja, piše moskovski dnevnik "Vreme novosti".
 Dnevnik
ocenjuje da negativan odnos Beograda prema ideji nezavisnosti Kosova ne
znači da će ostati bez rezultata pokušaji da se nađe kompromisno rešenje
koje bi kosovskim Albancima davalo najširu samostalnost uz formalno očuvanje
međunarodno priznatih granica Srbije.
List navodi da formiranje međunarodne trojke o Kosovu izgleda logično, jer
će omogućiti Kontakt grupi da izbegne oštre i besplodne diskusuje i da
koncentriše napore na organizaciju produktivnih pregovora između Beograda i
Prištine.
"Vreme novosti" navodi da su nesuglasice između Rusije i Zapada poslednjih
nedelja otišle tako daleko da teško da mogu biti rešene na osnovu konsenzusa,
i da u tim uslovima pretvaranje Kontakt grupe od terena za sporove u "kolektivnog
posrednika" na pregovorima, zvuči kao ne baš loše rešenje, zaključuje
dnevnik.
"Komersant" piše da je Skupština Srbije usvojila rezoluciju o Kosovu, kojom,
između ostalog, upozorava sve zemlje da ne priznaju Kosovo, ako Albanci
jednostrano proglase nezavisnost.
Rezolucija ne precizira kakve mere mogu biti preduzete, ali srpske vlasti
stavljaju do znanja da su spremne i na prekid odnosa. Po zamisli Beograda,
tako oštra pozicija pomoći će da se lokalizuje efekat mogućeg jednostranog
prznavanja nezavisnosti i neće dozvoliti masovno priznanje Kosova kao nove
države, piše dnevnik.
List, međutim, ukazuje da će Srbiji biti teško da u praksi realizuje svoje
pretnje. SAD i druge vodeće zapadne zemlje su već izjavile da su spremne da
priznaju nezavisnost Kosova, ako se ne nađe dogovor. U tom slučaju, Srbija
će morati da krene na prekid odnosa sa Zapadom što će je za tren odbaciti u
vreme Slobodana Miloševića, ocenjuje list i zaključuje da je jedistvena
šansa Beograda - uspeh predstojećih pregovora.
"Rosijskaja gazeta" piše da u predstojećim pregovorima Srbija može čvrsto da
računa na podršku Rusije. List navodi da prenošenje pregovora na Kontakt
grupu može da se oceni kao pokušaj da se na bilo koji način postigne
odvajanje Kosova, zaobilazeći UN.
Računica se sastoji u tome da Rusija u Kontakt grupi nema takve poluge
uticaja na situaciju kao u Savetu bezbednosti, a da će posle donošenja
proalbanskog rešenja nastupiti pravi talas priznanja nezavisnosti pokrajine
od strane međunarodne zajednice, ocenjuje dnevnik.
Pri tom, navodi "Rosijskaja gazeta", treba imati u vidu da do tog talasa
može i da ne dođe, uzimajući u obzir promene prema spoljnoj politici SAD.
Pored toga, dodaje list, odluke u Kontakt grupi donose se na osnovu
konsenzusa, a ostaje i jedinstvena legitimna osnova za pregovarački proces -
rezolucija 1244, pošto je niko nije ukinuo. |
| |
| |
|
|
| Srpske državne sponzoruše |
| |
Priča se da jedna miljenica direktora dobija 1.000 dinara svakog jutra preko
plate, jer redovno dolazi na posao. I dok najbolji službenik ima 35.000
dinara platu, ona ima oko 100.000. I ne grize je savest, jer veruje da je
svojim sposobnostima to i zaslužila.
Prećutkuje istinu da iza njenog uspeha stoje službenice javnog preduzeća,
koje joj pripremaju materijale, prave analize, pišu studije, skiciraju
odluke, a ona ih kao vrhunski arbitar samo distribuira.
 Da
li je istina ili trač, tek mlada dama sa stažom od svega dve godine u jednom
državnom preduzeću ima službeni auto, firmiranu garderobu iz ekskluzivnih
butika, otvorene naloge za putovanja po svetu i generalnog direktora na
mobilnoj vezi i u krevetu.
Naše sagovornice tvrde da karijernih sponzoruša u Srbijim ima u svim
budžetskim institucijama, od ministarstva, univerzitet, javnih preduzeća,
zdravstvenih ustanova.
I u malom gradu kakav je Kragujevac, karijernih sponzoruša ima u privredi,
bankarstvu, zdravstvu, čak i političkim institucijama. Lično sam upoznala
dosta tih dama, ali najveći uspeh napravila je jedna medicinska sestra, koja
je preko kreveta dogurala do zamenika direktora - priznaje Milica Blagojević
- Janković.
U Kragujevcu se, na primer, čak priča i da je afera sa indeksima i diplomama
na univerzitetu, izbila jer su se posvađali ugledni profesor i njegova
ljubavnica. Njoj više profesor nije bio potreban u krevetu, ali jeste u
društvu, da je finansira i javno promoviše. A njemu tako preskupa sponzoruša,
nije bila potrebna, jer je našao mlađu i jeftiniju.
- U Srbiji je ženstvenost sublimirana u glupoj plavuši postala za muškarce
na položaju ultimativni statusni simbol, najjasnija indikacija njihovog
prava da pripadaju eliti evolucije. Ali i put do vrha svoje karijere. To je
najizraženije u srpskom pravosuđu, u kome su tužioci, sudije i advokati
toliko seksualno i materijalistički povezani, da to liči na pravi javni
kupleraj. Jako dobro se zna ko je čija ljubavnica ili ljubavnik, i kako se u
pravosuđu može napraviti karijera preko kreveta i novčanika - kaže jedan
ugledni beogradski advokat.
Milica Blagojević - Janković nam je priznala da u Srbiji ljubavnica u ime
karijere ima u svim državnim ustanovama, pa čak i u zatvorima.
Pojedine supruge osuđenika ljubavišu se sa šefovima u zatvoru da bi se
izborile za povlastica za svoje osuđene muževe.
UNIVERZITETSKE LjUBAVNICE
U Beogradu ih najviše državnih sponzoruša, jer su one urbani fenomen.
Beograđanke se samo lakše maskiraju i lakše prikrivaju da su sponzoruše. One
imaju stan kod mame i tate, paravan iza koga mogu da se sakriju i kažu 'pa
zašto bih ja to radila' - tvrdi Maša Rebić, autor knjige o modernim državnim
metresama.
Srpska istorija je puna primera uspešnih karijera lepih i pametnih žena, a
za koje se sumnja da su bile samo miljenice moćnih muškaraca.
 Jednoj
mladoj lepoj devojci jednostavnije da put do uspeha potraži preko kreveta,
gradeći imidž sponzoruše uglednog direktora firme ili političkog lidera. To
je unosniji posao od prostitucije. Ulične kurve su časnije od karijernih
sponzoruša, jer državne metrese koštaju srpski budžet dvosturko skuplje od
uličnih ili silikonskih prostitutki sa estrade. Žene koje prave
profesionalnu karijeru preko svojih ljubavnika u državnim ustanovama i
istitucijama, prvo troše društvena pare na šminku, garderobu, automobile,
stanovanje u apartmanima i putovanja. A potom, svojim neznanjem i lošim
odlukama prave gubitike i štetu preduzećima, ustanovama ili institucijama u
kojima su nameštene - kaže Milica Blagojević-Janković.
Prema procenama sociologa jedna karijerna sponzoruša mesečno košta državnu
ustanovu najmanje 300.000 dinara, a godišnje čak i 40.000 evra.
Veliku društvenu štetu nanose i ljubavnice u ime karijere na srpskim
univerzitetima. Dr Rasenović tvrdi da je za 31 godinu, koliko radi na
Beogradskom univerzitetu, srela mnogo dekana koji su bili mentori svojim
ljubavnicama.
Skoro svi bivši ministri i rektori i dekani imali su ljubavnice. Naravno,
one su bile zaposlene na radnim mestima u njihvom okruženju ili u blizini
njihovih kabineta. Neke od tih žena su rasturile brakove, neke su
napredovale u karijeri, neke otišle u inostranstvo da traže bogatije
sponzore, za šta se u narodu kaže "da su se dobro snašle".
U Beogradu tako postoje profesorke bez objavljenih knjiga, koje su vrlo
dobre kao ljubavnice i kao usmeni predavači, pa ih studenti poštuju. Ima,
doduše, i onih profesorki sa objavljenim knjigama, koje ne vrede ni dve pare
i niko ih ne čita. Pitam se, zar da nove generacije mladih treba od takvih
nemoralnih ličnosti da uče i mogu li uopšte nešto pametno da nauče - kaže dr
Rasenović.
POLTRONKE I KULTORKE
Uz to, naša sagovornica današnje konkubine opisuje kao žene sa očajno ružnog
ponašanja prema "potčinjenima".
- Univerzitetske sponzoruše neguju i iskazuju mržnju prema pametnim ženama i
obrazovanim ljudima oko sebe. Šire laži, skrivaju stručne radove, cenzurišu
tuđe rukopise i čine sve da degradiraju ugledne profesore. Ima u tom činu i
politikanstva. Po meni karijerne sponzoruše se mogu podeliti na dve vrste -
poltronke i kultronke.
Poltronske stalno borave u dekanovoj, profesorskoj ili kancelariji nekog
drugog moć-nika. U svim režimima one su bile tu, kao dirigent iza zavese.
Takve sponzoruše su sive eminencije moćnika, koje hrane sujetu vođe. Mašu
lažnim informacijama, manipulišu, plaše, rasteruju saradnike.
Poltronke predstavljaju zaštitni zid između rukovodilaca i onih ljudi koji
bi mogli da utiču na vođe. Kultronke grade javni imidž svog ljubavnika,
štite ga, ali umesto da budu njegove prave saradnice, one su samo jako
opasni manipulatori - kaže dr Rasenović.
Ovakve osobu su, kaže naša sagovornica, opasne i po društvo, jer ruše ne
samo univerzitet kao bastion znanja i moralnosti već i etičke vrednosti
naroda.
Iako psiholozi tvrde da su žene, koje preko kreveta prave profesionalnu
karijeru, labilne, lakomislene, u najvećem broju slučajeva i priglupe, jasno
je da su one uporne, jer znaju šta hoće - pare i moć. Njihov cilj je da
naprave profesionalnu karijeru milujući tuđa leđa i da uđu u krug ozbiljnih
poslovnih ljudi kao kurva sa poslovnom biografijom.
Karijerne sponzoruše, kada uđu u neku firmu, u početku su samo seksualna
ikebana, koja ulepšava prostor u kome se nalazi i kreće direktor. Ali,
vremenom one pokušavaju da postanu gazdarice, prvo tog prostora, a potom
osoblja i na kraju samog direktora.
- Masovna pojava karijernih sponzoruša, koje se neguju u kabinetima javnih
preduzeća, društvenih ustanova i državnih institucija predstavlja vid
ugrožavanja državnog budžeta i društvenih vrednosti - kažu naše sagovornice.
Pojedini direktori javnih preduzeća, koja imaju problem sa viškom uposlenih,
na primer, u okviru preduzeća su napravili malu firmu sa 50 odanih saradnika
i tri -četiri sponozurše. Ta mala ekipa odabranih u javnosti se predstavljao
kao menaždment javnog preduzeća, koji uspešno vodi čitav kolektiv. Formula
tog uspeha je providna: pojedini direktori javnih ustanova više pažnje i
para poklanjaju svojim miljenicama, nego armiji nezaposlenih radnika, koje
čeka otkaz. U tim firmama za takve sponzoruše radnici sami kažu da su to
žene koje žare i pale.
Autor knjige o sponzorušama Maša Rebić, koja iz ličnog iskustva govori o
karijernim metresama, otkriva da pored uspona na poslovnoj i društvenoj
lestvici, ove dame žele i lični plen:
- Karijerna sponzoruša je kao pirana, jer stalno izlazi, kruži gradom i
traži svoje nove sponzore. Čeka svojih pet minuta da zgrabi moćnu i bogatu
žrtvu i da se uda. Pošto je lov na muža velika i skupa investicija, jer
sponzoruši treba lepa odeća, obuća i šminka, ona u međuvremenu živi sa
sponzorima, koji je finansiraju, dok se ne pojavi princ kog će da upiše u
matičnu knjigu venčanih. |
| |
| M.L. |
|
|
| Kokain preplavio Evropu |
| |
Upotreba kokaina u Evropi gotovo se utrostručila za poslednjih deset godina,
dok je u SAD korišćenje te droge na istom nivou.
 "U
medijima se kokainu pripisuje izvestan glamur koji je počeo da privlači
pripadnike svih sektora evropskog društva", kaže Piter Tomas, portparol
evropskog Centra za monitoring narkotika i narkomaniju u Lisabonu.
Portugalska policija smatra da jači evro takođe privlači krijumčare kokaina
u evropske gradove poput Amsterdama, Londona i Madrida, gde se lako za 60
evra može nabaviti nekoliko "crta" belog praha.
Kokain u Evropi, kako prenosi Rojters, košta i do 77.000 dolara za kilogram,
što je gotovo dva puta više od iznosa za koji se ista količina proda u SAD
"Dileri trguju u gradovima sa novcem, a sve je više i više prljavog novca u
evrima", kaže Žoze Braš, direktor Odeljenja za narkotike u Portugalu, zemlji
koja je postala važna ulazna tačka kokaina u Evropu.
"Pre deset godina bilo je mnogo euforije kod uživalaca droga oko ekstazija,
ali ona sada nestaje", navodi jedan službenik Medžik Mašrum Smartšopa koji
se nalazi u blizini amsterdamskog noćnog kluba na trgu Rembrant.
"Kokain je hladan, jača ego i utiče da ljudi zaborave na nesigurnost u sebe.
Pretpostavljam da svet danas postaje hladnije mesto", dodao je.
Iako potražnja za drogama u Evropi raste, za latinoameričke kartele prolazak
kroz spoljne granice Evrope i aerodrome predstavlja pravi izazov, zbog veoma
visokog nivoa bezbednosnih sistema. Rešenje se obično nalazi u podmićivanju.
Prema podacima UN, u krijumčarenju kokaina u Evropu narko-karteli sve više
računaju na korumpirane zvaničnike siromašnih zemalja zapadne Afrike, poput
bivše portugalske kolonije Gvineje Bisau. Droga se unosi u Evropu uglavnom
preko granica Španije i Portugala.
Policija u tim zemljama, koje imaju jake geografske i kulturne veze sa
Afrikom i istorijske veze sa Latinskom Amerikom, zaplenila je prošle godine
ukupno 70 tona kokaina, koliko je zaplenjeno u celoj Evropi 2004. godine.
"Mi smo sada glavna tačka ulaska droge u Evropu", kaže Braš.
Rekordne zaplene droge u protekle dve godine naterale su narko-kartele da se
okrenu ljudima koji su spremni da unesu kokain u svom prtljagu ili u telima
za 5.000 evra, što je mali iznos za rizik sa kojim su suočeni.
"Otkrili smo da se krijumčari-turisti sve više koriste da se droga
prokrijumčari kroz aerodrome", kaže Piter Tomas uz evropskog Centra za
monitoring droga.
Većina turista-krijumčara su mladi ljudi. Prošle nedelje na aerodromu u Gani
uhapšene su dve britanske tinejdžerke koje su nosile kokain u vrednosti od
610.000 dolara u torbama za laptop.
U junu prošle godine u Lisabonu je uhapšen 27-godišnji arhitekta iz
Venecuele, koji je pokušao da u Evropu unese kilogram kokaina u stomaku i
još dva kilograma, koje je zalepio oko tela.
On je, zbog porodičnih dugova, pristao da prenese tu drogu, a leteo je iz
Karakasa, preko Lisabona za Amsterdam.
"Trebalo je da isporučim tri kilograma kokaina u Amsterdam, ali nisam mogao
da progutam sve kapsule jer sam se uplašio da ću umreti. Zato sam jedan deo
droge sakrio oko tela", rekao je Venecuelanac sudiji u Lisabonu. |
| |
| D.P. |
|
|
| Preci su krivi za bol u leđima |
| |
U pokušaju da shvati zašto ljudi često imaju krivu kičmu i bol u leđima, jedan
američki stručnjak je došao do nove teorije o tome kada su i kako ljudska
bića evoluirala i počela da hodaju uspravno - na dve noge.
 "Prvi
ključ za rešenje je bio fosil kičme star 21 milion godina, koji je pripadao
pretku čoveka i primata", izjavio je za Rojters Aron Filer iz medicinskog
centra "Sedars sinaj" u Los Anđelesu.
Važna promena na kičmi, koja je omogućila praistorijskom čoveku da se
ispravi i nosi stvari, desila se tako što su se izgnječili i istegli
hrskavičavi diskovi između svakog pršljena, kaže Filer, koji je doktorirao
antropološke nauke.
Prema njegovim rečima, to objašnjava zašto je bol u leđima vodeći uzrok
invaliditeta. Filer je u tekstu objavljenom u medicinskom časopisu "Neuroserdžikal
fokus" naveo da mu je ključni element na fosilu bila jedna kost, koja je
virila sa strane udubljenja oko pršljena.
Filer kaže da na mestu gde je bila kost treba da se nalaze mišići koji
povezuju kičmu. On smatra da je kičma promenjena tako što se dogodio obrnuti
mehanizam od takozvanog poprečnog procesa na kičmi.
Mnogi pršljenovi kičme su naime okrenuti prema napred kod četvoronožnog hoda.
"Poprečni" mehanizam predstavlja proces kada se kičma savija prema napred i
"gleda" ka trbuhu, kao što je slučaj kod majmuna.
Međutim, kost na pronađenom fosilu, kao poluga kičme, "okrenula" je pršljene
na suprotnu stranu, čime se dobija uspravljeni položaj čoveka.
Drugim rečima, na fosilu pretka (morotopithecus bishopi), koji je živeo na
području sadašnje Ugande, "poprečni" proces je krenuo na suprotnu stranu.
Takav proces je zabeležen kod velikih majmuna, kao što je npr. šimpanza.
"To znači da se uspravan položaj, na dve noge, dogodio još pre 20 miliona
godina, a ne pre samo pet ili šest miliona godina", smatra Filer.
Ovaj naučnik u studiji navodi da je zajednički predak čoveka i majmuna hodao
na dve noge. Kasnije je ljudski predak - homo sapiens - nastavio da hoda
uspravno, dok su se majmuni vratili da hodaju četvoronoške.
"Kada pogledate neke vrste, njihove kičme i dalje izgledaju kao kod majmuna",
kaže Filer i dodaje da je čovek uključio nove mišićne strukture koje
omogućavaju uspravan hod na dve noge.
"Kada govorimo o bolu u leđima, možemo reći da sada imamo velike mišiće koji
obavljaju težak posao koji nisu ranije, tj. kod četvoronožnog hoda.
Zbog toga se ti mišići naprežu i istežu a to objašnjava česte bolove", kaže
naučnik. |
| |
| |
|
|
| UEFA rekla STOP Partizanu |
| |
Partizanovim mukama nikad kraja. Prošlogodišnji loši rezultati, prodaja
nekolicine mladih i talentovanih igrača uključujući i kapitena Lolu
Smiljanića, pad nove uprave, funkcionisanje upravljačkog tela na ivici
legitimiteta, sve je to izgledalo dosta daleko dok smo gledali debi utakmicu
u Evropi Partizana protiv Zrinjskog.
 Pobeda
od 6:1 i bar na prvi pogled dobro odabrana pojačanja davala su nadu za bolju
sezonu. Ceo utaisak još je popravila prijateljska utakmica protiv prvaka
Italije Intera u ponedeljak uveče.
Iako su pripreme još u toku i Inter nije u takmičarskoj formi, mora se
istaći da je Partizan odigrao odlično. Poraz od samo 1:0 golom Ibrahimovića
u 19. minutu povoljan je rezultat.
Ipak, vest koja ja Partizanovu ekspediciju zatekle po dolasku u Italiju da
je specijalni inspektor UEFA Žan Samjuel Leuba predložio Disciplinskoj
komisiji da Partizan isključi iz takmičenja i još kazni velikom novčanom
kaznom, izazvala je pravi šok među igračima, članovima stručnog štaba i
svima ostalima koji su pratili crno-bele.
UEFA je po hitnom postupku (bilo je najavljeno da će odluka biti doneta 9.
avgusta, ali je predlog za isključenje ubrzao postupak) donela odluku o
isključenju iz ovogodišnjeg takmičenja i novčanoj kazni od 50.000
švajcarskih franaka.
Razlog ovakve odluke je huligansko ponašanje navijača Partizana sa
nacionalističkim prizvukom. Navijači Partizana su se u Mostaru sukobili sa
navijačima domaćeg Zrinskog i sa policijom pre, za vreme i posle utakmice.
Bilo je više povređenih, od toga jedan navijač Partizana teško i nekoliko
uhapšenih. Velika je i materijalna šteta. Letele su kamenice, flaše i
naravno uvrede na obe strane.
Utakmica je bila prekinuta desetak minuta tokom prvog poluvremena kako bi se
smirili neredi na tribinama. Posebno poglavlje predstavljaju majice sa likom
Mladića i Karadžića koje su nosili neki od navijača crno-belih i
nacionalističke parole koje su izvikivali.
U ovoj priči namerno nisu spomenute slične stvari koje su radili navijači
Zrinjskog jer oni trenutno nisu bitni, bar ne za ono što se Partizanu
dogodilo.
"Grobari" su izdali saopštenje u kome su za incidente okrivili policiju i
protivničke navijače jer su, kako kažu, bili isprovocirani sa njihove strane.
FSS je napisao pismo UEFA u kome objašnjava situaciju u kojoj je Partizan u
odnosu na navijače.
Bojkot Partizanovih navijača trajao je cele protekle seozone i oni su se
više trudili da naškode klubu nego da mu pomognu. Ljudi iz Partiznovog vrha
putovali su u Nion sa namerom da objasne situaciju no, sve to, očigledno
nije pomoglo.
Namera UEFA da se obračuna sa huliganima, rasistima i nacionalistima na
fudbalskim utakmicama koštaće Partizan jako mnogo.
U Intertoto Kupu isključen je na dve godine iz Evrope Poljski klub Legija
zbog nereda koje su izazvali njihovi navijači a pre toga sličnu kaznu "popio"
je i Holandski Fejenord.
Naši klubovi i reprezentacija bili su do sada više puta kažnjavani novčano i
igranjem pred praznim tribinama zbog ponašanja navijača. Rasistički incident
koji se dogodio na utakmici mladih reprezentacija Srbije i Engleske
sankcionisan je novčanom kaznom ali je sama UEFA podnela žalbu protiv odluke
sopstvene disciplinske komisije, smatrajući kaznu preblagom.
Partizan je, kao i Crvena zvezda uostalom, više puta je kažnjavan visokim
kaznama i opominjan "poslednjom opomenom" i zaista nije bilo za očekivati da
će UEFA ovoga puta progledati kroz prste srpskom timu.
Pri donošenju odluke, kako stoji na Partizanovom sajtu, UEFA je uzela u
obzir činjenicu da je u poslednjih 5 godine u 36 mečeva Partizan kažnjen 25
puta.
UEFA je proklamovala žestoku borbu protiv nasilja na stadionima i shodno
tome isključila iz Evro takmičenja Fejenord i Legiju a sada i Partizan.
Pismeno obrazloženje odluke UEFA će dostaviti u ponedeljak a rok za žalbu je
tri dana.
I sada ostaje samo da žalimo ali i da nešto iz svega naučimo. Ništa nećemo
postići tvrdeći da je krivica i na drugoj strani, osim da možda, ali nama to
neće biti satisfakcija, i Zrinski bude strogo kažnjen.
Da naši klubovi nisu u stanju da obuzdaju huligansko ponašanje navijača to
je već dugo očigledno. To isto nije u stanju, nažalost ni policija a
posledice će snositi svi, uključujući i igrače Partizana kojima "igračka
karijera" najviše zavisi upravo od igranja u Evropi.
Koliko će Partizan biti u stanju da se izbori sa sankcijama koje im je UEFA
izrekla ostaje da se vidi. Da li će i onako obezglavljen klub preživeti
veliki udar pokazaće vreme.
Ne treba se mnogo nadati žalbi jer je UEFA vrlo odlučna što pokazuju i
primeri Fejenorda i Legije. Ko je zaista kriv u celoj situaciji teško je
reći jer je krivica kolektivna na ovom "brdovitom Balkanu".
Mnoge probleme, uključujući i ove zbog kojih se Partizan našao na udaru
disciplinske komisije UEFA, gurali smo godinama pod tepih. Neophodno nam je
veliko spremanje.
I ma koliko žalili, moramo priznati da nam se nešto moralo dogoditi između
ostalog i zato što nismo preduzimali ništa da to sprečimo. Ali, ako posle
ove eliminacije Partizana usledi prava akcija pokazaćemo mudrost koja nam je
dugo nedostajala. |
| |
| Ljiljana Ružić |
|
| |
| Srbin kandidat za Parlament Kanade |
| |
 Zoran
Ćurčin izabran je nedavno za kandidata PC (PC - Conservative Party of
Canada) pred izbore za predstavnika u Parlamentu Kanade (MPP) za oblast
istočne Misisage koje će se održati 10. oktobra 2007 godine.
Kampanja je već počela pa nam je Zoran Ćurčin u kratkom razgovoru rekao:
"Pozivam sve naše ljude koji žive u oblasti istočne Misisage da se odazovu i
da glasaju. Takođe, od velikog je značaja i pomoć svih Srba koji žive širom
Toronta i Misisage koji mogu da mi pomognu u kampanji koju vodim.
Neizmerno sam srećan što sam izabran za kandidata PC i što mi je samim tim
data mogućnost da učestvujem na izborima za MPP. Za mene je ovo veliki uspeh
bez obzira da li će se izbori završiti uspešno jer je po prvi put jedan
Srbin uspeo da postane kandidat PC za poziciju MPP-a". |
| |
| |
|
| |
| Preko Crne Gore opran novac češke obaveštajne
službe |
| |
Češka obaveštajna služba preko specijalno za to osnovane banke "oprala" je od
1999. godine u Crnoj Gori najmanje pedesetak miliona evra iz svojih crnih
fondova, piše češki dnevnik "Mlada fronta Dnes".
List se poziva na tvrdnje i dokumente bivšeg agenta obaveštajne službe,
inače ovdašnjeg poznatog stručnjaka za of šor kompanije Miloslava Votave.
 Pored
toga što je obaveštajna služba uz pomoć Standard Helier Bank u Podgorici
prala novac, zahvaljujući pristupu mreži informacija iz partnerskih banaka u
Evropi mogla je da prati i kretanje raznih osoba preko kreditnih kartica,
kaže Votava.
"Preko Crne Gore prošlo je najmanje 110 miliona dolara. Teško je sada da
razdvojimo šta je bio novac drugih klijenata a šta pare obaveštajne službe,
ali imam potvrde o transferima za oko 53 miliona evra", rekao je dnevniku
Votava.
Za biznismene željne da svoj novac sklone iz domovine, bilo zato što su
porezi suviše visoki ili zato što je novac prljav, Votava je osnovao preko
6.000 of šor firmi u svetu, uglavnom na ostrvima po raznim okeanima koja se
označavaju kao poreski raj.
Među njegove klijente spadali su i afrički diktatori a kada se slilo suviše
mnogo novca za pranje Votava je osnovao of šor banku - Standard Helier Bank
na ostvu Nauru u Tihom okeanu.
Za filijalu banke u Evropi odabrana je Crna Gora 1999. godine, jer je po
rečima Votave kao prednost imala slabu kontrolu, blage zakone i bila je
blizu.
"U toj banci je počelo da deluje i nekoliko agenata češke obaveštajne službe
i to kao direktni službenici banke", kazao je Votava koji se sa češkom
obaveštajnom službom rastao u svađi 2004. godine.
Godinu dana kasnije je proveo u istražnom zatvoru zbog sumnji da je umešan u
finansijske prevare i mahinacije a o saradnji sa obaveštajcima progovorio je
tek sada, pošto je sa čela službe smenjen prošle godine Karel Randak.
Sam Randak demantovao je navode "Mlade fronte Dnes" i listu kazao da "može
da piše tone članaka o tome, ali da su sve budalaštine". |
| |
| |
|
| |
|
|
