|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1121, 21. septembar 2007.
| Dva dolara ponovo izjednačena |
| |
Kanadski dolar juče je u 10:58, prvi put posle skoro 31 godine, dostigao
paritet sa američkim dolarom.
On je tada vredeo 1,0004 američkih dolara, da bi mu kasnije vrednost bila
smanjena na 99,86 centi.
 Poslednji
put je vrednost dve severnoameričke valute bila izjednačena u vreme
premijera Pjera Tridoa, 25. novembra 1976. godine.
Od tada je počela njegova silazna putanja, da bi najava promena započela sa
saniranjem deficita u vreme bivše liberalne vlade.
Ozbiljnija kretanja u pozitivnom smeru podstaknuta su velikom globalnom
potražnjom za kanadskim prirodnim bogatstvima i stabilnim privrednim rastom,
posebno u naftom bogatom zapdnom delu zemlje.
Najnoviji podstrek kanadskom dolaru usledio je u utorak, kada su Federalne
rezerve u SAD-u smanjile kamatne stope za pola procenta, a cena barela
sirove nafte prešla 80 američkih dolara.
Posledice izjednačavanja dolara tek će videti, ali se već sada zna da će
kanadski turisti moći da borave u SAD-u jeftinije nego pre svega meseca dana,
da će se neki odlučivati da odlaze u kupovinu u američke gradove, ali i da
isto tako američki proizvodi mogu biti u Kanadi jeftiniji nego kod kuće.
Turizam u Kanadi će, pak, trpeti negativne posledice. Amerikancima će
turistički aranžmani ka ovdašnjim destinacijama biti nepristupačniji, što će
svakako dodatno smanjiti priliv vodećih gostiju.
Procene ekonomskih eksperata govore i da bi moglo doći do otpuštanja oko 100
hiljada radnika iz proizvodnog sektora, ali bi u mnogim drugim sektorima,
poput uvoza, moglo doći do promena na bolje.
Prve reakcije građana na vest o izjednačavanju vrednosti dva dolara govore
da se povećalo osećanje nacionalnog ponosa, budući da je nastojanje da se
bude bolji od južnog suseda očigledno stvar prestiža. |
| |
| |
|
| |
| Kanada priznala Makedoniju |
| |
Kanada je priznala bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju pod imenom
Makedonija, izjavio je makedonski premijer Nikola Gruevski. On je kao dobar
znak prokomentarisao informaciju dobijenu iz makedonske ambasade da je
Kanada priznala državu pod imenom koje stoji u njenom ustavu.
 Oko
imena Makedonija se već 16 godina vode veoma žučne i emotivne rasprave u
Grčkoj, zato što se isto tako zove i grčka severna pokrajina, u kojoj je
rođen Aleksandar Veliki, pa Atina smatra da bi ono moglo predstavljati i
znak teritorijalnih ambicija. Spor traje još od kako se republika izdvojila
iz bivše Jugoslavije, 1991. godine. Dve godine kasnije, 1993. godine, počeli
su pregovori, koje su vodile Ujedinjene nacije, oko usvajanja imena kojim bi
bile zadovoljne obe strane, ali nije učinjen veliki napredak.
Portparol grčkog Ministarstva za inostrane poslove je izjavio novinarima da
njegova zemlja nije zadovoljna i najavio da će ministarka Dora Bakojani
stupiti u kontakt sa svojim kanadskim kolegom kako bi istakla svoj čvrst
stav po tom pitanju. Ona će se iduće nedelje sastati i sa generalnim
sekretarom Ban Ki-munom i specijalnim izaslanikom UN Metjuom Nimecom, sa
kojima će diskutovati na ovu temu.
U NATO i Evropskoj uniji za Makedoniju se i dalje koristi skraćenica BJRM,
odnosno Bivša jugoslovenska republika Makedonija, dok se u Ujedinjenim
nacijama vodi pod 'T', zbog 'The' koje stoji ispred skraćenice, već 14
godina. Ustavnim imenom se u bilateralnim odnosima za sada koriste samo SAD,
Rusija, Kina i nekoliko zemalja EU.
Grčka, kao članica EU i NATO, navela je da bi mogla blokirati makedonsku
molbu za članstvo u ovim organizacijama, ukoliko pokuša da se učlani pod
spornim imenom. Grčki stav je da spor mora da se reši pre raspravljanja o
učlanjenju Makedonije, koja ima status kandidata za članstvo u EU i očekuje
da iduće godine pridruži NATO-u. |
| |
| |
|
| |
| Mobilni telefon za bezbednost |
| |
Univerzitet Konkordija je, maja meseca, bio prvi koji je prihvatio program za
prenošenje informacija o vanrednim dešavanjima na ovoj instituciji putem
mobilnih telefona.
Na Univerzitetu u Torontu nadaju se da će sličan sistem uspeti da uvedu do
kraja ovog semestra, na Univerzitetu Britanska Kolumbija očekuju da će do
kraja godine i kod njih proraditi program, a i na većini drugih
visokoškolskih institucija veruju da će i njihovi studenti u najskorijoj
budućnosti biti uključeni u ovakav vid zaštite.
 Najveći
deo ovog sistema je opcioni i deluje slično. Žitelji studentskog naselja
primaju cirkularnu poruku preko svog mobilnog telefona, u kojoj je
upozorenje o vanrednoj situaciji, požaru, pucnjavi ili nečem sličnom, u čemu
mogu biti ugroženi životi.
Mere obezbeđenja u mnogim univerzitetskim naseljima su mnogo ozbiljnije
razmatrane posle pucnjave u koledžu Doson u Montrealu i Virdžinija Tehu u
SAD-u, i kako se naglašava, mnogo se naučilo iz onoga što je urađeno ili
nije urađeno u njima da se zaštite studenti. Primećeno je da su studenti
razmenjivali poruke upozorenja, te se došlo na ideju da se mobilni telefon
iskoristi za objedinjeni servis.
Na Univerzitetu je zatražena pomoć i od Rodžers Komjunikejšns, kako bi
sistem mogao da profunkcioniše na pravi način. Do sada se preko dve hiljade
studenata izjasnilo da želi da bude uključeno u ovaj sistem informisanja, a
upravo se radi i na priključivanju zaposlenih.
Na Univerzitetu u Torontu nameravaju da u sistem za alarmiranje studenata
uključe još neke od novih tehničkih mogućnosti, poput internet sajtova za
druženje.
Oni naglašavaju da je ideja da čak i kada nije potpuna pokrivenost
studentske populacije, a to je gotovo nemoguće, dovoljno je obavestiti makar
jednu osobu u nekoj prostoriji, koja će ostalima preneti informaciju.
Na Univerzitetu Sajmon Frejzer u Britanskoj Kolumbiji nameravaju da sistemom
objedinjenog, cirkularnog informisanja, prenose i podatke o mogućim
zatvaranjima usled loših vremenskih prilika. No, kako naglašavaju, vodiće
računa da se sistem koristi zaista u vanrednim situacijama, o kojima čak ne
žele ni da pričaju. |
| |
| |
|
| |
| Šest neradnih dana od Zelene stranke |
| |
Jedna inicijativa iz predizborne kampanje Zelene stranke svakako privlači
pažnju čak i onih koji nisu sledbenici ostalih njihovih ideja.
 Radi
se o predlogu da Frenka de Džonga da građani Ontarija dobiju još šest
prazničnih dana, sa obrazloženjem da pored očuvanja ostalih vrsta energije,
treba voditi računa i čuvati i svoju radnu energiju.
Ukoliko bude izabran, de Džong planira da u provinciji za neradne dane
proglasi Dan provincije, koji se pada na prvi ponedeljak u martu, Dan
planete Zemlje, u aprilu, potom petak pre prvog ponedeljka u avgustu i Dan
sećanja u novembru. Sem ovih, neradni dani bili bi i dani u koje bi se
izlazilo na opštinske i provincijske izbore. On objašnjava da bi svi ti dani
praktično bili posvećeni porodici i društvu, uz aktivnosti koje svakome od
nas pričinjavaju zadovoljstvo, kako bismo podigli kvalitet svojih života.
Platforma Zelene stranke se zasniva na održivosti i balansu, na postizanju
harmonije između ljudi i plante.
Po njegovim rečima, planeta na kojoj živimo je lepa i dragocena, ali krhka i
svi mi moramo da vodimo računa da vodimo računa o njoj, kroz ostvarivanje
ravnoteže sa prirodom.
Pored prirodne ravnoteže, de Džong zagovara i društvenu harmoniju, kroz
uklapanje katoličkih škola u državni sistem obrazovanja, sa dva toka,
engleskim i francuskim, kako bi sva deca u Ontariju zajedno učila i, preko
toga, učila da žive zajedno. |
| |
| |
|
| |
| Vlatko Stefanovski Trio |
| |
U Opera House Toronto, 15 septembra 2007 održan je koncert Vlatka Stefanovskog
i Tria u odličnoj organizaciji "Gremy Concert".
"Vlatka bih došao da slušam, pa makar samo štimovao gitaru dva sata....."
"Ljudi, pratim ga već 30 godina, on nikada ni jedan pogrešan ton nije
odsvirao..."
Ovo su bila samo dva od mnogih komentara posetilaca koje smo zabeležili
prošlog petka u čuvenoj The Opera House u Torontu. Iako vidno umoran od puta
koji je trajao 48 sati, Vlatko je još jednom pokazao svoju virtuoznost i
kompletno vladanje instrumentom koje se ne viđa tako često. Zadnji put smo
ga slušali u Torontu u maju 2006. godine kada je sa još jednim magom gitare,
harizmatičnim Miroslavom Tadićem, odsvirao nezaboravni akustičarski koncert.
 Ovoga
puta Vlatko se predstavio sa svojim triom. Sa njim su nastupili "moji
samuraji iz Skopja" kako ih je sam najavio: bubnjar Dejan Milosavljević i
basista Đoka Maksimovski. Teško je rečima dočarati majstorstvo njegovih
pratećih muzičara i lakoću kojom su svirali neparne makedonske ritmove. Iako
postavljeni u drugom planu, savršeno su komunicirali sa vođom tria a imali
su i prilike da pokažu svoje solo deonice i muzički dar koji im je nesebično
podaren.
Vlatko je napravio pravi vremeplov svoje karijere koja traje već punih 30
godina. Imali smo priliku da čujemo njegove solo radove, muziku iz filma,
čuvene obrade makedonskih narodnih pesama, klasike "Leb i sol", a na kraju
je sve začinio sjajnim bluzom od koga se ne odvaja od početka svoje karijere.
Kada Vlatko raširi svoje ruke, jednu nogu podigne od zemlje, spreman da
zaigra makedonsko oro, i kada izgovori "jen', dva, tri, jen', dva, jen', dva,
jen', dva, tri", svima je jasno da nas čeka predivna obrada narodne pesme "Jovano,
Jovanke". Ovoga puta je to bila raskošna obrada od nekih desetak minuta kroz
koju su muzičari izmenili nekoliko ritmova, fraza, brejkova i originalnih
solo deonica. Treba napomenuti i atmosferu koju je grupa napravila otpevavši
sa publikom "Uči me majko, karaj me" u kojoj su na dramatičan način dočarali
ovu narodnu pesmu.
Imali smo prilike da čujemo i "Vlatkovo oro", "Kalajdžijsko oro", "Kauboji i
indijanci", Gipsy Magic", "Kao kakao", "Čuvam noć od budnih", "Skopje", i
mnoge druge hitove po kojim smo godinama prepoznavali Vlatka i "Leb i sol".
Ukratko, veče za pamćenje!
Primećen je i jedan od obožavaoca Vlatka koji je na binu ispred Vlatka
poređao originalne ploče grupe "Leb i sol", koje je Vlatko na kraju koncerta
potpisao.
Vlatko je još jednom pokazao da se savršeno prepoznaje u najrazličitijim
muzičkim stilovima, od roka, pop-a, preko etno muzike do džeza i klasične
muzike.
"Leb i sol" su bili jedna od najcenjenijih grupa bivše Jugoslavije, a od
1994. godine Stefanovski je počeo solo karijeru, u kojoj je snimio nekoliko
albuma a radio je i muziku za filmove.
Takođe, valja napomenuti da je koncert otvorila nova domaća grupa "Elementz"
iz Toronta koja je vrlo čvrsto odsvirala nekoliko autorskih kompozicija. |
| |
| N.Đ. |
|
| |
| Kanada opomenuta zbog odugovlačenja sa vizama |
| |
Evropska unija upozorava Kanadu da bi mogla da zahteva uvođenje viza za
kanadske građane koji putuju u zemlje članice Unije, ukoliko Kanada ne ukine
vize za lica koja dolaze iz novih zemalja članica EU. Franko Fratini,
komesar za unutrašnje poslove Unije je na konferenciji za štampu, potvrdio
da će se diskutovati o uvođenju viza za Kanađane, ali je istakao da je
prerano iznositi tvrdnju da će biti potrebno uvođenje tako drastične
recipročne mere.
 Evropske
zemlje imaju princip reciprociteta po kojima se uređuju zahtevi za vize. U
ovom konkretnom slučaju, Kanada bi trebalo da izmeni svoje propise kako bi
ukinula vize građanima iz osam istočnoevropskih zemalja, sada članica EU.
Fratini je spreman da doputuje u Otavu, najverovatnije u decembru, kako bi
sa najvišim rukovodiocima dogovorio da se ukinu vize makar za građane dve
zemlje.
On je o tome već razgovarao sa premijerom Stivenom Harperom u junu, na
samitu, tako da bi sada samo potencirao da se ispuni obećano.
Radi se o građanima nekadašnjih komunističkih zemalja, Bugarske, Češke,
Letonija, Litvanije, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke, koje su postale
članice Evropske unije 2004. godine.
Interesantno je da je Kanada oslobodila viza građane Kipra, Malte, Estonije
i Slovenije i dala im isti tretman kao i ostalim građanima iz zapadnih
zemalja Evropske unije.
Portparol ministarke za imigraciju i državljanstvo Majk Frejzer je izjavio
da će uskoro kanadski eksperti za useljavanje posetiti zemlje EU kako bi
proverili da li u njima mogu da se potvrde kanadski standardi za putovanja
bez viza.
U izveštaju EU takođe stoji da bi Australija i SAD trebalo da urade više na
polju omogućavanja bezviznog režima za sve građane EU, dok su Meksiko i Novi
Zeland dozvolili slobodan ulazak svima iz Unije. |
| |
| |
|
| |
| Lekari skreću pažnju na dementne vozače |
| |
Grupa kanadskih medicinskih eksperata istraživača apeluje na vlade i
osiguravajuća društva da uvedu više obaveznih provera vozača koji zbog
demencije mogu predstavljati opasnost u saobraćaju.
 U
članku, koji je ova grupe objavila u septembarskom broju časopisa
nacionalnog Udruženja lekara, napominje se da lekari nemaju mogućnosti da
proveravaju vozačke sposobnosti sve većeg broja pacijenata sa demencijom,
koji se nalaze na drumovima.
Sve provincije, sem Alberte, Nove Skotije i Kvebeka zahtevaju od lekara da
prijavljuju potencijalno opasne vozače. Tamo gde postoje specijalizovani
testovi, oni obično koštaju do 500 dolara i pacijenti često moraju da ih
plate.
Jedan od autora članka, dr Mark Rapoport, specijalista za oštećenja mozga u
Centru za zdravstvene nauke Sanibruk, naglašava da bi lekari trebalo da budu
ovlašćeni da daju uput za proveru vozačkih sposobnosti, za koju bi važila
ista procedura kao i za, recimo, rentgensko snimanje, i što bi se
naplaćivalo po minimalnoj ceni. On je istakao da bi kontrolu trebalo raditi
kod pacijenata za koje lekari utvrde da pate od demencije, jer se tako brine
direktno za zdravlje tih pacijenata, ali i za bezbednost drugih.
U članku se napominje da je veoma važno na koji način se vozaču preporučuje
da je vreme da prestane da vozi, pošto je primećeno da u ne malom broju
slučajeva izricanje takve dijagnoze može da prekine postojeću dobru
komunikaciju i odnos poverenja između lekara i pacijenta. |
| |
| |
|
| |
| Kineski proizvodi nepoželjni |
| |
Istraživanje Angas Rajda je pokazalo da Kanađani sve češće proveravaju poreklo
proizvoda koji kupuju, izbegavajući one koji dolaze iz Kine i sve više
birajući domaće.
 Nešto
preko polovine anketiranih građana tvrdi da, posle nedavnih problema sa
kineskom robom, obraća pažnju na zemlju odakle proizvod potiče i na ostale
podatke koji se nalaze na etiketi. Oko četiri petine građana misli da je
nemoguće izbeći kineske proizvode, a skoro dve trećine smatra da bi vredelo
razmisliti o zabrani prodaje kineske robe sve dok se ne uvedu strože
kontrole kvaliteta i bezbednosti.
Slično misle i potrošači u SAD-u.
Kineski zvaničnici, koji se zalažu za bolju kontrolu u tamošnjim proizvodnim
pogonima, smatraju da su se, ipak, njihovi proizvodi neopravdano našli na
udaru javnosti, i to zbog zaštite unutrašnje trgovine. |
| |
| |
|
| |
| Ponovo o plastičnim klompama |
| |
Taman se malo stišala rasprava o tome da li su plastične krok papuče praktične
i pogodne za medicinsko osoblje, ponovo se pominje ista obuća. Ovog puta,
kontekst je malo drugačiji.
Ispostavilo se da one mogu biti i opasne, naročito ako se vozite pokretnim
stepenicama. U SAD-u, ali i u drugim delovima sveta, bilo je slučajeva da je
ljudima, a još češće maloj deci, noga zaglavljena, a nožni prsti u opasnosti
da budu priklješteni između dve stepenice ili između zubaca na donjem ili
gornjem kraju stepenica.
Navodi se da je razlog za to fleksibilnost i oblik ovih papuča.
Istini za volju, uprkos zaglavljivanju, povrede nisu bile ozbiljne. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
