|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1121, 21. septembar 2007.
| Državljanstvo Srbije tražilo 25.000
državljana Crne Gore |
| |
Državljani Crne Gore podneli su tokom 2006. i 2007. godine oko 25.000 zahteva
za dobijanje državljanstva Srbije, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu
unutrašnjih poslova Srbije.
Reč je o državljanima Crne Gore koji su imali prebivalište u Srbiji i
državljanstvo Jugoslavije, odnosno SCG.
 Ukupno
je tokom 2006. i 2007. godine podneto 76.000 zahteva za državljanstvo Srbije,
po svim osnovama.
Skupština Srbije završila je prošle nedelje načelnu raspravu predloženim
izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu po kojim će državlajnstvo Srbije
moći da dobiju i državljani Crne Gore i drugih zemalja koji nemaju
prebivalište u Srbiji.
Izmene i dopune zakona predložene su, kako je saopšteno, radi usklađivanja
te oblasti sa promenama nastalim posle raspada državne zajednice.
Ukoliko zakon bude usvojen, svi pripadnici srpskog naroda mogu da dobiju
državljanstvo Srbije bez obzira na to da li imaju prebivalište u Srbiji i
bez odricanja stranog državljanstva.
Uslov za dobijanje državljanstva je podnošenje zahteva, potvrda o poslovnoj
sposobnosti i izjava da se Srbija prihvata kao svoja država.
Kako je predloženo, državljaninom Srbije smatra se i crnogorski državljanin
koji je 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji
Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije i
zahtev za upis u evidenciju državljana Srbije.
Izmene i dopune Zakona o državljanstvu su, prema rečima ministra policije
Dragana Jočića, neophodne kako bi se ta oblast regulisala nakon raspada
državne zajednice Srbije i Crne Gore i propisi uskladili sa novim Ustavom
Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora će do jula 2008. aplicirati za
članstvo u EU |
| |
Crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen izjavio je da je prva
polovina naredne godine realan rok da Crna Gora aplicira za članstvo u
Evropsku uniju (EU).
Roćen je na radnom doručku sa novinarima kazao da će Crna Gora 15. oktobra
potpisati Sporazum o stabilizaiji i asocijaliciji.
 On
je kazao da Crna Gora problem organizovanog kriminala, na putu ka EU, ne
precenjuje niti potcenjuje i da drzava ima kapaciteta da se sa tim problemom
obracuna.
Crna Gora, kako je naveo, nije pogodno tlo za organizovani kriminal, imajući
u vidu veličinu države i broj stanovnika.
Ministar inostranih poslova je kazao i da je potpisivanje sporazuma o viznim
olkašicama i readmisiji vežan korak na putu ka EU.
Roćen je kazao da, kada je reč o viznom režimu, Crna Gora ne predstavlja
problem, jer je mala zemlja sa malo ljudi koji nikoga ne mogu ugroziti.
Ministar je kazao i da je osnovni preduslov za lakše dobijanje viza, izrada
novih pasoša, što se očekuje u prvoj polovini naredne godine.
Roćen je za 5. oktobar najavio otvaranje zajedničkog aplikacionog centra u
slovenačkoj ambasadi u Podgorici, gde će građani na jednom mestu moći da
dobiju vize zemalja EU.
Upitan da li ima ikakve nove informacije o optužbama u Italiji na račun
bivseg premijera Mila Đukanovića za navodni šverc cigaretama, on je kazao da
nema "baš nikakve" informacije.
Roćen je kazao da tokom nedavnog razgovora sa italijanskim ministrom
inostranih poslova Masimom D' Alemom to pitanje nije otvarano. Kao izuzetno
značajno je naveo to što je Italija, koja je jedan od glavnih
spoljotrgovinskih partnera Crne Gore, saopštila da želi da podrzi Crnu Goru
na njenom evropskom putu. |
| |
| |
|
| |
| U izradi ustava poći od toga da je Crna Gora
nezavisna |
| |
Crnogorski predsednik Filip Vujanović kazao je da je glavni zadatak Crne Gore
članstvo u EU i da tokom pregovora o novom Ustavu, vlast i opozicija moraju
poći od činjenice da je ona nezavisna država koja sledi svoje strateške
interese.
"To ne znači da ne treba uvažiti i druge aspekte njene realnosti, ali to
nikako ne sme zatamniti njen suverenitet i međunarodno priznati državni
status", kazao je Vujanović za podgoričku "Republiku".
On je istakao da niko nema pravo da odugovlači sa evropskom integracijom
zemlje i građane udalji od mogućnosti da slobodno putuju u države EU.
"Ko svojom partijskom isključivošću ne uvaži ova dva temeljna polazišta,
obavezuje na referendum o ustavu, prepuštajući građanima da, jasno odgovore
na takvu isključivost", naveo je Vujanović.
On se založio za međunarodne standarde o državljanstvu osvrćući se na
zahteve za dvojno državljanstvo, što će se rešavati nakon proglašenja Ustava.
Vujanović je dodao da, međutim, Crna Gora svoju demografsku realnost treba
strogo, ali pažljivo štititi.
Vlast i opozicija su pitanje predsedničke kandidature ostavile za period
posle proglašenja Ustava, pa tako ni Vujanović nije komentarisao svoju,
veoma izvesnu kandidaturu.
On je, komentarišući fizički napad na direktora podgoričkih "Vijesti" Željka
Ivanovića i hapšenje dvoje osumnjičenih, izrazio nadu da će oni koji su se
unapred odlučili na optužbe i uvrede iako potajno, osećati neprijatnost. |
| |
| |
|
| |
| Nagrade za humanizam Mesiću, Gligorovu,
Kučanu i Havelu |
| |
Bivšim predsednicima Makedonije i Slovenije Kiri Gligorovu i Milanu Kučanu,
kao i aktuelnom lideru Hrvatske Stjepanu Mesiću su u Sarajevu uručena
priznanja Internacionalne lige humanista (ILH) "Državnik - humanista 20.
veka" za 2006. godinu.
 Ovo
visoko priznanje je u odsustvu dodeljeno i bivšem predsedniku Češke Vaclavu
Havelu.
Jedinstven stav dobitnika je da tu nagradu ne doživljavaju kao priznanje za
politički rad već za humanizam kao opredeljenje njihovog načina života.
Mesić je u Sarajevu razgovarao s visokim predstavnikom u BiH Miroslavom
Lajčakom o reformskim procesima u BiH i priključenju evroatlantskim
institucijama.
Predsednik Hrvatske je poručio da se ne sme deliti BiH, da ta država mora
biti celovita i da bi stvaranje trećeg (hrvatskog) entiteta odvelo BiH u
pogrešnom smeru.
"Ja sam se uvek zalagao za celovitu BiH, a takva je potrebna zbog onih koji
žive u BiH - Hrvata, Srba, Bošnjaka i nacionalnih manjina. Treći entitet ne
bi učvrstio BiH", rekao je Mesić.
U susretu Mesića sa članovima Predsedništva BiH zaključeno je da su otvorena
pitanja između dve države imovinsko-pravni odnosi, pitanja granice,
izgradnja mosta Pelješac, kao i pitanje vezano za luku Ploče.
Oni su, međutim, ocenili da su generalno odnosi između Hrvatske i BiH
izuzetno dobri i da je "zajednički put prema EU milenijski poduhvat za ceo
region, koji nema alternativu".
Mesić je izrazio spremnost Hrvatske da svoja iskustva u procesu
pridruživanja EU prenese BiH. |
| |
| |
|
| |
| Gosti pretili krupijeima kazina u Budvi |
| |
Slovenačka kompanija Hit, vlasnik hotela Maestral u Budvi, privremeno je
obustavila rad ruleta u kazinu hotela jer su pojedini gosti pretili
radnicima, preneli su podgorički mediji.
Iz Hita je saopšteno da je ta kompanija "bila prisiljena da zbog pretnji
pojedinih crnogorskih gostiju radnicima kazina" privremeno obustavi igre na
stolovima za rulet i blek džek.
"Ove mere su bile nužne zbog bezbednosti radnika, gostiju i imovine", navodi
se u saopštenju slovenačke kompanije i precizira da je Hit "više od godinu
dana radio na rešavanju problema sa nekim od gostiju koji su iz nepoznatih
razloga kontinuirano pretili radnicima u kazinu".
Ističe se da su pretnje tokom poslednjih sedam dana "dosegle nivo koji
onemogućava no-rmalan rad, jer zaposleni zbog straha više nisu želeli da
rade". Kompanija je o tim problemima više puta obaveštavala državne organe
Crne Gore, sa kojima, kako se dodaje, Hit dobro sarađuje.
Mediji navode da su najčešći gosti kazina hotel Maestral Italijani, Albanci
i kockari iz Crne Gore, među kojima dominiraju poznati poslovni ljudi. |
| |
| |
|
| |
| RTRS objavio nove snimke zločine mudžahedina |
| |
Radio-televizija Republike Srpske (RTRS) objavila je novi snimak na kojem se
vidi kako islamski ratnici - mudžahedini, pripadnici jedinice "El Mudžahid",
svirepo ubijaju tri zarobljena srpska vojnika na planini Ozren i jednog
hrvatskog vojnika u okolini Viteza.
 Do
tog snimka, načinjenog tokom rata u BiH, došao je Savez logoraša Republike
Srpske.
Na snimku se jasno vidi i tadašnji predsednik Republike BiH Alija
Izetbegović u poseti odredu "El Mudžahid".
RTRS tvrdi da je odred "El Mudžahid" bio u sklopu Armije BiH, da je formiran
1993. godine u kampu Mehurići kod Travnika (srednja Bosna), te da su strani
vojnici obučavali vojnike Armije BiH. Taj odred, prema istom izvoru, redovno
je posećivao i davao im podršku Alija Izetbegović, a pripadnici odreda često
su bile i maloletne osobe. |
| |
| |
|
| |
| Aleksandar Karadžić priveden pa pušten |
| |
Policija RS privela je Aleksandra Karadžića, sina haškog optuženika Radovana
Karadžića, ali ga je posle ponoći pustila i on se sada nalazi na Palama,
javila je bijeljinska televizija BN.
Karadžić je priveden na informativni razgovor u zgradu CJB Bijeljina, posle
ulaska u BiH iz Srbije preko graničnog prelaza Šepak. Aleksandar Karadžić je
priveden da bi se videlo sa kojim se dokumentima kreće, rekao je za
televiziju BN Gojko Vasić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP RS.
Karadžić je 14. septembra bio uhapšen u Beogradu zbog toga što njegova lična
karta nije izdata u skladu sa propisima Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Potvrda o najavi hapšenja Župljanina |
| |
Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) Stanislav Čađo potvrdio je
raniju najavu iz policije RS da će uskoro biti uhapšen haški optuženik
Stojan Župljanin.
Čađo je novinarima u Banjaluci rekao da MUP RS stoji iza izjave funkcionera
tog ministarstva Dragog Miloševića za "Vašington post" u kojoj je najavio
skoro Župljaninovo hapšenje.
Ministar policije RS je kazao da se na području RS ne nalazi nijedan haški
optuženik, navodeći da bi u suprotnom policija RS već delovala.
Čađo je istakao da je saradnja sa Haškim tribunalom jedan od prioriteta MUP-a
RS, te da policija RS na tom planu "radi punim kapacitetom".
Stojan Župljanin, bivši načelnik banjalučke policije, optužen je za zločine
nad Muslimanima i Hrvatima na području Bosanske krajine tokom rata u BiH. |
| |
| |
|
| |
| Pritvor za osumnjičenog za zločine nad Srbima |
| |
Tužilaštvo BiH zatražilo je od Suda BiH da odredi pritvor Suadu Kapiću,
osumnjičenom da je kao pripadnik Armije BiH počinio ratni zločin nad
zarobljenim pripadnicima Vojske Republike Srpske.
Kapića su uhapsili pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) u
Cazinu, u Bosanskoj krajini.
On je osumnjičen za ratne zločine tokom vojne operacije Petog korpusa Armije
BiH pod nazivom "Sana '95", koja je vođena u opštinama Bihać, Petrovac,
Krupa na Uni i Sanski Most.
Tužilac je u predlogu za određivanje pritvora istakao da predlaže meru
pritvora kako bi se sprečilo bekstvo osumnjičenog i mogućnost ometanja
istrage uticanjem na svedoka ili saučesnike, saopšteno je iz Tužilaštva BiH. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
