|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1121, 21. septembar 2007.
| Da je Srbija u EU, granice bi imale drugi
značaj |
| |
Da je Srbija u Evropskoj uniji (EU), "granice bi imale potpuno drugačiji
značaj i o njima bi moglo da se razgovara", izjavio je šef srpske
diplomatije Vuk Jeremić, ne nevodeći šta bi to moglo da znači u slučaju
Kosova.
U intervjuu za britanski "Tajms", Jeremić je rekao da Škotska i Belgija mogu
da razmišljaju o nezavisnosti, odnosno podeli, pošto žive u miru, a da je na
Balkanu, gde se "još borimo za stabilnost", raspirivanje nacionalističkih
strasti kod manjina veoma opasno.
 Pitanje
je da li su Srbi spremni da žrtvuju evropsku budućnost kako bi sačuvali svoj
ponos, a Jeremić upozorava da će mnogi upravo to učiniti, ističe "Tajms" i
dodaje da će "EU i UN odlučiti koliko bi to uopšte bilo bitno".
U intervjuu, objavljenom pod naslovom "Ponos i predrasude", list navodi da
se reči "ponos" i "poniženje" provlače kroz ceo razgovor i ocenjuje da su ta
osećanja "u osnovi srpskog stava o Kosovu".
"Tajms" dodaje da je prepreka između Srbije i članstva u EU pitanje statusa
Kosova, do sada nepremostivo, ali i prepreke u vidu saradnje sa Haškim
tribunalom.
Jeremić je u intervjuu izrazio strahovanje da bi, ukoliko situacija oko
utvrđivanja statusa Kosova "krene da se razvija u pogresnom pravcu", Srbija
mogla da "okrene leđa Evropi".
Kako ističe "Tajms", Jeremiću je to "najbolja karta", ali postoji rizik da
ostale zemlje "ovu pretnju ne shvate dovoljno ozbiljno da bi se složile sa
zahtevima" Srbije.
Šef srpske diplomatije je rekao da nema koristi od spekulacija kako bi
Srbija mogla da reaguje ako Kosovo bude unilateralno proglasilo nezavisnost,
ali je odbacio mogućnost vojne intervencije.
"Nećemo upotrebiti silu, nećemo doprinositi nestabilnosti Balkana", rekao je
Jeremić, dodajući da "ćemo imati mir samo uz dogovor Beograda i Prištine" i
da "postoji samo jedna svetla budućnost Balkana, a to je budućnost u okviru
Evrope".
List prenosi da je tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije Londonu ove
nedelje bilo reči i o problemu viznih olakšica.
"Tajms" navodi Jeremićevu izjavu da je "samo četvrtina građana koji su na
izborima glasali za proevropske partije do sada bila u prilici da putuje u
zemlje EU" i da je za Srbe "ponižavajuće da Hrvati i Rumuni mogu da putuju
bez viza, a da oni ne mogu". |
| |
| |
|
| |
| Srbija će do 2013. dobiti milijardu i po evra
od EU |
| |
Srbija će iz novog programa predpristupne pomoći Evropske unije Balkanu, IPA,
u idućih sedam godina dobiti blizu milijardu i po evra sredstava, što je
važno i zato jer će se u Srbiji uporedo s korišćenjem tog novca uvoditi i
evropska pravila i standardi.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Janko Guzijan je istakao da
je na seminaru održanom u Briselu bila posvećena velika pažnja okvirnom
sporazumu s Evropskom komisijom o korišćenju te finansijske podrške EU, koji
treba da ratifikuje i srpski parlament.
 Srbija
je Evropskoj komisiji već podnela niz projekata za 2007. godinu koji će se
finansirati iz programa IPA, a koji se odnose na lokalni razvoj opština,
jačanje kapaciteta ministarstava i neke infrastrukturne objekte, izjavila je
novinarima pomoćnica srpskog ministra finansija Gordana Lazarević.
Evropski komesar Oli Ren je učesnicima seminara iz Srbije, Crne Gore, Bosne
i Hercegovine, Makedonije, Albanije, predstavnicima Kosova u delegaciji
UNMIK-a, kao i zvaničnicima Hrvatske i Turske, predočio da će program IPA
omogućiti državama tog regiona da se pripreme za ulazak u članstvo EU i do
tada korišćenje zamašnih strukturnih i kohezionih fondova Unije.
Iz programa IPA će za Zapadni Balkan i Tursku do 2013. biti izdvojeno oko 13
milijardi evra sredstava, a Srbija će u idućih sedam godina dobijati oko 200
miliona evra godišnje i ta svota će rasti, objasnio je šef srpske delegacije
Guzijan.
Komesar Ren je, na seminaru s predstavnicima zemalja regiona, rekao da će
presudno za spremnost svake od njih biti u kojoj meri će njihove državne
uprave biti osposobljene da preuzmu odgovornost i kapacitet za upravljanje i
trošenje dobijenih sredstava.
Srbija i drugi potencijalni kandidati za članstvo u EU će iz programa IPA
dobijati sredstva za tranziciju i izgradnju institucija, kao i prekograničnu
saradnju.
A kad Srbija dobije status kandidata za članstvo, moći će, isto kao i
Hrvatska i Turska, da koristi IPA fondove i za projekte prirodne sredine,
ruralni razvoj i osposobljavanje stručnjaka i kadrova.
Evropska komisija je u julu objavila prvi višegodišnji plan 2007-2009 za
finansiranje projekata iz programa IPA od ukupno 3,961 milijardi evra.
Srbija će prema planu Evropske komisije iz IPA u tom razdoblju ukupno dobiti
572,4 miliona evra, Crna Gora 97,3 miliona, Kosovo ("na temelju rezolucije
1244 SBUN") 199.1 milion, Makedonija 210,4 miliona, Albanija 212,9 miliona,
Hrvatska 438,5 miliona i Turska milijardu i 602,3 miliona evra.
Pomoć namenjena za više korisnika će iznositi 402,7 miliona evra. |
| |
| |
|
| |
| Uspešna saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja |
| |
Komandant Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš i komandant američke
Nacionalne garde Ohaja Gregori Vejt ocenili su u Nišu da je saradnja dve
vojske uspešna i da je treba nastaviti.
"Saradnja Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja je najbolja saradnja koju
SAD ima sa nekom državom, a postoji 56 partnerskih odnosa SAD sa vojskama
država u svetu", rekao je Vejt novinarima.
 Prema
njegovim rečima, najbitnije u saradnji Vojske Srbije i Nacionalne garde
Ohaja je to što dve vojske uče jedna od druge i razmenjuju iskustva.
"Naša saradnja predstavlja istorijski događaj i ja sam zbog toga ponosan",
rekao je Vejt.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je kazao da je prioritet saradnje obuka
i obrazovanje srpskih starešina.
"Imali smo 20 pripadnika na obuci i školovanju u SAD, a trenutno ih je još
10 u Americi. To je naš prioritet i ideja je da nastavimo saradnju i dalje",
rekao je Ponoš.
General je takođe ocenio da je Vojska Srbije u saradnji sa gardom Ohaja
učinila više nego bilo koja zemlja u sličnom programu.
Na niškom aerodromu juče je završena zajednička vežba pripadnika Vojske
Srbije i Nacionalne garde Ohaja, koja je počela 16. septembra. To je bila
prva zajednička vežba u okviru programa državnog partnerstva Srbije i Ohaja
koja se održava u Srbiji.
U vežbi su učestvovala 34 pripadnika padobranskog bataljona Vojske Srbije i
17 iz Nacionalne garde Ohaja.
Program državnog partnerstva Srbije i Ohaja započet je pre godinu dana, a do
sada su dve vojske realizovale 21 zajedničku aktivnost u oblasti razmene
malih jedinica, razvoja podoficirskog kora i organizaciji rezervnog sastava.
Današnjoj vežbi na niškom aerodromu prisustvovali su i predsednik Srbije
Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ambasador SAD u Srbiji
Kameron Manter .
Padobransku obuku gostima je komentarisao komandant 63. bataljona Ilija
Todorov, a osim toga na vežbi je prikazana i ishrana pripadnika vojske
divljom florom i faunom.
Na meniju su bile kornjače, zmije, puževi i biljke iz prirode.
Vojne "specijalitete" probao je i Tadić koji je ocenio da su "jako dobri". |
| |
| |
|
| |
| Podaci o kasetnim bombama biće dati Beogradu
iduće nedelje |
| |
NATO će "kroz oko nedelju dana" uručiti srpskoj vladi podatke o mestima gde su
na području Srbije avioni Alijanse bacili kasetne bombe prilikom vazdušnih
napada 1999.
To je agenciji Beta potvrdio portparol Atlantskog saveza Džejms Apaturaj,
rekavši da je postupak sakupljanja podataka o toj "municiji" bio vrlo
mukotrpan i zahtevao mnogo strpljenja i stručnog umeća.
 Prethodno
je jedan funkcioner u sedištu NATO novinarima izjavio da je srpska vlada
Atlantskom savezu u februaru uputila zahtev za podatke o mestima gde su u
NATO bombardovanju 1999. bačene kasetne bombe i da bi trebalo da NATO kroz
oko nedelju dana da saznanja o tome i dostavi Beogradu.
Ovaj zvaničnik je objasnio da to dugo traje zato što "to nije nimalo lak
zadatak, jer je od tada prošlo osam godina".
I, kako je zaključio, ""moraju se dobiti podaci od pojedinih atlantskih
partnera jer su tu municiju bacile pojedinačno njihove snage, a ne NATO kao
NATO. I takođe je nužno GPS uređajima utvrditi veoma precizno tačna mesta
gde je bačena ta municija". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
