|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1122, 28. septembar 2007.
| SRPSKI PAVILjON U MUZEJU “BATA SHOE” |
| |
Mesec oktobar se u srpskoj zajednici svake godine vezuje za kulturu. Godišnji
odmori su završeni, deca su krenula u škole i svi su se vratili u standardni,
radni, ritam pa je nakako i vreme za razna dešavanja, pozorišne predstave,
koncerte a evo imamo priliku da najavimo i interesantnu izložbu srpske
baštine.
U organizaciji Community Folk Art Council of Toronto, na predlog i
organizaciono angažovanje godpođe Gordane Dimitrijević a uz medijsku podršku
lista “Novine Toronto” u poznatom muzeju obuće Bata (The Bata Shoe Museum) u
Torontu biće izloženi eksponati srpske baštine od 1. do 31 oktobra .
Pod nazivom “Tap Your Toes Around the World” održaće se više manifestacija
sa ciljem da se kulture raznih zemalja predstave posetiocima. Pored Srbije,
svoju kulturnu baštinu predstaviće Egipat, Portugal, Meksiko i Holandija i
svaka zemlja će izlagati mesec dana.
U okviru meseca oktobra koji je rezervisan za Srbiju, predviđen je i
umetničko - kulturni program ( subota, 13 oktobra, od 12č. do 16č.) gde će
posetioci imati priliku da uživaju u video snimku “Lepote Srbije”, pesmi i
spletu folklornih igara.
Ovo je jedinstvena prilika da obavestite pa i da dovedete svoje prijatelje,
posebno Kanađane na izložbu, jer ovakva prilika za prezentaciju srpske
kulturne baštine izuzetno značajna, obzirom na mesto gde se održava.
Nije mala stvar izlagati u Bata muzeju i možemo zaista biti ponosni što je
Srbija uvrštena u ovu manifestaciju.
Neuništive Bata cipele
Od Kine preko Afrike, do zemalja Amerike, Bata je odavno sinonim za dobre
cipele, ali je zato u zemlji gde su nastale, bio tabu tema skoro 40 godina.
U Zlinu, u Češkoj, gde je osnovana fabrika ove poznate marke cipela,
najstariji živi Bata, 91-godišnji Pavel Velev, sa setom priča o svom životu,
ispunjenom nekim od najstrašnijih horora 20v. Narastajući nacizam ga je
primorao da napusti domovinu 1938. i ode u Kanadu, a komunisti su mu, kada
se sedam godina kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, vratio,
zaplenili fabriku i proglasili ga "kapitalističkim zlom".
 "Bilo
je veoma tužno", priča Bata. "Ono što smo verovali da je sloboda, postalo je
vrlo brzo diktatura komunizma".
Režim je kompaniji dao novo ime i ona je nastavila da proizvodi cipele.
Međutim, one prave, Batine, proizvodile su se u Torontu, gde je Pavel Velev
Bata emigrirao. Bilo je potrebno čak 40 godina da ponovo dođe u domovinu.
Nakon kolapsa komunističkog režima u istočnoj Evropi, nove vlasti, poput
vođe čeških disidenata Vaclava Havela, pozvale su Batu da se vrati.
"Vaclav Havel mi je poslao poruku da dođem čim budem mogao", priča Bata. Na
aerodromu u Pragu dočekala ga je oduševljena masa. "Osećao sam se vrlo ganut
tom neverovatno jakom porukom dobrodošlice", seća se on. Od tada živi u svom
rodnom Zlinu.
U Zlinu je Tomas Bata, otac Pavela Veleva, osnovao firmu još davne 1894.
godine, ne sluteći da će ona jednog dana postati to što danas jeste.
Sa osmehom svetskog šarmera objašnjava popularnost Bata cipela, navodeći da
su mlade dame uvek želele nešto moderno, lepo i udobno, pa su postale
prioritetne Batine mušterije.
Ponosan je, kaže, što te cipele milioni ljudi smatraju udobnim i razumno
skupim.
Svakodnevno milioni muškaraca i žena širom sveta probaju Batine cipele u
jednoj od 4.600 radnji, koje postoje od Konga, preko Bangladeša i Čilea, do
Kanade, u ukupno 50 zemalja.
Kompanija Bata danas ima 40 fabrika u 26 zemalja, a njen logo poznat je
skoro kao "koka-kola". |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| VELIKI SPEKTAKL KOŠTANA U TORONTU |
| |
Srpsko Pozorište Toronto će premijerno će izvesti, na Kanadskim prostorima,
mjuzikl Koštana sa 30 umetnika na sceni, sa živom muzikom, igrom i pesmom iz
naših krajeva.
Predstava će se održati na velikoj sceni Isabel Bader Theatre u samom centru
Toronta u 14. i 16. decembra.
Takođe će biti omogućeno publici, koja ne govori srpski jezik, da prati
predstavu kroz pozorišni program u kome će na engleskom biti opisani činovi.
Koštana je jednostavan pozorišni komad bez složene radnje, snažnih sukoba,
vešte dramaturgije. Ali ona nije samo komad sa pevanjem, raskošna slika
folklora sa juga Srbije, nego snažna drama tragičnih ljudskih sudbina, slika
pojedinačne patnje i kolektivne nesreće. Događa se u Vranju. Tema je koliko
stara toliko i savremena; promašena ljubav. Akteri su mladi i stari -
jednako kažnjeni životom i nesrećni. Dramska radnja je razvijena u četiri
čina koji nisu raščlanjeni na pojave.
Koštana je mlada, lepa ciganka, njena pesma i igra čula se na daleko. Za
njom svi luduju i svi vole Koštanu, mladi njenu lepotu i njenu pesmu, kao
mladi Stojan Hadži-Tomin, stari u njoj vide svoju izgubljenu mladost,
izgubljenu ljubav. Njenom pesmom bi da leče svoju žal za mladost kao što to
čini Mitke,... dert li je, prokletija neka... |
| |
| Gordana Laković |
|
| |
| NEŠTO VIŠE OD IGRE |
| |
Šetjući tako po ovom našem gradu, saznala sam da će se u petak 21. septembra
odigrati jedan vrlo interesantan meč u tenisu. Učesnici u ovom derbiju,
dogovorili su se da sastave ekipe i odigraju dubl iz razloga koji nisu tako
bitni za javnost. Ideja mi se veoma dopala, tako da sam se uputila prema
zakazanom mestu da vidim kako će sve to izgledati.
 Prvo
iznenađenje koje sam doživela bila je publika tj bliski prijatelji dotičnih
igrača, koji su eto u svom ovom ludilu od života našli vremena a i
lucidnosti da sve to podrže. Igrači su već bili na terenu, ozbiljno se
zagrevajući i u dresovima. Izazivači ovog meča u belim dresovima i dvojica
hrabrih momaka koji su ovaj izazov prihvatili, ne trepnuvši, sigurni u sebe
i svoje znanje. Mobilni telefoni su proradili, tako da se broj navijača
povećao još pre samog početka meča. Ali tu nije kraj. Komšije oko terena,
verovatno iznenađeni celim događajem, u pola noći, izašli su da vide šta se
to dešava...i mogu vam reći ostali do kraja.
Beli dresovi: Dragana Kljajić i Neša Mihailović.
Plavi dresovi: Dragan Čabrić i Lacika Sujer.
Meč je počeo žestoko - ubitačnim servisima Lacike, koje je neviđeno brz,
poletan i energičan Neša uzvraćao, do Draganinih maestralnih udaraca na
samoj mreži, koje je gospodin Čabrić spretno vraćao, trudeći se da svaku
loptu stigne. I pored odlične igre obe strane, meč je završen pobedom belih
sa rezultatom: 7:5/6:4. Čestitamo iz sveg srca, ljudima u najboljim godinama
koji se nisu ugasili i imaju i pored svega snage i motivacije da uživaju u
igranju.
Posebno naravno čestitke Dragani Kljajić i Neši Mihailoviću na zasluženoj
pobedi. Nadamo se da će dati šansu pobeđenima za jedan revanš. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
