|
|
Broj 1183, 9. januar 2009.
SUSRETI SA STVARAOCIMA
SVET POEZIJE ĐURE MALjKOVIĆA PETKOVIĆA |
| |
Pjesnik Đuro Maljković Petkovic pripada krugu već zapaženih i osvedočenih
naših pesnika u otadžbini i rasejanju. On je
posvećenik stiha i pesništva u svojoj duši i u svojoj senzibilnosti. Njegova
pesnička zbirka “Jek i lelek” podstiče na razmišljanje i pruža čoveku
utočište.
 On
u pjesmi prepoznaje nadu koja spaja sve daljine sa ognjištem. U njegovom
srcu i sećanju titraju odblesci zavičajnog neba, pesniku se otvaraju i
poveravaju one najsustaštvenije reči, dom, ognjište, vera, senke zavičaja,
duša… One ga prizivaju u svoje okrilje. Pojmovi doma i ognjišta najčešći su
u pesmama Đure Maljkovića Petkovića jer su oni znaci i znameni baš kao što
je stradanje znamen pod kojim, kroz istoriju, ide srpski narod krst svoj
noseći. “Krst nositi nama je suđeno”, kaže naš najveći pesnik Njegoš, i pod
okriljem tog stiha, u razbaštinjenju i pod prizorima razvalina, ovaj pesnik
vidi svoj narod.
Šantićevski rečeno njega "sve rane svoga roda bole". Ta bol je rodno mesto
mnogih pesama ovog pesnika od onih koje su evokacija, pesme o Jadovnu,
Jasenovcu, seobama…, do onih koje, i u novom ovovremenom srpskom
stradalništvu, vide prst udesa.
Pesnik se pita što stradamo k'o nekada, ili opomenom nemilosrdnoj istoriji i
našim već poslovičnim trvenjima, raspravama i svađama.
Ponekad, ovaj pesnik u pesmi priziva i davne radosti gde se susreću i
prožimaju po nekoliko vekova našeg trajanja. Taj susret predanja, narodne
pjesme i ogoljene stvarnosti, sušte zbilje, to prožimanje i sažimanje u
čvoristima jezika dešava se u onim srećnim trenucima kada su sve pesnikove
tvoračke sile budne i kada sam jezik postaje ono za čim se žudi, i dom, i
ognjište, i istorija, i nebo zavičaja. Dozivaju se u ovim pesmama brojni
glasovi i prepoznatljive melodije od lirske narodne pesme. Tih srećnih
trenutaka je bilo dosta, svedoče ove njegove pesme, u kojima na čaroban
način ožive slike iz detinjstva ali i one iz predanja ili pak lektire. Ovom
pesniku se uvek posrećilo kad je posegao za prožimanjem i sažimanjem, kad je
jezik sam pevao.
Ja se neprestano pitam o smislu stalnog bivstvovanja, o vrednostima dobrog,
istine, duše, o otadžbini, srpskom narodu i njegovoj
budućnosti, o patriotizmu… Ja sam pesnik od nemira i misli, od sećanja, od
života, i ljubavi – kaže pesnik Đuro Maljković Petković.
Ovaj izvrsni pesnik objavljuje i obznanjuje sebe svetu, obznanjuje svoju
ukorenjenost i postojanost, svoju pripadnost i sudbinsku vezanost sa maticom.
On peva muku postojanja, ali, i radost življenja i između te dve krajnosti
se peva i živi.
U našoj dijaspori je sve više dobrih pesnika, pesničkih glasova, glasova
raznovrsnih, osobenih, samosvojnih, glasova koje moramo postovati i
razumevati. Jedan od tih odličnih pesnika je i Đuro.
Đuro Maljković Petković je rođen 1949. godine u Bačkom Brestovcu. U Toronto
se doselio 1994. godine. Bio je vrlo aktivan u društvenom i kulturnom životu
srpske zajednice. Jedan je od osnivača i bio je dugogodišnji sekretar
Udruženja književnih stvaralaca “Desanka Maksimović”.
Pesme piše od rane mladosti. Učestvovao je u konkursima poezije i
objavljivao pesme u somborskim i drugim listovima u otadžbini.
Po dolasku u Kanadu, pesme su mu izlazile u mnogim etničkim listovima na
srpskom jeziku, zatim u časopisima matica iseljenika, “Književnoj reči” i
drugim časopisima. Zastupljen je nekoliko zajedničkih zbirki poezije
obljavljenih u Kanadi i SAD, kao i u knjizi “Od srca do zavičaja”, u izdanju
kruševačke “Bagdale” i Matice iseljenika Srbije. Zastupljen je, takođe, u
pesničkoj antologiji Udruženja književnih stvaralaca “ Desanka Maksimović”
iz Toronta “Čuj, rećiću ti svoju tajnu”, koju je priredio književnik Vasa
Mihailović, u izdanju Srpske nacionalne akademije iz Toronta i Matice
iseljenika Srbije.
Posljednjih godina živi u Montrealu. Montrealska štampa je dala priličan
publicitet dugotrajnom štrajku glađu koji je Đuro, sa još jednim Srbinom,
započeo, ispred zgrade u kojoj su bili smešteni predstavnici Ujedinjenih
nacija, u znak protesta što su sankcije nametnute samo srpskom narodu, zbog
građanskog rata u Jugoslaviji. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
