|
|
Broj 1186, 30. januar 2009.
PROSLAVA SV. SAVE
Luč pravoslavlja
|
Sveti Sava je veličanstvena ličnost. Njegov trag ne postoji samo u istoriji
srpskog naroda. Njegova misao i duh žive u svim Srbima.
Verovatno nema ko ne zna o Svetom Savi, da je Rastko (Sava) Nemanjić bio
najmlađi sin Stefana Nemanje. Kako se ne zna tačan datum njegovog rođenja,
misli se da se rodio oko 1174.godine. Još kao dečaku, otac mu je dao Humsku
oblast na upravljanje. Ali mladi Rastko je želeo nesto drugo , tako da 1192.
napusta Hum i odlazi u Svetu Goru da se zamonaši.
 Od
tada nosi kaluđersko ime -Sava. Izvesno vreme provodi u manastiru Stari
Rusik, a kasnije odlazi u Vatoped. Tu je Sava dočekao Stefana Nemanju
1197.godine. Zajedno sa ocem, sada monahom Simeonom, on obnavlja manastir
Hilandar i osniva srpsku monašku porodicu na Svetoj Gori.
Svoju državničku sposobnost Sava pokazuje mirenjem starije braće, kada i
prenosi mošti Simeona i sahranjuje ga u očevoj zadužbini, Studenici.
U Svetu Goru se vraća 1217. sa odlukom da reši srpsko crkveno pitanje u čemu
i uspeva 1219.
 Srpska
crkva postaje samostalna, a on Sava, prvi srpski arhiepiskop. Podelio je
čitavu državu na episkopije, protopopijate i parohije, a najodanije
prijatelje postavio za episkope. Crkveno sedište je smestio u manastir Žiču
a sve episkopije snabdeo duhovnim knjigama i naredio da se urade njihovi
prepisi. Srspku crkvu je oslobodio svakog gospodara i napravio od nje prvu
duhovnu ustanovu srpskog naroda.
U crkavma je zabranio prinošenje žrtava - a svećare uputio u domove i time
stvorio osnovu za proslavljanje Krsne slave.
Sava je bio prvi veliki književnik srpskog naroda. Pisao je duhovne spise,
sav prožet smislom pravoslavlja. U početku, to su bila pisana dela čisto
crkvene sadržine: Karejsko I Hilandarski tiptih. Dodajmo i napisan zakonik
crkvenog prava, poznat pod imenom - Krmčija.
 Međutim,
dela u kojima je pokazao svoj istinski spisateljski dar su "Žitije Svetog
Simeona"( biografija Stefana Nemanje), a tu je i izuzetno značajna "Savina
Služba Svetom Simeonu" duhovni spis u tradiciji vizantijske hrišćanske
poetike.
Pisani trag o školskoj proslavi Svetog Save potiče još iz 1734. gde u jednom
udžbeniku srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima piše da na dan Svetog
Save nema nastave. Nekoliko godina kasnije nastala je i himna Svetom Savi "Uskliknimo
s ljubavlju", a Zakonom donetim 13. januara 1841.godine Mihajlo Obrenović
utvrđuje dan Svetog Save kao školsku slavu.
…"Vekovi su prohujali i mnogi će još proći-
Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava
Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sv.Sava"…
 Tako je prošlog vikenda u svim srpskim crkvama, hramovima kulture i
društvenim organizacijama svečano proslavljena školska slava - Sveti Sava.Sveti
Sava je bio skroman čovek. Sveti Sava je đačka slava.
Slava koja otvara širom vrata svoj srpskoj deci. Slava koja ne sme da
zarađuje na ulaznicama . Jer, dok se na pojedinim mestima karte za ovaj
svečani dan nisu naplaćivale , drugi su je pretvarali u komercijalni događaj.
Slava je tradicija.
A tradicija je lepa dok se stvara, ne kada se od nje živi. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
