|
|
Broj 1189, 20. februar 2009.
| KO NEKAD U OSAM ... Naiđu tako dani... |
| |
 "U jednoj maloj zemlji na Balkanu, praznik Dan zaljubljenih je tek odnedavno
postao popularan, za razliku od Kanade. Naš svet ovde ne poklanja baš veliku
pažnju a verovatno nema ni naviku da na taj dan negde izađe. Tako sam došao
na ideju da bi bilo lepo, svim tim zaljubljenim i romantičnim ljudima, da
omogućim da provedu jedno lepo veče u prijatnom ambijentu, sa dobrom muzikom
za ples i programom u kome će se svi zabaviti, učestvovati... i ono što je
najvažnije sa osmehom se vratiti kući", priča Mića Bajšanski - Bajša,
organizator večeri "Ko nekad u osam".
Samim
ulaskom u MDG salu SKUD Oplenca, mogli ste primetiti da je sve u stilu ovog
praznika. Prigušena svetla. Sveća, cvet i crvene bombone u obliku srca na
belim stolnjacima. Lagana muzika u pozadini dok gosti pristižu i opušteno
čavrljaju sa prijateljima.
Elegantan i fin neki svet.
 Kada su se stolovi popunili u sali je zavladao mrak. Čuju se zvuci sata koji
odkucava osam puta simbolično označavajući početak večeri. Otvaraju se vrata
i dvoje mladih na bicikli voze se kroz salu. Sećate se onih nekih davnih
dana kada ste bili najsrećniji kada vas provozaju jedan krug? Žulja vas ona
prečka... ali ko to primećuje kada ste u laganom zagrljaju voljenog bića.
Svetla
se polako pale i uz zvuke pesme "Ko nekad u osam" Mića i Maja stižu do
podijuma.
 Poželevši dobrodošlicu svim prisutnim gostima, veče zaljubljenih zvanično
počinje. Naravno da je nezamislivo da se ijedna druga pesma čita (kada je
organizator Milorad Mića Bajšanski, Mokrinac) nego “Prva ljubav” Mike Antića
(rođenog u Mokrinu takođe).Blagi uzdasi na početku, a onda potpuna tišina dok slušamo ovu predivnu
pesmu.
"Naiđu
tako dani
vetar ti u potiljak diše.
Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više da li
se visine ruše il stobom u nebo lete!
Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!
Zdravo čudnovati svete!"
Gosti
još bez daha, a Maja Luković počinje da čita još jednu divnu pesmu "Poljubac"
na
 engleskom, za Kanađane, koji su u ime ljubavi došli na ovo veče.
Na platnu kreću inserti naših starih filmova izazivajući oduševljenje. Dok
se vremeplov nekih starih vremena oslikava na zidu domaćini služe večeru.
Orkestar "Prijatelji" pod vođstvom Miloša Čobanova Čoke, pobrinuo se da
muzika bude u duhu večeri. Posle dužeg vremena imali ste priliku da igrate
tango, valcere, polku, rok... bilo je muzike za svačiji ukus. Posebno je
bilo lepo posmatrati sve te parove koji se nisu libili da pokažu svoja
igračka umeća. Bilo
je zaljubljenih, bilo je i onih koji još nisu našli svoju ljubav života ali
i onih koji su šarmirali i osvajali podstaknuti celom romantičnom atmosferom.
Oko 10 sati krenuo je zabavni program u kome su mogli učestvovati svi
prisutni gosti. Bilo je tu kviza znanja, pa onda jabuka bal, takmičenja u
pevanju i izbor najromantičnije osobe večeri. Interesantno je bilo
posmatrati sve te ljude koji su sa puno žara učestvovali u svemu šaleći se,
dobacujući i igrajući se kao deca... što reče Mika Antić ..."i ti ne znaš da
li si ili nisi više dete,ono obično dete, ono bezbedno dete".
Svi pobednici su dobili i vredne nagrade tako da je to još više podstaklo
goste da navijaju za svoje učesnike.
Veče je nastavljeno uz zvuke davnih melodija orkestra "Prijatelji".
Imam
utisak da su mnogi otišli u lepom raspoloželju i da im je veče zaista
prijalo. Bilo je mnogo komentara ali svakako suština je da su ljudi željni
nekih neobičnih i interesantnih večeri gde će se normalno pričati sa
prijateljima uz laganu
 muziku i gde će moći da plešu
uz muziku svoje
mladosti.
Jedan gospodin (u najboljim godinama) rekao mi je:"Napiši molim te, da sam
jako srećan što sam bio deo ove večeri, jer sam konačno mogao da priđem
jednoj dami i zamolim je za ples kao u stara dobra vremena".
"Želja
mi je bila da pokušam da izazovem neka davna sećanja, kada se malo drugačije
živelo. Vremena kada je bilo mesta za romantiku i udvaranje. Neki se sećaju
neki ne. Mnogi davno nisu imali priliku da na taj dan izvedu svoje dame na
večeru koja će im evocirati te lepe uspomene.
 Želeo sam da napravim nešto drugačije. Nadam se da sam u tome uspeo", rekao
je Mića Bajšanski - Bajša.
Meni preostaje samo da ponovo citiram deo pesme Mike Antića, za sve one koji
su zaljubljeni a to ne smeju da priznaju:
"
Ali pazite dobro:
Ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,
pitanje veće od brda
i više od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,
I ako se u vama
neke
lepote talasaju i
neke svetlosti rađaju,
onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite
jer čuda se već događaju.
U tebi skazaljke nekog nevidljivog magneta
pokazuje odjednom hiljade strane sveta".
|
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| PESNIK MOMIR VOJVODIĆ U TORONTU |
| |
|
U čast velikog srpskog pesnika Crne Gore, gospodina Momira Vojvodića, a u
organizaciji Srpsko kulturno istorijskog društva “NjEGOŠ“, u prepunoj sali
Srpskog centra u Misisagi, 13. februara prisustvovali smo divnoj poetskoj
večeri.
Razgovaralo se o pesnikovom književnom stvaralaštvu. Posetioci i
ljubitelji poezije i srpske književnosti bili su impresionirani i zadivljeni
njegovim obimnim stvaralaštvom i ličnošću u kojoj dominira skromnost i
otmenost.
Prisutnima se obratio počasni predsenik društva “NjEGOŠ“ gospodin Vojin
Đurasković, kao i sadašnji predsenik poznati torontski pesnik Ranko Radović.
O njegovom dugogodišnjem stvaralaštvu veoma nadahnuto je govorio profesor
Dr. Rade Baturan. On je istakao da je njegova poezija prefinjena poetika,
koja je odana ljubavlju i rodoljublju. Kosovo je njegova nezaobilazna tuga,
takođe i pravoslavlje, i manastiri. Sve je to za njega stvarnost i mit. To
su njegove pravoslavne istine, spojene ljubavlju i rodoljubljem.
O pesnikovoj poeziji govorio je nadahnuto i pesnik iz Toronta Milan Janković,
koji je evocirao uspomene na svoje mlade pesničke dane kada se prvi put
susreo sa velikom poezijom našeg gosta iz otađbine.
Sam nastup pesnika Momira Vojvodića bio je veoma uzbudljiv za sve. Bili smo
oduševljeni njegovim kazivanjima i čitanjem poezije. Osećali smo se, kao da
smo se vratili u otađbinu. Posle njegovih reči svi smo se nekako pročistili
i produhovili, osetili boljim i plemenitijim ove noći, jer je njegova
poezija razumljiva, kao i svaka prava poezija. On je čovek koji živi poeziju
jer je celi svoj život posvetio njoj i srpskom jeziku.
On je pesnik koji piše jednostavno, patriotski, milosrdno, ispinjen
ljubavlju prema srpskom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji, borbi za
istinu i pravdu kroz vekove.
Pesme Momira Vojvodića su veoma misaone i emotivne. U njima treperi jedna
nada, jedno uverenje da je čovek živ, da u njemu bije ljudsko srce i da za
život uvek ima nade dok postoji ljubav prema bližnjima i otađbini. Ovaj
pesnik želi vaskrsnuće srpskog naroda, da se sazna istina o tragediji našeg
naroda. On želi preporod.
- “U mojoj poeziji ja se neprestano pitam o smislu samog bivstvovanja, o
vrijednostima dobrog, istine, duše, o prirodi… Ja sam pjesnik koji voli
tajne, ljepotu, tradiciju, posebno srpsku i hrišćansku. Pjesnik sam od
nemira i misli, od sjećanja, od života, od kajanja i ljubavi. Tu se nalaze
moja osjećanja i doživljaji svjeta. Sve o čemu pišem, sve sam to osjetio,
doživjeo i promislio, i sve se to u meni iskristalisalo. Moj stil je
rezultat dugogodišnjeg savjesnog i upornog rada. Ja vjerujem u Boga i u
Srpstvo i sluga sam srpskog jezika”.
Pesnik Momir Vojvodić je rođeni Metohijac, a sudbinom Moračanin, jer je kao
dete morao napustiti zavičajno Kosovo u drugom svetskom ratu, i sa
roditeljima preći u Crnu Goru, da bi se spasili goli životi. Zato on jezikom,
slikom i melodijom, ritmom i zvukom izvorno a ne samo inspirativno prenosi
dušu Morače.
Momir je do sada izdao preko 50 knjiga pesama, a ovom se prilikom mora
istaći da je on bio zabranjeni i progonjeni pesnik u bivšoj Jugoslaviji.
Njegova poezija i njegove misli smetale su vlastodršcima, tako da nije mogao
18 godina izdavati i štampati pjesme. Pesnik je sve to stojećki izdržao i
ostao svoj, patriota i častan čovek. Na kraju večeri dugotrajnim aplauzom i
ovacijama prisutni su se zahvalili za sve ono što je učinio za svoj narod. .
Voditelj programa bio je književnik Radovan Gajić – Gaja. Učesnici u
programu bili su pesnici Milan Janković, Miladin Šoškić, guslari Mladen
Stojanović, Mirko Radović, Andreja Milojević i Vlado Đerić. Na fruli je
svirao Rade Mićić.
Posebno iznenađenje bio je nastup umetnica, gospođa Ane Smiljanić i Ksenije
Vučević koje su svojim divnim glasom otpevale nekoliko pjesama koje su nas
dirnule u srce.
Pjesnik Momir Vojvodić rođen je 18. februara 1939. godine, u Ponosevcu kod
Đakovice, u Metohiji na Kosovu. Danas živi u gradu na ušću reke Ribnice u
Moraču, gde se nalaze ruševine drevnog grada Ribnice, u kojoj su rođeni
Nemanja i Sveti Sava, dugo zvanog Nemanjin grad, a potom nazvan Podgorica.
Završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prve
stihove objavio je kao gimnalizajac, zatim je pisao u studenskoj štampi. U
svim poznatim literalnim časopisima i listovima je objavljivao svoju poeziju.
Objavio je mnogo knjiga poezije, prikaza i eseja, kao i polemika u listovima
i časopisima na jugoslovenskom kulturnom prostoru. Poznati su njegovi
prevodi Puškina, Ljermontova, Bloka, Cvetaveje, Pasternaka, Ahmatove,
Mandeljstama, Jesenjina, Zabolockog, Guznjecova, Andreja Bazilevskog i
mnogih drugih ruskih pesnika.
Član je Matice Srpske - Novi Sad. Imenovan je za senatora Republike Srpske. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
| Kofer pun ljubavi |
| |
"Predlažem da i mi usvojimo zakon zakon poklanjanja. Da se obavežemo da ćemo
jedni drugima poklanjati. Nije važno koliko i šta. Važno je poklanjati. To ce doneti neverovatne promene i nas samih i društva u celini.
Ajd' zbog dece! A ako ne –bićemo kažnjeni. Ko
ne poklanja –teško njemu".
Ovo je deo članka koji sam pročitala nedavno u "Politici".
I dok se zakon ne usvoji ( e kad bi), evo jedne priče o poklanjanju.
Ovo nije priča o običnim Božićnim darovima. Ovo je priča o toplini i ljubavi
iz Kanade za decu Kosmeta. O ljubavi umotanoj u džempere, dukserice,
čokolade, igračke...
Ovo je priča o detinjstvu iza rešetaka, o prvim komšijama koji su svoje kuće
"ukrasili" džinovskim slikama UCK-a terorista, srpskoj deci bez roditelja,
bez slobode, i radovanja.
Ovo je priča o dva kofera ljubavi koji su svoj put za Božićne praznike
preleteli na krilima dečije radosti.Od Toronta do Kosmeta.
Ovo je priča o malim stvarima koje su praznike učinile nezaboravnim.
Nezaboravnim za 27-oro dece sa pismima, garderobom, slatkišima, igračkama,
slikovnicama, a ponajviše sa ljubavlju i nezaboravom.
 U
Plemetinu je stigao kofer darova za 11-oro Jakovljevica. Otac Jakovljevića,
Mirče, upokojio se prošle godine u martu ostavljajući zavet svojoj supruzi i
deci da se niko ne iseli sa Kosova.
Udovica i majka Sonja je ostala sa 11-oro dece na svetom Kosovu.
Ovo je priča koja lebdi između legende i stvarnosti, između nebesa i zemlje.
Obradovali smo i decu udovica Sonje i Vesne Živić i Rade Janičijević iz sela
Staro Gracko.
Njihovi muževi su ubijeni zajedno za 14-oro muškaraca iz sela na krvavoj
žetvi 23.jula 1999.godine.
Sedmoro dece Živića i Aleksandra Janičijević su dobili darove ljubavi od
svoje braće i sestara iz Kanade.
 U
Klini, iza rešetaka, svoje detinjstvo samuju blizanci Nikola i Đorđe
Radosavljević.
Ovo je deo pisma koje je poslala njihova majka, Vinka:
Pomaže Bog draga braćo i sestre,
želela bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u akciji Radmile Mićić.
Hvala vam što ste uspeli da uoči Nove godine obradujete moju decu, koja su
sama i čini se pomalo zaboravljena. Ali zahvaljujući ljudima velikog srca,
oni su danas jako srećni i raduju se novoj godini i Božiću, jer su sa tolike
daljine dobili poklone ljubavi i poruku da nisu sami.
 Ovom
prilikom želim da se obratim svim pravoslavcima koji su daleko od svoje
zemlje da nas ne zaborave, jer time daju veliku podršku nama, ljudima koji
su ostali da brane sveto Kosovo i Metohiju.Mi smo spremni da se borimo sa
svim nedaćama koje nailaze, ali smo Sami jako Nemoćni.
Zato vas molim da nam pomognete da budemo jači i da istrajemo u borbi za
odbranu Svete zemlje. Samo udruženi zajedno možemo da se nadamo da ćemo
uspeti., da odbranimo nase sveto Kosovo i Metohiju.
Želim svima da se unapred zahvalim jer verujem u vas dobri Srpski rode.
Veliki pozdrav za sve vas iz Metohijske Kline
Vinka - majka jedine dvoje srpske dece u Klini.
Među poklonima su bila i dva lap-topa. Jedan za Miloša Pantića iz Hoče,
dečaka čije smo pismo čitali na humanitarnoj večeri posvećnoj deci Kosmeta "Radost
anđela na svetoj zemlji".
Miloš je napisao svojim drugarima u Kanadi:
"....mi smo ostali čuvamo Kosovo da biste vi imali gde da dođete. A vi ste
tamo da nam pomognete da ga sačuvamo i za vas i za nas.."
Lap-top je dobila i Evica Đorđević iz Prizrena, samohrana majka male Milice.
"Ovo je za mene prozor koji nema rešetke" rekla mi je Evica
Kompjutere su darovali Predrag Stojković, Nebojša Todorović i Umetnička
grupa "Zona 416" iz Toronta.
Na spisku je i troje malih Matića iz Orahovca, troje Krstića iz Raniluga, i
najmlađa carica Milica iz Prizrena.
Mnogo je dobrih ljudi učestvovalo u ovoj akciji. Kupovina poklona, transport
do Beograda, zatim u sve enklave širom Kosmeta: Plemetna, Staro Gracko,
Orahovac, Velika Hoca, Klina, Ranilug...Ali za svakoga je bila velika radost,
i ovde i tamo.
Dečak Ilija Mirković iz Misisage je poslao poklon svom imenjaku Iliji Živiću
u Staro Gracko. Stojana Đorđević iz Hamiltona ima ćerku Milicu. Punu torbu
poklona je poslala maloj Milici Đorđević u Prizren.
Nismo vas zaboravili, vi ste i naša deca, poručili su Srbi iz Toronta.
I još nešto...
Snežana i Sreto Petrić iz Misisage mesečno pomažu udovicu Sonju Živić iz
Starog Gracka.
Jelena Cvijić iz Otave dvomesečno pomaže udovicu Radu Janičijević iz Starog
Gracka.
Ilija i Branka Saula iz Filadelfije mesečno pomažu Evicu Đorđević iz
Prizrena.
Deca koja osećaju ljubav postaju dobri ljudi.
Na njihovim plećima je budućnost našeg opstanka. Naša ljubav može da im
daruje beskrajnu snagu da nose sav teret koji stoji ispred njih.
I zato treba i mi da ih volimo još više i još jače.
Sve dok tkamo nit dobrote i ljubavi, biće i nas ovde i njih tamo. Smisao
ljudskog roda je u pomoći i pružanju ruke podrške
Evica Đorđević živi u Prizrenu, iza teških gvozdenih vrata, okružena strahom
i neizvesnošću. Ona je majka jedinog srpskog deteta u tom gradu, trogodišnje
Milice.
Prenosim deo našeg telefonskog razgovora:
"Hvala Vam na divnim poklonima, sve je prelepo. Moja Milica je sada sretno
dete. A ja osećam život, osećam radost. Ali najviše Vam hvala na pismu, na
rečima ljubavi koji su mi poslali Aleks i Mira Brkić. "
"Draga Milice, teta Rada nam je pisala da u Prizrenu živi sama jedna
devojčica Milica" počela je Evica da mi čita pismo i zastala.
Nastao je tajac. "Moja Milica više nije sama, najviše Vam hvala na tome"
tiho je izustila Evica..Ovu priču o poklanjanju i radosti završavam sa porukom i podsećanjem
Episkopa Artemija da smo svi mi sa Kosova..
"Braći i sestrama iz dijaspore poručujem da nas ne zaborave, da znaju da su
njihovi koreni na Kosovu i Metohiji, a da su oni tamo gde danas jesu -
presađena kosovska biljka. Bez kontakta sa maticom Srbijom i svojom kolevkom,
Kosovom i Metohijom, ne mogu ni oni kao Srbi da opstanu i očuvaju svoj
nacionalni identitet."
Kad budemo potpuno svesni da je svim Srbima kolevka na Kosovu i Metohiji,
tada će sveta zemlja ponovo biti naša. I srpska dece neće sanjati o slobodi.
Živeće u njoj.
Kosovo je srce Srbije!
Radmila Mićić |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
