|
|
Broj 1194, 3. april 2009.
| Bajaga i Instruktori “zapalili” Toronto |
| |
Prošlog vikenda u poznatoj rok sali Opera Haus Bajaga i Instruktori održali su
koncert koji će se dugo pamtiti.
 Sveukupnom
događaju svoj doprinos je dala i predgrupa “Bajpas (Bypass) koja je u
žestokom ritmu Discipline kičme otvorila koncert u sali koja je bila
bukvalno puna do poslednjeg mesta. Mnogi su razočarani, zbog rasprodatih
karata, morali da se vrate kući (što je još jedan pokazatelj da karte ne
treba kupovati u poslednjem momentu).
Bajpasovci su ovom prilikom zaista bili za svaku pohvalu. Zagrejali su
publiku, odličnom svirkom i dobrim repertoarom. Jovana Kovačević je bila u
svom elementu. Kako nam je rekla, imala je želju da na ovom poslednjem
nastupu sa Bajpasom da sve od sebe. I uspela je... naravno uz ostale članove
benda koji su još jednom pokazali da su izvrsni muzičari.
 Dolaskom
Bajage i Instruktora na binu, koncert je nastavljen u fenomenalnoj atmosferi
punoj izuzetno pozitivnih vibracija. Igralo se i pevalo kroz vremeplov kojim
su nas provozali članovi benda. Poznate pesme... malo nostalgije, malo
seta... i tako skoro tri sata koliko je koncert trajao.
Puno raznovrsnog sveta, svih godišta, uživalo je u muzici koje se rado
sećaju. Bilo je dirljivo videti roditelje sa decom koji zajedno pevaju i
luduju.
Svakako velika zasluga pripada i organizatoru turneje po Kanadi i Americi
Top Production kao i firmi Systementertainment koji je organizovao koncert u
Torontu i koji je delio tokom koncerta Bajagin CD besplatno.
Dobro ozvučenje, odlično osvetljenje i vrhunski muzičari nisu mogli ništa
drugo ni da urade nego da naprave koncert koji će se pamtiti.  
U razgovoru sa Bajagom i ostalim članovima saznali smo da im je Toronto
jedan od omiljenih gradova gde rado dolaze. Publika je, kako kažu, posebna i
uvek je dobra atmosfera.
Po meni ovo je najbolji koncert koji su Bajga i instruktori priredili
ovdašnjoj publici tokom dugog niza godina koliko dolaze u Kanadu.
Bravo momci!
|
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| Pesnik Božidar M. Glogovac u Torontu |
| |
Srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" iz Toronta, 14 marta, održalo je jedanaeste
po redu Dučićevo veče poezije. U prepunoj sali Srpskog centra u Misisagi
okupili su se ljubitelji poezije, članovi i poštovaoci "Dobročinstva" i svi
oni koji su želeli da provedu prijatno i ugodno veče u društvu prijatelja,
uz stihove i muziku.
Ove godine Srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" obeležilo je 18 - godišnjicu
svog uspešnog postojanja. Kroz sve to vreme društvo je bilo okrenuto
očuvanju srpskog jezika i kulture, ćiriličnog pisma i bogate kniževne
tradicije srpskog naroda.
 Istovremeno,
članovi društva bili su i veliki humanisti, pa su tako proteklih godina
dobrovoljnim prilozima učestvovali u nizu akcija organizovanih s ciljem da
se pomogne ugroženim, bolesnim i siromašnim u našoj otadžbini. Tokom 18
godina postojanja prikupljeno je i u razne humanitarne svrhe podeljeno i
poslano preko 300.000 hiljada dolara. Članovi ovog poznatog društva,
Hercegovci, ni u dalekoj Kanadi nisu zaboravili svoja pradedovska ognjišta.
Ovogodišnje poetsko veče bilo je posvećeno poznatom srpskom pesniku iz
Hercegovine gsp. Božidaru M. Glogovcu, pesniku hercegovačkog krša. Posetioci
i ljubitelji poezije i srpske književnosti bili su te večeri impresonirani i
zadivljeni njegovim patriotskim i rodoljubivim stvaralaštvom, i ličnošću u
kojoj dominira skromnost i otmenost. Razgovaralo se o pesnikovom književnom
stvaralaštvu, a u programu su učestvovali, pesnici, recitatori, i muzičari;
Radovan Gajić-Gaja, Ana Smiljanić, Rada Mićić, Nikol Marković, Đorđije
Živković, Boris Pavlović, Mirko Radović i Ljubiša Vlatković.
O pesnikovom književnom stvaralaštvu nadahnuto je govorio književnik Radovan
Gajić, istakavši da je njegova poezija prefinjena poetika, koja je odana
ljubavlju i rodoljublju, patriotizmu i pravoslavlju. Sve je to za njega
stvarnost i mit. To su njegove pravoslavne istine spojene ljubavlju i
rodoljubljem.
S gostom pesnikom je razgovarao Slobodan Rundo, voditelj i urednik poetske
večeri.
U okviru programa predstavljen je i najnoviji broj književnog časopisa "Ljudi
govore", koji je pripremio i uredio Dr. Radomir Baturan.
Pesnik Božidar M. Glogovac je nosio pesmu u sebi čitav život i ona je
nezadržljivo iz njega potekla. Poezija je u njemu sazrevala kraj rodnog
ognjišta, dok su strune gusala izvijale pratnju muškom glasu koje je pevalo
istoriju.Od ranog detinjstva pesnik će osetiti toplinu roditeljskog
blagoslova i poneti u svet kao amanet očinski. Tako će on sačuvati čari,
britkog i raskošnog srpskog jezika koji se prelama kroz njegovo pevanje. To
je poezija bola, ponosa i prkosa, mirisa zavičaja i ognjišta.
Kamen mu je personifikacija života, duhovnog stanja i filozofskog pogleda.
Kamen mu je na duši usamljena litica manastira Ostrog. On se divi kamenu kao
Božijoj promisiji.
Glavna preokupacija u pesmama koje Glogovac stvara je ljubav kao najveće
dostignuće čovečanstva. Divne stihove o ljubavi je ispisao. U toku književne
večeri sa uzbuđenjem smo saslušali njegovu besedu o ljubavi.
Hercegovina mu je slovo ize i ona ima svoj miris njemu znan. Na stratištima
svog naroda pravi veličanstvene spomenike od prkosa i neprebola. Srpsku
istoriju peva od Kosova do naših tragičnih dana. Pesma mu je hod kroz
istoriju. Njegov stih je sažet, ekspresivan i metaforičan, taj stih je epoha,
aluzija, alegorija, aforizam.
U njegovoj etičkoj formuli čast je iznad života, smrt je iznad posrtanja. On
je pesnik koji je opsednut svojom otadžbinom i briljantnom helenskom
filozofijom. On govori o smislu i besmislu, o sreći i nesreći, radosti i
tuzi, veri i posustajanju.
Božidar M. Glogovac je rasni pesnik, a to znači da je pesnik iznikao iz
naroda. Njegova poezija, njegove reči čine da čoveka, da ljude, učini
mudrima i da tako im da snagu, da se i dalje nadaju smislu.
Njegovi 7 zbirki pesama, koje je do sada objavio, njegovi divni patriotski
stihovi svoju poetsku snagu oslanjaju na lepotu izvorne pesnikove mudrosti,
snažno izrečene, večito živim bogastvom, rečnika narodnog jezika, srpskog
izvornog hercegovačkog jezika.
On je raspričani pesnik. Njegova poetika je i tužna i teška, kakav je i sam
naš život. Njegov poetski izraz nedvosmisleno je i neiskvareno lirski.
Kako nam sam pesnik reče ove večeri, četiri stuba na kojima stoji njegova
celokupna duhovna nadgradnja jesu gusle, Njegoševa epika, Dučićeva lirika, i
Kantova etika.
On je kao pesnik prisvojio Zabljačku tragediju kao svoj pesnički usud, da
joj on poput Starca Milije, Laze Kostića i Đure Jakšića doda svoje breme
briga koje pritiskuju njegov narod.
Sam nastup pesnika bio je veoma uzbudljiv za sve. Bili smo oduševljeni
njegovim kazivanjima i govorenjem poezije. Osećali smo se, kao da smo se
vratili u otadžbinu.
Posle njegovih reči osećali smo se pročišćeno i produhovljeno, osetili
boljim i plemenitijim ove noći, jer je njegova poezija razumljiva, kao i
svaka prava poezija. On je čovek koji živi poeziju jer je celi svoj život
posvetio njoj i srpskom jeziku, pišući jednostavno, patriotski i milosrdno
ispunjen ljubavlju prema srpskom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji,
borbi za istinu i pravdu kroz vekove.
On želi vaskrsnuće srpskog naroda i da se sazna istina o njegovoj tragediji.
On želi preporod. U njegovoj poeziji treperi jedna nada, jedno uverenje da
je čovek živ, da u njemu bije ljudsko srce i da za život uvek ima nade dok
postoji ljubav prema bližnjima i otadžbini.
Pesnik Božidar M. Glogovac rođen je 1939. godine, a njegov zavičaj je selo
Mosko kod Trebinja u Hercegovini. Po obrazovanju je filozof, a po vokaciji
pesnik. Živi u Beogradu, stalni je učesnik književnih susreta i guslarskih
posela u otadžbini, a najdraže su mu Dučićeve večeri poezije u Trebinju. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
| PROLEĆNI KONCERT |
| |
 Na
"Prolećnom koncertu" koji je održan 21. marta u prepunoj Sali St. George's
United Church na Eglintonu u Torontu, vrsni umetnici Jasmina
Vučurović-klavir, Bojana Rajić-sopran, Goran Gojević-klarinet i Alekandar
Gajić-violina pružili su prisutnima neizmerno lep doživljaj.
U prvom delu ljubitelji klasične muzike imali su priliku da se uvere u
virtuoznost umetnika kroz dela Mocarta, Lenjina, Debisija, Poulenca. U
drugom delu u dinamičnom ritmu prepoznatnjivih Brazilskih melodija, kao i uz
zvuke Srednjeg istoka i Balkana publika je “prošetala” kroz razna vremena i
ritmove koji su karakteristični za ova podneblja.
Poseban utisak ostavilo je izvođenje kompozije Aleksandra Gajića "Hotlanad"
nastale 1997 godine, nakon što je autor posle mnogo godina posetio rodni
kraj, Baraće, na putu između Mrknjić Grada i Glamoča u Bosni.
Nastup izvođača je bio krajnje profesionalan i tehnički dobro izveden.
Njihova ljubav prema muzici i svemu što rade osećala se tokom celog koncerta.
Velika zasluga za produkciju pripada Gordani Laković koja je ceo događaj,
kao i uvek, odlično organizovala. |
| |
| |
|
| |
| OBELEŽENA DESETOGODIŠNjICA NATO BOMBARDOVANjA
U CRKVI SVETI SAVA |
| |
Sala u Svetosavskoj crkvi, na Riveru, bila je ispunjena do poslednjeg mesta,
kada su se sveštenici, Prvoslav Purić i Ljubomir Rajić, podigli sa svojih
mesta i pozvali prisutne da pođu do oltara, gde je obavljeno opelo za
ubijene žrtve NATO bombardovanja koje je započelo istog dana, 24. marta pre
deset godina.
 Svečana
povorka ljudi, pognutih glava, sa upaljenim svećama u rukama, moleći se
predano Gospodu, udostojila je dužnom pažnjom i spasla od zaborava
trogodišnju Milicu Rakić i još nekoliko hiljada Srba nemilosrdno ubijenih
bombama iz nevidljivih aviona, kasetnim bombama i drugim oružjem za vreme
brutalnog, ničim opravdanog, nezakonitog 78-dnevnog bombardovanja naše male
zemlje od strane devetnaest država, članica NATO pakta.
Posle obavljenog opela održan je prigodan program koji je osmislio i vodio
književnik Radovan Gajić.
Među prisutnima bili su i predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije:
gen. konzul Dragan Grković i konzul Goran Savić.
U potpunoj tišini naizmenično su nastupali pesnici i hor devojčica Marije
Dugar. Svoje antiratne stihove govorili su članovi Udruženja "Desanka
Maksimović": Stojanka Radenović Petković, Buba Veljović Braunstein, Katarina
Kostić, Miroslava Đurčić, Sreto Petrić, Prvoslav Vujčić, Srđan Bajić, Lazar
Subotički, Saša Stefanović i Božidar Živković - Džigi.
Poznata kosovska pesma "Ječam žela Kosovka devojka", u interpretaciji
vokalne solistkinje Bozice Bojat imala je veoma dramatičnu konotaciju.
Program je završen Besedom o oprostu koju je kazivao Radovan Gajić, a koju
je započeo rečima:
Nema prastanja,
Nema zaborava
Samo tihuje molitva! |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
