|
|
Broj 1199, 15. maj 2009.
AKADEMIJA NARODNE IGRE MIROSLAV BATA MARČETIĆ
Hajd' povedi veselo… |
| |
Veselo, raspevano i uigrano Akademija Miroslav Bata Marčetić, obeležila je još
jednu godinu rada i u dva sata programa pokazala samo deo, svog uvek
obogaćenog repertoara.
U prepunoj sali Ryerson Theatre u Torontu, prošlog vikenda, domaćini su
pozdravili dobrošlicom sve prisutne da bi u čast duhovnog i kulturnog
bogatstva našeg naroda koncert bio otvoren igrom "Ivanjsko cveće". Ivanjski
šareni venci kite kapije mnogih domova i simbolično označavaju želju za
zdravljem i blagostanjem. Sam pogled na igrače na sceni , uz igru, pesmu i
prelepe nošnje predstavljao je pravo uživanje.
 Mora
se primetiti da je ove godine naglasak čitavog koncerta bio na narodnim
izvornim pesmama, kako uz koreografije, tako i kao samostalno pevanje. Pesma
je nekada bila funkcionalno vezana za razne seoske poslove i imala za cilj
međusobnu komunikaciju.
Tim povodom istaknimo pesmu "Zora Zori" koju su majstorski izvele Mirjana
Marčetić i Nađa Crnomarković. Pevale su zvonko i sigurno, bez vidljivog
naprezanja .
Očigledno je da je proces disanja kod ovih devojaka u potpunosti usvojen i
da je glas pokretljiv, ali pored prirodne lepote glasa zasluga svakako
pripada i vokalnom instruktoru Akademije Sonji Crnomarković, koja sigurnim
koracima razvija grupu koja sjajno peva..
 Pravo
iznenađenje večeri bila je i mala Marija Stošić, kojoj bi i pojedini iskusni
pevači pozavideli da su je čuli kako peva "Gora jeci". Mariju smo imali
prilike da upoznamo prošle godine i već tada shvatili da se radi o detetu sa
izvanrednim vokalnim mogućnostima. Očigledno, Akademija je svog solistu već
našla.
Kada su na pozornicu izašli i najmlađi članovi, bilo je jasno da je scena
Ryerson Theatra postala mala za ovo folklorno društvo koje je iz godine u
godinu sve masovnije.
Dok je sala odjekivala smehom i aplauzom ređali su se jedan za drugim kako
ansambli, tako i pevačke grupe.
Videle su se prelepe koregrafije Bate Marčetića: "Hajd, povedi veselo", "Vlaške
igre", Igre iz Banja Luke i Republike Srpske, "Izlezi Vido mori " i "Banatski
bal".
 Ne
samo zato što se radi o Banatu i o balu, tek ova koreografija je pobrala
veliki apluz i izmamila smeh kod publike. Uz muzički aranžman Miće Petrovića,
čitava igra je smišljena kao mali dramski komad koga je duhovito začinio od
početka do kraja, glumac Mladen Obradović.
Uporedo sa ansamblom, raste i narodni orkestar na čelu sa Mićom Popovićem,
koji je ujedno i vokalni instruktor . Ovacije publike dobila je kombinacija
me-lodija koje je uz orkestar na frulici i dvojnici maestralno "odfrulao"
solista Vladimir Mišić.
Čula se i grupna pesma iz jugoistočne Srbije "Čula baba, razbrala", pesma
devojaka "Ajmo moje seje poigrati" i dečija -"Na ledu".
Energiju u Sali podigla je još više "Čobanska igra" sa dobošarem Goranom
Kovačevićem u koreografiji Dobrivoja Putnika.
Uz Umetničkog rukovodioca Batu Marčetića, u Akademiji su stasali i pravi
asistenti koji rade sa folkornim grupama: Marijana Marčetiš, Neven Mikač,
Željka Jaković.
Za kraj prvog i drugog dela koncerta ostavljene su koreografije Milorada
Lonića " Milan mi Milku apeše" i "Oj Stojane, mlad stopane" koja se svaki
put kada je igra Prvi ansambl Akdemije, igra na bis. Sa solistima Tatjanom
Stanković, Marijanom Marčetić, Nevenom Mikačem, Danijel Sekulićem i
Vladimirom Mišićem, čini se da je ceo koncert kao i ova igra, lak , lepršav
i spontan. Ali upravo je za takav način igranja potrebno i veliko umeće.
Koncert je uz aplauz, zvižduke i cveće, posle dva puna sata programa,
završen.
A u umetnosti ništa nije teže nego završiti, što ujedno znači i usavršiti.
Tako je i sa Akademijom. Uvek nova, brojnija, bolja.
Posle spuštenih zavesa svima je verovatno postalo blisko ono Geteovo da
čovek ne može pobeći iz sveta sigurnije nego pomoću umetnosti , ali se s
njim ne može ni povezati sigurnije nego pomoću umetnosti.
A koncert je bio - prava umetnost.
Aplauz. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
PROMOCIJA KNjIGE DRAGICE VELjOVIĆ -
BRAUNŠTAJN
"AVENIJA HRASTOVA" |
| |
Najnovija knjiga poezije "Avenija Hrastova" postala je trenutkom svoga
pojavljivanja poetska činjenica o kojoj se govori i knjiga koja se čita, jer
ova poetska zbirka cenjene poetese Bube Braunštajn ima sasvim izuzetnu
specifičnu težinu.
To su se mogli uveriti ljubitelji poezije 8. maja u prepunoj knjižari Srbika,
gde je u organizaciji Udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović"
promovisana knjigu poezije.
Vredna i svestrana poetesa, slikar i pisac romana koji uskoro treba da se
pojavi, Buba Braunštajn nam je i ovom novom zbirkom pokazala šta je ljubav i
emocije. Njen pesnički vokabular je složen ali istovremeno razumljiv, jer u
njenom pesničkom govoru ima nečega rapsodičnog, širokog, srodnički bliskog i
intimiziranog.
" Ne naginjite mnogo ovu knjigu, puna je ljubavi… Za sve one radi kojih smo
se rodili, ljubili, živjeli i umirali, sa njihovim imenima na našim usnama.
Za ljubav, mir i dostojanstvo čovjeka, za čitaoca da ga zaogrne plašt
ljubavi i zaštiti od svih oluja koje život nosi." - na početku knjige
pesnikinja kaže svojim čitaocima. I zaista svakom novom pesmom ona čitaoca
vodi kroz sami život i svaki deo tog života nijansira najpozitivnijom
emocijom, tj. ljubavlju.
Čitajući njenu poeziju, čitalac naprosto kao da ponovo proživljava svoj
sopstveni život u kojem ima trenutaka uzleta i snage a istovremeno i zastoja,
nedoumice i neizvesnosti šta nosi naše novo sutra. Autorka sve to ispevava
na neki svoj poseban i specifican, unikatan način.
Uloga i snaga žene, uopšte u egzistenciji čovečanstva opisana je od strane
mnogih pisaca i pesnika sveta. Knjiga "Avenija Hrastova" je zbirka poezije
koju je napisala žena o ženi. U ovim pesmama žena nema oreol mučenice, iako
prolazi kroz sve faze života koje sobom nose i mnogo boli, žena u ovoj
poeziji je večiti borac za bolje sutra, ona je jaka i pozitivna snaga
čovečanstva, ona ne skriva da je ranjiva i bolna u svojoj ženskoj
suptilnosti i tankočudnosti, ali istovremeno ona uključuje sve odbrambene
mehanizme kako bi prevazišla životne posrtaje, padove, razočarenja.
Poezija Bube Braunštajn takođe je jedna slika, kako vremena u kojem je
pisana, tako i onog suptilnog dela kazivanja jedne žene, intelektualke,
zrele pesnikinje, žene Balkana. Ona jasno i nedvosmisleno podvlači tradiciju
naše žene i njene posvećenosti domu, deci, porodici, voljenom biću, i
naravno naglašeno stoji i ljubav prema otađbini i vremenu u kojem je
odrastala i stasala kao deo tog vremena i društva.
Veoma je upečatljiv stil kojim autorka komunicira sa likovima iz svojih
pesama, ljubav se oseca iz svakog stiha, ljubav prema čoveku uopšte, ona tu
ljubav svojim stihovima ugrađuje i u samog čitaoca.
Jedan od tematskih krugova u knjizi kojem je pesnikinja poklanjala svoje
inspirativne trenutke je i prijateljstvo. Po-sebno su inspirativne njene
poetske reči o zbivanjima poslednjih dvadesetak godina. To su boli svih nas,
tu su stradanja i nas i naših prijatelja i neprijatelja, tu su zablude i
zamke, kako pojedinaca tako i naroda sa naših prostora uopšte. To su
sudbonosni događaji koji u opredelili živote, kako pojedinaca, tako i svih
naroda bivše Jugoslavije.
Pesme svojom tematikom i razradom mame čitaoca. U pesnikinji živi Sarajka,
jer su njene pesme ispevane na sarajevskom narečju. U njenoj ranjenoj duši
pesma je obitavala kao postojanje, samo je trebalo vreme da tu pesmu uobliči,
uokviri i prenese je među stranice knjiga njene i naše životne proze i
poezije.
Uz ovu divnu zbirku poezije, poetesa je napravila i kompakt disk, koji je
porodični projekat, jer je muziku uradio sin Dejan, a grafički dizajn CD-a i
korice knjige je uradila snaha Debora. Stihove govori Buba Braunštajn.
Knjiga "Avenija hrastova" se isčitava nebrojeno puta, CD se sluša u jednom
dahu i kao da letimo kroz vreme prostor u kojem smo žveli, a ujedno
pronalazimo i trenutke lepote.
Ona se svojom pesmom suočava sa životom u svim njegovim segmentima, ona ga
slavi i voli, ona ga i analizira i traži opomenu. Ona glorifikuje čoveka,
želi da ga sačuva od zla, neukosti i svih nevolja koje mu oduzimaju snagu i
dostojnost ljudskog razumnog bića. Pesnikinja zrači pozitivnom energijom,
ona čitaoca i slušaoca budi iz nostalgije i vodi ga stazama muzike i
Betovenovih sonata.
O knjizi su stručno i pohvalno govorili pisci Katarina Kostić, Viseslav
Simić, Danilo Marić i Ilija Saula.
Recenzenti knjiga poezije su književnik Zdravko Gojković iz Beograda,
profesor Radmila Milharčić, književni kritičar Voja Vujanović i novinar
Zlatko Tarle.
Voditelji progama su bili dramska umetnica Ljiljana Marković i novinar
Slobodan Rundo.
Na kraju književne večeri poetesa je odgovarala na mnoga pitanja radoznale
publike. Njenu poeziju je veoma nadahnuto recitovala Ljiljana Marković.
"Avenija hrastova" posvećena je njenom rano preminulom suprugu Dr. Zoranu
Braunštajnu. "U spomen zlatnoj zvezdi što svijetli na Tvom putu, u spomen
ljubavi, što zemljom i nebom jezdi…vjekovima u nepoderivom ružinom, samotnom
kaputu."
"Šta li voljeh? Šta li obožavah?
Postoja li? Il" Te samo sanjah? |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
