|
|
Broj 1203, 19. jun 2009.
| PROMOCIJA ČASOPISA "DVERI SRPSKE" |
| |
U sklopu RADOVANOVIH VEČERI, osme večeri koja je održana 12. juna u crkvi
Svetog Save u Torontu prisutni posetioci su razgovarali sa gostima iz
Beograda, književnikom Draganom Lakićevićem, urednikom Srpske književne
zadruge, Boškom Obradovićem i Radovanom Tvrdišićem, osnivačima i urednicima
časopisa "Dveri Srpske".
 Razgovaralo
se o Radovanu Karađiću u svetlu srpskog nacionalnog programa i stvaranju
Republike Srpske. Tom prilikom istaknuto je da je Republika Srpska najveći
nacionalni kreativni domet srpskog naroda u dvadesetom veku. U veku u kome
smo ili svoj državotvorni identitet utapali u druge države, ili jednostavno
doživeli sve moguće nacionalne poraze, zato stvaranje jedne srpske države
predstavlja vrhunski istorijski rezultat. Republika Srpska danas ne
predstavlja simbolički važnu istorijsku činjenicu samo za srpski narod, ona
je bila i ostala avangarda nacionalne i hrišćanske ideje u savremenoj Evropi.
Danas, mnoge Evropske države počinju da shvataju kuda vodi proces ukidanja
nacionalnih suvereniteta i zato dolazi do početka nacionalnog otrežnjenja
kod mnogih evropskih država.
Velika je uloga Dr. Radovana Karađića i njegovih saradnika, boraca i srpskog
naroda u stvaranju te nove srpske države. Republika srpska je bila prvi
front za odbranu hrišćanstva u savremenoj Evropi i prestavljala je prvu
branu islamskoj ekspanziji ka srcu Evrope.
U drugom delu ove odlično organizovane večeri, koju su vodili Dr. Davor
Milićević i književnik Radovan Gajić, uz svesrdnu pomoć prota, Vasilija
Tomića i Ljubomira Rajića, urednika časopisa "Glasnik" i "Istočnik",
prestavljen je poznati časopis "Dveri Srpske", časopis za nacionalnu kulturu
i društvena pitanja koji izlazi već deset godina.
Kako istakoše, naši gosti iz otadžbine gosp. Radovan Tvrdišić i Boško
Obradović, prvi broj časopisa je izašao na Savindan 1999. godine kao
nacionalno glasilo studenata srbistike nepostojeće katerde za srbistiku
Filoloskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mladi ljudi koji se okupljaju oko ovog časopisa, nova srpska omladina
razmišljala je o stradanjima, dezintegraciji i poniženjima koja doživljava
srpski narod. Da li ćemo iz ovoga izvući istorijske pouke? Da li ćemo bilo
šta promeniti u svojim verovanjima, navikama, idejama i ponašanju? Da li
pratimo svetska zbivanja i pripremamo se za vreme koje dolazi? Da li uopšte
razmišljamo o srpskim nacionalnim interesima i programu? Kako da ih
zaštitimo u velikim svetskim previranjima? Da li ima života i nade srpskom
narodu?
Jedini prostor i odgovor na sva ova pitanja jesu slobode, kreativnosti,
nezavisnosti, samoinicijative, borbenosti i nove vizije i necionalnog rada
nalazi se u autentičnom srpskom nevladinom sektoru. Pojedinci, izdavačke
kuće, udruženja građana, nacionalne manifestacije i preduzetnički poduhvati,
čine spektar društvenog života koji će pokrenuti mlade ljude da uzmu učešća
u rešavanju vlastite sudbine.
Svetosavsko pitanje danas glasi, kao se uspraviti i uzeti stvar u svoje ruke.
Šta najpre treba uraditi i kako dugoročno utemeljiti narod i državu. Mora se
krenuti o sedam osnova našeg preporoda, nema razloga da se stidimo svoga
nacionalnog identiteta i ne želimo da ga promenimo. Imamo sva ljudska i
nacionalna prava da ga štitimo. Zatim moraju se osloboditi misli i dela,
samoorganizujmo se, podignimo duhovni i moralni ustanak i rušimo lažne
autoritete. Svaki srpski raskol, podele i nesloge su prošlost i smrtni greh
novog rodoljublja.
Gradimo novu nacionalnu filozofiju pomirenja, sloge i sabornosti. Počnimo sa
postovanjem i praznovanjem svetinje ljudskog života, braka i mnogočlane
porodice. Deca su naš nacionalni program, naša snaga, naša budućnost.
Odbacujemo sve pogrešne orgaciozane forme i stvarajmo nove, novu kulturu i
novi model društvenog delovanja.
Potrebno nam je novo oduševljenje i nacionalna samodisciplina, jer nema
nacionalnog napretka u bilo kom smislu bez vere u sebe, svoju misiju, svoj
uspeh.
Odbacimo svaki nacionalni umor, razočarenje, ravnodušnost i lenjost.
Nacionalni posao treba da radimo, predano, uporno, disciplinovano, redov-no
i neodstupno. Naša je budućnost mladost otađbine koja je okupljena i sabrana
srpskim zavetom.
Svakoga četvrtka na Mašinskom fakultetu u Beogradu okupljaju se mladi ljudi,
studenti i đaci, njih preko hiljadu uvek, da bi razgovarali o svim ovim
problemima i situaciji u kojoj se nalazi srpski narod.
Ti mladi ljudi će jednog dana preuzeti odgovornost za vođenje svoje države.
Najznačajnija je misionarska i prosvetitetljska uloga časopisa "Dveri Srpske'.
Normalno, uz pomoć i razu-mevanje Srpske Pravoslavne crkve. Geslo ovih novih
mladih ljudi je "Kako radili, tako nam i Bog pomogo".
Poznati književnik Dragan Lakićević nam je čitao delove iz svoje najnovije
knjige.
Takođe nas je upoznao i sa knjigom "MISLI AVE JUSTINA", koja je promovisana
u našem Manastiru u Miltonu.
Stihove pesnika Radovana Karađića govorio je glumac Dimitrije Porobić. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
| Velika predstava malih glumaca |
| |
"Pustite decu nek rastu
Pevaju, glume i lete.
Ona se samo lepotom bave.
Deca su ukras planete."
Pozorište za decu treba da razvije govorne veštine, pozitivne sklonosti,
humana uverenja a posebno da pomogne sticanju samopouzdanja.
Da je sve ovo tačno, uverila nas je originalna i maštovita, dečija predstava
"Torta sa pet spratova" Dobrice Erića, u režiji diplomiranog režisera Vojina
Vasovića, a u izvođenju glumačke škole SKUD Oplenac, koja je odigrana
prošlog vikenda u maloj pozorišnoj sali Oplenca u Misisagi.
Od samog početka, deset pravih malih glumaca , spontano su uspostavili
interaktivan odnos sa publikom.
Ovo delo poznato kao školska literatura, komično od prvog do zadnjeg stiha,
zahvaljujući talentovanoj grupi dece dramske škole Oplenac, preraslo je u
komad u kome su pored najmlađih uživali i odrasli. Ne samo da su se kao i
deca smejali od srca, već su uspeli da opet nađu to dete u sebi.
Zašto baš ovaj izbor teksta, Vojin Vasović kaže:
''Torta sa pet spratova'' je priča o odrastanju i ne slučajno izabran komad
za decu ovog uzrasta. Želim da verujem da u toku rada i oni sazrevaju kao
ljudi, a ne samo kao mladi glumci. Iako je bilo momenata kada smo svi bili
prezasićeni ponavljanjem vežbi radi usavršavanja, ispostavilo se da se trud
isplatio i po reakcijama publike i što je najvažnije- po njihovim osmesima
nakon završenog posla!"
Zasluga za uspešno izvođenje naravno, najviše pripada glumačkom ansamblu
Oplenca koji sačinjavaju: Nevena i Uroš Krtolina, Sofija Vuković, Marko
Samardžija, Danka Varaklić, Stefan i Ognjen Tubić, Damjan i Mateja Ilić,
AleksA Bojičić.
Jednostavan i prepoznatljiv jezik uz adekvatne narodne nošnje uz koje je
išla i odgovarajuća muzika , vešto koristeći samo ono što se ima na sceni od
"Torte sa pet spratova" napravljena je prava poslastica.
Da li je bilo ratovanja" sa rečima i izrazima?
"Prva bitka koju smo bili za osvajanje pozorišne čarolije bila je bitka sa
jezikom, koja mladim polaznicima teško pada budući da su odrasli na
engleskom govornom području. Zatim tu su bili problemi sa mizanscenom,
osnovama tehnike glasa i pokreta, učenje teksta", kaže Vojin.
Smatrate li da su dramske radionice za decu baza za buduću pozorišnu publiku?
"Da bi smo izgradili sredinu koja će mariti za pozorište, ulaganje (ne
finansijsko, već vremenski i kreativno) treba početi od najmlađih. Ukoliko
se deca od malih nogu ne ''nauče'' pozorištu gledajući svoje vršnjake, jako
teško će prvi put otići na neku predstavu, kada su već formirane ličnosti.
Umetnost je ogledalo prirode, i siguran sam da će mnogi od njih jednog dana
gledati svoj odraz u njoj".
Svi koji su gledali predstavu složiće se da je uz puno mimike, pantomime,
ritmičkih pokreta i grupnih scena koje su ujedno i svakom pojedinačno
ostavljale dovoljno mesta da se glumački razmahne, deca igrala,
imrpovizovala i učinila da vreme prođe za čas.
"Torta'' se gradila san po san, sprat po sprat, i dočekala publiku kao
višnjicu na vrhu! Novi materijali već su tu za novi izazov i sledeću sezonu",
dodaje Vojin.
Šta najčešće govorite svojim đacima dok su na sceni?
" Setiću se ovoga puta V. Šekspira koji kaže: Mi smo građa od koje se grade
snovi...i ceo naš mali život je snom zaokružen.." |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
KONCERT HORA KIR STEFAN
Zvuk tišine zavičaja |
| |
Prošlog vikenda u crkvi St George na Eglintonu održan je deveti godišnji
koncert pravoslavne duhovne i srpske svetovne muzike hora Kir Stefan pod
rukovodstvom Jasmine Vučurović.
Subotnje veče u prepunoj sali bilo je prilika za prisutne da uživaju u lepom
pevanju hora ali i nekom pratećem zvuku koji nas je ispunjavao sećanjima na
postojbinu i snagom pripadanja jednih drugima. Lepi glsasovi i ozbiljna lica
pevača pričali su nam priču našeg naroda, setnu i dostojanstvenu,
pravovjernu.
 Nastup
je bio podeljen u dva dela. Prvi je slavio pravoslavnu duhovnu muziku, kroz
stvaralaštvo Dušana Maksimovića, Stevana Mokranjca, Vojislava Simića, Koste
Manojlovića i A. Arhangelskog. Publici se naročito dopalo izvođenje "Tebe
ođejuscagosja, Stihire na stihove", uz narodno pojenje i solo pevanje
Dragane Stošić, Ljiljane Zdravković, Jasmine Vučurović, Mihajla Hovanec,
Milana Jakića, Milana Dimitrijevića i Miloša Lalovića.
U drugom delu programa ispunjenim svetovnom muzikom iz Srbije i okoline,
naročito je došao do izražaja svestrani talenat i neuobičajena profesionalna
neposrednost Jasmine Vučurović, kao i virtuozna podrška orkestra: Dejan
Badnjar, Rade Petrić, Velibor Perendija i Siniša Davidovac. Emotivni vrhunac
večeri je bilo izvođenje pesme sa Kosova i Metohije 'Gora Jeci', po zapisu
Brankice Vasić. Punoća i mekoća glasa soprana Dragane Stošić, praćena
nadahnutim pevanjem hora bila je pozdravljena dugotrajnim aplauzima.
Na kraju koncerta hor se odužio zahvalnoj publici višestrukim bisevima u
veličanstvenoj atmosferi. |
| |
| Žarko Klašnja |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
