|
|
Broj 1219, 9. oktobar 2009.
| David Albahari - Veština pisanja |
| |
"Čim sednete da pišete pretvarate se. Ne kažem da pisci lažu, ali govore-
neistinu," duhovito je rekao David Albahari na književnom druženju prošlog
petka u Urbanskejp galeriji u Torontu. Bio je to jos jedan kulturni događaj
organizovan od strane gospodina Nenada Stankovića, a pod pokroviteljstvom
Generalnog Konzulata u Torontu, koji je osvetilio tradicionalne dane srpske
kulture u Torontu.
O stvaralaštvu Davida Albaharija može da se pročita na mnogim sajtovima na
internetu i zato nećemo ponovljati ono što je već toliko puta rečeno.
Osvrnućemo se na jednu suptilnu dušu. Na Davida Albaharija, koji je pisac
Albahari samo kada piše i samo Albahari - kada ne piše.
 Tako,
dok sedi u svojoj radnoj sobi u Kalgariju, često se, dok piše pita, nije li
on sam ugalj koji čeka da izgori na vatri inspiracije.
Da insipracije nikad ne nedostaje svedoči deset objavljenih knjiga priča,
dvanaest romana i tri knjige eseja.
Svedoči epitet o najprevođenijem srpskom piscu van Srbije.
"Ja pripadam onima koji veruju da pisac kao pisac, postoji samo u trenutku
kada piše", često kao kakav lajt motiv, ponavlja.
Pisanje je za Albaharija lako, neka vrsta zabave. Objašnjenje je sledeće: "Sve
počinje od jedne jedine rečenice i kada počnem da pišem ne znam ništa sem te
takozvane "jezgrene rečenice". Te, koju uvek napišem kad ne mogu da se setim
šta dalje. Ispišem je ponovo i pisanje-krene".
U pisanje naravno uvek ubacuje ugodne elemente, tako da čitanje bude lagodno.
Ko je pročitao bar jedno delo Albaharija, u to se i uverio. U tu lagodnost
čitanja.
 Najintersantniji
su romani. Čitav roman - jedan pasus! Zašto? Pa... to je najednostavnije kao
forma. Albahari kaže da su mu mnogi zlobnici rekli da to radi zato, jer nema
onu dirku "enter" na kompjuteru...Ali za njega je pisanje razonoda iako ga
je ta izjava koštala i raskida jednog dugog prijateljstva sa francuskom
prijateljicom-piscem, koja govori da je pisanje težak rad, krv i znoj, te mu
je zbog različitih pogleda na istu "stvar"; a tako javno iznesenu, poslala
poruku da više nisu prijatelji.
Pa dobro. C'est la vie.
"Uvek su me nervirali poznati pisci koji su govorili da nemaju vremena da
čitaju mlade pisce, već stalno isčitavaju klasike. To mi je nekako bilo
apsurdno.
Kako, pročitali ste Tolstoja, Balzaka pa ih čitate opet i opet i opet.. Ja
čitam mlađe i izdvojio bih Borivoja Adasevića i Srđana Tešića koji piše
romane, čak kraće od mojih. Znate kako je kod nas , nastavlja Albahari, do
50 te ste mlad pisac, a onda postanete klasik ili vas -zaborave".
U toploj atmosferi večeri David Albahari pre početka čitanja jednog pasusa
svoje knjige, pita prisutne koliko imaju vremena, jer jedan pasus često zna
da se protegne i na 150 strana... Čak i da je bilo tako, ne bi nam bilo
dosadno ni dugo, jer je pričano o ženi, ili kako pisac uvek kaže : moja žena..
Priča koja piscu stalno donosi nesporazume sa vlastitom ženom koja se pita
da li je to ona u stvari, ...ili nije.... mislim, zapravo, to jeste njegova
žena, koja misli da nije... Duhovito. Rečenice kratke. Jednostavne. Smejali
smo se naglas, a ja još vise, jer se setih Dučića koji jednom reče, da
jedino pisac koji ženu ne bi napao u šumi, neće je napasti ni u knjizi...
Kako godine odmiču i priče Albaharija se menjaju. Da li priče, da li čovek,
tek kada je napunio 60 godina, počeo je da razmišlja o bilansu svog života i
tada napisao knjigu priča "Svake noći u drugom gradu", inspirisan
mnogobrojnim književnim večerima po raznim gradovima Evrope.
"Samo prošle godine sam priredio veče nazvavši ga Poslastičarske priče i
pozvao dvadest autora da napišu priče o poslastičarnici. Da bih sačuvao
uspomenu na njih. Najviše na bozu." Opet smeh...
Boza. Kod Pelivana...romantične uspomene navreše kod svih nas u Galeriji...
Kada kaže - dobra knjiga, Albahari misli na onu koja vas navede da se
osetite kao neko od junaka, ali ne u smislu da se s njim identifikujete, već
da osetite da je to vaša priča.
Preveden na šesnaest jezika, dobitnik mnogih nagrada i priznanja, David
Albahari je pisac koji stvara reči, ali i misli.
Dva sata druženja sa Albaharijem, prošlo je prebrzo. Prebrzo da bi shvatili
da je u pitanju jedan srećan čovek.
Srećan, jer ne može biti nesrećan dokle god tako piše. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| Srpski sabor Dveri predstavljen u 10 gradova
u Kanadi |
| |
Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Kanadskog g. Georgija, Boško
Obradović, jedan od osnivača časopisa "Dveri srpske" i sekretar Upravnog
odbora Srpskog sabora Dveri, gost je Eparhije Kanadske i Versko-humanitarne
organizacije Kosovski Zavet, i u okviru svog drugog boravka u Kanadi
predstaviće rad Dveri i najnovije projekte u ukupno 10 srpskih parohijskih
zajednica: Vankuver, Vaterlu, Okvil, Milton, Hamilton, Misisaga, Kičiner,
Vindzor, Toronto i Otava. Ovim povodom u Miltonu i Otavi biće otvorene
Svetosavske škole.
 Teme
ovog ciklusa predavanja Boška Obradovića su: "Istina o Srebrenici", "Srpska
mreža - novi način srpskog patriotskog organizovanja u 21. veku", "Kako
očuvati srpski nacionalni identitet" i "Savremena srpska porodica kao uzrok
uspeha ili propasti srpskog naroda".
Posebna tribina za srpske studente i omladinu i završno veče Kosovskog
Zaveta i Dveri biće održano u subotu, 10. oktobra u hramu Svetoga Save na
Riveru u Torontu na temu "Vera, nacija i mladi - kakav treba da bude mladi
lider u 21. veku".
Dveri na proslavi 40 godina srpske crkve u Vankuveru
Nakon veoma uspešne prve posete predstavnika Srpskog sabora Dveri srpskim
zajednicama u Kanadi u junu ove godine, koja je okončana Prvim Saborom
srpske omladine održanom za Vidovdan u manastiru u Miltonu, upriličen je i
novi dolazak Boška Obradovića, jednog od lidera ovog udruženja koje u ovom
trenutku spada u jednu od najaktivnijih srpskih patriotskih i nestranačkih
organizacija na svetu. Dveri su prvo od 19. do 21. septembra bili gosti
srpske zajednice u Vankuveru koja je tog vikenda svečano obeležila 40 godina
od osnivanja crkveno-školske opštine u ovdašnjoj dijaspori na zapadu Kanade.
Ovim povodom posebni gosti vankuverske parohije bili su Njegovo
Preosveštenstvo Episkop Kanadski g. Georgije, dr Goran Popović,
potpredsednik Eparhijske skupštine i Boško Obradović.
U subotnjem programu uz prateću videoprezentaciju govorilo se o istorijatu
ove crkveno-školske opštine u proteklih 40 godina, a prisutnima su se
obratili i učesnici i svedoci ove istorije, najzaslužniji parohijani koji su
svoj život ugradili u svoju crkvenu opštinu, trenutni parohijski sveštenici
o. Miroslav Dejanov i o. Miloš Purić, kao i članovi izuzetno agilne nove
Uprave na čelu sa Dejanom Varajićem. Svoje obraćanje ovim povodom u ime
Dveri imao je i Boško Obradović, koji je ukazao na značaj ove četiri
decenije odbrane vlastitog smisla života: u Crkvi i za Crkvu.
Nakon Svete Arhijerejske Liturgije u nedelju, koju je služio Episkop
Kanadski g. Georgije, podeljena su posebna eparhijska priznanja i
arhijerejske gramate najistaknutijim predstavnicima ove parohije u službi
Bogu i svome rodu, a onda se svojom besedom obratio i Preosvećeni Vladika
ukazavši na važnost ovog blagoslovenog dana i proslave 40 godina
bogosluženja i rodoljublja u Vankuveru. Potom je Boško Obradović održao
predavanje na temu "Srpsko nacionalno pitanje danas" u kome je izložio
stanje srpskog naroda u duhovno-moralnom, biološkom i kulturno-političkom
pogledu i ukazao na moguće načine očuvanja nacionalnog identiteta u 21. veku.
Tribine na temu duhovnosti, patriotizma i porodičnih vrednosti
U toku narednog vikenda u Ontariju u organizaciji Versko-humanitarnog
udruženja Kosovski zavet Eparhije Kanadske upriličene su tri promocije
Srpskog sabora Dveri: u srpskim pravoslavnim crkveno-školskim opštinama u
Vaterlou (četvrtak), Okvilu (petak) i u Hamiltonu (nedelja), na kojima je
predstavljen rad Dveri i nekoliko najnovijih i najvažnijih projekata: Istina
o Srebrenici, Svetosavska škola, Pokret za život i Srpska mreža. Glavni
predavač bio je Boško Obradović, koji je govorio na nekoliko različitih tema:
Duhovna revolucija Mlade Srbije, Status savremene srpske porodice, Šta je to
Srpski zavet?...
 Poseban
kulturni program posvećen dr Radovanu Karadžiću održan je u subotu, 26.
septembra u manastiru Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu u
organizaciji Eparhije Kanadske, Radovanovih večeri u Torontu i udruženja
Ljudi govore i Srpski sabor Dveri. U programu su učestvovali dramski
umetnici koji su premijerno izveli prvo dramsko čitanje Karadžićeve komedije
Sitovacija, a potom su o književnom i političkom delu dr Radovana Karadžića
besedili književnik Radovan Gajić, profesor dr Radomir Baturan, glavni
urednik časopisa Ljudi govore i Boško Obradović, dok su se na kraju programa
svojim pesmama predstavili pesnici književnog kluba Desanka Maksimović.
U toku poslednjeg vikenda, Boško Obradović bio je gost izuzetno brojne
srpske kolonije u Kičiner-Vaterlou. Najpre je u subotu, 3. oktobra pre podne
upriličena poseta Srpskoj školi sa punih 12 razreda koja broji ukupno preko
300 đaka. Predstavnik Dveri obratio se sa prigodnom besedom u svih 12
razreda i naišao na izuzetno ljubazan prijem svih profesora i đaka. Potom je
uveče u hramu Svete Trojice u Kičineru održana Večernja služba i Pomen za
sve postradale u okolini Srebrenice od 1992. do 1995. godine, i nakon toga u
parohijskoj sali i predavanje na temu Istina o Srebrenici, u okviru koga je
predstavljen i novi broj časopisa Dveri srpske na ovu temu.
Centralno promotivno veče u Misisagi
Dan ranije, u petak, 2. oktobra u hramu Svih Srba svetitelja u Misisagi kraj
Toronta u organizaciji Versko-humanitarnog udruženja Kosovski zavet Eparhije
Kanadske održano je promotivno-donatorsko veče za Srpski sabor Dveri na kome
je predstavljen projekat Srpske mreže. Uz bogat kulturno-umetnički program i
posnu večeru sabralo se preko 130 posetilaca koji su premijerno pogledali
dokumentarni film o Srpskoj mreži i čuli predavanje Boška Obradovića, jednog
od tvoraca ideje Srpske mreže, na ovu temu.
U veoma inspirativnom i emocijama prepunom programu su učestvovali: Slobodan
Mišljenović, u ime Kosovskog zaveta, dramski umetnici Dimitrije Porobić i
Siniša Milović, deca-recitatori, dramski studio Puls, džez orkestar Irine
Angelov Mladenović, Dragana Stošić, pojac i Mirko Radović, narodni guslar.
Voditelji su bili Dragana Tubonjić i Radmila Mićić.
Otvorena Svetosavska škola u Kanadi
Najvažniji događaj u okviru ove posete Dveri Ontariju održan je u nedelju,
4. oktobra nakon Svete arhijerejske liturgije u manastiru Svetog
Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu, gde je sa blagoslovom Njegovog
Preosveštenstva Episkopa Kanadskog g. Georgija otvorena prva Svetosavska
škola u Kanadi, sa preko 35 polaznika. Prvi predavač bio je Boško Obradović,
koji je govorio na teme: Istorija odricanja od Srpskog Zaveta i Obnova i
uspon srpskog nacionalnog karaktera.
Nakon prve, uspešne godine Svetosavskih škola u Evropi, koje su zaživele u
srpskim crkveno-školskim opštinama u Beču, Roterdamu, Minhenu, Bile-feldu,
Diseldorfu i Štutgartu, ovo je prva Svetosavska škola koja je otvorena van
Evrope i preko Okeana. U najavi je i otvaranje druge i treće Svetosavske
škole u Kanadi: u Otavi i Vankuveru. Sve Škole imaće predavanja jednom
mesečno na osnovne identitetske teme: vera, jezik, pismo, istorija, kultura,
običaji, geopolitika i državnost srpskoga naroda, a predavači će biti
ugledni srpski duhovnici i intelektualci iz Kanade, Amerike i Evrope.
Cilj Svetosavske škole je da se kroz nju radi na pripremi buduće
intelektualne elite srpskog naroda u dijaspori, koja će istovremeno biti
kadra da postigne rezultate i na polju novog nacionalnog aktivizma u srpskim
zajednicama širom sveta. Osnovna grupa za polaznike Svetosavske škole jesu
mlađi ljudi stariji od 15 godina, a Škola nema klasičan karakter već
predstavlja jednu vrstu kursa nacionalnog identiteta i menadžmenta za mlade
lidere u budućnosti.
U planu je da na kraju godišnjeg seminara Svetosavske škole u junu 2010.
godine bude u priličen Sabor svih polaznika Svetosavskih škola u Kanadi,
koje bi se u perspektivi povezale za evropskim Svetosavskim školama u jedan
zajednički Sabor.
Do kraja ove druge posete srpskim zajednicama u Kanadi, Boško Obradović
održaće predavanje u Vindzoru u petak, 9. oktobra, a završno veče Kosovskog
Zaveta i Dveri u Ontariju predviđeno je za subotu, 10. oktobar u hramu
Svetog Save na Riveru u Torontu u 19 časova, kada će se govoriti na temu
"Vera, nacija i mladi - kakav treba da bude mladi lider u 21. veku". Potom
sledi otvaranje druge Svetosavske škole u Kanadi, u nedelju, 11. oktobra u
Otavi i prisustvovanje proslavi Eparhijske slave u sredu, 14. oktobra u
manastiru u Miltonu, kada se obeležava i 25 godina od osnivanja Eparhije
Kanadske.
Odgovori Boška Obradovića na pitanja novinara
Kakva je Vaša saradnja sa dijasporom i u kome vidite oslonce za tu saradnju:
Crkvi, nacionalnim organizacijama.
U Srpskom rasejanju vidimo veliku neiskorišćenu snagu srpskog naroda u
svakom pogledu: biološkom, kulturnom, ekonomskom, političkom, medijskom,
najviše stručnom u svakom smislu. Crkva je, kao i toliko puta u našoj
istoriji, i danas jedina nacionalna ustanova koja još uvek funkcioniše na
nivou globalnog Srpstva u vremenu kad su nam sve druge nacionalne
institucije urušene i koja objedinjava naš narod rasejan širom sveta. Među
nacionalnim organizacijama došlo je do smene generacija i traga se za novim
mladim liderima i novim organizacionim formama. Koliko će postojeće
organizacije odgovoriti na izazove epohe, a koliko će morati da se stvaraju
nove neopterećene duhom prošlosti i istorijskih podela, videćemo. Ono što je
sigurno, uspeha će doneti samo ona patriotska udruženja koja su vezana za
Crkvu, a imaju širok raspon aktivnosti od borbe za očuvanje nacionalnog
identiteta u dijaspori do odbrane nacionalnih interesa našeg naroda i države
u stranom i nama često nenaklonjenom svetu. Najveću nadu polažemo u nove
omladinske generacije koje bi uskoro morale da preuzmu istorijsku
odgovornost za nacionalnu sudbinu naroda kome pripadaju, a samim tim i sebe
i svoje porodice.
Kakvi su Vaši utisci iz Kanade? Uporedite omladinu ovde i tamo?
Kanada, uprkos istovetnosti kompletnog načina života i društvenih problema,
ostavlja utisak humanije i socijalno odgovornije države od ostatka Zapada,
posebno Amerike. I Srbi u Kanadi, uprkos sličnostima sa drugim našim
dijasporama u održavanju duha nesloge i podela, razlikuju se po čvršćoj
vezanosti za svoju Crkvu, očuvanijem srpskom jeziku i izgrađenijoj ljubavi
za književne i kulturne teme. S ovim poslednjim u vezi, dovoljno je da
pogledate izdavaštvo "Istočnika", izdavačke ustanove Eparhije Kanadske, ili
kulturno pregnuće Srpskog književnog kluba "Ljudi govore" koji izdaje
istoimeni časopis vanrednog kvaliteta, pa da se uverite da je srpska
zajednica u Kanadi vrlo ozbiljna i nacionalno odgovorna.
Što se tiče omladine i ona se delimično izdvaja iz srpskog proseka za
dijasporu, koji se, pritom, sve više izjednačuje i sa stanjem u otadžbinskim
zemljama. Mladi su danas žitelji globalnog sela i pođednako je moguće
izgubiti duhovni i nacionaln identitet u Beogradu kao i u Torontu. Kanadska
srpska zajednica i tu ima šta da ponudi: versko-dobrotvornu organizaciju "Kosovski
Zavet", grupu sjajnih mladih ljudi, koji su na drugom kontinentu prošli isto
duhovno iskustvo poput nas iz Dveri pre više od 15 godina, i koji sada
predstavljaju najoduševljeniju i najaktivniju omladinsku organizaciju na
severnoameričkom kontinentu.
Uspeh ovogodišnjeg Prvog Sabora srpske omladine u Kanadi, koji je sa
blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Kanadskog g. Georgija održan o
Vidovdanu u manastiru Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu, govori o
tome da kosovski zavetnici iz Kičinera i Vaterlua nisu usamljen primer već
da je mnogo takvih grupa po drugim srpskim kolonijama u Kanadi, koje su
zainteresovane da se stave na raspolaganje svojoj Crkvi, narodu i Otadžbini.
Što se tiče poređenja ovdašnje omladine sa drugim srpskim zajednicama širom
sveta, raste svest da smo svi deo jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa i
da samo lišeni užasnih deoba i zajedničkim snagama možemo učiniti nešto
korisno za svoj narod. Ovaj projekat Dveri srpskih dobio je ime Srpska mreža
i u njega je već ušlo više desetina patriotskih grupa, inicijativa i
organizacija iz svih Srpskih zemalja i Rasejanja.
Nešto se dešava u srpskoj mladosti širom planete, rađa se jedna nova
buntovnička i bolje organizovana generacija koja može dostići razmere
Ujedinjene omladine srpske, pod uslovom da dobije podršku i pomoć od
starijih i iskusnijih. Misija Dveri srpskih u našoj dijaspori ima za cilj
upravo da obezbedi ovo premošćavanje između generacija i ujedinjavanje svih
naših nacionalnih potencijala u jednu Srpsku mrežu.
Šta je Vašom posetom ostvareno?
Postavljeni su temelji jednom novom nadahnuću, nacionalnom motivu i sistemu
organizovanja srpskog naroda za 21. vek. Podsetili smo se značaja našeg
povratka Crkvi i objedinjavanju u i oko Crkve, iznova smo naglasili potrebu
prevazilaženja svih nasleđenih nesloga, pokrenuli smo nove generacije na
razmišljanje šta su dužni da doprinesu boljitku svoje nacionalne zajednice i
otvorili dijalog kako da se bolje međusobno povežemo i organizujemo u
budućnosti. Sada je na svima nama zajedno da li ćemo uspeti da sačuvamo i
razvijamo pokrenutu dobru volju i energiju, i kako ćemo se organizovati da
počnemo da dajemo prve zajedničke rezultate.
Projekti Svetosavske škole, Srpske mreže, humanitarnih akcija za pomoć
opstanku srpskog naroda na svojim vekovnim teritorijama na Kosovu i Metohiji
i širom Balkana, jesu samo neki od konkretnih načina da dokažemo da smo
spremni da pređemo sa patriotskih reči na patriotska dela. |
| |
| N.T. |
|
| |
| CRVENI KRST SRBIJE |
| |
U nedavnoj poseti Srbiji obišla sam nekoliko dečijih bolnica i instituta za
majku i dete i razgovarala sa medicinskim osobljem, radi prikupljanja
podataka o trenutnim potrebama u ovim ustanovama i metodima koji se
primenjuju.
Predstavila sam im našu dobrotvornu organizacju koja ima sedište u Torontu i
našu misiju radi moguće buduće saradnje u vidu zdravstvene pomoći srpskoj
deci i omladini.
 U
Beogradu sam posetila Crveni krst Srbije i razgovarala sa G. Ljubomirom
Miladinovićem šefom međunarodnih odnosa i Dr.Milutinom Vračevićem.
Predstavila sam im naš projekat; Stop Hiv and Aids sa kojim se i "Canadians
for children at health risk" pridružuje međunarodnoj borbi protiv Hiva i
Aidsa među decom i omladinom, putem širenja informisanosti o preventivi ove
bolesti
Ponuđen im je obrazovni materijal preveden na srpski jezik.
Sa zadovoljstvom su prihvatili ovu ideju jer smatraju da je vrlo korisna za
informisanje omladine i trudnica u Srbiji.
Slične metode rada i Crveni krst ali nažalost nedovoljno, jer nema dovoljno
sredstava.
Definitivno im je potrebna novčana pomoć da bi mogli da redovno obaveštavaju
omladinu širom Srbije. U planu je da to rade njihovi mladi volonteri.
Jedan od važnih skupova je Svetski dan Aidsa koji se obeležava širom Srbije
gde bi im dobrodošla naša podrška
Na obostrano zadovoljstvo zaključili smo razgovor o saradnji koja će se
odvijati u onoj meri u kojoj im mi (Canadians for children at health risk)
odavde obezbedi sredstva za: pripremu i štampanje edukativnog materijala kao
i za nabavku kondoma koji bi se takođe delili među omladinom.
Pomoć srpske zajednice je neophodna radi prikupljanja fondova za ovaj
projekat.
Jedan od načina da podržite ovu akciju je da dođete na "živu" aukciju slika,
u nedelju 18 oktobra u Balmy Beach Klubu u Torontu 2 -5 popodne. Cene slika
su veoma povoljne a izbor je sveobuhvatan.
Takođe su dobro došle i donacije/promocije vašeg biznisa koji možemo da
stavimo tog dana na "silent bidovanje "
Srpski umetnici koji žele da učestvuju na ovoj aukciji ili da se povežu sa
nama radi stalnog izlaganja u našoj web-site galeriji su takođe dobrodošli.
Za više informacija:
www.Childrenathealthrisk.com
Zolen Georgievska
Predsednik CCHR -a Kanađani za decu sa ugroženim zdravljem |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
